Меморијални центар „Старо сајмиште“ посетила је у среду, 13. новембра 2024. године, у оквиру своје посете Србији, Катарина Фон Шнурбајн, координаторка Европске Комисије за борбу против антисемитизма и промоцију јеврејског живота.
Дана 31. октобра 2024. године, специјална изасланица за Стејт Департмент за питања Холокауста, Елен Џермејн, посетила је Меморијални центар „Старо сајмиште“.
Меморијални центар „Старо сајмиште“ је у среду 23. октобра посетила група Балканбироа, у пратњи др Милована Писарија, члана УО ове установе. Госте су дочекале извршна директорка Асја Драча Мунтеан и сарадница центра Леа Ескенази.
Дана 22. октобра 2024. године Меморијални центар „Старо сајмиште“ посетио је Председавајући ИХРА-е, Лорд Пиклс, у пратњи представника британске амбасаде.
U poznatom, po zlu,Uskršnjem bombardovanju Beograda od strane saveznika, 16. i 17. aprila 1944, stradao je i sam logor na Sajmištu. Tada, kao i više puta kasnije, saveznički avioni su pokušali dasruše lučni most (danas ga zovemo Stari most) koji je u blizini logora. To je u vreme ratabio jedini kolski most preko Save. Nisu uspeli u tome, ali su uspeli da ubiju veliki brojzatočenika u logoru na Sajmištu i da skoro unište zarobljenički logor na Ušću. Tada seukazala prilika nekim zatočenicima da pobegnu; neki su i ubijeni pri pokušaju bekstva.
U logor je tokom zime 1941/42. godine smešteno sedam hiljada beogradskihJevreja – većinom žene i deca, kao i preostali muškarci koji nisu likvidirani u logoru Topovske šupe na Autokomandi. U uslovima stravične zime u logoru je umiralooko 100 ljudi dnevno. Posmatrajući svoj grad sa suprotne strane Save, logoraši su bili u prilici da mu se približe samo kada bi preko zaleđene reke prenosili tela svojih mrtvih rođaka kako bi bila sahranjena na jevrejskom groblju.
Užas genocida započeo je marta meseca 1942. godine kada je u Beograd stigaokamion marke Zander u pratnji dva SS potporučnika – izvesnih Geca i Majera. Pokretna gasna komora, u jeziku stanovnika zapamćena kao dušegupka, svakodnevno je prevozila logoraše sa Sajmišta u Jajince, gde su njihova tela, ugušena ugljen--monoksidom, sahranjivana u masovne grobnice. Operacija je bila složena i dobrouhodana. Kad bi se napunio, kamion-dušegupka vozio je iz logora ka savskom mostu, koji se nalazi u neposrednoj blizini. Most je, inače, bio oštećen tokom ratnihdejstava nemačke vojske u proleće 1941. godine, te je samo jedan raspon mosta biou upotrebi, a saobraćaj se odvijao naizmenično u dva smera. Vreme prelaska kamiona bilo je, međutim, tako podešeno da dušegupka ne mora čekati u redu. Kada bi kolona od tri vozila – koju su sačinjavali kamion-dušegupka, komandantovautomobil, kao i drugi kamion u koji su logoraši prethodno odložili svoje stvari, saobrazloženjem da će i one biti dopremljene u novi logor – prispela na drugu obaluSave, vozila bi se zaustavila. Jedan od vozača bi izišao i podvukao se ispod kamiona da bi cev s izduvnim gasom povezao sa hermetički zatvorenom kabinom kamiona-dušegupke. Razume se, kamion sa natovarenim ličnim stvarima logoraša tadaje završavao svoje putovanje, a dušegupka i komandantov automobil nastavili svojput kroz Beograd, do Jajinaca. Na tom mestu masovnih egzekucija, koje se nalazi upodnožju Avale,34 grobna raka već je bila iskopana; tu je čekao odred policajaca iz64. bataljona Ordnungspolizei koji je nadzirao srpske zatvorenike što su iz kamionaistovarivali leševe logoraša, ubacivali ih u raku i zatrpavali zemljom.
Sve to što navodiš, i izvori koje postvljaš, je vode već poznato...Ovo je deo transkripta Koljaninovog predavanja o logoru Sajmište,
Tokom savezničkog bombardovanja Starog mosta, koji je neoštećen preživeo to bombardovanje, deo zatočenika je ubijen u pokušaju bekstva. Logično je pretpostaviti da je jedan deo njih stradalo na obali Save.
https://www.starosajmiste.info/sr/logor-na-sajmistu/strucna-literatura/odabrani-tekstovi.html
pa to je najmanje logično, prvo zato što je poznato gde je žica probijena (ja sam zaboravio, ali nije prema Savi), a nije logično, jer se prema toj strani iza žice nalazio - nasip uz koji bi morali da se penju i izlože paljbi, a iza njega se nalazila - reka Sava (nije prostor gde da se pobegne), a i na mostu se nalazila straža sa mitraljezom.Logično je pretpostaviti da je jedan deo njih stradalo na obali Save.
Manje više se slažem, s tim što to neodređeno "iza žice, prema reci" može i da bude dalje, tamo gde se danas nalazi "Park Republike Srpske", a ne mora uopšte da bude tačno,То је једно питање и наравно да је било разних дешавања везаних за логор и до тадашње обале, која је шездесетих проширена и насута, друго је питање да ли се и где налази кречана са 56 или више Рома, која се помиње у посредном сведочанству, које Кољанин бележи.
Зато је важно да се, када се уклони насути слој, по Кољаниновим речима, које се наводе у чланку Вечерњих Новости који сам горе поставио, терен испита и уз помоћ савремене технологије утврди јесу ли ти људи ту или са осталим логорашима у Јајинцима.