Srbija - crna strana medalje
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
nex999
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.11.2019.
- Poruke
- 778
- Pohvaljen
- 1.856
Ni meni nije jasno? Otac glumac i sin je glumac...
Ovo treba da bude nesto kao sto je sin Sabana Saulica postao konzul, ili sestra nekog sekretara u vladi sto je postala ambasador u UNESCO a tipa "menadzer ekskluzivne robe" ?
Ovo treba da bude nesto kao sto je sin Sabana Saulica postao konzul, ili sestra nekog sekretara u vladi sto je postala ambasador u UNESCO a tipa "menadzer ekskluzivne robe" ?
StariPosmatrač
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 1.517
- Pohvaljen
- 3.049
Mnogo se pravite naivni. Ovo se zove dinastija. Nepotizam nas razara i gde god da se okreneš možeš da ga vidiš, naravno ako hoćeš da gledaš, lekari, glumci, političari... Da li je moguće da je genetika toliko dominantna pri izboru zanimanja.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.459
- Pohvaljen
- 49.258
U Velikoj Plani je obavezno bilo učlanjenje u SRS kad je svojevremeno to krdo ušlo u lokalnu vlast sa DSS, i za doktore i za sestre. Pre toga, ni DS ni DSS direktorke to nisu radile i bile su OK. Posle nismo pratili, sad ovi radikali to sigurno ne rade :lol:
To je pogrešno razmišljanje koje potiče od činjenice da kojekakvi komunisti i antiglobalisti nikada nisu sportski podneli raspad SSSR-a i Berlinskog zida pa na globalizaciju gledaju kao na negativnu pojavu i vezuju ovaj proces samo jednu državu koja je izašla kao pobednik iz Hladnog rata, a globalizacija je mnogo širi proces koji neumitno traje, napreduje i nema više nazad.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=875831#p875831:x18mo8yx je napisao(la):
Čak su i Kinezi shvatili da je Globalizacija super i zato će biti najmoćnija svetska sila, pa već sada se primpremaju za budućnost koja neumitno dolazi tako što angažuju Srbe da im uče decu engleski još od vrtića, pošto dobro znaju da sa njihovim jezikom i hijeroglifima neće daleko dogurati.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.728
- Pohvaljen
- 49.582
Globalizacija nije ''super'' nego kao i sve u univerzumu, ima svoje prednosti ali i svoje mane. I kao i sve u univerzumu, postaje problem i čini kontraefekat kada se radi na silu, neplanski i zbrzano.
Kina jaše talas globalizacije ali unutar svojih granica se i dalje ponaša kao pre 50 godina. Ja ne želim to, niti želim da mi zemlja bude izolovana i odsečena od ostatka sveta, ali isto tako ne želim da živim u društvu i sistemu gde kad jedan ujutru loše prdne na Vol Stritu, milioni ostaju bez posla do večeri. Niti da Beograd izgleda kao bleda kopija Praga, koji će biti bleda kopija Berlina, koji će biti kopija Londona, a on kopija Njujorka. Govorim to i u estetskom, i turističkom, i svakom smislu. Pa ni ono da idem svojim rođenim gradom i slušam klinčadiju kako, droppuje srblish kad god ne može da napregne brainz to come up with anythang more than prosta rečenica.
Globalizacija je išla svojim normalnim tokom 90ih i ranih 2000ih. Sve što se odvijalo posle toga nije normalan tok globalizacije nego silovanje i to jednog njenog bolesnog izvitoperenog oblika koji ubija raznolikost kultura, mesta, okolnosti i načina života.
Kina jaše talas globalizacije ali unutar svojih granica se i dalje ponaša kao pre 50 godina. Ja ne želim to, niti želim da mi zemlja bude izolovana i odsečena od ostatka sveta, ali isto tako ne želim da živim u društvu i sistemu gde kad jedan ujutru loše prdne na Vol Stritu, milioni ostaju bez posla do večeri. Niti da Beograd izgleda kao bleda kopija Praga, koji će biti bleda kopija Berlina, koji će biti kopija Londona, a on kopija Njujorka. Govorim to i u estetskom, i turističkom, i svakom smislu. Pa ni ono da idem svojim rođenim gradom i slušam klinčadiju kako, droppuje srblish kad god ne može da napregne brainz to come up with anythang more than prosta rečenica.
Globalizacija je išla svojim normalnim tokom 90ih i ranih 2000ih. Sve što se odvijalo posle toga nije normalan tok globalizacije nego silovanje i to jednog njenog bolesnog izvitoperenog oblika koji ubija raznolikost kultura, mesta, okolnosti i načina života.
Duleja
Advanced
Ćomi iz KG, stari drug.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hVHjT0Oj79A[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hVHjT0Oj79A[/youtube]
StariPosmatrač
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 1.517
- Pohvaljen
- 3.049
https://www.kurir.rs/crna-hronika/3...ili-carsafom-a-onda-su-primetili-da-ipak-dise
Ko god da je imao posla s njima zna o kakvim idiotima je reč. Tamo su normalni ljudi na nivou statističke greške. Samo ne daj bože da ti zatrebaju.
Ko god da je imao posla s njima zna o kakvim idiotima je reč. Tamo su normalni ljudi na nivou statističke greške. Samo ne daj bože da ti zatrebaju.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
Vucicev sporazum sa "Kosovom" iz 2016. na 5 godina je istekao. Kako je Vucic potpisao, moraju da se menjaju tablice.
Споразум о реципроцитету за аутомобилске табелице и за уклањања илегалних таблица је закључен данас у Бриселу
14.09.2016
Данас је у Бриселу, уз посредовање Европске уније, након једанаесточасовних разговора закључен споразум о реципроцитету за аутомобилске таблице између две државе, Косова и Србије. Министарка Едита Тахири, истовремено и главни преговарач у Бриселском дијалогу, је изјавила да је овај споразум успоставио принцип реципроцитета у вези са аутомобилским табелицама између две земље, што значи да ће се оно што важи за аутомобилске таблице једне државе примењивати и на таблицама друге државе, а и овај споразум приводи крају употребу таблица „проба“ које су једнострано постављене од стране Србије за возила са косовском регистрацијом, РКС. Као што је изјавила министарка Тахири овај споразум је постигнут прошле недеље и данас је поново потврђен и у писаном документу споразума. Она је оценила да принцип реципроцитета у овом споразуму доказује да добросуседски односи између две земље могу и треба да напредују у духу реципроцитета и спремности за нормализацију према евроатлантским принципима.
Споразум о реципроцитету за аутомобилске табелице и за уклањања илегалних таблица је закључен данас у Бриселу
14.09.2016
Данас је у Бриселу, уз посредовање Европске уније, након једанаесточасовних разговора закључен споразум о реципроцитету за аутомобилске таблице између две државе, Косова и Србије. Министарка Едита Тахири, истовремено и главни преговарач у Бриселском дијалогу, је изјавила да је овај споразум успоставио принцип реципроцитета у вези са аутомобилским табелицама између две земље, што значи да ће се оно што важи за аутомобилске таблице једне државе примењивати и на таблицама друге државе, а и овај споразум приводи крају употребу таблица „проба“ које су једнострано постављене од стране Србије за возила са косовском регистрацијом, РКС. Као што је изјавила министарка Тахири овај споразум је постигнут прошле недеље и данас је поново потврђен и у писаном документу споразума. Она је оценила да принцип реципроцитета у овом споразуму доказује да добросуседски односи између две земље могу и треба да напредују у духу реципроцитета и спремности за нормализацију према евроатлантским принципима.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
Мирослав Самарџић “Кинеска четврт” у Ечки
Скупштина града Зрењанина на седници одржаној 21. септембра изменила је Генерални регулациони план (ГРП) за несљено место Ечка. У непосредној билизини овог села, које је неколико километара удаљено од Зрењанина, гради се гигантска фабрика аутомобилских гума кинеске компаније Линглонг, а поред њега ће пролазити и будући аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад. Линглонг планира да гради стамбено насеље у Ечки које је, без сумње, намењено радницима из Кине који ће ту, највероватније, бити привремено или стално настањени. Према писању листа Данас, за сада је предвиђена изградња пет стамбених зграда и једна пословна, на површини од 30.000 квадратних метара. Досадашњим ГРП-ом било је предвиђено да се у селима на територији Града Зрењанина могу подизати објекти са највише четири надземне етаже. Локални урбанисти сматрају да овакво решење омогућава очување слике предела, као и заштиту од стварања појачаних утицаја ветра. Линглонг је тражио да се омугћи изградња објеката са пет етажа. Градски урбанисти нису прихватили такав захтев, али, као што се и претпоствљало, Скупштина је изашла у сусрет страној корпорацији. Будући да је изграња огромне фабрике ваћ нарушила изглед предела, одборници нису били у дилеми како да поступе. А вероватно да их нико није ни питао. Зрењанински одбор СНС-а већ више од годину дана је под неким видом принудне управе чији задатак је да градска власт испуњава све захтеве Линглонга.
Кад се саберу досадашње донације и трошкови изградње аутопута, испада да Србија улаже готово исти износ средстава као и Линглонг, али,наравно, она неће имати удео у власништву
Ово је само јеадн од бројних уступака који су до сада Град Зрењанин и Република Србија учинили Линглонгу. Кинеска мегакорпорација већ је од наше државе добила донацију у износу од 85 милиона евра. Поред тога, градиће се аутопут, који нама није неопходан, и који ће вероватно бити финасиран из кредитита који ће наша државе узети од неке кинеске банке. На изградњи пута вероватно ће бити ангажоване фирме и радници из Кине. За сада још нема званичних информација о начину на који ће овај велики саобраћајни пројекат бити финансиран, али незванично се помињало да његова вредност износи 710 милона евра. Кад се саберу досадашње донације и трошкови изградње аутопута, испада да Србија улаже готово исти износ средстава као и Линглонг, али,наравно, она неће имати удео у власништву.
До сада је у вези са кинеском гумаром највећа пажња јавности поклањана евентуалним штетним последицма на животну средину. Не ради се само о здрављу становништва. Изградња гигантске фабрике гума у попопривредном подручју крајње је проблематична. Мало је вероватно да ће се Линглонг придржавати домаћих еколошких стандарда. Фабрика се подиже у Банату, а њени производи намењени су европској аутомобилској индустрији. Да је еколошки безбедна, она би била лоцирана у некој држави чланици ЕУ
Зрењанинско удружење “Грађански преокрет” (ГП) у више наврата је саопштило да изградњу кинеске фабрике прате бројне повреде домаћих прописа. Као и за друге велике стране компаније, ни за Линглонг наши закони фактички не важе.
До сада је у вези са кинеском гумаром највећа пажња јавности поклањана евентуалним штетним последицма на животну средину. Не ради се само о здрављу становништва. Изградња гигантске фабрике гума у попопривредном подручју крајње је проблематична. Мало је вероватно да ће се Линглонг придржавати домаћих еколошких стандарда. Фабрика се подиже у Банату, а њени производи намењени су европској аутомобилској индустрији. Да је еколошки безбедна, она би била лоцирана у некој држави чланици ЕУ. Линглонг и долази у Зрењанин како би могао да смањи трошкове производње у односу на оне који постоје у европским државама. Локални функционери истичу како ће у фабрици бити примењена најмодернија немачка технологија. Такви покушаји смиривања локалног становништва нису много уверљиви. Уосталом, и у Аушвицу је била примењена немачка технологија.
Последњих година домаће власти све чешће најбољоље обрадиве површине стављају на располагање страним предузећима. Пре неколико година зрењанинска скупштина доделила је у тридесетогодишњи закуп скоро 2.500 хектара најплодније земље у државном власништву немачкој компанији Тенис, која је најавила да ће подићи више великих фарми свиња. До сада од тог посла, срећем, није било ништа, а Тенис није почео да обрађује те површине. Домачи ратари су тада безуспешно протестовали и тражили да они закупе то земљиште. Изгледа да је у Србији избледело сећање на биланс српско-немачких односа у двадесетом веку. Треба подсетити да су тада Срби масовно гинули како наша земља не би била немачка.
Нису важни само еколошки и финансијски аспекти доласка Линглонга у Зрењанин. Постоје бројне социјалне и полтичке последице. На градилишту фабрике већ ради велики број кинеских радника. Изградња стамбеног насеља у Ечки недосмислено наговештава да ће и у производњи бити ангажовани страни радници. Огромна улагања наше државе неће много повећати понуду нових радних места доступних локалном становништву.Најбоје плаћени послови вероватно ће бити резервисани за раднике из Кине, а величина стмбеног комплекса у Ечки наговештава да их неће бити мало.
Због огромене вредности инвестиције, извесно је да ће Линглонг имати велики политички утицај, не само у граду, већ и целој држави. Без обзира на то ко је буде чинио, локална власт неће смети да донесе ниједну одлуку која не одговара овој фабрици. Директор Линглонга у наредном периоду биће најутицајнија политичка личност, не само у Зрењанину. Страни инвеститори увек уживају заштиту својих држава, које су често најмоћније у свету. Нема дилеме око тога ко ће надјачати у конфликту интереса између Зрењанина и Кине.
Искуства из других држава сведоче да се међу кинеским радницима налази и не мали број припадника безбедносних служби НР Кине. Узимајући у обзир њихову технолошку опремљеност, реално је очекивати да они неће своју делатност ограничавати само на раднике из своје државе
Искуства из других држава сведоче да се међу кинеским радницима налази и не мали број припадника безбедносних служби НР Кине. Узимајући у обзир њихову технолошку опремљеност, реално је очекивати да они неће своју делатност ограничавати само на раднике из своје државе. Када је активиста ГП Иван Живков недавно покуша да испред градилишта Линглонга да изјаву за једну страну телевизију, непознати униформисани људи, по изгледу Кинези, су га у томе ометали. Министарство унутрашњих послова Србије би требало да одговори на питање да ли у нашој земљи бораве и делују припадници кинеских безбедносних служби.
У време пописа из 2011. Ечка је имала 3.999 становника. Ради се о старом банатском насељу у коме вековима заједно живе Срби (2011- 54,57%) Румуни (2011-30,13%) и малобројнији припадници других народности. Они се се међусобно добро познају и међу њима нису до сада постојале значајније несугласице. Шта ће се десити када у селу буде изграђена “кинеска четврт”? Очигледно, тада ће доћи до нагле промене националног састава становништва. У непосредном контакту наћи ће се домаће традиционалне заједнице са људима који припадају различтој култури и цивилизацији. Рапидне промене те врсте по правилу имају за последицу раст тензија и нетрпељивости.. Проблеми могу наступити уколико пословање Линглонга буде на било који начин угрожавало локално становништво, које од њега неће имати велике користи. Не само да могу наступити сукоби са кинеским радницима, већ ће се и српско-румунски односи одвијати у потпуно друкчијим околностима од оних који су у насељу постојале вековима. Социолозима ће бити занимљиво да посматрају шта ће се дешавиати у Ечки. Тако радикалних промена у мулткултурној стварности овог села до сада није било.
Неолиберализам почива на концепту тзв.”отворене тржишне привреде”. Према заступницима тог становишта, држава само треба да уклоини све препреке слободном кретању капитала, роба и услуга и тада, наводно, долази до динамичног привредног раста. Богате западне државе, које намећу свима овај модел привредног развоја, та правила примењују само кад им одговрарају. Перфирене државе морају да прихвате и слободно кретање радне снаге. Овакав захтев не чуди. Још средином четрдесетих година двадесетог века економиста Михал Калецки показао је зашто капитализам не трпи пуну запосленост. У таквој ситуацији капитал губи доминацију над радном снагом. Сваки радник који је незадовољан висином зараде или условима рада може да пређе код другог послодавца. Трошкови радне снаге тада расту, профити падају, а радничка класа стиче политичку моћ.
Стране компаније које изводе инфраструктурне радове у Србију већ запошљавају раднике из других држава. Кинеска предузећа обично их доводе из своје земље. Отуда отпада главни аргумент режима Александра Вучића да субвенционисање страних предузећа обезбеђује отврање нових радних места за наше раднике
Последњих деценија у Србији постоје изражени депопулациони трендови. Најспособнији млади људи напуштају земљу, миграциони салдо је негативан.. Демографски процес старења узео је маха, тако да се смањује и контигент радне снаге. Стране компаније које изводе инфраструктурне радове у Србију већ запошљавају раднике из других држава. Кинеска предузећа обично их доводе из своје земље. Отуда отпада главни аргумент режима Александра Вучића да субвенционисање страних предузећа обезбеђује отврање нових радних места за наше раднике. Додуше, тачно је да таквом економском политиком Вучић омогућава ангажовање сувишних производних капацитета и незапослене радне снаге из Кине. Али, ми од таквог приступа имамо више штете него користи.
Неолибералну транзицију у Србији прати и популациони инжењеринг. Мења се друштвени амбијент досељавањем људи који припадају не само различитим културама, већ и цивилизацијама. Културна хетерогеност Балкана добија нове аспекте.
За капиталистичка предузећа таква ситуације је више него повољна. Када су радници етно-културно фрагментиранни, они су мање способни да стварају организације, попут синдиката и политичких партија, преко којих би могли да поправе свој положај. Осим тога, капиталисти могу да побуђују етничку нетрпељвиост међу радницима и да их тако онеспособе за колективну акцију. Такву стратегију у сузбијању класне борбе они нарочито успешно могу да користе уколико радници из једне етно-културне група имају боље плаћена послове у односу на своје колеге који припадају некој другој нацији или религији. До такве ситуације би лако могло доћи кад је Линглонг у питању. Такође, кад је етничака структура радника друкчија од оне која постоји у локалној заједнци, они у сукобу са власницима капитла не могу рачунати на подршку суграђана.
Десничарске органиазције у Србији покушавају да подстакну моралну панику код домаћег становништва кад су мигранти, претежно муслимани, у питању. Ради се о људима који кроз Србију само пролазе и немају намеру да се у њој настане. Десница, као и обично, скреће пажњу са проблема који настају због структурних противречности капитализма. Много сложенија ситуација наступиће уколико се број страних радника у малим локалним заједницама буде повећавао. Тај проблем одавно постоји у западноевропским државама. Све сложенија етно-културна структура популације у западним друштвима, праћена погоршањем социјалног положаја доброг дела домаћег становништва, довела је до раста нетрпељивости према странцима и до јачања ултрадеснице. И у Србији до тога може доћи.
Етничка проблематика је крање комплексна. У културно сложеним заједницма, на жалост, мнго чешће долази до сукоба, него до толеранције и сарадње. Поготово је то случај уколико се нагле промене дешавају у ситауцијама друштвених криза.
Аутор је политиколог из Зрењанина
Скупштина града Зрењанина на седници одржаној 21. септембра изменила је Генерални регулациони план (ГРП) за несљено место Ечка. У непосредној билизини овог села, које је неколико километара удаљено од Зрењанина, гради се гигантска фабрика аутомобилских гума кинеске компаније Линглонг, а поред њега ће пролазити и будући аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад. Линглонг планира да гради стамбено насеље у Ечки које је, без сумње, намењено радницима из Кине који ће ту, највероватније, бити привремено или стално настањени. Према писању листа Данас, за сада је предвиђена изградња пет стамбених зграда и једна пословна, на површини од 30.000 квадратних метара. Досадашњим ГРП-ом било је предвиђено да се у селима на територији Града Зрењанина могу подизати објекти са највише четири надземне етаже. Локални урбанисти сматрају да овакво решење омогућава очување слике предела, као и заштиту од стварања појачаних утицаја ветра. Линглонг је тражио да се омугћи изградња објеката са пет етажа. Градски урбанисти нису прихватили такав захтев, али, као што се и претпоствљало, Скупштина је изашла у сусрет страној корпорацији. Будући да је изграња огромне фабрике ваћ нарушила изглед предела, одборници нису били у дилеми како да поступе. А вероватно да их нико није ни питао. Зрењанински одбор СНС-а већ више од годину дана је под неким видом принудне управе чији задатак је да градска власт испуњава све захтеве Линглонга.
Кад се саберу досадашње донације и трошкови изградње аутопута, испада да Србија улаже готово исти износ средстава као и Линглонг, али,наравно, она неће имати удео у власништву
Ово је само јеадн од бројних уступака који су до сада Град Зрењанин и Република Србија учинили Линглонгу. Кинеска мегакорпорација већ је од наше државе добила донацију у износу од 85 милиона евра. Поред тога, градиће се аутопут, који нама није неопходан, и који ће вероватно бити финасиран из кредитита који ће наша државе узети од неке кинеске банке. На изградњи пута вероватно ће бити ангажоване фирме и радници из Кине. За сада још нема званичних информација о начину на који ће овај велики саобраћајни пројекат бити финансиран, али незванично се помињало да његова вредност износи 710 милона евра. Кад се саберу досадашње донације и трошкови изградње аутопута, испада да Србија улаже готово исти износ средстава као и Линглонг, али,наравно, она неће имати удео у власништву.
До сада је у вези са кинеском гумаром највећа пажња јавности поклањана евентуалним штетним последицма на животну средину. Не ради се само о здрављу становништва. Изградња гигантске фабрике гума у попопривредном подручју крајње је проблематична. Мало је вероватно да ће се Линглонг придржавати домаћих еколошких стандарда. Фабрика се подиже у Банату, а њени производи намењени су европској аутомобилској индустрији. Да је еколошки безбедна, она би била лоцирана у некој држави чланици ЕУ
Зрењанинско удружење “Грађански преокрет” (ГП) у више наврата је саопштило да изградњу кинеске фабрике прате бројне повреде домаћих прописа. Као и за друге велике стране компаније, ни за Линглонг наши закони фактички не важе.
До сада је у вези са кинеском гумаром највећа пажња јавности поклањана евентуалним штетним последицма на животну средину. Не ради се само о здрављу становништва. Изградња гигантске фабрике гума у попопривредном подручју крајње је проблематична. Мало је вероватно да ће се Линглонг придржавати домаћих еколошких стандарда. Фабрика се подиже у Банату, а њени производи намењени су европској аутомобилској индустрији. Да је еколошки безбедна, она би била лоцирана у некој држави чланици ЕУ. Линглонг и долази у Зрењанин како би могао да смањи трошкове производње у односу на оне који постоје у европским државама. Локални функционери истичу како ће у фабрици бити примењена најмодернија немачка технологија. Такви покушаји смиривања локалног становништва нису много уверљиви. Уосталом, и у Аушвицу је била примењена немачка технологија.
Последњих година домаће власти све чешће најбољоље обрадиве површине стављају на располагање страним предузећима. Пре неколико година зрењанинска скупштина доделила је у тридесетогодишњи закуп скоро 2.500 хектара најплодније земље у државном власништву немачкој компанији Тенис, која је најавила да ће подићи више великих фарми свиња. До сада од тог посла, срећем, није било ништа, а Тенис није почео да обрађује те површине. Домачи ратари су тада безуспешно протестовали и тражили да они закупе то земљиште. Изгледа да је у Србији избледело сећање на биланс српско-немачких односа у двадесетом веку. Треба подсетити да су тада Срби масовно гинули како наша земља не би била немачка.
Нису важни само еколошки и финансијски аспекти доласка Линглонга у Зрењанин. Постоје бројне социјалне и полтичке последице. На градилишту фабрике већ ради велики број кинеских радника. Изградња стамбеног насеља у Ечки недосмислено наговештава да ће и у производњи бити ангажовани страни радници. Огромна улагања наше државе неће много повећати понуду нових радних места доступних локалном становништву.Најбоје плаћени послови вероватно ће бити резервисани за раднике из Кине, а величина стмбеног комплекса у Ечки наговештава да их неће бити мало.
Због огромене вредности инвестиције, извесно је да ће Линглонг имати велики политички утицај, не само у граду, већ и целој држави. Без обзира на то ко је буде чинио, локална власт неће смети да донесе ниједну одлуку која не одговара овој фабрици. Директор Линглонга у наредном периоду биће најутицајнија политичка личност, не само у Зрењанину. Страни инвеститори увек уживају заштиту својих држава, које су често најмоћније у свету. Нема дилеме око тога ко ће надјачати у конфликту интереса између Зрењанина и Кине.
Искуства из других држава сведоче да се међу кинеским радницима налази и не мали број припадника безбедносних служби НР Кине. Узимајући у обзир њихову технолошку опремљеност, реално је очекивати да они неће своју делатност ограничавати само на раднике из своје државе
Искуства из других држава сведоче да се међу кинеским радницима налази и не мали број припадника безбедносних служби НР Кине. Узимајући у обзир њихову технолошку опремљеност, реално је очекивати да они неће своју делатност ограничавати само на раднике из своје државе. Када је активиста ГП Иван Живков недавно покуша да испред градилишта Линглонга да изјаву за једну страну телевизију, непознати униформисани људи, по изгледу Кинези, су га у томе ометали. Министарство унутрашњих послова Србије би требало да одговори на питање да ли у нашој земљи бораве и делују припадници кинеских безбедносних служби.
У време пописа из 2011. Ечка је имала 3.999 становника. Ради се о старом банатском насељу у коме вековима заједно живе Срби (2011- 54,57%) Румуни (2011-30,13%) и малобројнији припадници других народности. Они се се међусобно добро познају и међу њима нису до сада постојале значајније несугласице. Шта ће се десити када у селу буде изграђена “кинеска четврт”? Очигледно, тада ће доћи до нагле промене националног састава становништва. У непосредном контакту наћи ће се домаће традиционалне заједнице са људима који припадају различтој култури и цивилизацији. Рапидне промене те врсте по правилу имају за последицу раст тензија и нетрпељивости.. Проблеми могу наступити уколико пословање Линглонга буде на било који начин угрожавало локално становништво, које од њега неће имати велике користи. Не само да могу наступити сукоби са кинеским радницима, већ ће се и српско-румунски односи одвијати у потпуно друкчијим околностима од оних који су у насељу постојале вековима. Социолозима ће бити занимљиво да посматрају шта ће се дешавиати у Ечки. Тако радикалних промена у мулткултурној стварности овог села до сада није било.
Неолиберализам почива на концепту тзв.”отворене тржишне привреде”. Према заступницима тог становишта, држава само треба да уклоини све препреке слободном кретању капитала, роба и услуга и тада, наводно, долази до динамичног привредног раста. Богате западне државе, које намећу свима овај модел привредног развоја, та правила примењују само кад им одговрарају. Перфирене државе морају да прихвате и слободно кретање радне снаге. Овакав захтев не чуди. Још средином четрдесетих година двадесетог века економиста Михал Калецки показао је зашто капитализам не трпи пуну запосленост. У таквој ситуацији капитал губи доминацију над радном снагом. Сваки радник који је незадовољан висином зараде или условима рада може да пређе код другог послодавца. Трошкови радне снаге тада расту, профити падају, а радничка класа стиче политичку моћ.
Стране компаније које изводе инфраструктурне радове у Србију већ запошљавају раднике из других држава. Кинеска предузећа обично их доводе из своје земље. Отуда отпада главни аргумент режима Александра Вучића да субвенционисање страних предузећа обезбеђује отврање нових радних места за наше раднике
Последњих деценија у Србији постоје изражени депопулациони трендови. Најспособнији млади људи напуштају земљу, миграциони салдо је негативан.. Демографски процес старења узео је маха, тако да се смањује и контигент радне снаге. Стране компаније које изводе инфраструктурне радове у Србију већ запошљавају раднике из других држава. Кинеска предузећа обично их доводе из своје земље. Отуда отпада главни аргумент режима Александра Вучића да субвенционисање страних предузећа обезбеђује отврање нових радних места за наше раднике. Додуше, тачно је да таквом економском политиком Вучић омогућава ангажовање сувишних производних капацитета и незапослене радне снаге из Кине. Али, ми од таквог приступа имамо више штете него користи.
Неолибералну транзицију у Србији прати и популациони инжењеринг. Мења се друштвени амбијент досељавањем људи који припадају не само различитим културама, већ и цивилизацијама. Културна хетерогеност Балкана добија нове аспекте.
За капиталистичка предузећа таква ситуације је више него повољна. Када су радници етно-културно фрагментиранни, они су мање способни да стварају организације, попут синдиката и политичких партија, преко којих би могли да поправе свој положај. Осим тога, капиталисти могу да побуђују етничку нетрпељвиост међу радницима и да их тако онеспособе за колективну акцију. Такву стратегију у сузбијању класне борбе они нарочито успешно могу да користе уколико радници из једне етно-културне група имају боље плаћена послове у односу на своје колеге који припадају некој другој нацији или религији. До такве ситуације би лако могло доћи кад је Линглонг у питању. Такође, кад је етничака структура радника друкчија од оне која постоји у локалној заједнци, они у сукобу са власницима капитла не могу рачунати на подршку суграђана.
Десничарске органиазције у Србији покушавају да подстакну моралну панику код домаћег становништва кад су мигранти, претежно муслимани, у питању. Ради се о људима који кроз Србију само пролазе и немају намеру да се у њој настане. Десница, као и обично, скреће пажњу са проблема који настају због структурних противречности капитализма. Много сложенија ситуација наступиће уколико се број страних радника у малим локалним заједницама буде повећавао. Тај проблем одавно постоји у западноевропским државама. Све сложенија етно-културна структура популације у западним друштвима, праћена погоршањем социјалног положаја доброг дела домаћег становништва, довела је до раста нетрпељивости према странцима и до јачања ултрадеснице. И у Србији до тога може доћи.
Етничка проблематика је крање комплексна. У културно сложеним заједницма, на жалост, мнго чешће долази до сукоба, него до толеранције и сарадње. Поготово је то случај уколико се нагле промене дешавају у ситауцијама друштвених криза.
Аутор је политиколог из Зрењанина
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
B92
Zakon uskoro pred poslanicima: Strani sezonci radiće legalno?
Čuvanje dece, pomoć u kući, čišćenje zgrada, ali i mnogi poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, poljoprivredi i građevinarstvu uskoro ulaze u zakonski okvir.
naizgled nista strasno, ali ce zamena stanovnistva u Srbiji teci sve brzim tempom.
Zakon uskoro pred poslanicima: Strani sezonci radiće legalno?
Čuvanje dece, pomoć u kući, čišćenje zgrada, ali i mnogi poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, poljoprivredi i građevinarstvu uskoro ulaze u zakonski okvir.
naizgled nista strasno, ali ce zamena stanovnistva u Srbiji teci sve brzim tempom.
StariPosmatrač
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 1.517
- Pohvaljen
- 3.049
Ne samo to, već će i domaći radnici biti dodatno obespravljeni.
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
o da, naravno, kolonizatori i njihovi pomagaci jasno vide da je potrebno spustiti cenu rada u Srbiji.
Zamislite vracarsku elitu koja deci placa indijske dadilje.
Pred tim indijskim dadiljama, vracarske "gospodje" moci ce da glume da su "lady".
Ovde vidimo laz liberalizm u punom sjaju. Konkurencija na trzistu rada se moze umanjiti i uvecati administrativnom merom.
nema tu istinske konkurencije.
Zamislite vracarsku elitu koja deci placa indijske dadilje.
Pred tim indijskim dadiljama, vracarske "gospodje" moci ce da glume da su "lady".
Ovde vidimo laz liberalizm u punom sjaju. Konkurencija na trzistu rada se moze umanjiti i uvecati administrativnom merom.
nema tu istinske konkurencije.
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.119
- Pohvaljen
- 11.142
Зар се ти ниси жалио на овом форуму што ниси остао у Холандији него се вратио у Србију одакле си пореклом?
Или ти тада није сметало да "колонизаторски" њима "обараш цену рада" зарад личног богаћења?
Хајде бар престани да се фолираш на овом форуму како си вођен ичим осим личне похлепе и интереса када управо то критикујеш код људи који су своју похлепу и интерес задовољавали предузетништвом и ризичним улагањима у производњу добара и услуга
Да није било глобалних миграција сада би у Србији живело једно дупло више људи и плате биле мање
Или ти тада није сметало да "колонизаторски" њима "обараш цену рада" зарад личног богаћења?
Хајде бар престани да се фолираш на овом форуму како си вођен ичим осим личне похлепе и интереса када управо то критикујеш код људи који су своју похлепу и интерес задовољавали предузетништвом и ризичним улагањима у производњу добара и услуга
Да није било глобалних миграција сада би у Србији живело једно дупло више људи и плате биле мање