Noki
Expert
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 6.233
- Pohvaljen
- 9.082
Meni je dilema bila da li na poslednjem popisu da kažem agnostik ili ateista i na kraju sam rekao ateista iz istog razloga koji je Beki naveo da ne jedem sad tu govna bezveze sa tim agnostik... Zvuči nekako hipsterski...
Inače lepo su neki primetili puno zabluda oko ateista, da smo kao obezduhovljeni, živimo sa odsustvom nekog višeg smisla, da nas ništa ne vezuje jer odsustvo verovanja u boga po njima je isto što i pustiti volji na izvolte, biti satanista...
Što je sasvim pogrešno. Mi nismo vernici ali smo verujući (paradoksalno) jer svakako činimo nešto iz uverenja (koren reči je vera) samo ne i vezani nekakvim dogmama ili strahom od božije kazne.
U tom smislu smo svi verujući jer ja verujem da samo govnu od čoveka treba vratiti, ponekad i oprostiti a dobrog čoveka uvek treba zagrliti. To je samo jedan od mojih postulata i možda nije najbolje da se nazovem ateistom ako u to verujem da je jedan od postulata svojstven čoveku, koji treba živeti.
Ali nemam strah od boga, ne brinem se za večni život. Verujem da je smrt kraj za čoveka kao takvog, univerzalni smisao svega nam je još uvek nedokučiv, ali je i veći od nas samih, iako smo njegov deo, pojedinačno naša ovozemaljska iskustva i svest ne prenose se u neki zagroban život, na tom partikularnom nivou bitnosti. Ja to ne mogu da znam al mi tako deluje i ne želim da tvrdim nešto, za razliku od vernika, ja samo otvoreno razmišljam smer u kojem bi to moglo ići.
Crkva bukvalno to nudi, da ovakav kakav si sa iskustvima koja imaš, ali bez tela, tvoja duša ide u ponovni susret sa najmilijima, izgubljenima, bogom i u večni život...
Neko je naveo "ne ubij, ne laži, ne kradi..." i vezao to za religiju. Sve to navedeno se na fakultetu koji sam završio za razliku od bogoslovije, uči kao opšte društvene vrednosti, ne religijske nego društvene, to su društvena saznanja i civilizacijski dometi do kojih smo kao čovečanstvo došli od ne ubij... do zdrave životne sredine i njihovo poklapanje sa hrišćanstvom nije problem ateista, naprotiv, drago nam je da su vernici prigrlili i puno toga dobrog, svojstvenog čoveku samo nam se ne dopada kad to svojataju kao isključivo hrišćanske vrednosti i da je to jedini put.
Biti ateista nije slepo tvrditi da boga nema, već je osnovna polazna tačka ateizma filozofija, ljubav prema mudrosti i svim naukama sveta koje će mimo dogmi i apsolutnog a uz racionalni pristup i sumnju, svakako ne bez duše, čoveka dovesti bliže ovozemaljskom razumevanju života i smisla za kojim toliko tragamo i vapimo da razumemo do kraja.
Danas nije problem biti Srbin ateista. Nekada je ta veza sa pravoslavljem znacila opstanak nacije danas to nije slučaj i ne treba upasti u tu zamku. Ono što će srpstvo najbrže uništiti i po narodnom predanju svesti ispod jedne šljive je delovanje SPC danas.
Inače lepo su neki primetili puno zabluda oko ateista, da smo kao obezduhovljeni, živimo sa odsustvom nekog višeg smisla, da nas ništa ne vezuje jer odsustvo verovanja u boga po njima je isto što i pustiti volji na izvolte, biti satanista...
Što je sasvim pogrešno. Mi nismo vernici ali smo verujući (paradoksalno) jer svakako činimo nešto iz uverenja (koren reči je vera) samo ne i vezani nekakvim dogmama ili strahom od božije kazne.U tom smislu smo svi verujući jer ja verujem da samo govnu od čoveka treba vratiti, ponekad i oprostiti a dobrog čoveka uvek treba zagrliti. To je samo jedan od mojih postulata i možda nije najbolje da se nazovem ateistom ako u to verujem da je jedan od postulata svojstven čoveku, koji treba živeti.
Ali nemam strah od boga, ne brinem se za večni život. Verujem da je smrt kraj za čoveka kao takvog, univerzalni smisao svega nam je još uvek nedokučiv, ali je i veći od nas samih, iako smo njegov deo, pojedinačno naša ovozemaljska iskustva i svest ne prenose se u neki zagroban život, na tom partikularnom nivou bitnosti. Ja to ne mogu da znam al mi tako deluje i ne želim da tvrdim nešto, za razliku od vernika, ja samo otvoreno razmišljam smer u kojem bi to moglo ići.
Crkva bukvalno to nudi, da ovakav kakav si sa iskustvima koja imaš, ali bez tela, tvoja duša ide u ponovni susret sa najmilijima, izgubljenima, bogom i u večni život...
Neko je naveo "ne ubij, ne laži, ne kradi..." i vezao to za religiju. Sve to navedeno se na fakultetu koji sam završio za razliku od bogoslovije, uči kao opšte društvene vrednosti, ne religijske nego društvene, to su društvena saznanja i civilizacijski dometi do kojih smo kao čovečanstvo došli od ne ubij... do zdrave životne sredine i njihovo poklapanje sa hrišćanstvom nije problem ateista, naprotiv, drago nam je da su vernici prigrlili i puno toga dobrog, svojstvenog čoveku samo nam se ne dopada kad to svojataju kao isključivo hrišćanske vrednosti i da je to jedini put.
Biti ateista nije slepo tvrditi da boga nema, već je osnovna polazna tačka ateizma filozofija, ljubav prema mudrosti i svim naukama sveta koje će mimo dogmi i apsolutnog a uz racionalni pristup i sumnju, svakako ne bez duše, čoveka dovesti bliže ovozemaljskom razumevanju života i smisla za kojim toliko tragamo i vapimo da razumemo do kraja.
Danas nije problem biti Srbin ateista. Nekada je ta veza sa pravoslavljem znacila opstanak nacije danas to nije slučaj i ne treba upasti u tu zamku. Ono što će srpstvo najbrže uništiti i po narodnom predanju svesti ispod jedne šljive je delovanje SPC danas.
