Šta je novo?

Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

Док је аеродром у Белгороду отворен тек 30. августа 1954.

img0023.jpg
 
Ali je na istoj lokaciji bio predratni aerdrom (jedan od dva kod Belgoroda), koji je koristila i Luftwaffe

Belgorod II (ZNr. 10-2048) (50 38 38 N – 36 35 24 E): an auxiliary civil landing ground located 5 km N of Belgorod town center with a natural surface of unstated dimensions. May have served as a satellite of Belgorod I. Also classified as a winter airfield (Winterflugplatz).
Remarks:
Oct 41: Soviet 48 BBAP possibly here.
24 Oct 41: Belgorod captured by German troops.
5 Jun 42: bombed – 1 x Bf 110 D-3 from I./ZG 1 damaged on the ground.
6 Jun 42: landing area of Belgorod II shelled by Soviet artillery.
8 Feb 43: Belgorod retaken by troops from Soviet Voronezh Front.
6 Mar 43: airfield evacuated by the Luftwaffe but re-occupied on 18-19 March.
5 Aug 43: Belgorod liberated by Soviet forces for the second time.
 
Da, to je ta publikacija.


Evo još nekoliko aukcija fotografija, pogrešno ponuđenih kao "Belgrad"



 
A za ovo



s-l1600 (27).jpg
s-l1600 (28).jpg


sam se pitao da li bi možda mogli biti položaji odbrane Beograda 1915, u Topčideru?
Tamo gde su Nemci uredili svoje vojničko groblje, od kojeg je ostalo samo nekoliko obeležja, uključujući onaj kojim se hvalimo da ga je našim vojnicima podigao Makenzen... i da su baš ovde poginuli oni naši vojnici čiji nadgrobni spomenici i danas još uvek stoje bačeni u šiblje i blato....
 
Добро, за њих се види шта су, Поликарпов и рекло би се Јаковљев..

За тај споменик, качио сам делове из књиге..

Veliki-rat-zapisano-u-kamenu-75662.gif


који се односе на то, нема доказа да су га поставили Немци, већ се претпоставља да је постављен приликом обнове пред Други светски рат.
 
Колико се сећам, Британци су имали артиљеријски положај на Бановом брду..

Screenshot (327).png


Постоје фотке Трубриџа како обилази мешовиту посаду оруђа..

Тако да, да, претпоставка да су фотке са аукције положај на Бановом брду је највероватније оправдана.
 
Poslednja izmena:
Данас православни верници прослављају празник Вазнесења Исуса Христа – Спасовдан. Спасовдан је и слава града Београда, чије обележавање почиње литургијом у Вазнесењској цркви, а потом и традиционалном литијом која полази од ове цркве у 18 сати. Честитамо празник граду и верницима.
На две фотографије из 1937. године, чувеног фотографа Ристе Марјановића, из породичне колекције, које су нам уступљене љубазношћу наследника за потребе организовања изложбе „Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића“, a која је била постављена на Тргу Републике током овогодишњих Дана Београда, је поворка литије која стиже улицом краља Петра до Саборне цркве и свечаност испред зграде Српске Патријаршије.

283723016_391948129628967_5394949714680737732_n.jpg
282145459_391948116295635_3114964191245009558_n.jpg
 

Szerbia,​

Belgrád

pályaudvar, Ganz gyártmányú Árpád sorozatú (TAS) sínautóbusz, mögötte egy milánói ALn Breda motorvonat.


Односно..

6936140925_944f87d581_b.jpg
DSC_8046-2-1-1.jpg
11110183_825335557520995_7452467912352638164_n.jpg


Screenshot (329).png







Остале фотографије истог догађаја..

fortepan_32418.jpg




fortepan_32415.jpg




fortepan_32419.jpg
 
Poslednja izmena:
Интересантно да нема надсрешница. Ово му дође као неки шинобус? Breda?

Много је леп. Чак и сада има шмека. А где је возио?
 
Тих година вршене су пробе моторног воза са италијанским колима „Бреда“ на релацији Београд – Загреб, која су показала добре резултате. Њиховом употребом време вожње на овој релацији је смањено за око 43%, са 7 часова и 30 минута колико је трајало са парном вучом на 4 часа и 14 минута. Овакве пробе су вршене и са колима других фабрика, али све је прекинуто почетком рата.




А на фоткама су Ganz Árpád, ALn. 556.2200 Breda, ALn. 556.1202 FIAT и Malaxa 1001-1002 "Balan"

 
Poslednja izmena:
Vlastimir Petrović,
deda Vladimira Petrovića, nekadašnjeg glumca poznatog po ulozi Bobe u filmovima „Žikina dinastija“..




Vladimir Petrović, unuk predratnog industrijalca Vlastimira Petrovića, čuvenog majstor Vlaste, koji je pre više od osam decenija ispod Palilulske pijace u Beogradu izgradio tada najveću i najmoderniju garažu na Balkanu. Godinama je bila u vlasništvu Parking servisa, a pre dve godine je srušena. Ostao je samo betonski kostur, tu i tamo poduprt skelama da se ne bi sasvim urušio.

– To je tragedija! Moj deda je bio ugledni građanin, industrijalac, „solunac“. Imao je viziju da napravi automobilsku industriju, da se uključe i sinovi, da rade. Po povratku sa Solunskog fronta, deda je otišao u Beč, u školu za izradu automobilskih karoserija. Kada se vratio, sa bratom je na svojoj parceli podigao tu garažu. Kupovali su motore i ugrađivali u svoje karoserije. I posle smrti brata, nastavio je posao – priča Vladimir dok sedimo u baštici kafane, u neposrednoj blizini polusrušene garaže.

– Napravljen je najpre jedan sprat garaže, posle drugi, postepeno. Zbog tako velikih investicija, porodica je veoma skromno živela. Danas ova imovina vredi milione. Voleo bih da moj otac i stric, obojici im je već preko 80 godina, dožive da im se to vrati, kao što su doživeli da budu izbačeni.

– Tokom bombardovanja 6. aprila 1941, jedna bomba je pala na garažu, ali nije eksplodirala. Kada su Nemci umarširali, odmah su preuzeli garažu za svoje potrebe. Deda nikad nije smeo o tome da priča, jer bi bio proglašen za kolaboracionistu, ali su Nemci uredno plaćali kiriju. Od tih para, porodica je uspela da preživi rat. Ali, daleko od toga da su dobrovoljno predali garažu.

Posle je došlo oslobođenje...

– Moj otac Predrag je bio u partizanima, vozač, prošao je Sremski front. Ali, došli su „naši“ i preuzeli garažu od Nemaca. Moja porodica se nikad više nije tamo vratila. Dali su dedi neku malu radionicu u Ivankovačkoj ulici. Nedeljom bi stavljao na glavu polucilindar i sa decom bi se prošetao do Kalemegdana. Svim ostalim danima bio je crn i garav, majstor Vlasta u svojoj kovačnici.

Sve do 2007, garaža je opstajala (nadograđena manjim montažnim objektom na mestu gde je nekad bila porodična kuća Petrovića) i bila u funkciji, kao glavno mesto u Beogradu gde se obavljao tehnički pregled vozila. Parking servis je pre dve godine odlučio da garažu sruši i na tom mestu podigne velelepni poslovni objekat.

 
Нема на чему, пре рата је уз улични фронт постојала лепа зграда, кроз коју се пролазило до радионице и гараже, 1941. зграда је срушена а после рата гаража је национализована.
 
Jeste, bas dugo je bio tehnicki pregled, odlazio sam tamo sa ocem jos kad sam bio klinac. Ali nije bilo vlasnistvo Parking servisa, mislim do 2000-tih. Zgrada je imala dva nivoa ako se dobro secam, dole je bio tehnicki, a gore parking.
 
Vrh