Ambassador
Advanced
Čekaj, čekaj, to samo kreće sada, biće toga mnooogoooo više u nadolazećim godinama...
Kakav je naslov ove teme, takav je i optimizam.Ambassador":3nno50ik je napisao(la):Čekaj, čekaj, to samo kreće sada, biće toga mnooogoooo više u nadolazećim godinama...
Izvor: B92Beograd -- U poslednjih nekoliko meseci, predsednik Rusije Vladimir Putin proglašen za počasnog građanina u više od deset opština i gradova Srbije.
Ukazivanje tolike počasti, koju u Srbiji nije imao ni Slobodan Milošević, omogućili su mu odbornici radikala uz podršku socijalista i članova DSS-a. Dok stručnjaci smatraju da je reč o taktici za pridobijanje glasova, građani Niša i Novog Sada uglavnom podržavaju takvu odluku.
Najčešće obrazloženje za odluku da Putin postane počasni građanin je da ruski predsednik svojim zalaganjem i delovanjem daje veliki doprinos očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Zamenik predsednika skupštine Novog Sada Rade Marinkov kaže da je u tom gradu inicijativa pokrenuta od članova SRS-a i da imenovanje Putina za počasnog građanina može više da koristi nego da šteti.
Međutim, predsednik niškog gradskog odbora Demokratske stranke Miloš Simonović smatra da je imenovanje Putina za počasnog građananina tog grada marketinški trik koji treba da skrene pažnju sa stvarnih problema tog grada.
Građani Novog Sada i Niša su razgovarali novinari B92 uglavnom podržavaju počast koju su njihovi gradovi ukazali predsedniku Putinu, iako nisu sigurni čime je on zadužio baš njihov grad. Sociolog Ratko Božović smatra da ovaj novi trend ustvari predstavlja staru ideološku matricu koju pojedine stranke u Srbiji koriste kao predizborni trik koji bi trebalo da doprinese pridobijanju glasova građana.
Do sada su odluke o imenovanju Putina za počasnog građanina donete u Raškoj, Mladenovcu, Ljuboviji, Šidu, Loznici, Vrbasu, Kikindi, Rumi, Apatinu, Somboru, Vladičinom Hanu, Svilajnacu, Nišu i Novom Sadu.
Link: http://www.pescanik.net/index.php?&p=472&ni=1265&nd=1Hteo bih da obavestim g. Sarkozija o nekim događajima koji su se odigrali ovde, u Rusiji popularnog g. Putina, dok je francuski predsednik opravdavao svoje postupke pred štampom tog 8. januara. Tog istog dana je Panruski građanski kongres dobio pismo majke jedne petnaestogodišnje devojčice po imenu Nina. Njena porodica žici u Pskovu, na 50 km od granice Evropske unije, one koja obuhvata Estoniju. Ta majka je pisala kako bi rekla da su u oktobru 2007. rukovodioci u školi njene kćeri organizovali probe za mitinge podrške g. Putinu, koje su bile obavezne za sve učenike. Deca su morala da uzvikuju «Ne napuštaj nas!» ili «Putine, molim te, ostani!» Nina je odbila da učestvuje u tim probama, izjaviviši da je politika ne zanima. Školski rukovodioci su joj onda stavili do znanja da «u školi nema mesta za apolitične učenike», a onda su je poslali kod školskog psihijatra.
U Vladimirgradu, jedna lokalna televizija je sudski progonjena, što bi je moglo koštati dozvole za rad. Jedini prekršaj te stanice je što je napravila igru reči o «Putinu» i što je nekoliko predsednikovih pristalica nazvala «vernim putinistima». Na zahtev jednog poslanika Ujedinjene Rusije, okružni tužilac je pokrenuo postupak za «uvredu prestavnika vlasti».
Istog tog 8. januara stigla nam je sledeća priča iz ekplozivne kavkaske oblasti – a ne radi se o Čečeniji, koja se u javnom mnjenju uopšte i u francuskom predsedniku posebno doživljava kao jedina problematična oblast. Tužilac glavnog grada Ingušetije podneo je krivičnu prijavu protiv grupe Glas Beslana, čije su članice majke dece ubijene u terorističkom napadu na školu u Beslanu (u susednoj Severnoj Osetiji), u septembru 2004.
Grupa je optužena za terorizam pošto je objavila sledeće saopštenje: «Nijedan jedini teroristički napad nikada nije bio predmet duboke istrage koja bi omogućila da se ispitaju sve pojedinosti. Desetine užasnih zločina počinjenih protiv mirnih građana naše zemlje ostaju nerešene i nekažnjene. Krivi smo što smo izabrali predsednika koji svoje probleme rešava tenkovima, bacačima plamena i gasovima... Ali, ne mogu nas optužiti za podršku koju svetska politička elita pruža čoveku koji štiti kriminalce.»
Ovo saopštenje je objavljeno pre dve godine, a grupu Glas Beslana raspustile su vlasti Severne Osetije. Ali, kancelarija tužioca – jedne sususedne oblasti – sada pokušava da je optuži za neoprostivi zločin govorenja istine. Zapazićemo da se sve to događa u Ingušetiji, u kojoj je izlaznost na izbore u decembru 2007. zvanično bila viša od 98 odsto. Međutim, u nezavisnoj istrazi sprovedenoj u ovoj oblasti sakupljeni su potpisi i informacije koje pokazuju da 54 odsto stanovnika izjavljuju kako nisu išli da glasaju. Da li je g. Sarkozi mislio da čestita g, Putinu na njegovom talentu opsenara?
Svi ovi događaji su se odigrali u samo jednom danu u Putinovoj Rusiji, a g, Sarkozi govori o popularnosti. Eto šta «pragmatičari» poput njega ohrabruju kada ne pružaju nikakav otpor diktatorima. Možda su g. Sarkoziju poznata imena Litvinjenka i Politkovske. Ove dve osobe nisu delile njegov optimizam u vezi sa učinkom g. Putina, ali više nisu u mogućnosti da iskažu svoje mišljenje. Voleo bih i da g. Sarkozi sazna za ime Jurija Ševroškina. Juri i njegov prijatelj, takođe aktivista koalicije Druga Rusija, delili su 22. novembra letke koji raskrinkavaju izbornu lakrdiju. Nešto kasnije, po rečima jednog svedoka, Jurija su bejzbol palicama divljački pretukla dvojica ljudi. Jedan sat pre napada telefonirao je našoj kancelariji i preplašeno rekao da ga prate agenti UBOP-a, specijalne policijske jedinice zadužene za političke protivnike. Juri je umro 10. decembra, sa 22 godine, nakon nekoliko nedelja u komi.