Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=qF_4_Wirx4I[/youtube]
 
Policajac sa brojem na kragni interesantno...i tramvaji...ne bi bilo loše snimiti iste lokacije danas ili uraditi skrinsotove i fotkati iste lokacije danas
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=784056#p784056:7uy9gulq je napisao(la):
direktor » 15 Oct 2020 08:50 pm[/url]":7uy9gulq]Policajac sa brojem na kragni interesantno...
Kliknite za proširenje...

Žandar...odlikovan u Velikom ratu.

Pogledajte prilog 1

Nakon 4 godine (najmanje 4 godine!) ratovanja, strahota, ličnih trauma i porodičnih tragedija, preživeo je i dočekao je da do penzije patrolira beogradskim ulicama i reguliše saobraćaj na Terazijama...nakon svega, drugi su sebi mogli da priušte stanove, kuće... automobile kojima će da se voze kroz Beograd i prolaze pored njega a on će to morati da gleda...

 
Kolika je razlika za ovih 100 godina. Beograd je tada bio veliko selo, sa par lepih zgrada. Mogu samo da zanislim kako je bilo 1820., pa 1720. ...
 
Sve je to normalno, ne moze drustvo za par godina da se oporavi od 350 godina turskog vladanja. Tada smo kaskali za svetom jedno 50 godina minimum.
 
Iskreno pre bih ziveo u ovakvom Beogradu, nego u ovom danas. Pogledajte kako su ljudi zapravo bili srecni i spokojni iako nisu imali puno.

Beograd 2020 i Beograd 1922 su nebo i zemlja.

Divan video !
 
Četiri fotografije u jednom ramu. Jako lepo i visoko okačeno (jedna od tušta i tma slika i fotografija).
viber_image_2020-10-21_21-49-06.jpg


Što bi GOJE rekao "šteta da se baci" a zamalo da se strmeknem sa rasklimatane stolice :D
 
Redovi za kafu u Kneza Mihaila ulici - 1983. godina :D

Inače, redovi za kafu, deterdžente, ulje, šećer, benzin i ostalo su se pojavili već 1981. godine.
Redovima ispred prodavnica su se 1982. i 1983. godine priključile skoro svakodnevne restrikcije struje po grupama, po 8 sati dnevno.


Redovi za kafu - 1983. godina.png
 
Vladivoje, hvala ti što postojiš :D
Trg je bio božanstven...
973970822.gif
 
Oprosti, draga, ali ja stvarno ne znam šta je tu bilo božanstveno na Slaviji 1982. godine. :D

Sve je sivo, mračno, musavo, crno, zapušteno, neodržavano...
Fasade crne od gareži i smoga kao produkata loženja i intenzivnog saobraćaja...
Fasade koje otpadaju i ugrožavaju prolaznike...

Ovo danas je RAJ u odnosu na ono tada...
 
Pa Vladivoje, vidiš kako kao smoždena guska odlazim... zar i to nije pokazatelj šta zapravo mislim.
Na kraju, sve što si naveo dalo se srediti, od pranja fasada, redovnog održavanja itd. itd. a i saobraćaj je mogao da se reši bez znatne rekonstrukcije trga.
 
Nazovite me ćoroskopom (s pravom), ali ja ovde ne vidim nikakav trg. Ono, jes' da se formalno zvalo trgom, ali...
Inače sve starije fotografije daju nekakav mutniji i musaviji utisak, dok ove najnovije su namunjene, žestoko filterisane, pa sve deluje nekako živahnije i veselije. U praksi asfalt, drvo, beton, trava bi trebalo da su isti. Dobro, jesu fasade bile čađave i neodržavane, ali opet, skladnije. Upadljivo je odsustvo divlje i divljačke (ovo je moj termin za legalnu gradnju - nabreklu kvadratnim metrima kao kad se izlije pur pena) gradnje.
 
129213135_10224656255022224_5522148311324170723_n.jpg


Zime su hladne, ali postoje zimske fotografije koje su toliko lepe da zrače toplinom. Pred nama je jedna takva fotografija na kojoj je Gaja nedavno prepoznao Tiršovu ulicu u delu izmedju Deligradske i Kralja Milutina. Snimljena je 1940. godine, a autor je niko drugi do veliki majstor Branibor Debeljković koji tih dana, u svojoj 24. godini života, nije ni sanjao da će postati legenda srpske i jugoslovenske fotografije i jedan od naših najpoznatijih fotografa 20. veka. Izuzetno je zadovoljstvo otkriti neke od njegovih najranijih snimaka koji su danas deo kolekcije njegovog sina Dušana Debeljkovića.

Ova sjajna fotografija ovekovečila je zdanje koje se nalazi na veoma malom broju sačuvanih snimaka. U pitanju je Dom Društva "Kralj Dečanski" koje se brinulo o gluvonemoj deci. Zgradu su projektovali u eklektičnom stilu arhitekte Milorad Ruvidić i Dragutin Djordjević 1898. godine. Sa stilske strane je zanimljivo to što se na bočnim rizalitima oseća uticaj secesije koja će tek narednih godina smelije kročiti u beogradsku arhitekturu. U vreme kad je sagradjena, ova zgrada je bila jedna od najvećih u Beogradu i po mišljenju savremenika spadala je u red najreprezentativnijih arhitektonskih ostvarenja u gradu.
Iz nekog razloga, pomoć koju je država davala Društvu "Kralj Dečanski" ukinuta je 1904. godine, tako da je Društvo bilo primorano da svojim pitomcima nadje skromniji smeštaj, a da zgradu (koja je te 1904. godine upravo završena) izda pod zakup. Zgradu je zakupilo Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova koje je tu uselilo Bogosloviju Svetog Save sa internatom. Kasnijih godina su se u zgradu useljavali i Ministarstvo pošte i telegrafa (posle Prvog svetskog rata), Druga ženska gimnazija (1931-1933), Zavod za obrazovanje i vaspitanje gluvoneme dece (1933-1941) i vojni sud (posle Drugog svetskog rata). Zgrada je srušena 1956. godine.
Kliknite za proširenje...

https://www.facebook.com/photo?fbid=102 ... 9652736918
 
Današnja Beogradska, a tadašnja Ulica Borisa Kidriča - ugao sa Njegoševom (prva polovina 1980-ih godina, najverovatnije 1982):

128772690_10207994033725778_2941029921291848479_o.jpg
 
Mogo si i u temu tramvaji da je stavis nista ama bas nista se nije promenilo osim modela tmk
 
"Da li ste znali da je prva beogradska autobuska stanica posle 1945. godine bila na Tašmajdanu ispred crkve Svetog Marka?

Autobuska na Tasu.jpg

FB
 
Možda je već kačeno, ali uvek lepo da se pogleda.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=fuTD0_bvE9Y[/youtube]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh