Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Inace problem se da resiti tako sto se uvede obavezna sterilizacija vlasnickih pasa (osim za registrovane odgajivacnice) i cipovanje kao i ogromne kazne za onoga ko bude uhvacen da je izbacio psa ili leglo ili drzi psa koji nije cipovan i sterilisan

To je naravno teze uraditi u selima pogotovo zabacenim ali je u gradovima i te kako izvodljivo i znacajno bi resilo problem
 
Upravo ta razna udruženja za zaštitu svega i svačega i prave probleme.

U manjim mestima imaju veća prava kerovi nego deca/ljudi, i kada smo nekoliko nas pokušavali da rešavamo problem, upravo su nas razni šticeni pasa napadali kako smo zločinci i bla bla bla...

Imaju neku svoju bolesnu agendu preko koje pokušavaju da normalizuju kerove na ulici, iako je sve jasnije da to ni samim kerovima baš ne godi, ali pokušajte to da objasnite sekti (žao mi je što moram ovako da se izražavam, al takav utisak ostavljaju..)

Bahato parkiranje & kerovi lutalice sa bacanjem smeća van predviđenih mesta su nerešivi problem za ovo društvo.
 
Kučkari su posebno stanje uma.

Ima tu dosta materijala kako za psihologe i psihijatre, tako čak i za sociologe. Recimo, kako mnogim kučkarima kerovi služe kao surogati za decu i porodicu, i kakve to šire posledice ima po društvo.

Mnogi kučkari takođe mrze ili slabo podnose ljude.

Kučkarenje i sve te prateće dijagnoze su zamka za mnoge ljude jer ker pruža mnoge instant gratifikacije i zadovoljstva uz minimum truda. Recimo, sve što treba da uradiš da bi te ker voleo je da ga redovno hraniš, izvodiš i držiš u skloništu. I voleće te zbog toga kao boga. Dok zaslužiti ljubav, poštovanje i odanost ljudi ipak iziskuje neki trud, odricanja, vreme, strpljenje, rad na sebi, introspekciju... Kao što i prevazilaženje sukoba sa ljudima zahteva da čovek malo zađe u sebe i svoj um, da radi na sebi, da se proguta ego, da se menja, da razume drugu stranu, da se odrekne, da se izvini, da uči... E mnogi kučkari imaju stav "naaah, fak det, uzeću kera i u njegovim očima ću biti sve naj naj, i živećemo sami u stanu i biće nam super,i ne treba nam niko više". Još sebe ubede kako su mnogo humani i plemeniti (iako psuju ljudski rod svako veče) i milina. Malo truda, instant gratifikacija, maksimum izgovora za sve. I sve više njih upada u tu kolotečinu.
 
Poslednja izmena:
Izmedju ostalog, zato ima sve vise muskaraca/zena koji ne mogu da nadju partnera, pa udome psa/macku i sve im bude potaman.
 
Ne znam mene reč kučkari asocira na prave istinske ljubitelje pasa,
a ovo su samo pacijenti sa ozbiljnim dusevnim problemima i zanimljivo je kako ko papagaji ponavlaju da ko ne voli kerove (pod voleti naravno podrazumevaju njihov bolesni nacin) ne voli ni ljude dok su u isti mah u stanju da ljudima prete i iste proklinju i pljuju najstrasnije neretko i decu...
Takođe moja (i ne samo moja) opservacija je da su to uglavnom sredovecne i starije žene gde sam vec dosta puta video da se na ulici obracaju psu bukvalno isto kao sto bi detetu, naravno iskusno se prave blesavi kad im se ker iskenja pa je bukvalno rizicno zgaziti na svaku zelenu povrsinu oko stambenih zgrada zbog pukog broja takvih koji neretko u malim stanovima drze zatocenim i nekoliko zivotinja...
 
Kučkari su posebno stanje uma.

Ima tu dosta materijala kako za psihologe i psihijatre, tako čak i za sociologe. Recimo, kako mnogim kučkarima kerovi služe kao surogati za decu i porodicu, i kakve to šire posledice ima po društvo.

Mnogi kučkari takođe mrze ili slabo podnose ljude.

Kučkarenje i sve te prateće dijagnoze su zamka za mnoge ljude jer ker pruža mnoge instant gratifikacije i zadovoljstva uz minimum truda. Recimo, sve što treba da uradiš da bi te ker voleo je da ga redovno hraniš, izvodiš i držiš u skloništu. I voleće te zbog toga kao boga. Dok zaslužiti ljubav, poštovanje i odanost ljudi ipak iziskuje neki trud, odricanja, vreme, strpljenje, rad na sebi, introspekciju... Kao što i prevazilaženje sukoba sa ljudima zahteva da čovek malo zađe u sebe i svoj um, da radi na sebi, da se proguta ego, da se menja, da razume drugu stranu, da se odrekne, da se izvini, da uči... E mnogi kučkari imaju stav "naaah, fak det, uzeću kera i u njegovim očima ću biti sve naj naj, i živećemo sami u stanu i biće nam super,i ne treba nam niko više". Još sebe ubede kako su mnogo humani i plemeniti (iako psuju ljudski rod svako veče) i milina. Malo truda, instant gratifikacija, maksimum izgovora za sve. I sve više njih upada u tu kolotečinu.
U mom ulazu ima 5 pasa. 100 % vlasnika tih pasa ima decu skolskog ili predskolskog uzrasta.
 
I na šta liče ta deca? Karakterno mislim.

Inače držati kera u stanu je ne samo neprimereno, nego često i maltretiranje za samog kera.
 
I na šta liče ta deca? Karakterno mislim.

Inače držati kera u stanu je ne samo neprimereno, nego često i maltretiranje za samog kera.
Ovo je istina. 2020. sam uzeo skotskog ovcara za klince. Dogovor je bio da ce oni da ih izvode psa da piski i kaki i to vise puta dnevno. Na kraju se ispostavilo da ja i zena moramo da radimo najvise. Skoro svaki dan sam ustajao u 6 ujutro da prosetam psa. Video sam da to ne ide, da sam se fokusirao na psa umesto na biznis i poslove, opstanak i kvalitet zivota moje porodice. Na kraju smo odustali od svega, teska srca. Izmedju papagaja i macke, opredelili smo se za macku, a nije da smo birali... nego je to ispalo sudbinski.
 
Kučkari su posebno stanje uma.

Ima tu dosta materijala kako za psihologe i psihijatre, tako čak i za sociologe. Recimo, kako mnogim kučkarima kerovi služe kao surogati za decu i porodicu, i kakve to šire posledice ima po društvo.

Mnogi kučkari takođe mrze ili slabo podnose ljude.

Kučkarenje i sve te prateće dijagnoze su zamka za mnoge ljude jer ker pruža mnoge instant gratifikacije i zadovoljstva uz minimum truda. Recimo, sve što treba da uradiš da bi te ker voleo je da ga redovno hraniš, izvodiš i držiš u skloništu. I voleće te zbog toga kao boga. Dok zaslužiti ljubav, poštovanje i odanost ljudi ipak iziskuje neki trud, odricanja, vreme, strpljenje, rad na sebi, introspekciju... Kao što i prevazilaženje sukoba sa ljudima zahteva da čovek malo zađe u sebe i svoj um, da radi na sebi, da se proguta ego, da se menja, da razume drugu stranu, da se odrekne, da se izvini, da uči... E mnogi kučkari imaju stav "naaah, fak det, uzeću kera i u njegovim očima ću biti sve naj naj, i živećemo sami u stanu i biće nam super,i ne treba nam niko više". Još sebe ubede kako su mnogo humani i plemeniti (iako psuju ljudski rod svako veče) i milina. Malo truda, instant gratifikacija, maksimum izgovora za sve. I sve više njih upada u tu kolotečinu.
Primetio sam da volis da analiziras sve i svasta, od lokala do globala.

Da li bi mogao da napravis analizu prosecnog forumasa na ovom forumu? Vrlo lako cemo svi da se uverimo da li ti je analiza tacna.
 
Ako pričamo o politici i intelektu u Srbiji i kažemo "srpski narod voli anarhiju i diktatore" da li to znači da se misli na svakog Srbina koji postoji? Ne, naravno. Štaviše, svima nam bude jasno da je u pitanju hiperbola radi izražavanja nezadovoljstva i skretanja pažnje na neki problem.

Isto važi i ovde. Da li je svako ko ima psa opsednut životinjama? Ne. Da li svako ko otkida na pse automatski mrzi ljude? Ne. Ali postoji taj problem i trend, i postoji jedan deo ljudi koji je u tim problemima. I treba pričati o tome. Jer nekada stvarno poprimi odlike bolesti, kolektivne bolesti.

Recimo pre mesec dana pročitam vest o sninku pasa lutalica koji su naučili da prelaze ulicu na zeleno. Uđem u komentare i tamo nekoliko njih u fazonu "pa da, oni su pametniji od ljudi" . Ranije uđem u tekst o vozaču JGPa koji je primio vlasnika i bul terijera (da, bul terijera) u kabinu dok vozi. Opet, jave se ljudi koji pišu kako je super što je to uradio i kako to može da smeta samo mrziteljima životinja. Okači se snimak glupavog kera (neki maltezer ili tako neko veliko štene) koji u šoping centru piša po klupi. Odma se javljaju kučkari "pa šta, ako, mukica, išlo mu se i nije mogao da izdrži! Bar ne baca đubre kao ljudi!" Pojavi se vest i snimak o nekom drugom vlasniku koji je uneo mastifa ili tako neko tele u autobus (što pritom nije dozvoljeno) i odmah se javljaju "humanisti" da pišu kako je taj pas čistiji od svih Beograđana, i dupe mu miriše na Lenor i lavandu, zadah na Listerin, a svi Beograđani su šljam koji smrdi i mrzi sve živo.

Ne znam, meni to nije normalno. I pun mi je više toga. I zato dokle god viđam taj trend i takve mozgove, skretaću pažnju na taj problem. I pun mi je da vidim pekaru, objekat za proizvodnju i prodaju hrane, u Dušanovoj u koju vlasnik ulazi sa kerom i kao sve kul. Isto mi je pun da uđem u kafić ili još gore - punokrvni restoran i tamo vidim, bez preterivanja sad : čivavu za jednim stolom kako sedi na stolici, štene Čau čaua za drugom stolicom uz drugi sto, i maltezera ili škotskog terijera na podu ispod trećeg stola. I da svakih 5 minuta slušam lavež ili cviljenje 2 od njih 3. Kao što mi je pun i da godinama na raznim lokacijama slušam lavež kera kojeg je vlasnik zavezao za stub ispred dok on ide da obavi nedeljnu kupovinu jer ga mrzi da ide odvojeno u šetnju kera i u kupovinu.

Ne znam, meni te stvari nisu normalne. Na stranu što su iritantne, na stranu što su štetne i nehumane po same kerove, nego nisu normalne ni sa zdravorazumske strane. """Pet friendly""" kafić ne treba da bude norma nego izuzetak. Pet friendly restoran ne treba uopšte da postoji. Pekara u koju se pušta ker ne treba da postoji. Cane corso koji odvezan, bez brnjice čeka vlasnika ispred Maksija dok ja sa ženskom osobom izlazim i ćutke nas gleda pa se pitamo hoće li da pogrešno pročita jezik tela pa da skoči na nas dok ga obilazimo... (desilo se prošle nedelje) Ništa od toga nije normalno. I krajnje je sebično, bezobzirno, neodgovorno i opasno. A sve je više toga. I vreme je da se povremeno popriča o tome. Ako ne zato da menjamo nešto, onda makar da se posle ne čudimo kad nam se dese neke stvari i promene pa da se pitamo kako i kada smo došli dotle.

Da ne bude posle "ju, pa kako Cane Corso rastrgao dete ispred Maksija?" , "auh, pa otkud trovanje u restoranu punom pasa?" , "ajme mene, pa kako to autobus odjednom skrenuo u banderu?" A dešavaju se i takve pi...rije, kao što možemo videti iz vesti. Samo da se posle ne čudimo iznova, kao nismo znali i niko nije mogao da očekuje. Ne, svako sa trunkom mozga ili ko je pogledao 2 sata emisije Cezara Milana, bi mogao da predvidi šta će da bude. Nije to nuklearna fizika, nego ljudi masovno gube IQ i razum.
 
Poslednja izmena:
Ovo je istina. 2020. sam uzeo skotskog ovcara za klince. Dogovor je bio da ce oni da ih izvode psa da piski i kaki i to vise puta dnevno. Na kraju se ispostavilo da ja i zena moramo da radimo najvise. Skoro svaki dan sam ustajao u 6 ujutro da prosetam psa. Video sam da to ne ide, da sam se fokusirao na psa umesto na biznis i poslove, opstanak i kvalitet zivota moje porodice. Na kraju smo odustali od svega, teska srca. Izmedju papagaja i macke, opredelili smo se za macku, a nije da smo birali... nego je to ispalo sudbinski.
Pa o tome i pricam, imao si psa sad imas macku, a imas decu. Mozda ne znas tacno, ako ti je veliki ulaz, ali reci odprilike ko su vecinski vlasnici pasa, ljudi sa decom ili samci?
 
Pa o tome i pricam, imao si psa sad imas macku, a imas decu. Mozda ne znas tacno, ako ti je veliki ulaz, ali reci odprilike ko su vecinski vlasnici pasa, ljudi sa decom ili samci?
Po onome sto vidim... ima ljudi (neozenjeni, ali imaju devojku) koji imaju ne jednog, vec i dva psa. Velicine tipa maltezer/bison i jedan malo veci tipa bigl. Koliko sam procenio, samci i samice imaju tu neku zanimaciju, izadju napolje da prosetaju, a razlog je pas. Ovako, da nemaju psa, osecali bi se ko debili kad se solo setaju ili bleje napolju. Ima tu puno psihologije... pas je pokrice za mnoge stvari. Ima poneke porodice s decom i da imaju psa, poput jazavicara i pudle. Ali vidjam i decu razvedenih roditelja koji su dobili staforda/pitbula za dzabe.
 
Postoji razlika između kučkara i odgovornog vlasnika psa.
Sodarac je poceo zapoceo o coporima pasa lutalica u naseljima koje neke ddokone babe skupljaju i hrane, i to jeste veliki problem i to nema nikakve veze sa vlasnicima koji drze psa u stanu.

Ali veliki analiticar kao i uvek je iskoristio priliku da iznese analizu zasnovanu na pitaj Boga kom izvoru.
 
Postoji razlika između kučkara i odgovornog vlasnika psa.
Naravno. U nekim mestima (Beograd i par drugih krajeva) reč "kučkar" se odnosi na ljude kojima su kerovi sve u životu i opsednuti su njima do te mere da ne vide nikoga i ništa drugo oko sebe.

A odgovorni vlasnici pasa su druga stvar.

Ako ima neki drugi termin koji opisuje gorepomenute ljude, rado ću se prešaltati na njega, ali ne znam nijedan drugi.
 
Sodarac je poceo zapoceo o coporima pasa lutalica u naseljima koje neke ddokone babe skupljaju i hrane, i to jeste veliki problem i to nema nikakve veze sa vlasnicima koji drze psa u stanu.

Ali veliki analiticar kao i uvek je iskoristio priliku da iznese analizu zasnovanu na pitaj Boga kom izvoru.
Ne znam što ti smeta ta analiza, dobro je opisao problem. Evo npr. meni nije palo na pamet da povežem instant gratifikaciju sa psima što mi je interesantno i ima smisla po meni, lepo je čuti neki drugi ugao gledanja, možeš nešto novo naučiti.

Po meni pas koji ima niske potrebe za fizičku aktivnost i koji ne laje je ok za stan jer ne smeta nikom. Mada sam čuo da iako je pas zahtevan (npr. malinoa) ako mu ispuniš sve potrebe da može funkcionisati u stanu, nije idealno ali može.

Naravno. U nekim mestima (Beograd i par drugih krajeva) reč "kučkar" se odnosi na ljude kojima su kerovi sve u životu i opsednuti su njima do te mere da ne vide nikoga i ništa drugo oko sebe.

A odgovorni vlasnici pasa su druga stvar.

Ako ima neki drugi termin koji opisuje gorepomenute ljude, rado ću se prešaltati na njega, ali ne znam nijedan drugi.
Dodao bih i da kučkari tretiraju pse kao ljude što je naravno pogrešno. Ispravna je reč po meni.
 
Dodao bih i da kučkari tretiraju pse kao ljude što je naravno pogrešno. Ispravna je reč po meni.
90% svih klijenata Cezara Milana i drugih dresera "običnih" pasa su upravo ljudi koji su svojim psima oduzeli neke prirodne navike, pravila pa i instinkte (recimo, instinkt da pas kao pojedinac bude produktivan član čopora, da se dokaže kao koristan) i pretvorili ih u svoje "bebice", svoju "decu", svoje partnere... i time ih pretvorili u gospodare svojih života koji po ceo dan jedu, spavaju, kidišu i izvoljevaju, a ništa ne rade i nikako ne doprinose zajednici u kome žive. Čak ni svojom slatkoćom, jer ti kerovi koji zavedu svoj red u kući više ni ne budu slatki, budu samo konstantan izvor tenzije, frustracije i nezadovoljstva. Ne samo svojim ljudskim cimerima, nego i sebi. Jer su često i sami nesrećni ili puni besa. Zato takve i drugi kerovi kuliraju, pa budu još nesrećniji.

Ne može ker da ima život, odnos i tretman kao da je ljudsko dete. Prosto ne može. Na kraju dana, škodi i njemu samom.

P.S.
Malinoe i neke druge rase ne da nisu za stan, nego nisu ni za porodicu. To su psi čuvari, stvoreni za rad u vojnim i čuvarskim zadacima. Prepuni su energije, imaju jak nagon za lovom, slušaju samo jednog gazdu i dreseri često upozoravaju ljude bez iskustva da ih ne uzimaju. Ako se dobro sećam, često i smrde. Jesu lafovi od pasa, ali ako si vojnik ili pandur. Za porodicu ne baš.
 
Poslednja izmena:
Ne znam što ti smeta ta analiza, dobro je opisao problem. Evo npr. meni nije palo na pamet da povežem instant gratifikaciju sa psima što mi je interesantno i ima smisla po meni, lepo je čuti neki drugi ugao gledanja, možeš nešto novo naučiti.
Sta je dobro opisao? Sodarac je ukazao na ozbiljan problem sa psima lutalicama, a analiticar napravio buckuris podgrejan sopstvenim frustracijama i generalizacijom.

Umesto konkretnog resenja on pise o Cezar Milanu.

Evo konkretno, kako resiti problem 10 agresivnih pasa lutalica u naselju Sodara u Pancevu? I sta ce na to da kaze sveznajuci? Nista.
 
Sta je dobro opisao? Sodarac je ukazao na ozbiljan problem sa psima lutalicama, a analiticar napravio buckuris podgrejan sopstvenim frustracijama i generalizacijom.

Umesto konkretnog resenja on pise o Cezar Milanu.

Evo konkretno, kako resiti problem 10 agresivnih pasa lutalica u naselju Sodara u Pancevu? I sta ce na to da kaze sveznajuci? Nista.

Некада би то шинтери то решили за сат времена,
а да се то не би поновило увести строгу контролу над власницима паса и драконске казне уа избацивање пса ма улицу, шетњу без корпе и повоца по насељеном месту…

такође сваки власник одређених опасних раса би морао да иде на психофизичко тестирање и да похађа и полаже основе дресуре, као и да има адекватне услове за држање таквих паса итд
 
Ne moraju čak ni šinteri, može i par lokalaca da se organizuje. A ljudi danas imaju na raspolaganju nekoliko načina da uplaše i odvrate čopore pasa bez da ih uopšte fizički dotaknu ili povrede na bilo koji način.
 
@Bender Rodriguez Baš tako, na kraju niti je srećan pas niti vlasnik. Bilo bi dobro kada bi svi potencijalni vlasnici pogledali makar ovaj video:
Svašta se može naučiti, inače ovaj dreser kaže da 50% vlasnika ne bi trebali da imaju psa i ja mu verujem.

Да, пратио сам овај канал, човек је овде доста тога објаснио.
 
Vrh