Srbija - crna strana medalje

[Dzigi Bau]

KK je na spisku imao decu koja su bila bolje od njega u necemu.
Koliko je to doprlo u javnosti, tvrdi da nije ubio iz osvete i da se resi nasilnika.

Pa to je toliko jasno. Majka naucnica, bezosecajna, hiperambiciozna. Otac takodje.
Bez empatije.
Decak ide na 10 aktivnosti.
Mora da bude najbolji.
Kad nije ubija.

Ko je imao kontat asa decom koja su zrtva vrsnjackog nasilja zna da to izgleda drugacije.
Kosta nije bio nervozan, nije se se sekao. Imao je sigurnu ruku.

Sem toga. Skola Ribnikar je zasnovana na nasilju.
To je skola koja prihvata americki model, rat race, kompeticija.
Skola za beskruppuloznu vracarsku elitu.

Има истине.

 

[Bender Rodriguez]

school shooting

school shooter-a

iskusni u radu sa shooter-ima

Znam da ovo nije tema ali da li moraš toliko da koristiš taj engleski termin koji svemu ovome pristaje ko piletu s... ?

Pitam pošto već danima uporno pišeš taj strani, neprirodni termin. Šta, jel postao toliki imperativ da se u svemu izravnamo sa Amerima, pa i u tome?

A što se tiče Kecmana i njegovih roditelja, više je nego jasno da su bili bolesno ambiciozni, svo troje, ili makar ovo dvoje matorih debila, koji su na njega tovarili čak DESET aktivnosti i kriterijuma koje mora da ispuni, a uz kriterijume ga nafilovali i narcizmom i snobizmom.

I MC je u pravu, Ribnikar je bio i ostao prepun dece buržuja i dece kompleksaša (pored normalne dece normalnih ljudi) u kome su nadmetanja i/ili maltretiranja sasvim normalna stvar. Pedagog im je jedna prgava neurotična žena koja svaki problem rešava dranjem i pretnjama, a psiholog je dugo vremena bila neka baba koju niko nikada nije ni viđao, a primala je platu od svih nas u Srbiji. U tu školu su išli svakakvi tatini i mamini sinovi. Sin Marka Nicovića, Mandina deca, Nemanja Jančić (težak smrad od čoveka), Mirka Vasiljević, deca članova SANU... i zna se već odavno i pouzdano da su neki od njih uživali, i uživaju, povlašćen status i protekciju. Toksičnost i licemerština su dugo prisutne u toj školi. Sada su, pod spletom okolnosti i unutar i izvan škole, samo kulminirali i eksplodirali.

Trula škola, truli roditelji, truo sistem, truo mozak u detetu koje je pucalo, truli mozgovi u deci okolo, trula vlast, truli zakoni i sudovi... skupilo se sve i desilo se to što se desilo. Ali da, među faktorima jesu i sama škola, i sami Kecmanvi roditelji. Samo o krivici sumanute psihotične kretenčine kojoj nije dovoljna jedna prangija u kući nego mu je trebala i druga, plus puške, se može napisati elaborat. I nadam se da neko jednog dana i hoće. A otom potom i elaborati o kretenčinama koji su mu izdali dozvole za sve te prangije, kao i o kretenčinama koje su ga maloletnog primale na airsoft i u streljane.

 

[mariks]

@Hristiana
Hajde reci ti nama ko te je maltretirao kad si bila mala. U svakom tvom postu, pored "škul šuter(s)"tm uvek se spomene vršnjačko nasilje.

 

[MC_]

Ne možeš ti da znaš da li je bio nervozan i da li se samopovređivao, jer ga nikad u životu nisi ni video. I sve i da nije, zamuckuje u govoru i malo priča, što je direktna posledica vršnjačkog nasilja.

Ne možeš da znaš ni kakvi su mu roditelji, to što čuješ su priče.

Mozda mogu da znam ko su mu roditelji.

 

[MC_]

Nina Кobiljski, majka tragično nastradale devojčice E. К. koju je 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru ubio vršnjak К. К., objavila je na Fejsbuku potresnu poruku koju je uputila roditeljima dečaka koji je počinio masakr.

Ona je u dužoj objavi na Fejsbuku napisala nekoliko činjenica o učenicima Odeljenja VII2, koliko su đaci zajedno bili srećni i ispunjeni, ali je i upitala dečakove roditelje zašto su ga slali u streljanu umesto na sport ili umetnost, kao što su to radili drugi roditleji sa svojom decom.

Njanu objavu prenosimo u celosti.

„Roditeljima nelečenog dečaka:

….ako nas ikada budete tražili i poželeli da kažete: „Molim vas oprostite, nismo znali bolje i mnogo nam je žao…“. Znate, mi više u ovozemaljsku pravdu ne verujemo… ali se trudimo da nastavimo da verujemo u ljudskost i u istinu…

Verujem da vam je dobro poznata činjenica da je naše odeljenje VII2 bilo jedno izuzetno odeljenje, ne zato sto je bilo sastavljeno od odličnih đaka, vec zato sto su to bila dobra deca i dobri prijatelji jedni drugima. Oni su u školu odlazili nasmejani i vraćali se zadovoljni.

Sećate se da su nam deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku… pa dobijali smo njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete… znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć.

Кako ne biste znali, kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali se što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite.

Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih 7 dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba?!

Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica?

Tragedija koja nas je zadesila je toliko strašna, bolna i nepojmljiva, da se svakodnevno borimo za udah. Misli koje će nas doživotno moriti su: Zašto mu niste pomogli?! Zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi nasu decu vodili na časove umetnosti i sporta?!

Ako niste bili svesni svoje uloge u nezapamćenoj tragediji od 3. maja 2023. godine, onda biste se morali osvestiti i shvatiti da se nažalost ovde suočavamo sa tragedijom nakon tragedije koja poprima svetske razmere. Jasno nam je da javno mnjenje traži neki smisao – razlog sa ciljem da se ovakav zločin na neki način obrazloži i shvati kako je do njega došlo?

Da se razumemo, vršnjačko nasilje je krucijalna tema današnjeg doba kojoj se mora posvetiti najveća pažnja i briga kako bi se ono zaustavilo. Ali se u ovoj tragediji ono nije desilo niti biste smeli ponovo da se obmanjujete i krijete iza neistine.

Izvinjavam se, desilo se na najpogubniji mogući način, ali od strane vašeg deteta prema našoj deci.

Da li ste svesni činjenice da preživeli i ranjeni dobijaju životne pretnje iz celog sveta jer će „neko završiti ono što je započeto“, u bolesnom ubeđenju o zadovoljenju pravde za „maltretiranog“ dečaka.

Vi dobro znate da su ga deca VII2 naivno prihvatila, pružila mu ruku prijateljstva i to je sve što su njihova zlatna srca mogla da urade… sve drugo je bilo na vama koji ste za njega odgovorni i stručnim službama koje su morale da zadrže objektivnost onda kada nastupi roditeljska slabost.

Znate, 21. vek je nažalost vek bez srama… ne bi trebalo da je u ovom veku bila sramota potražiti svu stručnu raspoloživu pomoć današnjice. Кada vas opet budu pitali, razmislite hoćete li ponoviti: „Nisam kriv“ ili ćete makar reći: pogrešili smo nismo znali bolje…
Foto: Nova

Tada mozda niste znali, ali je sada bolna istina iza svih nas i trebalo bi da možete bolje… makar da kažete: „Oprostite, mnogo nam je žao, vaša deca ni za šta nisu kriva!“. Ovde nije u pitanju samo lična tragedija, već kolektivna tragedija jednog društva jer su stradala izuzetna deca koja su bila na pravom putu da postanu sjajni ljudi i koji su sa nesudjenim sopstvenim porodicama trebala da budu zalog ovom društvu.

I dalje se molimo za spasenje vaših dusa, ali bez priznanja, nema ni pokajanja“, napisala je Nina Кobiljski.

Podsetimo, Centru za socijalni rad u Beogradu naloženo je da izvrši dijagnostičku procenu funkcionisanja porodice К. К. (13) koji je počinio masakr u Osnovnoj školi „Vladimir Ribnikar,“ te da se utvrdi da li se porodica nalazila u evidenciji tog organa.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu utvrđuje da li je dečakova majka M. К. izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

 

[MC_]

Cak i u ovom tuznom i dirljivom pismu ova majka prica o "izuzetnoj deci".
To je to prokletstvo srpskih roditelja.
Svi veruju u izuzetnost, niko ne sme biti obican.
To je americki san na sprski nacin.

 

[Пантограф]

Шта причаш, бре? Ти ћеш њој да замераш сад нешто.
Ајд` оладите мало од ове теме.

 

[bunanub]

Cak i u ovom tuznom i dirljivom pismu ova majka prica o "izuzetnoj deci".
To je to prokletstvo srpskih roditelja.
Svi veruju u izuzetnost, niko ne sme biti obican.
To je americki san na sprski nacin.

Najbolje da svi budu jednaki u bedi i nistavilu, kao u ''D''PRK.

 

[MC_]

Najbolje da svi budu jednaki u bedi i nistavilu, kao u ''D''PRK.

To je tipican (malo)gradjanski strah. I u NK postoje elitne skole i bolesne ambicije medju clanovima partije.

Potraga srpskog roditelja za "vrlinom" i "izuzetnoscu" nije materijalna kategorija.
To je ludacka, nemilosrdna zedj za statusom, za bilo kakvim statusom.
Materijalnim ili nematerijalnim.
Uporediti se, biti "bolji" od komsije u okruzenju u kome se diplome kupuju, u kome je skola izgubla smisao, pa to je samo zavist i mrznja i nada da ce komsiji konacno crci krava.

Sva ta zelja, ukazuje na masovnu epidemiju kompleksa. Nednoa zemlja u kojoj svi zele da budu izuzetni, to je cerekenje nesrecnika koji stoje u spetickoj jami gde se onaj koji je par milimetara iznad nivoa fekalija kralj.

 

[nex999]

Zelja roditelja da im deca budu funkcionalni ljudi kad porastu. Da budu svoja i da imaju buducnost, da budu skolovani i funkcionalni ljudi. Ali u veku bez srama, i takva deca a i njihovi roditelji se gadjaju blatom postovima bez srama. Od mantranja o prozapadnim vrednostima buducih robovlasnika do puke ljubomore. Sve redom.
Ta zelja ovih roditelja da im deca uspeju u necemu, da im u zivotu ne bude zacrtan samo jedan put jako smeta odredjenom soju ljudi, koji su toliki mediokriteti da svaki tudj uspeh tumace da je tu iskljucivo iz zelje da se bude bolji od drugih, a u stvari im smeta sto je neko bolji i uspesniji od njih samih. Stara prica, uostalom. Jednostavno, takvi se ujutru probude i vide sebe u ogledalu kao zrtvu i puni jeda i besa svaljuju krivicu na sve druge. A ovakvu tragediju jedva docekaju da ukalupe u svoj nesrecni milje kako bi na jos jedan nacin sebi objasnili zasto im je zivot takav kakav jeste.

 

[MC_]

Ja sam takodje roditelj.
Moja najveca ambicija je da moja deca nekako prezive ovo ludo vreme, da usput ostanu normalna i zive zadovoljni koliko je moguce.

Jadna su deca koju roditelji podrede apstraktnom protestantskom idealu "uspeha".
KK je dobar primer za to.

Zivi se sada, ne u imaginarnoj buducnosti. Zivot je ogranicenog trajanja. Ne smemo dozvoliti da detinjstvo bude pojedeno privatnim casovima, borbom za prosek i diplomama, Sve to ionako nema smisla.

Gde je tu radost? Gde je zadovoljstvo?

 

[Zion Williamson]

Zelja roditelja da im deca budu funkcionalni ljudi kad porastu. Da budu svoja i da imaju buducnost, da budu skolovani i funkcionalni ljudi. Ali u veku bez srama, i takva deca a i njihovi roditelji se gadjaju blatom postovima bez srama. Od mantranja o prozapadnim vrednostima buducih robovlasnika do puke ljubomore. Sve redom.Ta zelja ovih roditelja da im deca uspeju u necemu, da im u zivotu ne bude zacrtan samo jedan put jako smeta odredjenom soju ljudi, koji su toliki mediokriteti da svaki tudj uspeh tumace da je tu iskljucivo iz zelje da se bude bolji od drugih, a u stvari im smeta sto je neko bolji i uspesniji od njih samih. Stara prica, uostalom. Jednostavno, takvi se ujutru probude i vide sebe u ogledalu kao zrtvu i puni jeda i besa svaljuju krivicu na sve druge. A ovakvu tragediju jedva docekaju da ukalupe u svoj nesrecni milje kako bi na jos jedan nacin sebi objasnili zasto im je zivot takav kakav jeste.

Znaci treba decu terati na dva jezika, casove klavira, sport, casove glume i streljanu da nemaju vremena da dignu glavu od obaveza? To je dobro i stvara funkcionalne ljude? Mislim da roditelji preteruju u ambicijama za svoju decu i time ne stvaraju kvalitetne ljude nego ljude koji su spremni da gaze sve zarad svog uspeha i jako nesrecne ljude

 

[Пантограф]

То нико није написао да треба.

Једино што, откад знам за себе, од дежурних фразера овде слушам да је "за децу добар спорт", да би се "деца склонила са улице", а сад вероватно ти исти серендају да деца не треба да се баве спортом.

Следеће што ћемо чути јесте да је боље да седе кући и гледају у телефон него да свирају неки инструмент. Лако се мењају парадигме, како се нешто деси - ето га!

 

[Space Motion]

Nije problem u tome da li deca imaju jednu, dve, ili pet aktivnosti, nego da li vole i žele to da rade ili ih teraš.

 

[Пантограф]

Еурека!

 

[MC_]

KK bi mogao da nam isprica kako je to biti vrlo uspesno dete.
I on je do skoro bio uspesan i roditelji mu.

 

[Bender Rodriguez]

Danas sam naučio da biti funkcionalan = biti izuzetan, biti izvanredan, natprosečan. Ko nije izuzetan, nije funkcionalan i sposoban za život.

Osnovna škola + muzička + škola glume + tekvondo (divan, plemenit sport) + sport 2 + sport 3 + streljana + airsoft... sve je to samo osnovni paket aktivnosti i obrazovanja potrebnih da dete danas bude funkcionalno.

Pitam se šta li sve tek onda spada u paket priprema za nešto više. I kako tek izgledaju roditelji kojima je i sve ovo nabrojano - malo.

„Roditeljima nelečenog dečaka:

Ovo mi se svidelo.

S tim što bih ja napisao "nelečenim roditeljima nelečenog dečaka".

 

[MC_]

Sama rec "uspeh" izaziva orgazmicko raspolozenje.
Slicno kao u SAD, Srbija je nehijerarhijsko drustvo, nemamo plemstvo. Smatralo se nekada da je to dobro. Ali kao i u slucaju SAD ( Uocio je A. de Torkvil jos oko 1850.) to je stvorilo masovni histeriju.

 

[nex999]

Projektovanje licnih ambicija i kompleksa na svoju decu nije ono o cemu sam pisao gore. Davanje sansi prosirivanjem interesovanja jeste. Ali neki jednostavno ne razlikuju jedno od drugog - jer problemi u glavi.
Samo procitajte sta je majka ubijene devojcice napisala, i komentar na isti. Ali ne vredi, neki vide tekvondo, batine, ameriku, sve sto im glava projektuje tu ima da se dopise i izvrne smisao do besmisla.

 

[Пантограф]

Да, нажалост, одговарање на ненаписано у постовима је постао манир овог форума. И тачно је за црну страну медаље.

 

[Дошљак]

Истина је да многу децу родитељи префорсирају и да многа деца иду на активности које им баш и нису по вољи. Многи људи и заврше факултете зато што их родитељи натерају, данас такви свој посао обављају преко оне ствари.
Искрено без жеље да умањим било чији бол настао највећим губитком, мислим да није баш уреду да постоје боље и лошије државне школе, да негде имају излете у Француску а негде немају физичко зими зато што немају салу.

 

[Пантограф]

Тако је од пре Другог светског рата, када је отворена огледна школа "Краљ Александар" (са циљем да, дабоме, све школе буду такве - ако не направиш први корак, нећеш превалити пут од 5.000 миља, кажу Кинези, ето, да не буду Американци).

И ја сам у СР Србији ишао у огледну школу, са целодневном наставом. А других седам школа у Београду је имало базен. И целодневна настава и пливање би, у данашње време, требало да су стандард (кад помену баш Француску, ето, тамо одлазак у школу траје као радно време - имају ли, у ствари, наша деца превише слободног времена?).

 

[nex999]

To sto skole nemaju iste uslove niti programe je problem drustva raspalog. Naravno ne znaci da treba sve skole "spustiti" na isti nivo bunara, vec bi trebalo da ih drzava izdigne, a to ce malo teze jer im je prosveta poslednja rupa na svirali. Vaznije su Pume i Rafali

 

[MC_]

Ta skola je posebna jer se u njoj skoluje tzv elita.
Ti izleti u Francusku, sve to ne znaci nista, ali vazni su za radikalsko plemstvo i njihove drugare (neke licno znam).

Sasvim je logicno jda je do masakra doslo bas u VR.
Kada sam upoznao neke roditelje i njihovu decu, ocekivao sam tako nesto.

Sta Srbija ima od njihovog "uspeha"?
Postavite sebi to pitanje 100 puta ako treba?

U nekim drugim skolama deca u drugom razredu masovno ne znaju azbuku.

Nadam se da ce ovakav dogadjaj barem da otrezni malo roditelje i da ce ideja skolskog elitizma u Srbioji biti unistena, zgazena.


Slicna prica je Petnica.
Izvikana prica jos od osamdesetih.
Roditelji su slali decu u Petnicu, ali neki koji su tamo predavali koristili su to za svoje pedofilske skolnosti.

 

[nex999]

A ovo su ti licni kompleksi o kojima pricam, svaka recenica bazdi na njih.