Ono što je utisak kad se izmakne čovek, jeste da su navijači zvezde okrenuti drugom klubu, a navijači partizana okrenuti sebi. Ne govorim o "posleratnim aktivnostima", dakle kad se završi utakmica nekog kluba onda obe strane komentarišu taj klub, i to je prirodno, već kad nema tih "aktivnosti". Valjda je logično da te baš briga za drugi tim, gledaš svoj. Danas je priča o Žocu, ranije o Duletu, svejedno. Još nisam nijednom čuo da se komentariše Sferopulos, čak ni oko utakmice, dok se Žoc ne vadi iz usta.
To je ono pokvareno što nam je ubrizgano svima u mozak, da li kad "država deli pare", ili kad se jedan tim predstavlja kao srpski, a drugi je tom logikom antisrpski. Navijači zvezde umesto da su okrenuti svojoj upravi, da postave pitanje šta se to dešava kad su spucane desetine miliona evra, a na dnu smo tabele, nama je najvažnije da Žoc ne produži ugovor. Važniji nam je taj "profit" iza zavese. Sva ta ujdurma, da je važno samo pobediti nije važno kako, stvara svojevrsno učenje po modelu koje se kasnije primenjuje na sve društvene aspekte. Imamo svakodnevno primere nečasne borbe, kako na terenu, tek van terena, da li drmanje koševa, da li "šta ste se rastrčali", da li bacanje pp aparata ako vidiš da tvoji gube meč, i drugo.
Važna je pobeda u poštenom meču, a ne pobeda po svaku cenu. Psovati nečiju trudnu ženu, je nešto za šta treba zabrana publike cele sezone, a kod nas je to sve deo "navijačkog folklora".
Budući da se radi o istom narodu, kritika jednom klubu je jednaka kritici oba kluba, s razlogom usmerena ka Zvezdi jer je u daleko dominantnijoj poziciji u odnosu na Partizan, opet zahvaljujući igrama van terena.
