Sinoć sam poslao odgovor STF-u i Deliji i sada vidim da ga nema. Pa da ponovim:
Ko malo bolje prati forum može se setiti da sam žestoko kritikovao činjenicu da gradnja potencijalno jako lepe zgrade Biološkog fakulteta na obodu Botaničke bašte nije dovršena od strane "mojih", samo zato što je ovaj projekat svojevremeno iniciran od strane zloglasne Mire Marković. Zato sada studenti Biologije slušaju nastavu po hodnicima. Prvi sam na BeoBildu ukazao na skandal "mojih" sa sečom platana i Đilasovu aroganciju prilikaom pokušaja da brani ovaj potez. Ali, takođe sam i pohvalio njegovu sposobnost da shvati grešku i potom je prilično uspešno ispravi. Nisam siguran da će Vučić umeti na isti način da se ponaša kada je reč o Generalštabu.
U mom spektru ne postoje samo crna i bela boja, bez obzira o kome da se radi. Uopšte nemam iluzije da je Dulić svetac, ali nisam siguran ni da je crni gavran. Niti da su Stepa i STC Voždovac takvi promašaji kakvim ih želite prikazati. Tačno je da je velika uloga Dulića u realizaciji ova dva projekta, ali ne zaboravite da se sve dešavalo u vreme kada je "moj" gradski sekretar za urbanizam Milan Vuković gotovo obustavio svaku gradnju u Beogradu.
Što se tiče "mojih", jedini prijatelj koga sam među njima imao jeste njihov pokojni predsednik i naš pokojni premijer. I velika mi je čast što reč "prijatelj" mogu koristiti kada je reč o čoveku koga smatram najvećim vizionarom ovoga naroda u poslednjih pola veka. Ni taj čovek nije bio bezgrešan, niti idealan, niti imun na ljudske slabosti. Ali je imao sposobnost da prizna grešku, snagu da je ispravi, energiju da preskače više stepenica odjednom, inteligenciju da prepozna bitno od nebitnog, neutaživu glad za učenjem i, nadasve, gotovo dečju naivnost da poveruje kako se upornim radom ovaj narod i ova zemlja mogu učiniti boljim. Ovih dana se navršava 10 godina od kada je taj čovek ubijen i ja ne vidim nikoga ko je i približno kadar da zauzme njegovo mesto.
Zato, batalite priču o "mojima". Ja sam svoj moto "Dubito, cogito, ergo, sum" ("Sumnjam, mislim, dakle jesam") pokupio od Dekarta još kao srednješkolac, pa je potpuno deplasirano meni spočitavati bolećivost prema bilo kome, pogotovo prema aparatčicima DS-a. Ali, kao što njima ne verujem apriori, tako ne verujem na reč ni forumašima čiji se dokazi za hapšenje drugih ljudi sastoje u frazama "poznato je", "siguran sam", "rekla mi profesorka"...
I da: "Pomahnitali ortoped" mi je u početku bio dobar štos. Sada, posle beskonačnog ponavljanja, to je samo bajati, neinventivni pokušaj da se bude duhovit.