Srbija - zlatna strana medalje

[Дошљак]

Има разлике између родољубља (род - народ) и домољубља (дом - држава).

ЕУ је крива што нам одвлачи квалитетније људе, и што гуши нашу производњу.

 

[Noki]

Хајде да кажемо да је махање државном заставом домољубље. Манимо се западњачке терминологије.

Nikakav problem. Mada sad si na klizavom terenu da te proglase ustašom. Ili još gore objasne da su svi ti termini kojima se i Hrvati obilato koriste zapravo isključivo srpski.

Jer nema ništa gore od nacionaliste koji pretenduje na neku pamet. Bolji su i nacionalisti primitivci koji arlauču ustaše, sa njima se lakše razračunaš.

A oni što bi zavladaju takvima da ih uzmu pod svoje i prosipaju salonski nacionalizam sa hepija. Ti su najgori.

 

[Noki]

Kako god, ja sam iz malog, radnickog grada bogu iza nogu, vec skoro 20 godina sam u bg-u i ovo sto je napisao je istina, kao da sam ja pisao.

Jel mogu da te zamolim da svojim rečima ponoviš šta je istina?

 

[Noki]

Onda nek bude bar rodoljublje, to domoljublje isto zvuci zapadno, samo sa dosta blizeg zapada

Eto tačno dok sam pisao post sam znao šta će doći kao odgovor

 

[Bender Rodriguez]

ЕУ је крива што нам одвлачи квалитетније људе, и што гуши нашу производњу.

Ali nije kriva što su mnogi ljudi ovde retardirani i što je Srbija u brlogu korupcije već 100 godina, još pre nego što su EU, NATO pa i SFRJ uopšte postojali.

Sve o čemu "prosvećeni Srbi" monarhisti, četnici, patriote, turbo pravoslavci, Miroljubi Petrovići... današnjice drobe, sve su to problemi koji su nastali ovde još pre 100 i 150 godina.

 

[Joe_Strummer]

@Noki U onome sto je kailan rekao?

 

[Joe_Strummer]

Eto tačno dok sam pisao post sam znao šta će doći kao odgovor

za******* je

 

[Noki]

Има разлике између родољубља (род - народ) и домољубља (дом - држава).

To je dobar rezon. Nisam obratio pažnju na to al savršeno ima smisla.

 

[Noki]

@Noki U onome sto je kailan rekao?

Reci mi svojim rečima šta te muči kao nekog iz malog mesta i u pogledu koga, da ne čitam njegov post ponovo, nego da čujem u čemu si se pronašao?

 

[Дошљак]

Ali nije kriva što su mnogi ljudi ovde retardirani i što je Srbija u brlogu korupcije već 100 godina, još pre nego što su EU, NATO pa i SFRJ uopšte postojali.

Sve o čemu "prosvećeni Srbi" monarhisti, četnici, patriote, turbo pravoslavci, Miroljubi Petrovići... današnjice drobe, sve su to problemi koji su nastali ovde još pre 100 i 150 godina.

Ти побројани су друга крајност.

 

[Joe_Strummer]

Reci mi svojim rečima šta te muči kao nekog iz malog mesta i u pogledu koga, da ne čitam njegov post ponovo, nego da čujem u čemu si se pronašao?

U tome da definitivno postoji praziluk elita, u smislu da svojim obrazovanjem, kulturom i ponasanjem uopste ne opravdava svoj nadmeni stav i da je jedina politika koju imaju upravo da se udje po svaku cenu u eu jer je za njih eu popularno drustvo iz srednje skole ciji deo zele da budu i zastupali bi to cak i kada bi bilo kontraproduktivno po drzavu ili narod iz provincije. Na licnom planu, doziveo sam dosta predrasuda i diskriminacije od Beogradjana na pocetku fakulteta i kada sam se tek zaposlio jer sam bio bolji od njih, a oni su smatrali da otimam nesto sto im pripada samim tim sto su iz Beograda. U toj diskriminaciji sam cuo i kakvo misljenje imaju o nama iz provincije. Naravno, daleko od toga da su svi takvi, ali iz iskustva ih je najvise medju onima koji su kao levicari otvorenog srca za sve, a ustvari su sujetne sitne duse, cesto skromnog znanja i nekulturnog ponasanja, samo drugacijeg tipa nego dziber iz provincije.

 

[Bender Rodriguez]

Stalno se u Srbiji provlači taj neki narativ da su po selima sve sami radnici, poštenjačine, rodoljubi, mudraci, moralisti, ljudine, atlete i junaci. A po gradovima su sve same lenčuge, pokvarenjaci, izdajnici, glupaci, dekadentni, sisice, slabići i kukavice.

Često nalećem na to, čak i kad se ne izgovori direktno nego između redova, kroz šale ili kroz metafore.

Čak i kada odem među delove porodice koji žive tamo, slušam sve to. Kao što slušam i kako se međusobno glođu i provociraju. Naravno, sve mirno i šaljivo, ali uz jasnu i vidljivu dozu pasivne agresije i zajedljivosti. Stalno neki komentari, stalno neke provokacije, stalno neko blamiranje drugog, stalno vraćanje na to ko je kome šta ostao dužan, kako je bilo u čije vreme, kako je kod drugih porodica sve idilično, kako se ne smeju pokazivati slabosti i pričati o problemima...

Zato znam par ljudi iz sela koji su završili na lečenju, na lekovima i sa trajnim mentalnim ožiljcima od te njihove (roditeljske) ciničnosti, provokacija, zajedljivosti, komentarisanja, potiskivanja problema i emocija, pasivne agresije pa i kompleksa koji se tamo valjaju iznova svaki božji dan.

Ume da bude žešće toksično i na selu. Ali to ne može da se objasni ljudima koji nikad nisu bili tamo i videli iz prve ruke kako to ume da izgleda kod mnogih. Ne kod svih ali kod mnogih.

Ja prvi kažem i smatram da su gradovi (pogotovu srpski) postali nezdravi i stresni, i SNS gamad mi je ogadila svoj rođeni grad. Zamrzeo sam Beograd u kome sam ceo život i koji sam nekad voleo i cenio. Ali to što je ovde toksično i nezdravo ne znači da je po malim mestima i selima idila. Ni po pitanju lokacije, ni po pitanju posla i rada, ni po pitanju ljudi, odnosa i mentaliteta.

Ali nekima je džaba pričati. Kao što imaš Srbina koji je ubeđen da je Zemlja ravna i ne mož' tu ništa, tako imaš Srbe koji su ubeđeni da su sela u Srbiji rajevi.

 

[Noki]

U tome da definitivno postoji praziluk elita, u smislu da svojim obrazovanjem, kulturom i ponasanjem uopste ne opravdava svoj nadmeni stav i da je jedina politika koju imaju upravo da se udje po svaku cenu u eu jer je za njih eu popularno drustvo iz srednje skole ciji deo zele da budu i zastupali bi to cak i kada bi bilo kontraproduktivno po drzavu ili narod iz provincije. Na licnom planu, doziveo sam dosta predrasuda i diskriminacije od Beogradjana na pocetku fakulteta i kada sam se tek zaposlio jer sam bio bolji od njih, a oni su smatrali da otimam nesto sto im pripada samim tim sto su iz Beograda. U toj diskriminaciji sam cuo i kakvo misljenje imaju o nama iz provincije. Naravno, daleko od toga da su svi takvi, ali iz iskustva ih je najvise medju onima koji su kao levicari otvorenog srca za sve, a ustvari su sujetne sitne duse, cesto skromnog znanja i nekulturnog ponasanja, samo drugacijeg tipa nego dziber iz provincije.

E hvala ti što si približio neću reći Kailanovo gledište, nego svoje lično iskustvo.

Ne zameri što ću ga opisati u najdobronamernijem vidu kao frustraciju. Koja može biti opravdana i koje svi po nekom osnovu možemo imati i imamo.

Al nažalost nemamo sat vremena seanse da rašclanimo otkud tačno ta emocija i da li je pravilno usmerena.

Inače prvi put čujemo za to "praziluk elita."

Ja sam inače Beograđanin. Ali eto biće možda prilike da pričamo više. Moguće da ja delim sličnu frustraciju na među-nacionalnom nivou opet naravno iz nekog svog preživljenog iskustva... Tako da ti imaš neku lokalnu frustraciju a ja nacionalnu... U smislu prihvaćenosti, mogućnosti da ti sposobnosti budu prepoznate, gušenja da izraziš sebe i sve ostalo o čemu si govorio.

 

[Joe_Strummer]

E hvala ti što si približio neću reći Kailanovo gledište, nego svoje lično iskustvo.

Ne zameri što ću ga opisati u najdobronamernijem vidu kao frustraciju. Koja može biti opravdana i koje svi po nekom osnovu možemo imati i imamo.

Al nažalost nemamo sat vremena seanse da rašclanimo otkud tačno ta emocija i da li je pravilno usmerena.

Inače prvi put čujemo za to "praziluk elita."

Ja sam inače Beograđanin. Ali eto biće možda prilike da pričamo više. Moguće da ja delim sličnu frustraciju na među-nacionalnom nivou opet naravno iz nekog svog preživljenog iskustva... Tako da ti imaš neku lokalnu frustraciju a ja nacionalnu... U smislu prihvaćenosti, mogućnosti da ti sposobnosti budu prepoznate, gušenja da izraziš sebe i sve ostalo o čemu si govorio.

Sama ta emocija frustracije ne bih rekao da vise i postoji, sve je to dovoljno davno bilo, a i mator sam sad za takve opterecujuce emocije. Ali stav da to postoji mi je vrlo jak jer sam dovoljno dugo ovde da sam tu stvar primetio dovoljno puta i analizirao je. Nisam ja ni pokusavao da budem prihvacen od takvih, njihova saplitanja, prozivke i ogovaranja su bili bez ikakvog uzroka sa moje strane, a ostajali su i bez mog daljeg uplitanja osim osnovne odbrane. Ono sto mi je zanimljivo je da sam uglavnom lepsi i iskreniji odnos imao sa Beogradjanima koji su se bar donekle smatrali nacionalistima, dok od ovih kosmopolita sam dovoljno puta, na razlicitim mestima, dozivljavao manje ili vise izrazeno omalovazavanje ljudi iz provincije da bi to bila samo moja subjektivna percepcija. Takodje, takvi se obicno vrlo ulizivacki i snishodljivo ponasaju u drustvu stranaca sa zapada gde je ocigledna njihova identifikacija sa njima i ocajnicka zelja da budu prihvaceni odakle potice cesto koren njihove pro eu politike, dok nemaju nikakvu identifikaciju sa Srbima iz provincije vec nas vide kao neki zatucani teg koji ih sprecava da postanu Nemci, Svedjani ili Holandjani.

 

[Bender Rodriguez]

A jeli, da te pitam, u provinciji nema omalovažavanja grada a posebno ne Beograda i Beograđana?

 

[Joe_Strummer]

A jeli, da te pitam, u provinciji nema omalovažavanja grada a posebno ne Beograda i Beograđana?

Ima, naravno, mogu ja nasiroko da pisem i o kompleksima malih sredina, ali to mi nije sad bila tema

 

[Noki]

Ali stav da to postoji mi je vrlo jak jer sam dovoljno dugo ovde da sam tu stvar primetio dovoljno puta i analizirao je.

Ma nije to samo stav nego te nije napustila emocija.

Osećaš se zakinuto još od tada i da si morao posebno da se trudiš i dokazuješ. Uložiš veći napor dok je nama bilo sve na tacni. Možda si nam to i oprostio ali nam nikad nisi zaboravio... A jedno je sigurno, sve ovo te je negde gradilo kao ličnost...

Nisam ja ni pokusavao da budem prihvacen od takvih, njihova saplitanja, prozivke i ogovaranja su bili bez ikakvog uzroka sa moje strane, a ostajali su i bez mog daljeg uplitanja osim osnovne odbrane.

Gde ih nađe majke ti

Evo ja sam Beograđanin. Kad se setim perioda faksa jedini razlog zašto bi bilo manje interakcije sa tzv. došljacima je jer smo se mi iz BG već poznavali od ranije, formirana ekipa iz gimnazije i osnovne i kraja. Kao nama ne treba nova ekipa, prosto smo bili manje osetljivi kao grupa na početku... Verovatno smo pogrešno smatrali da imate sve iste šanse i drugare i mogućnosti pa i da se priključite i družite sa nama ako želite.

A to se na kraju i pokazalo tako.

Na primer ja sam čak kao apsolvent išao jednoj dragoj koleginici i na svadbu u Čačak. Dva Beograđanina kolege je zvala. Bila je tu i jedna Beograđanka pozvana ali je opravdano izostala.
Ona je bila kul slušala elektro haus kao i ja i ono kliknuli smo drugar i ja smo išli kolima zajedno a i često smo se družili sa njom kad je bila u BG... Jeste to druženje došlo kasnije u apsolventskom periodu jer sam je tad i upoznao al došlo je...

Sigurno bi otežalo naše približavanje da je ona imala od ranije ugrađene otpore prema nama koji smo iz BG. Ali nije, bila je baš Beograđanka dušom

Izvini, zezam te malo al to je u duši nas Beograđana i bezazleno je.

Ono sto mi je zanimljivo je da sam uglavnom lepsi i iskreniji odnos imao sa Beogradjanima koji su se bar donekle smatrali nacionalistima, dok od ovih kosmopolita sam dovoljno puta, na razlicitim mestima, dozivljavao manje ili vise izrazeno omalovazavanje ljudi iz provincije da bi to bila samo moja subjektivna percepcija.

Onda sam ja tu izuzetak. Jako me zanima na koje su te načine čak omalovažavali. Ne moraš to da iznosiš al zvuči kao američka srednjoškolska serija...

Ja bih s tobom pio kafu u bonafidesu 100% ako si iole lepuškast muškarac sve ostalo bih zanemario ali je pitanje koliko bi ti to želeo.

Još ako imaš ovaj žestok zapadnosrbijanski akcenat uf... Pustio bih te pričaš šta ti volja pa makar i srbovao...

Druze, šta ja da ti pričam o druženju, misliš da nije bilo kolega koji kad bi shvatili da sam gay bi odlepršali bez pardona i objasnjenja? A oni koji su ostali bi samo zloupotrebljavali moju dobrotu, neki narcisoidni kreteni ili te maksimalno upodobljavali što ti kažeš omalovazavali. Tipa, ne mrzim ja vas, evo jel pijemo kafu (jednom, naterao sam sebe na toliko da pokažem sebi svoju progresivnost, evropejstvo) al ne morate baš da se eksponirate itd...

Što bi rekao Beki onda više nemate moju podršku...

I evo ja pričam i dalje s vama strejterima, tu sam... Svestan da zazirete barem u meri da se ne bi družili. Ne dugo sigurno...

Takodje, takvi se obicno vrlo ulizivacki i snishodljivo ponasaju u drustvu stranaca sa zapada gde je ocigledna njihova identifikacija sa njima i ocajnicka zelja da budu prihvaceni odakle potice cesto koren njihove pro eu politike, dok nemaju nikakvu identifikaciju sa Srbima iz provincije vec nas vide kao neki zatucani teg koji ih sprecava da postanu Nemci, Svedjani ili Holandjani.

Uh ovo je baš nategnuta konstrukcija.

Ostajem Balkanac i provincijalac, putuj Evropo sreću želim ti ja.

A ti mala kad ti zatreba muškarac, doći ćeš meni budi sigurna.

Ja mislim da se tu nikako ne uklapam i moji razlozi zašto bih u EU, da se brže odvojim od provincijalaca koje smatram tegom, to baš nema veze s mojom prirodom... Baš je nekako nezdrav motiv za ulazak u EU. A nišam ga doživeo ni kod drugih Beograđana.

Ipak mislim da jesi mogao kod nekih ljudi pogotovo u početku da osetiš distancu i nepotrebnost uključenja al eto nisi sam bro. Dožive to i drugi i prevaziću u nekoj meri a u nekoj ostavi i posledice.

 

[Noki]

I zato ja zazirem od ljudi poput Kailana.

Provlači da mrzi levičare u svakom svom postu... To mu je smisao svakog posta. Mrzi koga hoćeš barem upotrebi neki smajli, nešto lepo o sebi prikaži... Jako su popularne te neke nedodirljive ledene forumske kraljice muskog pola nabeđene da su popile sve znanje ovog sveta i tako suvereno to iznose upravo omalovažavajući sve koji drugačije misle... Upotrebi smajli neće ti pasti kruna Nabeđenoga s glave...

Razumeš? Nema to veze sa provincijom...

I nije on jedini da se razumemo.

 

[Joe_Strummer]

Nisi me razumeo, nije ovo uopste bilo vezano za druzenje vec mnogo vise za poslovno okruzenje, bilo na poslu ili na faksu. Drugare sam imao potpuno odvojeno od toga, od dorcola do surdulice. Cak je ironicno da sam iz Beograda stekao najvise drugara bas sa dorcola koji sada vazi za fensi, pozeljan kraj, a ja sam ga upoznao kao jedan jako gotivan komsiluk, opusten i neustogljen, narocito donji deo i kej. To omalzovazavanje koje pominjem je u vidu zavidnih komentara i pokusaja saplitanja recimo na fakultetu u stilu da je ovo beogradski univerzitet, a mi iz provincije se tu guramo umesto da ostanemo u svojim vukoje*******inama, pa smo se jos drznuli da budemo na budzetu i primamo stipendiju i time sprecavamo prave beogradjane da studiraju na sopstvenom fakultetu. Ili podmukli komentari od starijih kolega na poslu koji stalno imaju potrebu da pricaju o svom akademskom, beogradskom pedigreu kako su odusevljeni mojim obrazovanjem i znanjem s, obzirom na to odakle dolazim i tako... A ti isti se cesto pokazu kao vrlo neobrazovani i nevaspitani, a imaju to snobovsko ponasanje kao da su francuski plemici. I ovo za ulagivanje strancima sam primetio i u poslovnom i u privatnom kontekstu i prilicno sam siguran u zakljucak da oni ocajnicki zele da budu prihvaceni od zapada i da imaju ozbiljan kompleks nize vrednosti od njega.

 

[roger34]

A ti isti se cesto pokazu kao vrlo neobrazovani i nevaspitani, a imaju to snobovsko ponasanje kao da su francuski plemici.

E, sad ću mnoge nepravedno da prozovem, što nije ni fer ni lepo, ali oni mi zvuči tako Ribnikar-Treća...

U svako slučaju, kreteni koji su nas naložili da je EU nekakv cilj su nas s*ebali za nekoliko decenija.
EU može jedino biti sredstvo, a ne cilj. Kad to shvatim onda dolazi na raspravu pitanje a šta je cilj.

 

[Joe_Strummer]

Inace, sebe smatram rodoljubivim levicarom i tu zaista imam jaku emotivnu reakciju na to sta se danas naziva levicom i ko su vedete te levice.

 

[Joe_Strummer]

Vezano za gej ljude, tu mogu da pljunem na rodnu, malu sredinu s obzirom na to koliko izopstavanja, maltretiranja i svega ruznog su morali da prodju ljudi koji su resili da ne kriju svoju seksualnost. I to od ljudi svih generacija kojima su postali meta za lako izivljavanje sopstvenih frustracija. Od toga mi se prevrne zeludac, pogotovo kad dodje od nekih satro velikih bogomoljaca i pravoslavaca

 

[Cotra]

Ne treba se zamarati pojom sprske elite jer Srbija je retka zemlja koja nema elitu.
Nikada to nije bilo jasnije nego danas kada su studenti koji nisu nikada ni bili zaposleni elita za sve ostale.

Ono sto je Rebeka West opisivala kao predivnu karakteristiku Srbije, da su profesor univerziteta i seljak, na ti, da seljak sa zivim prasetom pod miskom dodje u Mazestih tridesetih goidna i tamo naruci rakiju, to je zaprvo razlog srpske propasti.
Zapravo, profesor univerziteta i piljar se u Srbiji osecaju jednaki jer profesor univerziteta i dalje razmislja kao piljar i prodaje ispite.
Lekar razmislja kao sibicar i gleda da uzme sto vise para od pacijenta.

 

[Cotra]

Vezano za gej ljude, tu mogu da pljunem na rodnu, malu sredinu s obzirom na to koliko izopstavanja, maltretiranja i svega ruznog su morali da prodju ljudi koji su resili da ne kriju svoju seksualnost. I to od ljudi svih generacija kojima su postali meta za lako izivljavanje sopstvenih frustracija. Od toga mi se prevrne zeludac, pogotovo kad dodje od nekih satro velikih bogomoljaca i pravoslavaca

Ne shvatam sto SPC ne prihvati homoseksualce u smislu da su i oni od boga takvi. Imali bi vise vernika.
Cemu to insistiranje ds su gresnici.

 

[Bender Rodriguez]

Meni čak ne smetaju toliko ti kompleksi ako ih ljudi drže za sebe. Smeta mi kad neki ljudi prave konflikte, provokacije ili podele ni iz čega i bez razloga.

Koliko god puta u interakcijama sa nekim opterećenim ljudima iz unutrašnjosti ja popuštao, prećutao, primao kritike i koliko god puta okretao drugi obraz, uvek bi oni nastavljali da dodaju i da pomeraju granice.

Ja kad sam kod njih stvarno komentarišem sve pozitivno, pohvalim i pokazujem interesovanje.
U što vam je lepo ovde.
Svaka čast, vi stvarno ne stajete.
Hajde da vidimo plastenike.
U što vam je lepa bašta/ cveće.
Šta je ovo ispod biljke? A ovo? A kako ovo napreduje?
Šta ima novo u selu, šta se dešava?
Kakav je rod sad? Šta se sadi ove godine?
Bolje je ovde, lepše je, mirnije, humanije.

Obiđem sve, slušam ih, upijam, interesujem se, pratim, pitam, nalazim lepotu i poštovanje u svemu što imaju i rade. Stvarno me interesuje sve to. I naravno cenim ih kao radne i žilave ljude, i to im i kažem.

I zaista nikada ne govorim nešto ružno, nešto kritički, niti pokrećem teme na relaciji grad-selo. Kažem, čak i prećutim ili popuštam kad neko nešto "baci" da me testira da vidi reakciju.

S druge strane, evo kako je jednom izgledalo kad je jedan došao kolima do nas jer taj put nismo mogli autobusom:

Ja: E hvala što si došao po nas, ovaj put stvarno nismo mogli autobusom
On: Ma ništa.
(par minuta kasnije)
Inače, ja ne volim da dolazim u Beograd, ne volim ga, nervira me da vozim do njega i po njemu, nervira me grad, gužva, buka, zagađenje...
Ja: Ok... Razumem, i mi se osećamo isto, gledaj šta su napravili od njega, ja vam nekad stvarno zavidim na nekim stvarima
On: ne znam kako ljudi mogu da žive ovde, ovo je nenormalno, izem ti Beograd...
Ja: ...

Ne pitaju šta se dešava u Beogradu, ne zanima ih. Mnogi ga i ne podnose.

Situacija 3:
Tamo kod njih, doneli neko meso i salatu.
Oni: jedite sve to, to nema u Beoooograd!
Jeste to bilo kroz smeh, ali ono... u svakoj šali ima pola istine. I provokacije. A ne znam čemu to. Šta, nemamo meso i salatu u Beogradu... ?

Situacija 4, udara oluja, sve natopljeno vodom, prave se bare, a mi treba da krenemo autom ka autobuskoj stanici.
Oni: Idem po kola da dovezem do vrata, da Beograaaađani ne pokvase noge.

Ja se mislim u sebi a čemu to? Prvo, te "Beograđane" čeka put od 2 i po sata do kuće. Naravno da niko ne želi da bude mokar i blatnjav toliko vreme. Drugo, šta, oni kad pada kiša i svuda je blato, oni ne beže? Njima ne smetaju mokre noge? Blato na cipelama? Blato u kući? Šta, oni da su u Beogradu i da krene pljusak, oni bi stajali pod njim??? Opet, ne znam čemu sve to, ti komentari i provokacije.

Dalje, svaki put se provuče neka priča-šala "sledeći put kad budete na odmoru, da dođete tad i tad, pa da idete u plastenike da radite". Koliko god puta prećutali to, ne, oni će opet svaki put to da kažu. S druge strane, mi njima ne kažemo "e sledeći put kad dođete u Beograd, da nam pomognete oko krečenja, prevoza, čega god..."

A ako bismo pak ikada rekli da mi imamo svoje poslove, domove i obaveze, oni bi se nadurili. Znam jer su me upozorili drugi prethodno, pa onda zato samo iskuliramo i prećutimo. Sami provociraju i bockaju, a onda kada neko pruži otpor ili vrati, oni će da se uvrede.

Dalje, ljude koji su nekad živeli tamo sa njima pa su otišli za Beograd zovu onako provokatorski "Beograđanin" i "Beograđanka". Sa sve naglašenim zezatorskim akcentovanjem kad tako kažu.

Ja imam rođake i u Americi pa nikad ih nismo zvali "Njujorčani". Nekad kolokvijalno kažemo "Amerikanci" ali samo kada mislimo na celu grupu, da ne nabrajamo poimence više ljudi. I nikada pred njima nismo rekli "Amerikanci". Niti smo im govorili "eeee ovo nema u Americi" ili "da Amerikanci ovo i Amerikanci ono..."