Pa reko bih da je šire od toga, jer tu treba i lekova, terapija, opreme, medicinskog smeštaja...
Zato bih voleo da je analiza obuhvatila i druge zemlje s tim problemima. A ima ih podosta.
U jednoj Americi na primer nemaju takve probleme. Ali zato imaju druge. Pre par nedelja dvoje mentalno bolesnih klinaca od 12 i 14 godina su pobegli iz starateljskog doma, upali u privatnu kuću, našli naoružanje (Muuuurrrricaaa fuck yeeeah) i pucali na policiju. Posle je ustavnovljeno da jedno ima bipolarni poremećaj i ADHD, a drugo ima šizofreniju. Ne baš ista situacija i problem kao ovo kod nas, ali sličan princip. Mentalno obolela deca napuštena od roditelja i nedovoljno zbrinuta od strane sistema. A znamo da Amerika ima para generalno. Ali očigledno je da ih sistem ne raspoređuje dobro.
Zato valja uraditi komparacije i analogije, da se vidi kako uspešnija društva to rešavaju, kao i to kako su društva u istim uslovima kao mi to počela da rešavaju.
Verovatno bi od zemalja poput Baltičkih, zatim drugih uspešnijih zemalja na Balkanu, i uopšte u Istočnoj Evropi, imalo tu šta da se nauči. Jer su i oni nekad bili u istoj, a mnogi i u gorim situacijama po pitanju ovoga, nego mi. Naravno, jedan od glavnih faktora jesu pare. Ali ne i jedini. I treba uporediti kako su oni to promenili, šta su radili, na šta su se fokusirali, koliko im je trebalo...