Па оно, кад те највећа сила у историји човечанства нападне и окупира ти део територије а остатак обесправи и то кршећи међународно право то обично значи да је тај неко други крив. То му дође дефиниција агресије и окупације.
Pre toga je nasa politika bila takva da nismo znali da upravljamo Kosovom, kada smo vec hteli da Albanci ne upravljaju.
Okupator je zaista dosao, ali posle desetak godina, kad se uverio u nivo nase slabosti i nesposobnosti.
1918. Srbi su bili dominantni u Jugoslaviji, medjutim odmah su izgubili Makedoniju i Hrvatsku.
Nasa uprava je bila takva da je radjala samo otpor i terorizam.
Ko je imao mrvu razlictog identiteta, osnazio ga je, samo da ne bude kao mi, da nekako pobegne od nas. Kako Rajs rece: "Da su Makedonci bili etnicki Kinezi, nekako bi se asimilirali, a vi niste bili u stanju da se dogovorite sa srodnim narodom".
Nasa vladajuca klasa uglavnom je bila sklona pljacki, a ne dobroj upravi.
Od sedamdesetih vise ne upravljamo kosovom, Albanska uprava je losa za Srbe i oni teze da ih potisnu, izgnaju i kupe njihovu imovinu. Medjutim Srbi se iseljavaju ugalvnom jer hoce, jer Albanci nude lovu i zato sto Srbi ne vole da zive na Kosovu, a Albanci vole.
Od 1989. ili 1990. Srbija ponovo upravlja Kosovom. Bez ikakvog uspeha.
Pevalo se "Jos nijedno Srpce nije mrelo, koje nije nosilo raspelo". U sustini sirio se jedan mit, o superiornim Srbima. Jako me to podsecalo na ustase i njihovu propagandu. Srpski svetosavski bogocovek trabunjali su nasi "inetelektualci".
Sve je naravno bila laz. Mi smo milionima kilometara daleko od ponoga sto govori svetosavlje.
Nismo poznavali sebe. A bili smo g.ovna.
U igru ulazi i strani faktor.
Od 1998. Zapad pocinje da podrzava albanske teroriste. Ostalo znamo.
Nasa politicka elita ne zna da upravlja ni ovim ostatkom Srbije.
Sami smo najvise krivi, a Zapad je dosao, kao lesinar jer to je priroda kolektivnog Zapada.
