Šta je novo?

Srbija na Putu svile - Belt and Road

Finansijska saradnja

Premijer Kine Li Kećijang u ponedeljak je poslao pozdravno pismo povodom svečanosti
osnivanja 'Udruženja za azijsku finansijsku saradnju' (AFCA).

„Uspostavljanje stabilnog i efikasnog finansijskog sistema je važan osnov održivog razvoja
svetske ekonomije. Udruženje će imati važnu ulogu u optimizaciji kretanja regionalnih finansijskih
resursa ka svim zemljama sveta, posebno ka ekonomijama u nastajanju", naveo je premijer Li.

Udruženje je, nakon osnivanja 'Azijske infrastrukturne banke',drugi kineski regionalni projekat.
 
Kineska komora dovodi 500 privrednika u Beograd

"Srbija je veoma bitna država na političkom planu "Pojas i put", želimo da steknemo uvid u sve
mogućnosti saradnje posebno u oblasti turizma i građevinskoj industriji, zbog čega u Beogradu
organizujemo forum na kome će učestvovati 500 privrednika iz Kine, koje ćete moći da upoznate
sa svim potencijalima Srbije - naglasio je Sun Janjun, predsednik CICCPS( http://en.ciccps.org)

http://www.ekapija.com/news/1832844/kin ... -u-beograd
 
ASEAN na Putu svile

Kina i zemlje ASEAN-a izrazile su zadovoljstvo postignutim tokom 15 godina strateškog partnerstva i
složili se da će nastaviti sa unapređivanjem saradnje. Ministar spoljnih poslova Vang Ji je ministrima
ASEAN-a, na skupu u Manili, čestitao 50. godišnjicu osnivanja te organizacije.

Tokom sastanka Vang je izneo nekoliko predloga za unapređenje odnosa Kine i te organizacije.
„Viziju o strateškom partnerstvu do 2030. trebalo bi pretočiti u 'plavu knjigu'. Važno je napraviti i
zajednički plan o širenju uloge zemalja ASEAN-a u inicijativi o Pojasu i putu", istakao je Vang.
 
Biće para za projekte na 'Putu svile' .. ;)

Kina: Devizne rezeve na maksimumu - Reuters

Kineske devizne rezerve porasle su u julu više nego što se očekivalo, dostižući devetomesečni maksimum.
Razlog je oštrija regulativa i slabiji dolar koji su uticali na smanjenje odliva kapitala.

Devizne rezerve su povećane u julu za 24 milijarde $ na 3,08 hiljada milijardi $, u odnosu na rast
od 3,2 milijarde $ u junu. Ekonomisti su u anketi britanske agencije predviđali rast od 12 milijardi $.

Ovo je prvi put od juna 2014. godine da Kina beleži rast deviznih rezervi šest meseci uzastopno, koje
su sada na najvišem nivou od oktobra prošle godine.
 
Modernizacija pruge Beograd - Budimpešta

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavila je da je trenutna vrednost svih ugovora u
infrastrukturi koje Srbija ima sa Kinom 2,5 milijardi dolara.
Nakon potpisivanja svih ugovora o kojima se vode pregovori vrednost će biti 6 milijardi dolara.

"Srbija i Kina su potpisale sve potrebne ugovore za početak radova na modernizaciji prve deonice
ove pruge, od Beograda do Stare Pazove. Očekujem da radovi započnu u novembru, kada će u
Budimpešti biti održan novi samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Na osnovu razgovora
kineskog i srpskog predsednika, očekujemo da će čitava deonica biti završena za dve i po godine".

ceo text : http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1293432
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Scc5cACjTaw[/youtube]

Belt and Road initiative: 5 priorities of cooperation

1. Policy coordination
- Promote intergovernmental cooperation
- Build a multilevel intergovernmental mechanism for macro policy exchange and communication

2. Connecting infrastructure
- Plan and build connected infrastructure
- Align technical standards
- Create an infrastructure network that connects all sub-regions in Asia, and
connects the continents of Asia, Europe and Africa

3. Unimpeded trade
- Remove barriers for investment and trade
- Discuss free trade areas with countries and regions along the Belt and Road

4. Financial integration
- Deepen financial cooperation
- Promote systems for monetary stability system, investment and financing, and
credit construction across Asia

5. People-to-people bonds
- Inherit and promote the spirit of friendship and cooperation along the Silk Road
- Carry out extensive cultural, academic and talent exchanges
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471542#p471542:1gw8kmiz je napisao(la):
dragan » Tue Aug 15, 2017 4:44 pm[/url]":1gw8kmiz]Modernizacija pruge Beograd - Budimpešta

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavila je da je trenutna vrednost svih ugovora u
infrastrukturi koje Srbija ima sa Kinom 2,5 milijardi dolara.
Nakon potpisivanja svih ugovora o kojima se vode pregovori vrednost će biti 6 milijardi dolara.

Znači planiraju da povećaju spoljni dug za još 3,5 milijarde dolara. Svaka čast, ako nešto političari znaju da urade, to je da se zaduže na račun svih nas.
 
Ovde nije politička tema i nije problem u zaduživanju jer to rade svi, već
kako se taj novac troši, tj. da li ide u razvojne projekte i infrastrukturu.
Kineski krediti idu u pruge, puteve, energetiku, industriju,... i slično :

Kinezi u Srbiji otvorili predstavništvo za Evropu - Tanjug

Kineska el.ener. korporacija 'Sinomach-Cneec-Cneetc' otvorila je u Ubu svoje predstavništvo za Evropu.
Kineska kompanija zainteresovana je da ulaže u velike energetske projektae u Srbiji - TE Kolubaru B,
otvaranje ugljenokopa Radljevo, HE Đerdap tri i male hidroelektrane, rečeno je danas na otvaranju.

Prilikom otvaranja predstavništva, potpisana su četiri ugovora između te kineske korporacije i kompanija
Kolosrr iz Obrenovca za proizvodnju briketa od ugljenne prašine, proizvodnju pružnih prelaza i hemijskih
proizvoda, zatim ugovor sa kompanijom DDR za projekte u poljoprivredi i tekstilnoj industriji.Potpisana su
i 2 ugovora sa Prvom iskrom iz Bariča, za izgradnju kontejnerske luke i solarne elektrane u Bariču...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471542#p471542:1qlbetik je napisao(la):
dragan » 15 Aug 2017 03:44 pm[/url]":1qlbetik]Modernizacija pruge Beograd - Budimpešta

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavila je da je trenutna vrednost svih ugovora u
infrastrukturi koje Srbija ima sa Kinom 2,5 milijardi dolara.
Nakon potpisivanja svih ugovora o kojima se vode pregovori vrednost će biti 6 milijardi dolara.

"Srbija i Kina su potpisale sve potrebne ugovore za početak radova na modernizaciji prve deonice
ove pruge, od Beograda do Stare Pazove. Očekujem da radovi započnu u novembru, kada će u
Budimpešti biti održan novi samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Na osnovu razgovora
kineskog i srpskog predsednika, očekujemo da će čitava deonica biti završena za dve i po godine".

ceo text : http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1293432


Разговарао сам са познатим мађарским новинаром Иштваном Ловашем, који ми је пренео да у суседној земљи постоји огромна опозиција пројекту пруге Београд - Будимпешта, да се он у медијима готово исмева као инвестиција која се неће исплатити ни за 300 година. Притом, у Мађарској брзину од 200 км/сат нико не помиње, већ само до 160.
 
Deonica Beograd - Budimpešta je deo pruge do Soluna, tj. Pireja gde kinezi imaju luku.

U planu je da se izgradi ceo taj koridor koji podržava i mađarska Vlada, a pitanje neke
isplativosti ćemo videti kad počnu da se kreću putnički i teretni vozovi 200 ili 160km/h.

Ovde je bitno da i Srbija dobije modernu prugu, kao što već imaju mnoge države Evrope.
 
Теретни возови неће брже од 120 км/х у сваком случају.
 
Spojiti projekat Beograd-Budimpešta sa Pirejom

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović poručila je danas, nakon trilateralnog sastanka Kina - Mađarska - Srbija,
posvećenom rekonstrukciji i modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, da su se sve tri strane zajednički dogovorile
da što pre počnu razgovore i sa drugim državama, pre svega Makedonijom i Grčkom, kako bi se na sličan način
modernizovao čitav pružni pravac do Luke Pirej...

Brza pruga od Beograda do Budimpešte za Srbiji je jedan od najznačajnijih projekata iz kineskog projekta
"Jedan pojas - jedan put" jer se nalazi na glavnoj ruti od grčke luke Pirej do centralne Evrope.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/miha ... om/ehwp620
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471983#p471983:1epwn63z je napisao(la):
dragan » Fri Aug 18, 2017 6:01 am[/url]":1epwn63z]Ovde nije politička tema i nije problem u zaduživanju jer to rade svi, već
kako se taj novac troši, tj. da li ide u razvojne projekte i infrastrukturu.
Kineski krediti idu u pruge, puteve, energetiku, industriju,... i slično :

Nije politička tema ali se radi o kreditu koje ćemo vraćati svi mi, i naša deca, pa čak i unuci. I još jedna bitna činjenica vezano za kineske kredite jeste što se svi ti projekti rade bez tendera. Ako su Kinezi izgradili auto-put za X milijardi evra, da je bio tender možda bi se prijavili neki izvođači koji bi izgradili isti taj auto-put za 0.9* X milijardi evra i država uštedela tih 0.1*X pa modernizovala neku bolnicu, npr. dečiju bolnicu u Tiršovoj , i možda bi bili spašeni životi nekoj deci koja danas nemaju uslove za normalno lečenje u Srbiji.
I još jedna možda i gora stvar je što te važne infrastrukturne projekte vode kineska preduzeća a domaća preduzeća su samo podizvođači. Ne razvijaš domaću građevinsku industriju niti upošljavaš maksimalan broj ljudi. I od 1 milijarde kredita koje ćemo vraćati, u zemlju ne uđe ni 50%,a oko 50% kinezi naplate za svoj rad i svoj materijal. Gubiš na svom privrednom rastu, a povećavaš privredni rast Kine. Više ti se isplati da uzmeš skuplji kredit a da angažuješ svoja preduzeća nego da uzimaš "jeftine" kredite kod Kineza i da ti Kinezi grade tu infrastrukturu.
Tako da povećanje kineskih investicija u Srbiji zaprava ne dovodi do nekog spektakularnog rasta privrede Srbije, samo ubrzanom povećanju zaduženosti a minimalnom rastu BDP-a.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472054#p472054:23alq021 je napisao(la):
roland » 18 Avg 2017 03:09 pm[/url]":23alq021].. Više ti se isplati da uzmeš skuplji kredit a da angažuješ svoja preduzeća nego
da uzimaš "jeftine" kredite kod Kineza i da ti Kinezi grade tu infrastrukturu.
Šta se više isplati je vrlo diskutabilno, sve zavisi od vrste projekta, a za neke
naše firme nisu ni sposobne, premda bi i njih morali da zaposlimo bez tendera.

Ovde je bitno da su kinezi 'pogurali' mnoge projekte finansijskom podrškom i
izvodjenjem radova u kojima učestvuju i neke naše firme kao podizvođači.
 
Kineska kompanija Great Wall Motor želi da preuzme Fiat

Kineski Great Wall Motor zainteresovan je za FCA, izjavio je danas jedan zvaničnik te kompanije,
potvrdivši ranije izveštaje da žele u celini ili bar deo italijansko-američkog proizvođača automobilskih
brendova, među kojima su Jeep i kamioni Ram, preneo je Tanjug.

Spekulacije o kineskoj zainteresovanosti za FCA traju otkako je portal Automotive News prošle nedelje
objavio da je neimenovani "poznati kineski proizvođač automobila" početkom meseca dostavio ponudu
za italijansko-američku automobilsku kompaniju, što je podstaklo skok akcija Fiata na Milanskoj berzi,
prenosi agencija Rojters......http://www.ekapija.com/news/1855039/kin ... euzme-fiat
 
Poslovni forum i susreti kineskih i srpskih privrednika

U okviru kulturno-privredne manifestacije Dani Pekinga u Beogradu, 16.9 2017. u Sava Centru biće
organizovan poslovni forum i poslovni susreti kineskih i srpskih privrednika - Privredna komora Srbije.

Forum i susrete organizuju Grad Beograd, Privredna komora Srbije - Privredna komora Beograda, u
saradnji sa Gradom Pekingom, Biroom za promociju investicija Pekinga i Privrednom komorom Pekinga.
http://www.ekapija.com/news/1854739/pos ... prijave-do
 
Prijekti sa Kinom .... Novosti

Zajednički projekti su već izgrađeni most Zemun-Borča, vredan 262mil $ i nekoliko deonica na Koridoru 11:

Trasu od Obrenovca do Uba i Lajkovca do Ljiga gradi kompanija Šandong i vrednost radova je 333mil $.
Kompanija CRBC radi deonicu od Surčina do Obrenovca u koju će biti investirano 234mil $.
Na Koridoru 11 predviđeno je da treća kineska kompanija, CCCC, gradi deonicu od Preljine do Požege.
Na nešto manje od 20 kilometara Obilaznice oko Beograda takođe je kineska kompanija Sino hidro.

Od projekata čija je realizacija u toku su brza pruga Beograd-Budimpešta, odnosno izgradnja trase
Beograd-Stara Pazova. Vrednost radova konzorcijuma Čajna rejlvej internešnl i CCCC iznosi 350mil $.
Takođe je predviđeno da isti konzorcijum radi i deonicu Novi Sad-Subotica.
Kompanija CBRC angažovana je na izgradnji Fruškogorskog koridora u dužini od 45 kilometara.

Železaru u Smederevu kineski Hestil platio je 54mil €, uz investivcije predviđene na 300mil €.
Na listi je i kupovina iste kompanije Luke Smederevo, investicije vredne 80mil €.

U okviru zajedničkih projekata je i uvođenje avio-linije Beograd-Peking, izgradnja Kineskog
kulturnog centra vrednog 45mil $, otvaranje Kineske banke u Srbiji, radovi u termoelektrani Kostolac
kao i saradnja kompanija Huavej i Telekom Srbija.
 
China signs deals with 69 entities under Belt and Road
Xinhua, August 18, 2017

The number of countries, regions, and international organizations that have signed cooperation
agreements with China on the joint development of the Belt and Road Initiative has reached 69,
the country's top economic planner said Thursday.

The agreements consist of cooperation deals in various fields, including infrastructure construction,
financial collaboration, and cultural exchanges, said a spokesperson with the National Development
and Reform Commission (NDRC).

More than 4,000 cargo train trips have been made between China and Europe, with the trains
passing through 31 cities in 12 European countries....http://www.china.org.cn/business/2017-0 ... 431724.htm
 
Kina i Grčka .... New York Times

Investicije u Grčkoj omogućile su Kini dobro političko i ekonomsko stajalište i mogućnost širenja
svojih poduhvata u drugim delovima Evrope. Kina želi da Pirej ima ključnu ulogu u infrastrukturnom
projektu "Jedan pojas, jedan put" - novom Putu svile u Evropi, navodi američki list.

Kineska brodska kompanija (COSCO), kompanija u državnom vlasništvu, 2016.god preuzela je
većinski deo grčke luke Pirej. Vlada u Pekingu smatra Pirej glavnom kapijom za kineski izvoz u
južnu, istočnu i centralnu Evropu, ali i glavnim centrom preko i oko Sredozemnog mora. ....
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?y ... id=1297390
 
Novi put svile je velika šansa za Srbiju .... eKapija

eKapija: Srbija se nalazi na kineskom "Novom putu svile". Kako privreda, a na prvom mestu operateri
u transportu mogu da iskoriste inicijativu za brži transport robe iz EU u Kinu i obratno?

M.P.:"Na inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga pokrenuta je ideja da se kroz ulaganja u transportnu
infrastrukturu formira ekonomski pojas duž drevnog "Puta svile" i uspostavi "Pomorski put svile" za 21.vek
čime bi se olakšala trgovina, finansijska saradnja i razmena u oblasti kulture između NR Kine i zemalja
koje se nalaze na tom putu.

Naime, kopneni "Novi put svile" se proteže kroz Bosfor i region Balkana, a istovremeno, njegova pomorska
varijanta se završava u Grčkoj, u luci Pirej. Imajući to u vidu i položaj Srbije, naša zemlja svakako ima
veliku šansu da postane ozbiljno regionalno trgovinsko i saobraćajno čvorište "....

Intervju : Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
http://www.ekapija.com/people/1616138/m ... -za-srbiju
 
Deveti liderski samit BRIKS-a

Lideri zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) sastali su se u Sijamenu.
Kineski predsednik Si Đinping se 3. septembra u kineskom gradu Sijamenu susreo sa ruskim
predsednikom Vladimirom Putinom, koji u Kini prisustvuje 9. liderskom samitu BRIKS-a.

Si Đinping je izjavio da Kina i Rusija svestrano realizuju saglasnosti dvaju rukovodioca i unapređuju
saradnju u svim oblastima. Dve strane treba da jačaju političko međusobno poverenje i stratešku saradnju.
Kina i Rusija treba da igraju ulogu bilateralnog mehanizma za saradnju, realizuju projekte u oblastima
energetike, astronautike i nuklearne energije, povezuju kinesku Inicijativu „Pojas i put" ( BRI ) sa
Evroazijskom ekonomskom unijom, jačaju kulturnu i lokalnu komunikaciju, kao i saradnju dveju vojska.
 
Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara
Ekonomista Borislav Borović za Sputnjik kaže da se na globalnom finansijskom tržištu spremaju velike promene, čiji su inicijatori, pre svega, zemlje BRIKS-a. Vraćanja zlata kao garancije za nacionalne valute i „svrgavanje“ dolara kao zvanične svetske rezervne valute, samo je jedna opcija, ali je realnije da „dedolarizacija“ zapravo bude zamena uzajamnim plaćanjima u nacionalnim valutama zemalja BRIKS-a, ističe on.
Dolar je svetska rezervna valuta, koja zamenjuje zlato, a petro dolar je donedavno bio isključiva valuta za trgovinu naftom. Da li dolar kao svetska rezervna valuta može to i dalje biti, više konstatuje nego što pita Borović, jer ističe da nema realnih parametara za količinu njegove emisije.
„Pitanje je da li bi ideja prelaska na nacionalne valute ili povratka na zlatni standard bila aktuelizovana da apetiti momaka sa Volstrita nisu toliko porasli da je stanje u nacionalnim ekonomijama izazvano takvim postupanjem postalo gotovo neizdrživo“, kaže ovaj analitičar Foruma nezavisnih ekonomista.
Takvim postupanjem, figurativno rečeno, obezbeđena je pobeda finansijskih derivata nad derivatima naftom, pa je i bilo očekivano da zemlje proizvođači crnog zlata reaguju i zaštite svoj profit, a posebno zemlje BRIKS-a. Prosto ne žele da virtuelni dolar bude u istom rangu sa realnom robom koju nude.
Rusija koja poseduje stalni priliv dolara kroz prodaju nafte i gasa, sada odmah menja te dolare za zlato po trenutnim cenama koje su u padu pošto su veštački oborene, kao što je slučaj i sa naftom. Time se, objašnjava Borović, postižu dva efekta — kompenzuje se gubitak niske cene nafte, a diže vrednost zlata.
On podseća da je i Švajcarska ukinula dolar u trgovini „meničnog“ zlata, gde se zlato nije koristilo u fizičkom obliku, i sada primenjuje ruski metod kupovine „živog“ zlata, a Kina je nedavno objavila da prestaje da prodaje dobra za dolare, pa će dolar koristiti kao obračunsku (posrednu) valutu, a odmah će ga menjati za zlato ili neku rezervnu valutu. Saudijska Arabija i zemlje Emirata već rade na tome da pretvore novac iz svojih fondova u vrednosti oko 2,3 biliona dolara, pretežno u zlato u fizičkom obliku, ističe Borović.
Američka Uprava federalnih rezervi je štampanjem para bez pokrića praktično primorala vodeće nacije da ozbiljno razmotre izbacivanje dolara i razmenu u nacionalnim valutama.
https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.p ... id=1300306
 
Ima raznih špekulacija o ulozi dolara kao svetske valute, ali to nije vezano za BRI

tj. Belt and Road Initiative za koju jesu vezane sve države članice BRIKS-a.

Ciljevi BRI su nabrojani u postu koji sam postavio malo iznad na ovoj stranici.
 
Još jedan teretni voz iz Kine za Evropu

Voz će proći kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju i Poljsku i putovaće oko 16 dana do Praga, što je
upola kraće od vremena tradicionalnih brodskih putovanja. Voz na koji je natovareno 88 kontejnera
platna, odeće, obuće, šešira i božićnih predmeta krenuo je jutros iz iz kineskog grada Jivu za Prag.

Prvi voz iz Praga stigao je u Jivu 4. avgusta. Pre pokretanja ove linije Jivu je kolokvijalno nazvan
„svetski supermarket", koji je bio već povezan sa osam voznih linija.Prema carinskoj statistici, uvoz i
izvoz putem Sino-evropske rute čiji je terminal u Jivuu, brzo je porastao i dostigao je tri milijarde juana
u prošloj godini (oko pola milijarde američkih dolara).

Hiljaditi voz kojim su povezane Kina i Evropa, napustio je Jivu 13. maja, a istovremeno Kina ima još
jednu 51 železničku rutu prema Evropi koje kreću iz 28 kineskih gradova i povezuju 29 gradova u 11 država.
http://serbian.cri.cn/1401/2017/09/10/189s177859.htm
 
Samit "Put svile" u oktobru u Konstanci

Dunav je najvažnija trasa u Evropi i mi moramo da iskoristimo sav njegov potencijal. Rumunija i Srbija su
partneri na ovoj trasi, budući da Srbija putem ove reke ima izlaz na Crno more, preko Luke Konstanca.
Postoji ozbiljna konkurencija, ali strateški položaj, infrastruktura i pogodnosti koje Konstanca nudi, svakako
predstavljaju prednost. U trenutnoj poslovnoj klimi, srpske firme vidimo kao važne partnere za budući razvoj
Luke Konstanca - izjavio je Tiviliči, generalni direktor kompanije Konstanca.

U okviru promocije strategije Luke Konstanca na Putu svile, kompanija Konstanca, zajedno sa svojim partnerima,
organizovaće Samit "Put svile" od 5. do 7. oktobra 2017. Ova manifestacija okupiće stručnjake iz oblasti prevoza
robe, a cilj je isticanje važnih pitanja u oblasti saradnje Kine i zemalja koje leže na Kaspijskom i Crnom moru.

Zvaničnici iz zemalja duž Puta svile, predstavnici ambasada, poslovni ljudi iz pomenutih zemalja i lučka zajednica
Luke Konstanca, okupiće se radi razgovora o temama u vezi sa Putem svile, a u cilju uspostavljanja nove saradnje
u oblasti transporta i razmene robe na ovoj trasi.

- Luka Konstanca već je preduzela važne korake ka poboljšanju saradnje na ovoj trasi, na novom Putu svile,
time što je potpisala protokole o saradnji sa lukama Ningbo i Čingdao u Kini, Batumi i Poti u Gruziji, Aktau
u Kazakhstanu i Državnom službom za pomorski i rečni transport Turkmenistana. Konstanca, zahvaljujući
svojim kapacitetima, nudi mogućnost da se ovaj saobraćajni koridor proširi - kaže Tiviliči.
 
Vrh