Nemojete mešati dve sasvim različite stvari. Jedno je usko stručno pitanje otimalnog rešenja saobraćaja u Beogradu, a sasvim drugo je zbog čega je jedini preostali način participiranja građana u razvoju grada u kome žive taj da izađu na ulice. Prvo je nebitni povod, drugo je suština i pravi razlog svih takvih protesta. Ako su mediji kidnapovani i ne rade svoj posao, onda se informisanje javnosti može raditii samo na jedini preostali način: veštačkim stvaranjem dovoljno značajnih događaja koji ne mogu ostati nevidljivi u informacionoj sferi i pored svih napora vlasti da ljude drži u neznanju. Nažalost, što je veća blokada informacija, to je sve manje moguće da poruke koje imaju ikakvu šansu da probiju informacionu blokadu budu komplikovane i iznijansirane, ili čak i samo tačne, ako se pod "tačnim" podrazumeva kompletan opis problema, a ne neki krajnje rudimentaran, neki koji staje u jednu rečenicu i u jedan slogan na transparentu. Demonstranti su onda bukvalno prisiljeni da pojednostave svoju "poruku" do krajnjih mogućih granica, do dve reči: "Nećete rušiti!" Ja se sa njima ne slažem u ovome što sada traže, ali me to onda ostavlja u nezgodnom položaju da samom sebi odgovorim na veoma teško pitanje koje nužno sledi: "Ako ne tako, onda KAKO bi po tebi oni mogli da dopru do naroda i do medija sa svojom mišljenjem o razvoju grada?" To je elementarna demokratija bez koje države ne može funkcionisati. A ja na to pitanje ne umem da odgovorim. Jer lako je reći da nisu u pravu, bar u TOME. Što je nesumnjivo tačno. Ali šta im preostaje? Koja je to druga preostala mogućnost, sem ulice?
Jednostavno otvaranje velikih medija, javno sučeljavanje svih mišljenja i posledične odluke koje se javno mogu tim RAZLOZIMA braniti, automatski rešavaju sve ove probleme. Onda više nema ulice, nereda i demonstracija. Dakle ne da se tajno i neznano kako donesena odluka samo izloži na jednoj konferenciji za štampu, gde se samo kaže kako su gospodari odlučili "za naše dobro", bez ikakve mogućnosti da iko kaže nešto protiv. Ako se to ne dozvoljava, onda postoji nešto što se mora kriti. Dakle ne morate znati ništa više o samom problemu, jer već i samo zbog toga znate da odluka nije dobra. Inače bi prosto izlaganje razloga za odluku, u slobodnoj raspravi, gde svi kvalifikovani mogu učestvovati, bilo dovoljno da ućutka sve protivnike.