Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Остало их је неколико са линије 14 са друге стране Саве и саобраћали су од Земуна до Сајмишта.
 
Da li je linija od Zemuna do Sajmišta (tj - do mosta) bila otvorena za "svo građanstvo" obzirom da je to bila neka pogranična zona, put ka prelazu iz NDH u okupiranu Srbiju, i krajnje stajalište je bilo pored jednog koncentracionog i jednog radnog logora?
Ili je Nemcima bilo svejedno, jer su to za njih bili "samo" zatvori, jedni od mnogih takvih po celoj okupiranoj Evropi?
 
Користили су је од земунске поште до сајмишта углавном људи из Земуна који су радили у Београду, пролазили контролу органа НДХ и прелазили пешице у Београд.
Као и колски саобраћај..

Screenshot (4156).png

 
Poslednja izmena:
Ево где нас доводи политизација ових тема.
Логор није био на месту градилишта, то је опште позната чињеница и овде је писано о томе, Кољанин је заиста ауторитет по питању сајмишта и НВО активисти и политичари и новинари који праве хајп из својих интереса колику год буку дизали немају ни знања ни ауторитета мрвицу једну колико је он има.
 
Jutros sam video članak i baš sam se pitao kad će neko da ga prenese na Beobuild.

Evo, još jednom, kako je izgledao taj teren na kojem je današnje gradilište, za koji ova NVO tvrdi da se "možda, postoje glasine, ali ne znamo" nalazi grobnica/grobnice:

američki sinamk iz aviona, proleće ili leto 1944 - mesto na kojem je danas gradilište je - poplavila sava, do nasipa koje štiti Sajmište.

1944 bombardovanje zoom.jpg


Kadar iz materijala koji je snimila američka vojna filmska ekipa, sa Škodino tornja, mart 1945.

Screenshot (68).png


Vide se stubovi žičane ograde, nasip i put na nasipu, a sa druge strane nasipa - Sava.
Znaju se brojne lokacie na kojima su sahranjena tela logoraša sa Sajmišta, posle rata su istraživana, o istim "glasinama" su bili upoznati i tadašnji istražitelji.
Takođe, kada čovek pogleda mesto - u koritu samom reke Save, odmah pored mosta i puta, vidi se sa prozora zgrada sa druge obale, tu je čuvana granica, bio i pontonski most itd itd... zar ovo nije najgluplje mesto za odlaganje tela?

Padina ovog nasipa je današnja tribina terena FK Brodarac, sve sa suprotne strane je nasuto, a u međuvremenu je tu formirana - gradska plaža.

plaža.jpg


Beograd 1966_zpsjokwqvhj.jpg


Sve "desno" od terena "FK Brodarac" je nasip sa putem i - korito Save, nije postojalo u ovom obliku do kasnih 1970-tih

Sajmiste - 2000 blanko.jpg


Proširenje Brankovog mosta, oko 1978:

Prosirenje Brankovog mosta.jpg


Da dodam da je teren još jednom bio istraživan zbog - zasotalih bombi i granata, pre formiranja gradilišta...



Na raju, ovoljno je uproderiti aktivnosti Memorijalnog centra

I aktivnosti ove NVO

Mislim da su shvatili koliko su postali irelevantni pa se hvataju za slamku... I mislim da će im se to loše vratiti....
 

Prilozi

  • Sajmiste - 2000 blanko.jpg
    Sajmiste - 2000 blanko.jpg
    269,7 KB · Pregleda: 43
Један од суоснивача поменуте нво уз овог који се (ваљда) презива Lucati је и Pissari, иначе члан Управног одбора Меморијалног центра Старо сајмиште.
Зато сам својевремено и писао да стратишта Другог светског рата у Србији морају бити обједињена у саставу Музеја жртава геноцида и да њима морају управљати искључиво стручни кадрови.
 
Poslednja izmena:
Меморијални центар „Старо сајмиште“ посетила је у среду, 13. новембра 2024. године, у оквиру своје посете Србији, Катарина Фон Шнурбајн, координаторка Европске Комисије за борбу против антисемитизма и промоцију јеврејског живота.

Дана 31. октобра 2024. године, специјална изасланица за Стејт Департмент за питања Холокауста, Елен Џермејн, посетила је Меморијални центар „Старо сајмиште“.

Меморијални центар „Старо сајмиште“ је у среду 23. октобра посетила група Балканбироа, у пратњи др Милована Писарија, члана УО ове установе. Госте су дочекале извршна директорка Асја Драча Мунтеан и сарадница центра Леа Ескенази.

Дана 22. октобра 2024. године Меморијални центар „Старо сајмиште“ посетио је Председавајући ИХРА-е, Лорд Пиклс, у пратњи представника британске амбасаде.
 
Ovo je deo transkripta Koljaninovog predavanja o logoru Sajmište,

U poznatom, po zlu,Uskršnjem bombardovanju Beograda od strane saveznika, 16. i 17. aprila 1944, stradao je i sam logor na Sajmištu. Tada, kao i više puta kasnije, saveznički avioni su pokušali dasruše lučni most (danas ga zovemo Stari most) koji je u blizini logora. To je u vreme ratabio jedini kolski most preko Save. Nisu uspeli u tome, ali su uspeli da ubiju veliki brojzatočenika u logoru na Sajmištu i da skoro unište zarobljenički logor na Ušću. Tada seukazala prilika nekim zatočenicima da pobegnu; neki su i ubijeni pri pokušaju bekstva.

Tokom savezničkog bombardovanja Starog mosta, koji je neoštećen preživeo to bombardovanje, deo zatočenika je ubijen u pokušaju bekstva. Logično je pretpostaviti da je jedan deo njih stradalo na obali Save.

https://www.starosajmiste.info/sr/logor-na-sajmistu/strucna-literatura/odabrani-tekstovi.html
 
Takođe, Sava je zimi bila zeleđena i ljudi su prelazili preko leda sa jedne na drugu obalu Save. Definitivno su obala Save i sama reka neodvojivi deo logora na Sajmištu.

U logor je tokom zime 1941/42. godine smešteno sedam hiljada beogradskihJevreja – većinom žene i deca, kao i preostali muškarci koji nisu likvidirani u logoru Topovske šupe na Autokomandi. U uslovima stravične zime u logoru je umiralooko 100 ljudi dnevno. Posmatrajući svoj grad sa suprotne strane Save, logoraši su bili u prilici da mu se približe samo kada bi preko zaleđene reke prenosili tela svojih mrtvih rođaka kako bi bila sahranjena na jevrejskom groblju.

izvor
 
Logor Zemun, Sajmište ili ako ga već zvali, je tačno definisan - definisali su ga Nemci koji su ga formirali i koji su ga ogradili i tako mu odredili granice.
Po ovj drugoj logici, svaka ulica kojom se kretao kamion-gasna komora, je "neodvojivi deo logora na Sajmištu", ceo put ulicama od Karađorđeve do groblja u Ruzveltovoj - takođe.
Ali naravno da nije tako i da su ovo samo proizvoljnosti koje služe da se ne priča o stvarnim pitanjima, a to je:

Deo logora Sajmište su Turski paviljon u kojem se nalazi restoran "So i biber" koji je tokom logora bio mrtvačnica, Spasićev paviljon, danas komercijalni objekat, u kojem se nalazila bolnica za koju se zna da je u njoj umro veliki broj logoraša, čehoslovački i mađarski paviljon koji su dana stambeni prostori... itd... ovo se ne nalazi na naslovnim stranama portala, o ovome se ne piše iz dana u dan, ali se piše o jednoj rečenici iz obimnog i opširnog naučnog rada koja spominje ssvedočenje, kao i da za to nema potvrde, samo zato što rad obuhvata sve što je poznato - pa i to nepotvrđenu i krajnje nejasnu i nepreciznu izjavu logoraša...

Naša javnost nikako da nauči da se ne peca na sve što joj se servira
 
То је једно питање и наравно да је било разних дешавања везаних за логор и до тадашње обале, која је шездесетих проширена и насута, друго је питање да ли се и где налази кречана са 56 или више Рома, која се помиње у посредном сведочанству, које Кољанин бележи.

Зато је важно да се, када се уклони насути слој, по Кољаниновим речима, које се наводе у чланку Вечерњих Новости који сам горе поставио, терен испита и уз помоћ савремене технологије утврди јесу ли ти људи ту или са осталим логорашима у Јајинцима.
 
Poslednja izmena:
Bolna istina je da o logoru Staro Sajmište naša javnost ustvari malo zna. I socijalistički režim i ovaj tranzicijski koji traje od 90ih su izbegavali da se više pokloni pažnja o stradanjima u tom logoru, i da se pravilno obeleži i istorijski istraži. Sigurno bi trebalo uvesti u nastavni plan istorije za osnovne škole u Beogradu da se bar jedan čas posveti ovoj temi.

Još jedan odlomak iz prethodnog izvora o ulozi koju je i Stari most imao u procesu likvidacije logoraša, tako da istorijski gledano i Stari most čini celinu sa logorom Staro Sajmište.

Užas genocida započeo je marta meseca 1942. godine kada je u Beograd stigaokamion marke Zander u pratnji dva SS potporučnika – izvesnih Geca i Majera. Pokretna gasna komora, u jeziku stanovnika zapamćena kao dušegupka, svakodnevno je prevozila logoraše sa Sajmišta u Jajince, gde su njihova tela, ugušena ugljen--monoksidom, sahranjivana u masovne grobnice. Operacija je bila složena i dobrouhodana. Kad bi se napunio, kamion-dušegupka vozio je iz logora ka savskom mostu, koji se nalazi u neposrednoj blizini. Most je, inače, bio oštećen tokom ratnihdejstava nemačke vojske u proleće 1941. godine, te je samo jedan raspon mosta biou upotrebi, a saobraćaj se odvijao naizmenično u dva smera. Vreme prelaska kamiona bilo je, međutim, tako podešeno da dušegupka ne mora čekati u redu. Kada bi kolona od tri vozila – koju su sačinjavali kamion-dušegupka, komandantovautomobil, kao i drugi kamion u koji su logoraši prethodno odložili svoje stvari, saobrazloženjem da će i one biti dopremljene u novi logor – prispela na drugu obaluSave, vozila bi se zaustavila. Jedan od vozača bi izišao i podvukao se ispod kamiona da bi cev s izduvnim gasom povezao sa hermetički zatvorenom kabinom kamiona-dušegupke. Razume se, kamion sa natovarenim ličnim stvarima logoraša tadaje završavao svoje putovanje, a dušegupka i komandantov automobil nastavili svojput kroz Beograd, do Jajinaca. Na tom mestu masovnih egzekucija, koje se nalazi upodnožju Avale,34 grobna raka već je bila iskopana; tu je čekao odred policajaca iz64. bataljona Ordnungspolizei koji je nadzirao srpske zatvorenike što su iz kamionaistovarivali leševe logoraša, ubacivali ih u raku i zatrpavali zemljom.
 
Još malo fotografija iz epohe, čisto zbog predočavanja o kakvoj lokaciji se radi.

Prvo, moram da kažem da sam video stotine fotografija tog dela obale, koje su snimili - nemački vojnici, što sugeriše da se tuda kretao veliki broj ljudi, i da je nije baš najzgodnije mesto za sahranivanje, evo i zašto:


Ova fotografija je iz prvih dana okupacije, vodostaj je tada bio veoma visok, vidi se dokle Sava može da poraste. Još uvek nije postavljen pontonski most, nemci Savu prelaze u čamcima.

vodostaj 1941.JPG



Na ovom delu obale je postvljano nekoliko privremenih mostova, što na baržama, što na drvenim stubovima.

I ovde je vodostaj visok, do samog nasipa

Bridge_1941.JPG



U jednom trenutku su posjala dva "plutajuća" mosta

d1941g11wr3.jpg
(u brzini ne mogu da nađem bolju sliku)

Zatim su postavili privremeni most na drvenim stubovima

Belgrad-Br_cke__3_.jpg


I potom su krenuli da grade most koji se upravo danas uklanja, vidi se gradnja u pozadini

96r5o_Beograd_most_1941_1945.jpg


Moja poenta je da taj prostor, u danima kada nije bio poplavljen Savom. kao na slici iznad, je bio vrlo živo mesto. što zbog pontonskih i drugih privremenih mostova i prilaznih puteva, što zbog gradilišta novog mosta, fotografisano je stotinama ako ne i hidadama puta. nalazi se u vidokrugu i sa mosta i iz kuća prekoputa, to je namanje podesno mesto za zakopavanje tela. A imamo samo te izjave iz druge/treće ruke, neprecizne i nepouzdane. Sa druge strane, poznato nam je da su mesta za zakopavanje tele ubijenih bila dalje od logora (Jajinci, Bežanija, Surčin...).

I onda posle toga tu padaju bombe 1944 (prostor je morao biti pregledan posle rata), zatim plaža.. onda zidanje nove obaloutvrde, park, i opet istraživanje zbog zaostalih bombi i granata...
I tek 2024, neko vadi pasus iz rada, koji to navodi jer bolje je nego da to ne navodi, ali se i ograđuje kako nema drugih potvrda i da je prilično nepouzdano... i sada je to skandal.

"So i biber" i dalje služi klopu u bivšoj mrtvačnici, a javnost - ništa... to joj se nije serviralo.
 
Ovo je deo transkripta Koljaninovog predavanja o logoru Sajmište,



Tokom savezničkog bombardovanja Starog mosta, koji je neoštećen preživeo to bombardovanje, deo zatočenika je ubijen u pokušaju bekstva. Logično je pretpostaviti da je jedan deo njih stradalo na obali Save.

https://www.starosajmiste.info/sr/logor-na-sajmistu/strucna-literatura/odabrani-tekstovi.html
Sve to što navodiš, i izvori koje postvljaš, je vode već poznato...
A što se tiče tvoje teze
Logično je pretpostaviti da je jedan deo njih stradalo na obali Save.
pa to je najmanje logično, prvo zato što je poznato gde je žica probijena (ja sam zaboravio, ali nije prema Savi), a nije logično, jer se prema toj strani iza žice nalazio - nasip uz koji bi morali da se penju i izlože paljbi, a iza njega se nalazila - reka Sava (nije prostor gde da se pobegne), a i na mostu se nalazila straža sa mitraljezom.
 
То је једно питање и наравно да је било разних дешавања везаних за логор и до тадашње обале, која је шездесетих проширена и насута, друго је питање да ли се и где налази кречана са 56 или више Рома, која се помиње у посредном сведочанству, које Кољанин бележи.

Зато је важно да се, када се уклони насути слој, по Кољаниновим речима, које се наводе у чланку Вечерњих Новости који сам горе поставио, терен испита и уз помоћ савремене технологије утврди јесу ли ти људи ту или са осталим логорашима у Јајинцима.
Manje više se slažem, s tim što to neodređeno "iza žice, prema reci" može i da bude dalje, tamo gde se danas nalazi "Park Republike Srpske", a ne mora uopšte da bude tačno,
Lično, nemam ništa protiv da se teren istraži, isto kao kada su isti ljudi tvrdili da se kod Nemačkog paviljona nalazi grobnica (takođe na osnovu nečije izjave, i to na SSC forumu, štaviše), pa danas, posle više od godinu dana - ništa, nestali su kada je paviljon srušen, a tema zaboravljena.
 
Nigde se ne tvrdi da postoji tačna lokacija grobnica na obali Save, ali iz ovih dokumenata proističe da stratište nije bilo samo u okviru logora za koji se zna dokle je dosezao, već su mnogi ljudi stradali i u okolini logora. Što prilikom bekstva nakon savezničkog bombardovanja, što u kamionima dušegupkama koje su, kako se navodi u izvoru, usmrćivale ljude tek prelaskom Starog mosta, na beogradskoj obali Save, što oni ubijeni logoraši koji su možda pokopani na obali Save.
 
Ljudi su stradali po celom Beogradu, Srbiji, Jugoslaviji, Evropi....zna se šta je bio logor, a ljudi su svugde ginuli.
I sad imamo konačno instituciju koja se bavi tom temom, tu rade ljudi zbog kojih danas znamo sve što znamo na ovu temu... Hajde da ne budemo veći stručnjaci od njih i da istražujemo između redova onog što su oni napisali i objavili.
 
Vrh