На прво комешање пољуљани и поплашени режим би направио грешку а мурија би се нашла у немогућој позицији између наредбе да служи криминалцима и да нападне студенте и народ.
Не знам да ли знате али и 5. октобра све је било мирно до једног исхитреног потеза једног пандура који је испендречио неког момка. И тад је маса кренула и остало је историја. Ок, тад је ЦИА избушила режим и службу и очекивања су била другачија али парадокс је да смо ми у апсолутним бројкама имали можда и више људи спремних на све него 5. октобра. Али маратонци/карневалци су били превише доминантни и објективно пат позиција онога што су студенти тад захтевали је била непремостива.
Али ето, надао сам се исхитреном потезу режима на почетку протеста док се није претворио у карневал. Тајминг пуштања топа говори доста. Кад су видели какава је природа протеста режим се консолидовао и охрабрио да уради то што јесте.
Од 15. марта па до данас мени свако мало стижу информације који су све људи били опремљени за озбиљне сукобе и то је био заиста шаренолик састав. Кад на то додам ветеране и бајкере и млитавост свега па и студената после, бесмисао тог дана поприма јако велике размере. Испада да су ветерани из нехата заправо штитили режим јер данас је режим стабилнији него 14. марта а студенти у далеко већој опасности. То је чињенично стање.
Рекох одмах након протеста. О 15. марту судим на основу онога што се деси после. И јбг, ништа добро се није десило, напротив.