Mislim da nisu cak problem ni Turci direktno nego njihova losa i neefikasna uprava koja nije bila u stanju da se bori protiv bezvlasca u dinarskim krajevima + CG + Albanija + Vlaske oblasti (pitanje je da li bi iko to mogao). DInarci su bili ljudi stocari, smetao im je red, parcele, granice imanja, putevi... Hteli su da sa svojom stokom svuda idu slobodno. Medjusobno su se stalno ubijali i krali jedni drugima stoku. Oni su se vremenom naslelili Srbiju. Njima treba pridodati Vlahe koji su imali isti obrazac ponasanja. Primetimo da je od 1690. veliki deo originalnog stanovnistva napustio Srbiju.
Procitajte knjigu "Hajducija u Srbiji" a ima i TV serija o tome. (Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучија између анархије и аутократије)
Stocarski narod iz dubine duse mrzi civilizaciju, to su bahati muskarci navikli da ratuju, kradu, siluju, sede pored ovaca i ne rade dalje nista. U tom mentalitetu mozemo da prepoznamo danasnje clanstvo SNS, beogradske investitore, domace kontroiverzne biznismene, "nacionalnu inteligenciju", legendu o Ceci i Arkanu itd itd. Potomci ovih ljudi jesu vecinska Srbija. Medjutim, dok su u svojoj postojbini, iz straha od domazde, dobro pazili da ne uvrede nekoga (primetite visoke norme ponasanja u parlamentu CG u odnosu na Srbiju), ovde su se nasli pred miroljubivim i tolerantnim stanovnistvom koje preziru i prema kome su nasilni.
I u danasnjoj Hrvatskoj, iza tanke skrame centralnoevropske uljudnosti, ako se samo malo zagrebe, provejava bas ovaj mentalitet iz koga su se najcesce regrutovale i ustase.
Хајдучке дружине као паравојне јединице успостављају готово паралелну власт у ондашњој Србији спроводећи на свој начин одређену партијску политику - најчешће политику Радикалне странке. То је ишло тако далеко да је, на пример, у периоду од само седам година крајем 19. века убијено чак 377 напредњака, 60 породица се иселило из Србије, а на стотине је пребијано, мучено, уништавана су им имања. Сматрали су их Радикалском војском а наш новинар Пера Тодоровић у својим извештајима са највећег судског процеса хајдуцима у Чачку (1897) називао их је и чедом полиције, невероватне корупције и немоћи власти, која није могла да се избори са овим проблемом.