Šta je novo?
Od:
Filteri

Srbija - zlatna strana medalje

utorak, 05. apr 2011, 14:25 -> 14:27
Izum srpskih studenata u Briselu

Prvi javni solarni punjač mobilnih telefona biće predstavljen u Nedelji održivog energetskog razvoja u Briselu. Manifestacija posvećena promociji obnovljivih izvora energije traje od 11. do 15. aprila.

Nedelja održivog energetskog razvoja, u organizaciji Evropske komisije od 11. do 15. aprila u Briselu, okuplja najveće svetske kompanije poput Tojote i Dženeral motorsa. U tako jakoj konkurenciji, jedina studentska grupa koja učestvuje na manifestaciji je srpski tim "Strawberry energy". Vođa tima, Miloš Milisavljević, naglašava da je njihov izum "Strawberry tree" takođe i jedini rad iz zemlje nečlanice Evropske unije.

„Stroberi drvo je javni solarni punjač mobilnih telefona koji, sa jedne strane, služi da pokaže ljudima kakvu korist mogu da imaju od solarne energije, a sa druge strane im dopunjuje bateriju mobilnih telefona onda kada je to najpotrebnije - ako im se baterija isprazni dok su van kuća", objašnjava Miloš Milisavljević.

Prvi solarni punjač postavljen je u Obrenovcu, oktobra prošle godine. Za nepunih 40 dana zabeleženo je 10.000 punjenja. Vođa "Strawberry energy" tima kaže da je to odličan rezultat, s obzirom da je bilo kišno i oblačno vreme.

„Ono što je još važnije, i bio je cilj projekta na prvom mestu, jeste da se ljudima približe obnovljivi izvori energije i celokupan koncept održivog razvoja. Nama je naročito drago što sada u Obrenovcu svako dete od 5 godina i svaki baka ili deka od 80 godina znaju šta je solarna energija", ističe Milisavljević.

Uređaj ima 16 ugrađenih punjača za različite tipove mobilnih telefona. Punjenje traje samo 15 minuta i aktivira se pritiskom na taster. U Briselu će biti predstavljen novi, redizajnirani sistem, ali princip rada ostaje isti. Evropska komisija bira najbolji rad iz svake od 6 kategorija, a Stroberi drvo pripada grupi projekata namenjenih smanjenju javne potrošnje.

„Pored tog finala na koje smo pozvani, budući da se projekat jako dopao Evropskoj komisiji, oni su nas pozvali da odnesemo Stroberi drvo u Brisel i postavimo ga ispred Parlamenta Evropske Unije u vreme trajanja Nedelje održivog razvoja. Sada radimo na tome i nadamo se da će sve biti u redu", kaže Miloš Milisavljević.

Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/rts/sr/RTS+S.../870674/Izum+srpskih+studenata+u+Briselu.html
 
medjutim":3hlxb5y3 je napisao(la):
lukpot":3hlxb5y3 je napisao(la):
Maraja Keri ili Mariah Carey...
Kliknite za proširenje...
Marija Kiri? :)
Kliknite za proširenje...
Виц на ту тему:

У 7 разреду, наставница задала клинцима да пишу писмени рад на тему "Славне жене".
Након што је прегледала задатке, каже им: " Не могу да верујем, од свих славних жена, сви сте писали о Секи Алексић, Цеци, Карлеуши,... Како ником није пало на памет да пише о некој другој жени. Рецимо, како нико није писао о Марији Кири?"
Деца почну да се ваљају од смеха.
" Шта је смешно?" пита наставница
"Па не каже се Марија Кири, већ Мараја Кери" !
 
nedelja, 03. apr 2011, 18:56 -> 19:31
Pravni šampioni

Studenti Pravnog fakulteta osvojili su prvo mesto u konkurenciji 26 ekipa iz 19 zemalja, na takmičenju iz Međunarodnog medijskog prava na Oksfordu. Bili su najbolji u pisanju tužbi i odgovora na tužbu.

Adriana Minović, Stefan Dragojević, Sava Pavlović, Petar Radosavljev, Nevena Krivokapić i Milica Janačković, svi studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, pobedili su u finalu takmičenja iz Međunarodnog medijskog prava na Oksfordu tim američkog Univerziteta Kardozo iz Njujorka.
Izjave Vuka Cucića, Save Pavlovića i Gaše Kneževića

Na putu do finala takmičili su se sa timovima iz Indije, Kenije i SAD. Takmičari su simulirali suđenje na engleskom jeziku pred Univerzalnim sudom za ljudska prava. Za ovaj poduhvat pripremali su se šest meseci.

"Moram da kažem da su iz meča u meč bili sve bolji i bolji da bi na kraju u finalu bili zaista fantastični gde im je bio najveći protivnik Univerzitet Kardozo iz Njujorka", rekao je Vuk Cucić, trener tima studenata sa Pravnog fakulteta.

Student Sava Pavlović kaže da nisu išli da pobede, jer nisu ni znali da li su dobri ili ne, ali da je vredelo truda.

"U svakom slučaju drago nam je da se naš trud isplatio jer smo zaista mnogo truda uložili u ovo i lepo je kada je to i nagrađeno", rekao je Sava Pavlović.

Studentima Pravnog fakulteta ovo nisu prve nagrade na međunarodnim takmičenjima, ali su se prvi put u Oksfordu nadmetali u znanju iz međunarodnog medijskog prava.

Šef katedre za građansko pravo Pravnog fakulteta Gašo Knežević kaže da je uložen veliki napor, što je izuzetno zahtevno.

"Kako su godine prolazile, raslo je očekivanje od njih. To je psihčiki teško. Sportisti kada naprave 24 pobede, a oni kažu ne mogu možda 25. Tu nastupa njihov kapiten, koji mora da ih smiri, ali ja mislim da su pametna i svesna deca, pre svega racionalna", rekao je Knežević.

Beograd je, zahvaljujući uspehu studenata i onih koji ih pripremaju, poznat i obeležen na svetskoj mapi arbitražnog i međunarodnog trgovačkog prava, kažu na Pravnom fakultetu, koji će biti domaćin još jedne međunarodne konferencije iz tih oblasti.

Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/869578/Pravni+šampioni.html
 
utorak, 12. apr 2011, 19:25 -> 19:48
Prvo mesto za solarni punjač

Solarni punjač, izum grupe beogradskih studenata, osvojio prvo mesto na takmičenju za Evropsku nagradu za obnovljivu energiju u kategoriji potrošnja.

Grupa beogradskih studenata koja je izumela solarni punjač za mobilne telefone, Struberi drvo, osvojila je prvo mesto na takmičenju za Evropsku nagradu za obnovljivu energiju, u kategoriji potrošnja.
solarni-punjac2.jpg

U konkurenciji 310 projekata iz cele Evrope, projekat je najpre ušao u uži izbor od 27 finalista.

Nagrada će biti uručena večeras na ceremoniji u Briselu. Za tu priliku, javni solarni punjač postavljen je ispred zgrade Evropskog parlamenta, tako da građani Brisela ove nedelje imaju priliku da svoje mobilne telefone dopune na izumu srpskih studenata.

Beogradski studenti koriste svoj izum da bi ljudima pokazali na koji način se sve može iskoristiti solarna energija. "U Srbiji su ljudi ipak malo više oduševljeni, jer je cela ideja i koncept nov i nepoznat našim ljudima", kaže jedan od studenata Miloš Milisavljević.

"Ovde su manje više čuli, ali i dalje se iznenađuju, i dalje je komentar da je ideja sjajna i da može biti jako korisna", navodi Milisavljević.

Solarni punjač iz Obrenovca nije bilo moguće preneti, pa su studenti morali da u kratkom roku instaliraju novi.

"Uspeli smo da napravimo novi punjač i da ga namontiramo ovde u Briselu, tako da i građani Brisela i predstavinici Evropske komisije i Evropskog parlamenta mogu da vide ono što smo doneli da im pokažemo", kaže Milisavljević.

Beogradski studenti su pobedili u konkurenciji 300 sličnih projekata, kao najmlađi i jedini finalisti izvan EU.

"To je predivan primer, jer je solarna energija upotrebljena za punjač mobilnih uređaja, koji na neki način postaje mesto okupljanja, pre svega mladih. Nadamo se da će nagrada za projekat beogradskih studenata doprineti njegovoj promociji ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi", kaže Patrik Lambert, direktor Evropske agencije za konkurentnost i inovacije.

Za tim 20 godišnjaka iz Srbije, čiji simbol je jagoda, bio je ovo uspešan evropski početak.

"Jagoda je simbol voća koje prvo sazreva u proleće i na neki način simbol našeg početka i naše mladosti, jer smo svi u timu oko 20 godina i predstavlja ono što mi zapravo jesmo", rekla je studentkinja Kristina Nikolić.

Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/874822/Prvo+mesto+za+solarni+punjač.html
 
LINUX vs. MICROSOFT

Autor: Rodoljub Šabić
Moj prethodni post povodom selektivne akcije poreskih inspektora na kontroli tzv. piratskog softvera, (inspirisan ustavnim odredbama o zabrani diskriminacije i Aristotelovim razmišljanjima o pravednosti) otvorio je jedno zanimljivo „specijalističko" pitanje - pitanje opredeljenja javnog sektora za korišćenje opensource, odnosno besplatnih operativnih sistema.
Polemika kojom je propraćen post „BORBA" PROTIV PIRATSKOG SOFTVERA. ILI - „OMAŽ" ARISTOTELU je Povereniku donela i sasvim konkretne ponude za instaliranje takvog sistema.
Očigledna dobronamernost te ponude i moje pravničko, tj. relativno skromno poznavanje stvari upućivali su na to da se bez odlaganja informišem o stavovima mojih relevantnih saradnika. To sam i učinio, i to s namerom o kojoj sam ih obavestio, da njihove stavove izložim kritičkim opservacijama kolega sa ovog bloga. Evo, tu nameru i realizujem. Očekujem oštru, ako treba najoštriju kritiku njihovih stavova. Naravno ne grubu, još manje svađalačku već prijateljsku, dobronamernu i konstruktivnu jer nameravam da saradnike i kolege s bloga „suočim" i za istim stolom.
Dakle, moji saradnici smatraju da su moderni Linux sistemi ne samo prevazišli mnoge do skoro postojeće prepreke, nego čak i postavili neke nove standarde u pogledu funkcionalnosti i posvećenih multimedijalnih rešenja. Misle takođe i da su programski paketi koji su korisnike najviše vezivali za Micorosft platformu sada dostupni i za Linux kao izvorni ili kao kompatibilni paketi.
Ali ... Ali ipak smatraju da bi prelazak na Linux (bar u slučaju Poverenika) doneo nova ulaganja i izmene u postojećoj strukturi i (ne preterano komplikovanu) preobuku zaposlenih, a relativno malo uštede, odnosno korist. S tim u vezi kažu:
„Naime, za obradu teksta, koja predstavlja 95% poslova na računaru svih zaposlenih kod Poverenika, koristi se Microsoft Office paket. On ne postoji za Linux operativni sistem, kao kompatibilno rešenje koristi se OpenOffice. A on ne retko može da predstavlja problem drugoj strani koja prima dokumenta pripremljena u ovom paketu. Druge, plaćene, softverske pakete Poverenik ne koristi.
Takođe, prilikom kupovine radnih stanica Poverenik kupuje brand name računare koji imaju onsite garanciju i uključen operativni sistem u cenu računara. Na ovaj način, štedi se do 40% cene operativnog sistema, a i sam hardver je znatno jeftiniji, pouzdaniji i kvalitetniji. U tom smislu, jedina ušteda koju možemo napraviti je da ne kupujemo najmanji Office paket nego da koristimo Open Office."
A kažu i sledeće:
„Računarska mreža Poverenika, formirana je kao domenska struktura gde svaki korisnik računarske mreže ima svoje korisničko ime i šifru koje mu određuje nivoe pristupa, prava koja ima na lokalnom ili bilo kom drugom računaru. Zbog prirode podataka koji se nalaze na serverima, Poverenik je godinama razvijao softver koji koristi za obradu i praćenje predmeta iz oblasti koje pokriva, a čiji je korisnički deo namenjen isključivo Windows platformi jer je u sprezi sa korisničkim nalozima i nivoima pristupa."

Ustvari, korist od opcije prelaska na opensource prepoznaju, ali samo u varijanti opšteg opredeljenja i na dužu stazu, ali ne i u pojedinačnim, izolovanim slučajevima.

P.S. Inače, Poverenik ipak već koristi i Linux! Naime, website je instaliran na Ubuntu besplatnom operativnom sistemu i besprekorno radi. Iako smo i za ovu svrhu mogli iskoristiti resurse nekog postojećeg Windows servera, odabran je Linux kao bolje rešenje.


Izvor: b92
Link: http://blog.b92.net/text/17695/LINUX vs. MICROSOFT/
 
Upravo juce poceh da koristim linux prvi put u zivotu.Mogu reci da je fenomenalan,jedino ne mogu igrice da rade,ali to vecini nije problem :kk:
 
Mozes i igrice sa windowsa nekako da nabudzis, koristeci WINE. Al' to kada se malo vise upoznas sa linuxom, jer to jeste bas budzenje (WINE je nesto kao emulator koji omogucava da koristis win programe u linuxu).
 
@vucko
Iz ličnog iskustva nije reklama, Ubuntu srbija ce ti pružiti besplatnu neograničenu skoro momentalnu pomoc svakog momenta ako pretraživanjem vec postojecih tema ne nađeš odgovor-rešenje. Prekjiuče je bilo 20 godina Linukusa.
Kao zlatnu stranu medalje bih naveo, pojavu da kod građana Beograda umesto ,,kradenih,, skupih licenciranih, sve vecu prisutnost i korišćenje otvorenih besplatnih OSa i dr. programa. :)
 
За грађане мање више они су увек инвентивнији од власти :) , мени је светло то што се коначно неко у државној управи сетио слободног софтвера. Реално посао којим се баве могао би да се обавља помућу слободног софтвера, то што неко не би могао да повеже свој мобилни телефон на рачунар није битно. Овако смо принуђени да слушамо приче како смо добили "донацију" од xy милиона долара за временски ограничену лиценцу одговарајућег софтвера и да се то представља као неки успех. Наравно има ту и других разлога нпр. разне провизије које се не могу остварити коришћењем слободног софтвера али потребно је што више указивати на све предности истог.
 
E pa, Ubuntu ima odličnu podršku za povezivanje sa mobilnim telefonima (Nokia S60v3, v5, Android)... Lično probao. Samo povežete kablom ili pritisnete na Bluetooth indikator i odradite "pairing"... Funkcioniše i sinhronizacija kalendara sa Evolution-om i Google kalendarom.

Ja trenutno isključivo koristim Natty 11.04 i baš mi se sviđa sa novim Unity launcherom itd itd... još je nestabilna Beta verzija, ali obećava...
 
857.jpg


Taj put činilo se kao lak posao za Big Maca: već četvrtu sezonu zaredom bio je svjetski broj jedan, te je godine već četiri puta u četiri finala pobijedio Ivana Groznog, pa onda i peti put dva tjedna ranije, na Svjetskom kupu u Dusseldorfu, izgubivši pri tom u svih pet mečeva jedan jedini set.

Prošlo je, uostalom, pola godine, a Amerikanac nije izgubio nijedan jedini meč, nanizavši do pariškog finala osam turnira i trideset devet uzastopnih pobjeda. Izgledalo je da ga više nitko do kraja godine neće pobijediti, da ga neće pobijediti nitko do kraja ATP Open ere, i da preostaje jedino ukinuti ili Johna McEnroea ili tenis. Izgledalo je tako i nakon prva dva seta, koje je Big Mac lako dobio sa 6:3, 6:2.

Onda se, kod rezultata 1:1 u trećem, začuo glas iz slušalica televizijskog snimatelja kraj terena. U jednom od nezaboravnijih trenutaka iz povijesti tenisa, iznervirani je McEnroe gotov poen zakucao forhendom u mrežu, pa otišao do televizijskog boksa, oteo prestravljenom kamermanu slušalice s mikrofonom iz ruku i najstrašnije se izderao u njih.

Živce nije uspio smiriti do kraja finala. Izgubio je taj gem, uspio napraviti još jedan ljutiti brejk i povesti 4:2, a onda konačno pukao. Ivan Grozni nanizao je četiri gema i dobio treći set, pa mu u sljedeća dva okrutno oduzeo posljednje servis gemove za dva puta po 7:5. Tako je završio najdulji pobjednički niz na početku sezone u povijesti modernog tenisa.

Danas se takvi tenisači više ne proizvode: igrači koji će pobijediti u trideset devet mečeva uzastopno, u četrdesetom voditi 2:0 u setovima i 4:2 u trećem setu, pa iznervirani zbog televizijskog snimatelja izgubiti set, meč, turnir i cijelu karijeru. Iako je, naime, te godine uzeo i US Open i Wimbledon - kada je Jimmyju Connorsu ostavio cijela četiri gema, uz tri neprisiljene greške u cijelom finalu – odigravši do danas najbolju godinu u povijesti ATP-a, sa 82 pobjede i samo tri poraza, Big Mac će kasnije priznati da se od traumatičnog pariškog finala nikad nije do kraja oporavio. U Stockholmu je nazvao suca šupkom i zaradio suspenziju, izgubio od Lendla finale US Opena, i ostatak karijere krčmio staru slavu. A bilo je slave za još punih osam sezona.

Lendl je bio McEnroeva aritmetička suprotnost. Hladni Čehoslovak izgledao je poput kiborga, istog liofiliziranog izraza lica i kad se odmara na klupi, i kad šalje paralelu iz punog trka, i kad prima pehar: mrcvario je protivnike i lomio ih forhend spinovima s osnovne crte, onako kako će to mnogo godina kasnije raditi Nadal. Roland Garros 1984. bio je njegov prvi Grand Slam, i početak jedne veličanstvene karijere.

Već 1986. godinu počeo je s pet turnira i dvadeset pet pobjeda zaredom, prije nego što ga je u finalu Chicaga konačno zaustavio jedva punoljetni wunderkind Boris Becker, senzacionalni pobjednik Wimbledona. Tako je završio drugi najdulji pobjednički niz na početku sezone u povijesti modernog tenisa.

Dvadeset pet godina prošlo je otada, i nitko se više nije ni približio rekordima dvojice najvećih tenisača osamdesetih, iako su sljedeće dvije dekade obilježila dvojica najdominantnijih igrača svih vremena: Pete Sampras je početkom 1997. nanizao sedamnaest, dok je Roger Federer u 2006. ušao sa šesnaest pobjeda. Razlog izgleda jednostavan - Ivan Lendl je svoj drugi najbolji start svih vremena postavio u posljednjoj sezoni koja nije počinjala Australian Openom. Od sljedeće godine otvoreno prvenstvo Australije je s travnatih terena Kooyonga u prosincu, krajem sezone, prebačeno na tvrdu podlogu Melbourne Parka u siječnju, na sam početak sezone.

Dvadeset pet godina prošlo je otada, sezonu su pobjedom u Australiji počinjali i Wilander, i Becker, i Courier, i Agassi, i Sampras, i Federer, i Nadal, ali nijedan nakon prvog Grand Slama sezone nije uzeo više od dva sljedeća turnira.

Kad je stoga Novak Đoković ovoga siječnja pobijedio Andyja Murraya i s jednim jedinim izgubljenim setom osvojio Australian Open, još uvijek nije izgledalo da se događa nešto veliko, iako je prije Nove godine s dvije pobjede donio Srbiji Davis Cup, a u polufinalu Melbournea, nakon tri uzastopna poraza iz prethodne godine, slomio i Rogera Federera.

Ipak, bio je to Noletov drugi Australian Open i napuštanje sudbine koju su mu zbog mentaliteta predviđali mnogi teniski stručnjaci – sudbine još jednog iz dugačke kolone prolaznika koji su uzimali po jedan Grand Slam i tiho nestajali. Tko se danas sjeća, recimo, Briana Teachera ili Vitasa Gerulaitisa? Osim, dakako, još manjepoznatijih Warwicka i Lloyda, koji su ta finala gubili? Ivanišević je, kao u svemu, izuzetak: on je svoj jedini Slam uzeo nakon što je tiho nestao.

Kad je Đoković mjesec dana kasnije osvojio i Dubai, možda još uvijek nije izgledalo da se događa nešto veliko, ali je bilo jasno da se nešto u međuvremenu ipak dogodilo: preko noći, baš nekako preko novogodišnje noći, od autodestruktivnog Balkanca - srpskog Gorana Ivaniševića koji se samoironično smijulji i razbija rekete – Nole je izrastao u tenisača koji se u finalu protiv najvećeg svih vremena, Rogera Federera, hladnokrvno vadi iz 2:5, upisujući dvanaestu pobjedu u sezoni, i drugu uzastopnu nad FedExom.

Onda je u Indian Wellsu nanizao još četiri. Iza ugla, u polufinalu, ponovo je čekao Federer. Treći put u jedva mjesec i pol dana. I treća Đokovićeva pobjeda, glatko, 6:3, 6:3, onako kako je nekad Roger dobijao ostatak svijeta. Sad je već slutilo na nešto veliko: bila je to Novakova sedamnaesta uzastopna pobjeda, i izjednačen Samprasov rekord iz 1997. Za osamnaestu, kako je i red, čekao ga je u finalu svjetski broj jedan, Rafael Nadal. Veliki Rafa dobio je prvi set, i to je bilo otprilike sve od njega: cijeli se teniski svijet sada okrenuo Novaku, brojeći njegov nevjerojatan niz.

Nastavilo se u Miamiju. Bez izgubljenog seta, ispustivši samo osamnaest gemova, Đoković se prošetao Key Biscayneom do dvadeset treće pobjede. Sad je konačno bilo jasno da se zaista događa nešto veliko. A u finalu, kako je još uvijek bio red, Rafael Nadal, spreman za osvetu. I opet: dobio je prvi set, i to je bilo sve od njega. Nole je upisao dvadeset četvrtu pobjedu zaredom, treći najdulji pobjednički niz na početku sezone u povijesti modernog tenisa. I jedini koji još traje.

Nije teniski svijet do tada vidio ništa slično - nije se još vidjelo da netko ubija Rafaela Nadala forhendima s osnovne crte, nije se vidjelo da je netko iscrpio Nadala, koji se po legendi umorio samo jednom, igrajući protiv Chucka Norrisa. Nitko do tada nije vidio Rafu da iznureno puše jedva stojeći na nogama, kao što se kod 2:5 u tie-breaku odlučujućeg seta, noktima se držeći za meč, u jednom trenutku potpuno iscijeđen oslonio rukama o koljena, halapljivo hvatajući vlažni zrak dok mu se znoj u tankim slapovima cijedio s lica.

Bila je to nadrealna slika: Novak Đoković, koji je nekad Nadalu klinički mrtav predavao mečeve na Roland Garrosu i Wimbledonu, sad je skakutajući iza osnovne crte čekao da klinički mrtvi Nadal dođe k sebi i pokuša nešto odservirati.

Dva najveća igrača svog vremena Đoković je pobijedio pet puta u tri mjeseca i teniski se svijet sad već pitao gdje se taj čovjek gasi. Posljednji meč izgubio je na Masters Cupu u Londonu u studenom prošle godine, u ono davno doba dok je Richard Holbrooke još bio živ i zabrinut zbog korejskog sukoba. Hajduk je - možda ćete se sjetiti - još imao šanse proći grupu Eurolige kad je Nole posljednji put izgubio meč!

Što se to dogodilo s igračem koji je još jučer bio "vječni treći", osuđen da u polufinalima gubi od Nadala, a u finalima od Federera? Što se dogodilo s tenisačem koji je bio tek karika koja nedostaje između te dvojice, što godinama igraju svoj privatni ATP Tour, i ostatka iz Top 10, ili Top 200, svejedno, teniskog Intertoto Kupa u koji se, što se njih tiče, mogao upisati tkogod hoće?

Što se dogodilo s igračem koji je do jučer samosažaljivo gledao u nebesa i praznih pluća predavao finalne mečeve, izazivajući sumnjičavi podsmijeh kolega iz Intertoto Kupa, talentiranim mladićem od kojega neće biti ništa, i koji je znao u Montrealu nanizati trećeg igrača svijeta Andyja Roddicka u četvrtfinalu, drugoplasiranog Nadala u polufinalu, i vječno prvog Federera za titulu, pa četiri dana kasnije u prvom kolu Cincinnatija glatko izgubiti od Carlosa Moye, koji je za tu priliku pobjegao iz staračkog doma?

Da je baba Vanga živa i da je pred Novu godinu rekla kako će jedan igrač nadmašiti Lendlov niz nepobjedivosti na početku godine, a da to neće biti ni Nadal ni Federer, veće šanse od fizičkog i mentalnog Balkanca Novaka Đokovića imali bi čak i John Isner i Nicolas Mahut, koji na wimbledonskom terenu broj 18 valjda još uvijek igraju onaj lanjski peti set.

Razne su teorije o tome što se u međuvremenu dogodilo. Po jednima, Novak je konačno fizički spreman za mečeve duže od sat vremena, po drugima je najzad nabavio dobar prvi servis. Po trećima, opet, za čudesni Đokovićev preobražaj odgovoran je tajanstveni doktor Igor Ćetojević, koji je uspio pospremiti nered u njegovoj glavi i napraviti mjesta za samopouzdanje. Na Balkanu se djeca, poznata je stvar, rađaju ili bez trunke samopouzdanja, ili – češće - sa golemim, samoubilačkim viškom: valjda jedini sportaš s uravnoteženim samopouzdanjem u cjelokupnoj povijesti Balkana bila je Janica Kostelić.

Što god da je razlog, tenis je nakon mnogo godina dobio ljudsko lice. A dugačak je put taj sport prevalio od kad je posljednji put imao takvo lice, postavši u tom dugačkom međuvremenu ozbiljna industrija u kojoj čak i Nikolaj Davidenko, koji je najbliže besmrti bio u polufinalu Roland Garrosa, danas ima veću lovu nego John McEnroe sa svih svojih sedamdeset i sedam naslova, uključujući sedam Grand Slamova.

Od one proljetne nedjelje 1984., kad se iznerviranom Big Macu na Lendlovu drugu meč loptu rastvorio teren crven, pust i širok kao Nubijska pustinja, a on čisti servis volej poslao preko cijele pustinje u Sudan, tenisom su zavladali mrki momci kojima nije bilo do zaje*******ancije. U novom teniskom svijetu, barem u organima vlasti, nije bilo mjesta za mangupe, šoumene i zaje*******ante. Tipovi poput McEnroea i Nastasea ostavljeni su romantičnoj teniskoj la belle epoque, a novi farabuti, poput Ivaniševića, u industrijskom su tenisu bili samo dvorske lude, pepeljuzi koji samo u bajkama osvajaju Wimbledone.

Loza Lendlovih - kiborga posvećenih prebacivanju mreže i gađanju bijelih linija – nastavila se Edbergom, Courierom, Samprasom, Federerom i Nadalom, sjajnim i posve različitim igračima kojima je zajedničko bilo samo ono što nisu imali: emocije su pokazivali samo nakon meč lopte, i to one dobijene.

Oni su igrali veličanstveni tenis i pisali povijest, ali nikad nisu lomili rekete i grizli loptice, nisu se svađali sa sucima i zabavljali publiku između gemova, nisu zavodili linijske sutkinje i prepuštali reket sakupljačima lopti, nisu se zaje*******avali s protivnicima i poput ludog Nastasea maltretirali ih na aerodromu prerušeni u carinike, i nikad, baš nikad nisu otišli do je*******enog televizijskog boksa, uzeli je*******enom kamermanu je*******ene slušalice iz ruku i sasuli u je*******eni mikrofon sve što mu spada do sedmog koljena.

Tek ponekad, kad bi Sampras otišao na godišnji odmor, krunu broja jedan mogli su kriomice, da gazda ne vidi, na koji tjedan staviti obješenjaci poput Andrea Agassija ili Marata Safina. Takvi se šampioni, međutim, više ne proizvode: pizdarije se u modernom tenisu rade samo na sponzoriranim ekshibicijama, pažljivo režirane za bogatu publiku.

Novak Đoković je, čini se, spreman da prekine taj dvadeset pet godina dugačak Lendlov niz: on je zaje*******ant koji igra ozbiljno, šoumen sa smrtonosnom bekend paralelom, sazreli Goran Ivanišević s ugrađenim samopouzdanjem, Zec na Duracell baterijama koji je konačno izašao iz sjene oba svoja samprasa, obješenjak koji je noću provalio u Nadalov i Federerov ekskluzivni privatni ATP Tour. Čovjek koji je u genetski modificirani tenis današnjice vratio malo ljudskog.

Nole je pokazao da se u tom mrkom sportu može imati dvadeset tri godine a biti pametan, biti pametan a dobro se zabavljati, dobro se zabavljati a igrati ozbiljan tenis.

Kad je vrijeme za zaje*******avanje, i kad ne treba biti osobito odrastao i zreo, tu je prvi. Proslavio se svojim imitacijama teniskih legendi i suvremenika, igra tenis na krilima aviona u letu, dramatično defektnog sluha besramno pjeva i snima spotove, na francuskoj televiziji gol do pojasa urla "I will survive", izlazi na teren maskiran kao Groucho Marx, pleše s voditeljicama i zaje*******ava se s publikom.

Kad nije vrijeme za zaje*******avanje i kad treba biti odrastao i zreo, opet je prvi. U Montrealu će spikeru, koji ga je greškom najavio kao Hrvata, s osmijehom poručiti kako se ne ljuti, jer "to je ista stvar". Zarana naučivši lekciju na kojoj su pali mnogi balkanski šampioni - onu da je prvak svijeta jednako prvi u Čadu i Kazahstanu kao i u svojoj kasabi – Nole ovih dana, u krupnim kadrovima svih prijenosa, ne nosi natpis "Kosovo je Srbija", već "Support Japan".

Kad je, doduše, vrijeme za tenis, tu je drugi. Još neko vrijeme. Tek možda malo dulje nego što će mu trebati da sustigne Lendla, samo dvije pobjede do dvadeset šeste.

Gledat će valjda sljedećeg tjedna Big Mac i Ivan Grozni to drugo kolo Monte Carla, gledat će sigurno i finale, i u sebi se smješkati. Bit će šteta ako ne budu, jer propustit će veliku stvar. A priča o Johnu McEnroeu i Ivanu Lendlu zgodan završetak

http://www.jutarnji.hr/novak-dokovic--25-godina-svijet-je-cekao-tenisaca-s-ljudskim-licem/937619/
 
Beograd
Prvi španski tramvaj stiže u maju

Kompanija KAF će, kako je predviđeno, do kraja godine isporučiti devet od ukupno 30 vozila koliko je naša prestonica kupila. – Buka koju pravi kretanje sadašnjih vozila je 120 decibela, dok će španski proizvoditi jedva 60 decibela

tramvaj-13prva.jpg


Prvi moderni, bešumni, niskopodni, klimatizovani tramvaj španske kompanije KAF stići će u Beograd 3. maja. Od septembra nova vozila prevoziće Novobeograđane na liniji broj 7. Predviđeno je da do kraja godine bude isporučeno devet od ukupno 30 vozila koliko je naša prestonica kupila na međunarodnom konkursu u novembru 2009. godine. Ukupna vrednost ugovora iznosi 81,3 miliona evra. Nabavka se finansira iz kredita Evropske investicione banke u vrednosti od 20 miliona evra, a ostatak iz budžeta grada do 2014. godine.

Željko Milković, zamenik direktora tramvajskog pogona GSP-a, kaže da svaki tramvaj čini pet segmenata. Novi tramvaji će biti upola tiši. Buka koju pravi kretanje sadašnjih vozila je 120 decibela, dok će španski proizvoditi jedva 60 decibela.

– Putnici će ulaziti na šestora vrata. Na dvoja vrata postavljene su automatske rampe za ulaz osoba sa invaliditetom. U nove tramvaje moći će da stanu 242 putnika, od toga je za sedenje predviđeno 77 mesta. Vozila su napravljena po najvišim svetskim standardima i biće komfornija i bezbednija od dosadašnjih tramvaja na beogradskim ulicama. Maksimalna brzina tramvaja je 60 kilometara na sat, a u svakom od 30 novih tramvaja ugrađen je klima-uređaj, kako u prostoru za putnike, tako i u kabini vozača – ističe Milković.

tramvaj-7.jpg


Španski radnici bili su oduševljeni bojom, jer je crveno-plava kombinacija, boja njihovog fudbalskog ljubimca – kluba Barselona. Nadležni u gradu dogovorili su se sa španskim proizvođačem KAF da unutrašnjost tramvaja bude u različitim bojama. Tako će u deset tramvaja prevladavati tamnosiva boja, u deset – crvena i u deset – plava.

Luis Lardies, projekt menadžer KAF-a, napominje da svi delovi mogu da se rasklope i ponovo sklope. Izazov je, po njegovom mišljenju, isporučiti novi tramvaj u zemlju u kojoj je uvek bilo takvih vozila.

– U mnogim evropskim zemljama, još sedamdesetih godina prošlog veka prestali su da voze tramvaji. A danas se ponovo bavimo idejom da je tramvaj komotnije vozilo, prijatnije za životnu sredinu i potrošnju energije. Postoji trend u celoj Evropi, pre svega u Španiji, Nemačkoj i Francuskoj, a to je povratak tramvajima – rekao je Lardies.

Horhe Pikeras, tehnički projekt menadžer KAF-a, kaže da su ključne tačke projekta bile da vozilo prilagode specifičnim zahtevima beogradskih ulica koje imaju komplikovanije trase.

– Adaptirali smo sedišta i prilagodili ih. Specifičnosti tramvaja za Beograd u odnosu na one koje inače pravimo jesu u tome što u beogradskim ima jedna vozačka kabina. Vrata su takođe samo sa jedne strane, što nam je omogućilo da sa druge strane uvedemo podno grejanje. Jedna od nosećih struktura tramvaja je takozvano obrtno postolje. Postavljen je i sistem hidrauličnih kočnica koje rade na malim brzinama – kazao je Pikeras.

Dragan Ivanović, iz Agencije za investiciju grada, kaže da će kada stigne prvi tramvaj u Beogradu početi ispitivanja u depou i na šinama.

tramvaj-11.jpg


Tramvaji će spolja biti crveno-plave boje i razlikovaće se od ostalih šinskih vozila koja sada saobraćaju po gradu. Noseće konstrukcije izrađene su od nerđajućeg aluminijuma, a unutrašnjost od specijalnog ekološkog i nezapaljivog materijala. Tramvaji iz Španije će raspolagati i video-nadzorom koji će pokriti 90 odsto unutrašnjosti vozila. Vozač će imati kompjuterizovanu upravljačku tablu i veliki LCD ekran koja će ga u svakom trenutku informisati o funkcionalnosti vozila, stanju kočnica…

Umesto u retrovizore, vozač će gledati u dve spoljne kamere, a tramvaji će biti prilagođeni i osobama sa invaliditetom. Vozač će pritiskom na dugme moći da spusti platformu na vratima kako bi osoba u invalidskim kolicima mogla da uđe u vozilo.

Španski tramvaji imaće takozvanu asinhronu vuču, što znači da će za razliku od sadašnjih moći da vraćaju neupotrebljenu struju. U GSP-u procenjuju da bi takav rad ovih tramvaja mogao da donese uštedu električne energije od 30 odsto.

Tramvaji renomiranog španskog proizvođača inače već saobraćaju ulicama Edinburg
a, Antalije, Vitorije, Sevilje i drugih svetskih gradova.

D. Spalović
objavljeno: 15.04.2011.

Izvor: Politika Online
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Prvi-spanski-tramvaj-stize-u-maju.lt.html
 
petak, 29. apr 2011, 22:07 -> 22:30
Svetska bronza za studente FON-a

Petoro studenata Fakulteta organizacionih nauka osvojili su treće mesto na svetskom takmičenju u rešavanju poslovnih studija u Njujorku. Studenti iz Beograda su predstavili svoja rešenja problema snabdevanja vodom najsiromašnijih stanovnika sveta.

Studenti Fakulteta organizacionih nauka Tamara Pajević, Ema Nešković, Jovana Dadić, Aleksandra Nikolić i Ninoslav Stojsavljević osvojili su treće mesto na svetskom takmičenju u rešavanju poslovnih studija slučaja u Njujorku.

studenti-527.jpg


U finalu na kome je učestovalo šest poslovnih škola, predstavnika regionalnih i onlajn takmičenja, naši studenti predstavili su svoja rešenja problema snabdevanja vodom najsiromašnijih stanovnika sveta.

Prvo mesto osvojili su studenti Univerziteta u Kembridžu. Pobednika takmičenja proglasio je bivši američki predsednik Bil Klinton.

Prvoplasirani tim osvojio je nagradu od milion dolara koju će uložiti u implementaciju projekta.

Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/884326/Svetska+bronza+za+studente+FON-a.html
 
Ajde ljudi, ima jos dobrih vijesti. Samo saljite :kk:
 
Super je tekstic u "Blicu" i drago mi je da je apsolutna vecina komentara pozitivna, ali kao i uvek ima onih komentatora koji sve znaju, pa tako cete dole "saznati" da c.s.i. ima rodbinske i politicke veze, a ponovo je otvoreno pitanje i ko finansira beobuild :D Eto, tako je bilo i za zexa i 3D Novi Beograd. Tako je uvek. Haters gonna hate. U ovoj zemlji je neprihvatljiva, ali prosto neprihvatljiva mogucnost da si nesto postigao bez lopovluka i politicke pozadine...
 
Mada, kao sto rekoh, drago mi je sto je apsolutna vecina komentara pozitivna, i mozda ne bi trebalo ni da se obaziremo na par negativnih slucajeva. Isto tako, drago mi je sto je Filip dospeo u "Blic" i sto je to ubedljivo najcitanija vest u BG Rubrici, kao i sto je sve ovo generisalo dalje intersovanje medija.

Tako nesto nam je preko potrebno. I bas sam sa drugim ljudima sa foruma komentarisao kao bi da je npr. Filip pretukao nekoga, valjao drogu, obio kiosk, izboo ortaka nozem... dospeo na naslovne stranice svih novina - pa, onda nije ni cudo sto svi priacju kako nam je omladina retardirana, kada samo imbecili i dobijaju medijski prostor. Drago mi je sto me novine polako demantuju :)
 
Полако, али стварно полако су се ствари почеле померати са мртве тачке, но и тако ће бити потребно још пуно, пуно година да се превазиђе свеопшта криза транзиције.
 
Pohvale za Vuksu, definitivno pomak unaprijed i vjerujem da ce biti jos takvih ljudi u skorije vrijeme.
A evo i jos lijepih vijesti:

utorak, 17. maj 2011, 11:23 -> 14:09
Vidić najbolji u Junajtedu

Nemanja Vidić je ove sezone najbolji igrač Mančester Junajteda, tako bar misle na najpoznatijem fudbalskom portalu "Goal.com". Vidić je imao prednost u odnosu na napadače Berbatova i Čičarita koji su, takođe, ušli u najuži izbor.

Iako ovu generaciju Mančester Junajteda smatraju najmanje kvalitetnom koju je vodio Aleks Ferguson, "đavoli" su i ovoga puta uspeli da osvoje titulu u Premijer ligi i da se plasiraju u finalu Lige šampiona.

Ekipu Junajteda je uvek krasio snažan kolektiv čija je snaga ove sezone posebno došla do izražaja. Ipak, iz tog snažnog kolektiva izdvojio se igrač kome, ipak, pripadaju velike zasluge za uspehe kluba ove sezone.

Internet portal Goal.com smatra da je lider ekipe ove godine bio kapiten "đavola" Nemanja Vidić, koji je kapitensku traku dobio na početku sezone, po povlačenju Gerija Nevila.

Na ovom portalu se navodi da je srpski defanzivac najzaslužniji zašto je ekipa na 18 mečeva, na kojima je bila domaćin, primila samo deset golova.

vidic1.jpg


Kao poseban uspeh se navodi činjenica da je Vidić veći deo sezone igrao bez standardnog Rija Ferdinanda pored sebe, i da je u tom periodu, svojim iskustvom, odlično nadomestio njegovo odsustvo.

Prema pisanju tog portala, posebnu zahvalnost Vidiću duguje mladi defanzivac Kris Smoling, koji je u paru sa kapitenom "đavola" dosta napredovao.

Zanimljivo je da su u najuži izbor za najboljeg fudbalera Junajteda, osim Vidića, ušli i napadači Berbatov i Čičarito, ali oni su, ipak, ostali iza reprezentativca "orlova".

Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/36/Fudbal/893074/Vidić+najbolji+u+Junajtedu.html
 
utorak, 17. maj 2011, 14:20 -> 15:09
Novakova snaga dolazi iz Srbije

Đoković je uvek otvoreno pričao o Kosovu i Srbiji. Sada, iako koristi više diplomatski rečnik, nikada ne propušta priliku da istakne svoj patriotizam i koliko mu on pomaže u karijeri, napisali su, između ostalog, novinari britanskog "Dejli mejla" u opširnom tekstu o Novaku Đokoviću.

Svi superlativi su potrošeni, nema više ni epiteta kojim bi se opisala igra Novaka Đokovića ove godine. Momak kojeg su do skoro u stranim medijima zvali "Džoker", sada menja nadimke u zavisnosti od turnira koji osvoji. U Španiji je postao "princ Madrida", u Rimu "Imperator", a svi već smišljaju nadimak koji će mu dati posle Rolan Garosa.

nole-dejvis-kup.jpg


Posle velikih pohvala na neverovatan niz nepobedivosti, pojedini sportski mediji počeli su da analiziraju šta to Đoković ima što drugi nemaju, da ovako dominira svetskim terenima.

U opširnom tekstu, britanski Dejli mejl (Daily Mail) smatra da je presudni događaj u Đokovićevoj karijeri bilo osvajanje Dejvis kupa sa Srbijom u decembru prošle godine.

djokovic-rim.jpg


Ovaj list je podsetio na Noletovu nedavnu izjavu da su mu tri dana u kojima je osvojeno to takmičenje, najbolji u životu.

"Je l je bolje i od osvajanja teniskog 'svetog grala' Australijan opena?", glasilo je pitanje jednog od novinara, na koje je Novak bez razmišljanja odgovorio: "Za mene, da".

Oni su naglasili da će retko koji teniser kao najbolji deo svoje karijere izabrati nastup za nacionalni tim kao što je to učinio Novak.

nole-tri-prsta.jpg


Novinari tog lista napominju da je ovo samo jedan od mnogih dokaza Novakove odanosti zemlji iz koje dolazi, tako da onda nije čudo zašto je pobeda nad Francuzima u finalu Dejvis kupa, u Beogradu, dala toliko pozitivne energije srpskom teniseru.

Oni, takođe, ističu da Novak nikada nije davao neodređene odgovore kada je u pitanju Kosovo, za koje je uvek govorio da je deo Srbije.

"Đoković je uvek otvoreno pričao o Kosovu i Srbiji. Sada, iako koristi više diplomatski rečnik, nikada ne propušta priliku da istakne svoj patriotizam i koliko mu on pomaže u karijeri", navodi se u tekstu.

novak-kosovo.jpg


Novinari Dejli mejla su naveli da se posle pobede nad Marejem u polufinalu Rima, iz Noletove svlačionice mogla čuti narodna muzika, uz koju je srpski teniser proslavljao plasman u finale, kao još jedan dokaz odanosti zemlji iz koje dolazi.

Ovaj list navodi i da je Novak veoma intiligenta, otvorena osoba, koja govori nekoliko jezika, koji zna i da se zabavlja i da zabavi druge imitiranjem njegovih kolega tenisera.

novak-moda.jpg


Kada je Noletova igra u pitanju, u tekstu se navodi da je na početku karijere srpski teniser bio alergičan na polen i imao nekoliko drugih zdravstvenih problema zbog kojih je znao često da predaje mečeve i da stekne reputaciju igrača koji odustaje kad je teško.

Oni navode da je to krenulo da se menja pod Marijanom Vajdom koji je Đokovićevu igru, posebno servis, doveo skoro do savršenstva. U tekstu se podseća i da je, posle otkrivanja netolerancije na žitarice, Đoković promenio ishranu, i na turnire putuje sa nutricionistom.

novak-zastava.jpg


Posle promene ishrane Novakova igra je vidno poboljšana, a sam Marej je rekao da je kretanje srpskog tenisera po terenu jedno od najboljih u istoriji tenisa.

Na kraju Dejli mejl podseća da je Endi Marej prošle nedelje bio na pragu senzacije, kada je u polufinalu mogao da izbaci srpskog tenisera, ali da je i na tom meču trijumfovala "vatrena balkanska želja" srpskog tenisera.

novak-radovanje.jpg



Izvor: RTS
http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/38/Tenis/893206/Novakova+snaga+dolazi+iz++Srbije.html
 
Nauka vesti | ponedeljak 16.05.2011
Srpski hologramski 3D projektor
| N. B.

U okviru manifestacije “Noć muzeja” u Valjevu, 14.maja 2011. posetioci su mogli videti nesvakidašnji način prezentacije nekoliko predmeta iz zbirke Valjevskog muzeja.

14295196474dd115bc41d0a575400486_640x385.JPG


Preduzeće “Pavić d.o.o” je u saradnji sa Narodnim muzejom iz Valjeva predstavilo funkcionalni prototip uređaja za “3D Hologramsku” prezentaciju koji će u toku ove godine biti predstavljen na tržištu. Proizvod je u fazi priprema za serijsku proizvodnju i biće ponuđen u nekoliko dimenzija. U svetu već postoji nekoliko firmi koje se bave proizvodnjom ovakve vrste prezentacionih uređaja, ali ovo je prvi put da neka firma iz Srbije predstavlja domaću verziju ove tehnologije.

Autor domaćeg rešenja je Dragan Toroman iz Valjeva u svojstvu saradnika i partnera na ovom projektu. Autor korišćenih animacija kreiranih za potrebe Noći muzeja je Uroš Pavlović iz Lajkovca.Da ne bude zabune, u ovom slučaju ne radi se o “pravoj” hologramskoj projekciji u naučnom/fizičkom smislu, već o iluziji kreiranoj 2D projekcijama, ali to ne umanjuje krajnji efekat – realističnu trodimenzionalnu sliku visoke definicije predmeta koji pluta pred očima posmatrača unutar staklene piramide. Virtuelnu projekciju animiranog objekta moguće je posmatrati sa tri strane, time pojačavajući ukupan “hologramski” efekat.

Kao naročitu zanimljivost, ova tehnologija omogućava i postavljanje scene koja se sastoji od kombinacije realnih predmeta postavljenih u unutrašnjost piramide i “hologramskih” projekcija, što kreatoru sadržaja otvara mogućnosti prezentacije koja kao da je sišla sa ekrana nekog futurističkog filma koji obilato koristi specijalne efekate. Zamsilite mobilni telefon čiji ekran projektuje sliku u vazduhu, ili (virtuelnog) hrčka koji sedi u malom (realnom) akvarijumu punom vode sa (naravno virtuelnom) ribicom koja lebdi iznad...

Priprema materijala za ovaj vid prezentacije je slična kreiranju klasičnih reklama uz korišćenje 3D animacija i posebnog softvera za post-produkciju kreiranog za potrebe ovog uređaja. Pored računarski kreiranih scena moguće je koristiti i realne snimke snimane sa 3 kamere.

Virtuelna realnost je jedno od tehnoloških čuda gde i pored velikih napora još uvek nismo došli do konačnog i zadovoljavajućeg odgovora. Na tržištu se pojavljuje sve veći broj 3D ekrana i projekcionih sistema a sve to u pokušaju da zavaraju naš mozak da izbriše vezu između onoga što znamo i onoga što vidimo. Verovatno nije daleko trenutak kada ćemo imati virtuelnog kućnog ljubimca o kojem ne moramo da vodimo računa, a možemo ga i zameniti drugim u zavisnoti od trenutnog raspoloženja – pritiskom na dugme. Ako vam se ovo čini kao potpuno suluda ideja, setite se popularnosti koju je imao Tamagoči.
Izvor: B92
http://www.b92.net/zivot/nauka_vesti.php?yyyy=2011&mm=05&dd=16&nav_id=512447
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh