U izlivu navijačkih strasti si prevideo da ne pripadam nikakvom "taboru mišljenja". Nedavno sam pokušao da objasnim forumskoj publici, da moji komentari koji se tiču geografske i političke EU imaju temelj u mom intenzivnom bavljenju materijom i fizičkim prisustvom u Nemačkoj od 30+ godina. Posledično, smatram da sam kompetentan, da iz svog iskustvenog ugla komentarišem političke odnose i događaje na relaciji EU - Srbija.
Verovatno si propustio to da skontaš, pa smatraj ovo kao molbu i opomenu: ne uvlači moje komentare u kontekste koji su neprikladni, no ako te opsednutost Rusijom ili bilo čim drugim opet povuče k tome, ideš momentualno u ignore fijoku!
Što mi ne bi bilo drago da učinim, jerbo si mi simpatičan u mnogim drugim forumskim pričama.
Usput, malo mi je tužno kad primetim, da uprkos inteligenciji čovek lako sklizne u tupave generalizacije, sve da bi podupro neku svoju nategnutu tezu. Što se državne politike Slovenije tiče, dugogodišnji izvor informacija i saznanja beše mi školska drugarica, svojevremeno poznata novinarka i veliki borac za istinu & pravdu:
UNS: “Politika” da hitno vrati na posao Svetlanu Vasović Mekina
UNS traži od „Politike“ da konačno počne da primenjuje zakon i u skladu sa predsudom Vrhovnog kasacionog suda Vasović Mekinu hitno vrati na posao.
Otkaz Svetlani Vasović Mekina usledio je nakon što je objavila ekskluzivnu informaciju o planu priznavanja Kosova po instrukcijama Stejt departmenta Sloveniji, u vreme njenog predsedavanja Evropskoj uniji.
Wikipedija:
Januara 2008 u listu „Politika“ ona je objavila ekskluzivni dokument razgovora političkog direktora Ministarstva inostranih poslova Slovenije sa bliskim saradnikom državnog sekretara SAD Kondolize Rajs – Danijelom Fridom, u kojem je spisak zadataka koje Slovenija, predsedavajući Evropske unije sledećih šest meseci, preba da sprovde radi priznavanja Kosova. Vasović-Mekina i njen suprug bili su nakon ovog događaja i meta zastrašivanja.
Citirao sam dve vesti koje si ti postavio i koje su ili napisane u EU ili se obraćaju EU.
Ne radi se o navijačkim strastima, radi se o normalnim ljudskim vrednostima i poštovanju bar osnovnih ljudskih prava. Kao kada bi me neko nazvao navijačem zato što sam za to da recimo Bošnjaci u Srbiji imaju ista prava kao i svi drugi i da ne budu šikanirani.
U radikalskoj Srbiji praktično postaješ nekakav ekstremni liberal i navijač samo zato što si čovek. Ne biti rasista, fašista, homofob... nije politički stav i opredeljenje, to samo znači biti čovek i trebalo bi biti normalno.
Mi ovde u 99 posto slučajeva nemamo neku racionalnu kritiku EU, na primer po pitanju ekonomije ili sličnih stvari, nego se svodi na to da su oni satanisti, pederi i slične stvari.
Nisam navijač kada sam protiv svakog oblika fašizma na primer, bio on zapadni ili Putinov. To nije navijanje.
Samo je i više nego jasno odakle daleko više negativnih stvari dolazi, naročito ako se gleda odnos negativnih i pozitivnih.
Mi smo činjenično deo Evrope, ali jedno je biti Evropljanin koji ima kritike prema EU i vidi loše strane ulaska u istu i na primer bi pre sledio primer Norveške ili Islanda, a drugo biti Evropljanin koji se zalaže da Srbija bude nestabilna, korumpirana crna rupa Evrope sa uzorima u Severnoj Koreji ili Putinovoj Rusiji.
Takve dileme bi se lako rešile na demokratskim izborima gde bi svako mogao da ponudi svoj program i rešenje, ali nije demokratija da budeš fašista ili da se ložiš na fašiste, ratne zločince i kriminalce. Stranka ili čovek mogu euskeptični (to je izraz koji bi trebalo uvesti umesto evroskeptik), ali da se ne dovodi u pitanje njihova ljudskost.
Možeš recimo na temi o Generalštabu videti šta mislim o zapadnim kriminalcima i fašistima.
Mi umesto da stanemo i udahnemo i vidimo u kakvom smo kurcu i krenemo napred, mi se mlatimo propagandom sa Hepija da smo najjači, najstariji i da zapad propada.
Hrvatska je u EU kao Mladenovac u Beogradu, najsiromašnija i najzaostalija tačka, pa je opet daleko ispred nas, osim ako mi ne uključimo turbo radikalski Hepi mod da nije tako i da oni propadaju, a mi rastemo.
Mogu ti dati primer da je moja baba u malom gradu u Hrvatskoj uspešno rešila zdravstveni problem koji je imala, oslanjajući se na lokalnu ambulantu i doktore, dok je otac moje drugarice od tog istog zdravstvenog problema u gradu u Srbiji od nekih 100 000 stanovnika preminuo. Ovde ako nisi u Beogradu, a i tu moraju veze da rade - gotov si. Mogu ti i reći da se u tom malom gradu u kom živi moja baba strogo vodi računa o fasadi zgrade u kojoj živi, da ne sme da okreči recimo terasu kako joj padne na pamet, da taj gradić ima tako sređen i uređen park da u Beogradu ne postoji takav ni blizu itd. itd.
Videli smo i njihove izbore bez ijednog incidenta na kojima je ubedljivo pobedio čovek koji je opozicija njihovoj vladi, predsedničke debate, kompletne i detaljne rezultate izbora vrlo brzo nakon zatvaranja birališta. A oni su Babušnica Evropske unije (ne vređam ni Mladenovac, ni Babušnicu, uzimam ih za primer jer su jedne od ili najsiromašnije opštine u Beogradu odnosno Srbiji).
I oni su svetlosnim godinama daleko od nas i nije to ni toliko pitanje EU koliko nekog drugog njihovog strateškom opredeljenja da jednostavno budu deo sveta kome i geografski pripadaju, jednako kao i mi. Još je taj svet i najnapredniji, pa gde ćeš bolje?
Naš problem je što mi nećemo udahnuti i prihvatiti to i reći - moramo ispočetka, baš smo zabrazdili. Ne, mi ćemo se uhvatiti za njihove mane, da to nije demokratija kod njih, da biraju između dva zapadna piona, da je to truli zapad...
A šta smo to mi? Gde smo mi? I onda ne mogu sad i da ne kažem, jednostavno mora da se spomene - a šta je to Rusija? Na njih da se ugledamo i njima da težimo?
Na sve to moram i reći da pričam o jednoj Hrvatskoj, pobedniku jednog odvratnog rata koji je iznedrio sve najgore u svim narodima bivše Jugoslavije i da je Hrvatska u mnogim stvarima baš zbog tog rata u kandžama ,,pobedničke'' HDZ mafije. Uvek u takvim ratovima najgori isplivaju na površinu i zajašu na pozicije, a nekad je i gore kad pobediš jer ti banditi onda postanu heroji.
Jako mi je teško da ovo napišem zbog svih žrtava, ali sada kada je sve gotovo, naša je negde sreća u nesreći i prednost što ne moramo dizati spomenike herojima i oslobodiocima Miloševiću, Arkanu i ekipi, nazivati trgove, aerodrome po njima... Hrvatska taj problem ima, a mi imamo više prostora da se istrgnemo iz tih kandži 90ih i krenemo napred.
Zato sam i ovde protiv bilo kakvih rešenja na ulici i molim Boga da sve što mirnije i demokratski nekako prođe, kao i većina ljudi ovde na forumu, koliko god nekakvi Perkani nam nametali da hoćemo da rušimo vlast na ulici. Samo nam fale neki buzdovani i heroji ulice na vlasti, neki novi Čeda i ekipa... no, to je neka druga tema.
n1info.rs
www.b92.net
