Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=aKeqYEbDIsE[/youtube]
 
ЧИТАМО СТАРЕ НОВИНЕ ... 13 фебруар 1896. године.

Поштовани г. уредниче!
Седох да вам напишем неколико редака и да вам саопштим за овај мој случај, који ми се синоћ око 7 часова увече десио. Ја станујем више Славије, па како сам послом пошао у варош, те том приликом видех код „Ресника“ кафане једну женску прилику где у помрачини стоји. Ја на њу нисам ни обраћао пажњу, али пошто је већ прођох, она стаде викати „пст, пст“, ја се окретох и видех да она руком махаше, али ја мишљах да она неког другог зове или да се у мени преварила, те зато наставих пут даље. Али кад сам се после 10 минути вратио из вароши, видех ту исту женску прилику где стоји. Кад сам већ био према њој а она ми сасвим учтиво рече: „Молим вас господине, ја сам из Лесковца па сам сасвим страна“. При том је дрктала као да је у грозници. „Зима ми је а никога познатог немам а добила сам из Лесковца писмо да ми је муж опасно оболео, па вас зато најпокорније молим, ако би хтели, да идемо у мој стан да ми напишете писмо, како би га сутра могла испратити“. Тако се претварала и тако је дотерала глас, као да је заиста из Лесковца. Ја јој каза „извините госпођо, ја немам времена“, али кад она стаде као кроз плач говорити ја пристадох да пођем. При том је све више навлачила шал на очи тако да јој се лице није могло добро видети. Она ми рече: „Знате ја станујем у Св. Савској (Авалској) улици, па ви идите напред а ја ћу за вама“. Ја сам одма приметио да је ова женска сумњивог изгледа, зато што тражи да остане у помрачини, те сам том приликом обазривији био. Кад сам неколико корачаји пошао, ја се случајно обазрех и одмах познадох спрам електрике да ова женска није женска него мушко и то момак код благајника у Св. Савској улици који је целом Врачару познат као Сека Перса. У том ја викнем на патролџију, али пошто није био близу, то ова Сека Перса уграби прилику и умакне. У том дође патролџија и још два човека, те ја тако испричам њима за овај догађај. Овакве шале ваљало би примерно казнити. С. Ћ.

https://www.facebook.com/groups/biojednomjedanbeograd/?ref=group_browse_new
 
Umetnik je zaista dočarao duh mističnog Beograda, taj spoj melanholije, humora i vrele krvi. Ono što sam doživeo: vozić u Tašmajdanskom parku, klizanje na Tašu, kešanje na trojku i četvorku u bulevaru kod Senjačke pijace, prelazak pontona i kupanjac na Adi. Vrhunski doživljaji! Van konkurencije, oči Liz Tejlor. :-D
 
Drvoredi, zelenilo, klupe, čak i suncobrani. Iz podzemnog prolaza se na stanicu može izaći idući pravo i bez skretanja ... Podzemni prolaz je podzemni prolaz i služi da bi se kroz njega moglo što brže i prijatnije PROĆI. Zato se tako zove. Nije tržni centar od koga grad ubira zakupninu, niti mu je ideja da ljude dovede pred niz trgovina i zatim im na sve načine oteža da ih mimoiđu ... Zanimljivo je čiji je interes važniji: stotine hiljada onih koji tom gradu inače plaćaju porez i koji se SVAKI DAN ovuda tiskaju kroz 2 metra širine koju im je taj kome daju porez ostavio zato što mu je malo para, ili zarada nekih 0,0001% od broja ovih koji bi da što pre stignu kući ... Kuvana žaba.

416846_321305814588081_1314806935_n.jpg
 
Treba vratiti uzgled kao sa fotke skoro su nabudzili lokal optike beograd u podzemnom prolazu kod palate albanija oteli su 10 mkv prolaza nikom nista
 
Kad vidim ove stare slike, zaključak je da su klime,neujednačena stolarija, izlozi, reklame, nadogradnje i zastakljivanja unakazili grad. Mislim, nije da sam otkrio Ameriku, ali fasade same po sebi ne bi bile problem ma koliko da su stare, da nije svega ostalog što sam nabrojao.
 
image.jpg


Монографија о улици Кнеза Милоша је моја прва књига. Одлучио сам се да слике Београда сређујем по улицама зато што је материјал који сам годинама сакупљао постао толико опсежан, велики и тежак за класификацију да нисам знао како другачије да представим плод својих истраживања у форми за коју бих сматрао да је прикладна а да ће мојим читаоцима бити истовремено и занимљива и јасна.

Почињем са улицом Кнеза Милоша која је једна од најлепших и најрепрезентативнијих београдских улица. Она даје врло јасну представу развоја архитектуре у Србији од стицања њене аутономије под Турцима па све до данашњих дана.

Од угла са Булеваром краља Александра Обреновића, спуштамо се кроз фотографије полако све до Мостарске Петље а затим крећемо узбрдо у супротном правцу натраг све до Пионирског парка односно некадашње Дворске баште.

У овој визуелној шетњи застајем пред сваком зградом и зависно од њеног значаја придајем јој више или мање пажње. Показујем како изгледа данас, како је изгледала некада, ко ју је подигао, које године, везане за њу битне историјске догађаје, личности, детаље или анегдоте.

Радећи на овој књизи руководио сам се принципом ''Максимум слика а минимум приче'', тако да је монографија богато илустрована, интересантна је због историјских, стилских и уметничких паралела које сам перманентно повлачио да бих показао и доказао да смо ми у последњих 200 година били део Европе и свега онога битног што се у домену архитектуре у њој дешавало.

Свако ће овде пронаћи нешто за себе:

Kо воли Београд њега ће ова књига заинтригирати својим садржајем, разбеснети, растужити, расплакати оним мање лепим што ће у њој открити а истовремено га учинити поноситим својим градом и испуњеним неким посебним задовољством и топлином. Нама се увек чини да је све боље код других а оно што сами поседујемо, што је наше, не знамо да ценимо, вреднујемо и поштујемо. Да би се ствари заволеле, разумеле и неговале морају се добро упознати...

Желим да читаоце заинтересујем бројношћу, квалитетом и вредношћу материјала којег сам годинама скупљао, одабирао, сређивао и коначно овде представио и којега сам радећи на овој књизи желео да отргнем од заборава. И оно што је и било познато овде ће бити представљено на један нов начин и под сасвим другачијем светлу.

А опет, морам да нагласим да све ово што сам овде приредио, преко хиљаду и више фотографија, планова и цртежа, све је то већ негде постојало само што их нико до сада није систематизовао, средио и учинио да то постане заиста доступно, прегледно и јасно.

До чињеничног стања изгледа зграда које се више ничим не може оспорити дошао сам унакрсним проверавањем из бројних извора на основу масе података из најневеровантијих могућих публикација: старих адресара и телефонских именика, разних брошура, књижевних дела. политичких пафлета, планова града, извода из катастара парцела, снимака ратних авиона, чланака из новина, сећања старих Београђана, на основу породичних фотографија...

Да ли сте драги моји читаоци, да ли сте икада чули, за Јеремију Станојевића?

Јеремија Станојевић је био пуковник Југословенске Краљевске Војске који је исликао цели Београд тридесетих година прошлог века, један пасионирани заљубљеник овога града и мој узор својим прегалаштвом у овом подухвату. Захваљујући њему и ослањајући се на фотографије Београда које су нам од њега преостале, ја сам имао од чега да почнем, куда да кренем и докле да стигнем. Дубоко верујем, да у култури ми никада нисмо ни први ни последњи, било је људи пре нас и биће их и после нас. Ми сами смо само још једна карика у том невидљивом и непрекидивом низу…

Желим Вам свима да уживате у овој књизи као што сам и ја уживао радећи на њој. Иван Орлић Француз


Желим Вам свима да уживате у овој књизи као што сам и ја уживао радећи на њој. Иван Орлић Француз
Да би сте постали пренумерант пошаљите мејл на моју адресу ivan.orlic@free.fr
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh