Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

[Zuma]

Beograd, 1919. Trg Kneza Mihaila sa spomenikom knezu, zgrada Uprave fondova (današnji Narodni muzej), Narodno pozorište oštećeno u bombardovanju tokom Prvog svetskog rata u obnovi.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=etVhuIzQUI4[/youtube]

Jugoslovenska Kinoteka

 

[Zuma]

Beograd, 1919. Prvi film o Beogradu posle Prvog svetskog rata. Izgled Kraljevskog konaka.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=5quTFg7Wtmw[/youtube]

Jugoslovenska Kinoteka

 

[Zuma]

Beograd, 1919. Ulica kralja Milana sa zgradom ruskog poslanstva. Kuća Krsmanovića u kojoj je tada živeo regent Aleksandar Karađorđević.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=LOrbYGZsuec[/youtube]

Jugoslovenska Kinoteka

 

[Dejan011]

Jedna priča o davno zaboravljenoj oluji. Naime, snažno nevreme sa rekordnom količinom grada zahvatilo je Beograd 24. maja 1937.
Američki časopis Life objavio je kratku reportažu o ovome sa par fotografija u svom izdanju od 21.juna.
Navodi se da su ulice na nekim mestima bile zatrpane sa skoro metar leda!
https://books.google.rs/books?id=1UQEAA ... &q&f=false








O ovom snažnom nevremenu pisala je Politika u svom izdanju od 25. maja. Priča o nevremenu zauzela je nekoliko strana.




Nevreme je došlo oko pola 3 ujutru i trajalo sat vremena.
Velike količine kiše i grada dovele su do stvaranja bujica koje su rušile sve pred sobom.
Grad je lomio crepove i staklo, a kiša je ulazila i kroz zatvorene prozore.
Ledena bujica je dovela do toga da su mnogima ulazna vrata bila zatrpana ledom pa su morali izlaziti kroz prozore.
U dvorištu jedne fabrike led sa kišnicom dostigao je visinu od dva i po metra.
Grad je mimoišao Topčider, Rakovicu i Košutnjak, ali zato su nastradali Veliki Mokri Lug, Grocka, Kaluđerica, Leštane i druga sela duž Smederevskog puta.
Najviše razbijenih prozora bilo je na Zapadnom Vračaru, a bujica leda koja se slivala niz Nemanjinu blokirala je prostor između Železničke stanice i hotela Petrograd.
Tramvajski saobraćaj nije mogao početi na vreme, a sve do blizu 10 sati čistači su radili na oslobađanju pristupa Železničkoj stanici i pošti.
U Cvijićevoj led je prodro u kuće i ispunio sobe u visini od jednog metra.
Po svemu sudeći, najteže je stradala sirotinja po predgrađima. Mnogima su ionako trošne kuće poplavljene i uništene.
Grad je te noći pobio veliku količinu vrabaca.








Prrema podacima Meteorološke opservatorije na Zvezdari koje je objavila Politika pod naslovom "Beograd je imao veće pljuskove,ali se grad takve siline ne pamti"
- kiša sa grmljavinom počinje oko 2.40h
- provala oblaka sa gradom oko 2.50h. Provala oblaka trajala oko 10 minuta, grad oko 5 kod opservatorije.
- najviše zrna grada oko 1-1.5 cm u prečniku,komadi preko 2 cm u prečniku.
- najjači udar vetra 22 metra u sekundi
- pravac vetra bio je sa jugoistoka na severozapad, pa se predpostavlja da se oluja kretala tim pravcem
- palo je 51,8 litara kiše po metru kvadratnom kod opservatorije

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novin ... 4/mode/1up

 

[Вожд]

EM

 

[Drakche]

Zuma » 05 Apr 2018 06:34 pm[/url]":2tqkkozw]Beograd, 1919. Ulica kralja Milana sa zgradom ruskog poslanstva. Kuća Krsmanovića u kojoj je tada živeo regent Aleksandar Karađorđević.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=LOrbYGZsuec[/youtube]

Jugoslovenska Kinoteka

Odlican potez Jugoslovenske Kinoteke da postavljaju digitalizovane snimke na youtube. To ce nam otvoriti neke nove perspektive.

 

[relja]

Meni su ipak najbolji snimci sa Velike pijace u Jovanovoj.
Prava slika tadašnjeg gradskog života i ulične vreve.

 

[relja]

Jedna za Zex-a, njegova omiljena zgrada.

Zgrada Joce Šapčanina na Terazijama, delo Konstantina Jovanovića, kasnije dozidana, a uništena u bombardovanju 1944.



(iz Godišnjaka Grada Beograda, br.53, članak Ivana Kleuta, može se naći online)

 

[Ksenija]

Belgrade 1920's-1930's
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EQnachNA6yU[/youtube]

 

[relja]

 

[direktor]

Plato bio citav ulaz bio tamo gdje treba sad opet kafic iako su rekli da vracaju u izvorno stanje

 

[Ksenija]

Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[relja]

 

[direktor]

A imanje pionir jel to sad koristi gradska cistoca prije vatrogasne komande tj sad u mije kovacevica

 

[relja]

Da, to je pored Novog groblja.

 

[Вожд]

[attachment=0]530_001.jpg[/attachment]
[attachment=1]s-l1600 (10).jpg[/attachment][attachment=2]s-l1600 (8).jpg[/attachment][attachment=3]s-l1600 (2).jpg[/attachment][attachment=4]s-l1600 (1).jpg[/attachment][attachment=5]s-l1600.jpg[/attachment][attachment=6]s-l1600 (5).jpg[/attachment][attachment=7]s-l1600 (5).jpg[/attachment][attachment=8]s-l1600 (4).jpg[/attachment]

 

[Ksenija]

Hvala @Вожд i nadam se da mi ne zameraš na ideji da fotografišem ono što bih mogla da skeniram samo da imam skener. Biće, jednog dana, ja se nadam, ja se (možda) previše nadam.
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[zexland]

relja » 11 Apr 2018 09:50 am[/url]":27df0wdd]Jedna za Zex-a, njegova omiljena zgrada.

Zgrada Joce Šapčanina na Terazijama, delo Konstantina Jovanovića, kasnije dozidana, a uništena u bombardovanju 1944.



(iz Godišnjaka Grada Beograda, br.53, članak Ivana Kleuta, može se naći online)

Hvala Relja i potpuno neopravdano uklonjena zauvek...ipak su trebali da je vrate, iako je maltene bila sravnjena 1944. godine.

 

[relja]

Zex, nešto je obnovljeno, nešto nije.
Za sve postoji razlog i objašnjenje. A kad u svetu izginu milioni ljudi, a preživeli oplakuju bliske članove porodice i prijatelje, ne razmišlja se mnogo o stvarima poput zgrada i fasada.

 

[relja]

 

[sizif]

relja » 19 Мај 2018, 20:48[/url]":h93jxw22]Zex, nešto je obnovljeno, nešto nije.
Za sve postoji razlog i objašnjenje. A kad u svetu izginu milioni ljudi, a preživeli oplakuju bliske članove porodice i prijatelje, ne razmišlja se mnogo o stvarima poput zgrada i fasada.

Извини, Реља, али морам да те питам која мука тебе мучи?

Овај народ и ова држава, као и неки људи који су живели овде, трудили су се да нам оставе архитектонско наслеђе достојно Европе и да покажу да на простору некадашње турске провинције нису живели само хајдуци и чобани. Додуше, потомци ових потоњих су се и у другој половини двадесетог века трудили да потру мукотрпно грађено градитељско искуство.

Било је у Другом светском рату градова који су много теже пострадали него Београд, па су се трудили да обнове заоставштину. И то са обе стране гвоздене завесе, и у Лондону, и у Лајпццигу, и у Варшави. Али не, некима је било важније да у самом градском језгру праве коми-солитере, да са оштећених зграда штемују "декадентне" украсе, а да оне које су претекле запусте до непрепознатљивости.

Чуј, "за све постоји разлог и објашњење". Постоје, али су по правилу изопачени.

 

[Drakche]

Sve sto je u starom Beogradu i centralnoj Srbiji evropsko od arhitekture, sagradili su zitelji Srbije i srpski vladari. Nisu sagradili Austrougari, niti koja druga evropska kolonijalna sila (ne, barem, pod njihovom upravom). Obrenovici su u relativno kratkom periodu napravili nesto krajnje neverovatno od Srbije, u nameri da je priblize Evropi. Ne mogu ni zamisliti koji je to bio 'kultur shock' kada u jednoj kasabi podignes palatu, kao sto je np. prelepa gradska skupstina u Pozarevcu.

I tako sve do krajnjeg juga Srbije. Skromno doduse, ali juznije od Vranja (Makedonija, Grcka, Albanija), ne postoji taj patern: gradska skupstina, gimnazija, crkva... javne zgrade u centru, koje su gradjene u evropskim arhitektonskim stilovima.

Ne znam zasto sam ovo napisao, ali nece da skodi.

 

[relja]

@Zex
Ne muči mene ništa, hvala na pitanju.
Hoću da sti skrenem pažnju da ideš u krajnost.
Život nisu samo arhitektura, fasade, "arhitektonsko nasleđe", nisu stare fotografije i nisu samo lepe zgrade oko tebe koje vidiš spolja a u koje nikada u životu nećeš ući, kamoli živeti u njima ili ih koristiti. Tvoje interesovanje za te stvari danas je sitnica u odnosu na ono što što su doživeli i preživeli ti ljudi do 1945. Na ruševinama su napravili nešto drugo, i to je to, nisu rušili, neko je to osmislio, projektovao, konstruisao, zidao, daleko od toga da je za neku osudu ili kritiku.

 

[relja]

Drakche » 25 May 2018 06:00 am[/url]":3a5prbhu]....

I tako sve do krajnjeg juga Srbije. Skromno doduse, ali juznije od Vranja (Makedonija, Grcka, Albanija), ne postoji taj patern: gradska skupstina, gimnazija, crkva... javne zgrade u centru, koje su gradjene u evropskim arhitektonskim stilovima.
....

Skoplje je do zemljotresa imalo nekoliko reprezentativnih zgrada u centru, izgrađenih pre 1941.
Bile su lepe, ali su takođe bile i smrtonosne zamke. Sve ima svoje....

 

[Drakche]

@relja To je izgradjeno mahom pod kraljevinom Srbijom i kraljevinom SHS, ako se ne varam. Najvise je gradila dinastija Karadjordjevic.
Obrenovici su malo preterivali u dostizanju Evrope, pa su srusili mnoge osmanlijske gradjevine, sto je bila greska. Ne samo dzamije, vec i konake i druge zgrade. Stari Nis je, na primer, gotovo sravnjen sa zemljom.