I Belgija je mala, pa ne vidim toliko korupcije na svim nivoima vlasti i da ih složeno uređe samo po sebi stvara...
Белгија ти је добар пример?
Da l' je autonomna pokrajina besmislica ne određuje veličina, nego unutrašnje potrebe. Nama svakako ne trebaju različiti zakonski sistemi, i preklapanja i komplikacije u tom pogledu, niti se iko zalaže na vraćanje na 1974.
Не постоје унутрашње потребе које захтевају аутономну Војводину, то је само мртворођени покушај измишљања нове нације од ничега а на крилима усташлука. Да некоме пре 1945. кажеш да уопште водимо ову дискусију прекрстио би се и руком и ногом
Има трагикомичан моменат у Исидориним "Писмима из Норвешке" где прича са човеком о нејасним културолошким границама скандинавских држава, да се поставља питање да ли су заиста засебне културе и народи или не будући колико дуго су провели спојени и Исидора то пореди са: Србијом и
.
.
.
Бугарском - јер је концепт "поделе" између Срба и нпр. Црногораца или још горе "Војвођана" био потпуно небулозан, узимало се здраво за готово да је то један народ. Чак су и Хрвати сматрани за практично исти народ због чега се концепт уједињења јужних Словена и узимао као сасвим разуман у равни са уједињењем Италије. Дакле, не уједињење "различитих народа Југославије" како су титоисти потурили у покушају да остваре своје хрватске итд. етно-националне циљеве већ уједињење једног народа у југословенску националност као што су се Сицилијанци, Ломбарђани итд. ујединили у италијанску националност.
А ми данас сто година касније водимо уопште дискусије о "унутрашњој потреби" Руме да има засебну аутономију од нпр. Шапца јер су то драстично различите културе и националности
Земља која има проблем са неухрањеношћу деце нема "унутрашње потребе" да милијарду евра троши на дуплирање бирократије да би испуњавала неке фикс идеје абортираног државног пројекта из прошлог миленијума. Ни много богатије и успешније земље не бацају паре на такве будалаштине већ се труде да држе државни апарат што ефективнијим, функционалним и сведеним (због чега на крају крајева и јесу богатије и успешније). Само упрошћавање државног апарата по себи неће решити корупцију али ће олакшати контролу, надзор и касније неки вид аутоматизације / дигитализације како би се могућност корупције уклонила. Ми тренутно не можемо ни да пребројимо колико имамо запослених у јавном сектору, она несрећна Удовички је цео мандат покушала да преброји запослене и на крају одустала (промакло ми да се опет вратила
лол)
Оно што је најсмисленије за државу величине и становништва Србије јесте да има
- ниво месне заједнице са високом аутономијом одлука свега што се тиче живота у оквиру те заједнице
- ниво општине /града / градске општине која хармонизује односе између месних заједница и одржава све што их повезује (попут локалних / капиларних путева у оквиру општине)
- ниво републике која хармонизује односе између општина и одржава све што их повезује (пруге, путеве, водотокове, канале итд.).
Дакле, права децентрализација, од дна ка врху, где се на сваком нивоу максимизује аутономија коју грађанин може смислено да има за ту површину и проблем. Све што може да се решава и тиче се у оквиру саме месне заједнице се решава у оквиру месне заједнице, оно што превазилази оквире месне заједнице се решава на нивоу општине/града/градске општине (нпр. водовод), оно што превазилази тај ниво (као војска, централна банка) се решава на републичком нивоу.