Možete da pišete šta hoćete ali da je moje dete bilo u nastradalim pogotovo ako mi je jedino... ne znam kome bih pre presudio, sebi ili njemu i njemu bližnjima, primitivan sam. Te fore niko nije kriv, a ponajmanje to dete koje nije dete već osoba od skoro 14god mogu da prodju možda negde ali pošto smo po prirodi primitivni, tako je. Isto tako kako bi ga vi pustili sutra na ulicu da se ponovo socijalizuje tako bi mu neko presudio i to je to, extrem je i jedno i drugo. Ima i gorih sistema od našeg pa ovo nije svakodnevnica, ima i boljih sistema od našeg pa se ovo opet dešava. Više je sistem zakazao za Dubonu nego ovog malog. Morate da prihvatite da nekad nije samo sistem kriv, neko se rodi ukriv, pa ga onda roditelji dodatno iskrive, pa ga društvo nakrivi skroz. Čije je tu veća krivica ostaje da se odredi. Ono što je bitno to je da postoji nada za neku resocilizaciju ali isto tako bez kazne ne može. Šta, kako i koliko to već nek psiholozi i pravda odluči. Spominjete Dušanov zakonik, možda je to bilo surovo ali je postojao i strah od kazne. Danas straha nema. Spominjete i tu Ameriku, ok, tamo je psihijatar normalna pojava i nije sramota. Tamo se ovo ne dešava? Svakako prežvakana tema da bi se opet vraćali na nju.