Šta je novo?
Od:
Filteri

Spoljna Magistralna Tangenta (SMT), Most preko Ade Huje

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=404827#p404827:12ivxpld je napisao(la):
boca-ica » 09 Сеп 2016 08:37 am[/url]":12ivxpld]Most mora imati uplanirano mesto za prugu
druga je stvar čije šine ce tu prolaziti
od voza, tramvaja ili mozda metroa je stvar sutrašnjeg izbora prema potrebi i mogucnostima

Kada nema uplaniranog mesta
onda nema ni zadovoljenja potrebe, niti ikakvog izbora tj. mogucnosti
auto lobi ce sve uraditi da osakati Bg šinski saobracaj

Pupinov most je osakacen bez ostavljenog mesta za šinski saobracaj
neka ,,pukne,, Pančevac i baš me zanima kakav onda izbor ima Bgd
a do završetka Vinčanskog mosta , mnogo ce vode Dunavom proteci....
:sesir:
Kliknite za proširenje...
Не мора мост да има упланирано место за пругу/шине.
Значи по теби и Бранков мост и мост Газела и мост Слободе у Новом Саду су требали да имају упланиране шине !

Ја исто волим и возове и трамваје и уопште тај вид саобраћаја, али да толико баш тврдиш да сваки, баш сваки мост мора да има шине или пругу, хм... дај Боцо мало реалности.
 


Na planirani most preko Ade Huje sigurno da nema smisla stavljati šine. Most je na saobraćajnici koja je magistralna tangenta drumskog saobraćaja i cilj bi joj trebao biti da izvuče pre svega teretni kamionski saobraćaj iz užeg gradskog područja. Ali da bi se to postiglo neće biti dovoljno izgraditi most dužine 3,5km na najširem dijelu Dunava već produžiti saobraćajnicu kroz brda na Višnjici i Mirijevu i spojiti je na autoput. Znači izgradnjom ovog mosta dobija se samo polurješenje odnosno jedna etapa do konačnog rješenja putnog pravca.

Po meni, za saobraćaj u Beogradu, bolje bi bilo graditi drugu saobraćajnicu koja bi direktno povezala Dorćol i Krnjaču, tj centar Beograda sa njegovim banatskim dijelom. Most na takvoj saobraćajnici bi bio bar 3 puta kraći (čitaj jeftiniji) a postavljanje šina na njemu bi itekako imalo smisla.

Jednostavnim pruduženjem iz bulevara Cara Dušana tramvajske linije bi mogle preći na drugu obalu Dunava slično kao što je nekad tramvaj prešao Savu preko sadašnjeg Brankovog mosta i povezao Beograd i Zemun. Dio saobraćajnice u Krnjači do raskrsnice sa zrenjaninskim putem bi mogao biti izgrađen kao klasični bulevar sa tramvajskom bašticom i uz koji bi se mogli graditi stambeni i poslovni objekti

Time bi bio unapređen putnički a pre svega javni gradski saobraćaj u Beogradu.
 
Ovo je dobar plan koji bi digao cenu Kranjaci, ali od onih na dugackom stapu, nazalost, jer se moraju steci uslovi da bi se stekli uslovi... Mnogo mostova treba Beogradu.
 
Ajd ovako da pitam...
Zasto po svaku cenu u geografski centar?
Koja je poenta?
Ja bih rekao da se trebaju gledati glavni pravci kretanja stanovnistva. Mogao bih se zakleti da gradjani leve obale dunava ne gravitiraju dorcolu i starom gradu uopste sa vise od 10%, a mozda ni toliko.
Ostalo je tranzit, koji silom prilika prodje tuda, jer je npr jednostavnije sa 95 sici na zelenjaku i cekati jednu od nekoliko linija ka B.brdu, nego sici kod pancevackog mosta i cekati vec pun autobus sa linije 23, koga jos ocekuje zagusenje u Takovskoj...

Takodje, takvim mostom bi smo samo jos vise zagusili strogi centar grada automobilima, autobusima ...
Zasto bi iko pametan tako nesto radio?
Lenjir i sestar su jedno, ali kretanja u realnom zivotu su nesto drugo.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Pa, najnormalnija stvar bi bila da se u jednom gradu povezuju centar i periferije, kada govorimo o kretanju ljudi - o putnickom saobracaju. Trebalo bi da centar Beograda generise najvise putovanja i da se ta putovanja odvijaju na relaciji CENTAR - PERIFERIJA a ne PERIFERIJA - PERIFERIJA. Iz tog razloga je vaznije povezati centar Beograda sa Krnjacom, Borcom i Ovcom nego Visnjicu i Mirijevo sa istim naseljima u Banatu.

Naravno i obilaznice imaju svoj smisao, posebno za teretni i tranzitni saobracaj koji bi zaobilazio centar ali u slucaju Beograda mislim da prvo treba povezati centar za onaj dio saobracaja koji gravitira centru. U taj dio spada i javni gradski saobracaj. autobusi, tramvaji. Male su sanse da se na obilaznici formira efikasan autobuski saobracaj a da ne govorim o tramvaju ili necem drugom.
 
Vidis, tako su razmisljali i neki pre 50 godina pa sada imamo situaciju da u 21 veku pravimo prvi 'ring' iako su to cak i gradovi u mediteranskom delu afrike radili mnogo pre. O ceni takvih poduhvata tek ne treba trositi reci.

Drugo, sama situacija te demantuje. I to vazi za sve velike evropske gradove.
1.
Poslovni centar Beograda nije opstina Stari grad, vec Novi Beograd.
Proizvodni pogoni su hvala bogu takodje po periferiji.
Trgovina... pa ajd da ne preterujem, al makar su egal NBGD i Stari grad (mada naravno ima trgovine i na ostalim opstinama)
I sad ti meni daj jedan smislen razlog zasto bi bilo toliko bitnije zabiti autobus ili automobil u Dusanovu ulicu na Dorcolu?
Da generisemo jos veca zagusenja u centru?
Kao nije dovoljno zakrceno?

Imam skolskog koji sa suprugom Zivi u Borci.
Radi u telekomunikacionij firmi na NBG. Supruga radi u centru grada.
Kada supruga radi istu smenu kao on, koriste pancevacki most.
Kada su u kontra smeni, on ide na Pupinov most i stize vise nego duplo brze na posao, iako je veca razdaljina u pitanju.
E sad ces ti reci kako to nema veze.
Pa ima.
Jer kada sa Pupinovim (mada manje, jer je mozda i previse uzvodno) i novim mostom preko ade huje povezes levu i desnu obalu Dunava, rasteretices Pancevacki most sigurno za pola predjasnjeg saobracaja.
Jer sve sto je van kruga dvojke izabrace da ide na UMP i SMT, a ne da se gura i stoji kod Bogoslovije, u Ruzveltovoj, Takovskoj i slicnim uskim grlima...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Ja te potpuno razumjem Laki i slazem se sa tvojim konstatacijama ali ima tu jos nesto.

Pojava da se centar grada saobracajno preoptereti normalna je za sve gradove cak i one mnogo manje od Beograda. Tu se stvara problem koji se obicno rjesava unapredjenjem javnog gradskog saobracaja. Iz tog razloga se uvodi tramvaj a onda i metro i gradska zeljeznica.

Beograd se sa takvim problemom susreo davno i uveden je prvi tramvaj jos krajem XIX vijeka. Kako se Beograd razvijao a posebno posije II sv rata, tramvaj vise nije bio dovoljan i pojavila se potreba za metroom. No, kao sto i znamo, metro se nije nikad pojavio. U saobracajnom smislu Beograd tapka u mjestu decenijama a zagusenje u centru se iz godine u godinu pojacava.

U nemogucnosti da saobracajno prate razvoj grada na adekvatan nacin, mudrijasi su odlucili da prave jeftine automobilske saobracajnice u sirem obodu grada a da razvoj grada preusmjere na periferiju. (tamo su manji troskovi izgradnje i odrzavanja, zemljiste je jeftinije,itd).Zato danas imamo citav niz jako velikih naselja koja su daleko od centra (Borca, Visnjica, Mirijevo,Kaludjerica, Vidikovac,itd...) a da istovremeno centar grada propada. Zgrade propadaju, stanovnici se iseljavaju i imamo trend smanjenja broja stanovnika u opstinama Stari Grad, Savski Venac, Centar. Istovremeno, grad se rasirio a velika periferna naselja postaje problem povezati, pogotovo imajuci u vidu topografiju (brdovit teren ispresjecan dvema velikim rijekama). Sava i Dunav su za saobracaj velike prepreke. I za odluku da se gradi "s one strane rijeke" trebalo je dobro promisliti. Zato su sad zagusenja na mostovima i "Beograd treba jos mnogo mostova".

Beograd stoga mora da se okrene svom centru i saobracajnim sistemima velikog kapaciteta (tramvaj, voz) a drumske obilaznice da koristi u tranzitnom i teretnom saobracaju a ne za javni gradski prevoz.
 
Evo i jedna dopuna na ovu temu o rasporedu saobracaja u centru Beograda.

U vrlo dobrom videu iz 1974 planeri razvoja grada objasnjavaju svoje planove za buduci Beograd. U jednom trenutku jedan od planera pokazuje model saobracajnih kretanja u Beogradu i kaze " Milion ipo putovanja dnevno u centru Beograda predstavlja veliki broj za tako malu povrsinu i zato PLAN predvidja preraspodjelu putovanja na sekundarne centre i periferiju".



https://www.youtube.com/watch?v=BeF-3PIyk7A
 
Nelogicno mi da se ovaj most uradi pre Vincanskog a tu pored je Pancevacki.
 
@RioBL
Centar propada isto koliko i periferija. U centru se to vise vidi jer je najstariji a nemastina je prisutna.
Ako pravimo paralele sa daljom prosloscu vidimo da pored tramvajskih linija koje su zrakasto isle ka centru grada planirali i uradili i prsten oko samog centra grada. To je danas popularno nazvani "krug dvojke"
Dakle ni tada kada je Beograd bio neuporedivo manji nisu zanemarivane potrebe nekog ko ide sa kraja na kraj grada i mogucnost da on "zaobidje" centar, jer dve su dve prednosti takvog pravca.
Prva je krace vreme putovanja, a druga je smanjenje guzvi u najuzem centru grada.

@trilian
Ovaj most je potrebniji gradu.
Most u vinci je potrebniji za tranzit.
A lova ogranicena...
Uzasan problem ;)

Moje neko vidjenje je da se u Vinci treba graditi nepopularno "poluresenje".
Pola ukljucuje dve saobracajne trake i naravno jedan zeleznicki kolosek.
Jeste poluresenje u smislu "autoputske obilaznice" ali bi u dogledno vreme bilo svakako vise nego dovoljno za potrebe broja vozila.

Vincanski bi sa druge strane bio daleko optereceniji od samog otvaranja. 2+2 uze saobracajne trake (nize ogranicenje brzine, naravno) takodje sa ostavljenim prostorom za izgradnju identicnog blizanca u kada za to bude bilo potrebe i novca.

Jbg, problem je sto se godinama zanemarivao razvoj sve infrastrukture u gradu, pa i saobracajne.
I sad svuda skripi i fali...
:(

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Zato mi svi koji idemo za juzni Banat prolazimo kroz centar BG sto nema mosta kod Vince.
 
Зар није време да се планира прелазак Дунава кроз тунел?
Са Дорћола на десну обалу тунелом са потопљеним секцијама је веома привлачна идеја. Можда чак и искључиво трамвајски тунел. Технолошки се то ради од 19. века.
Претпостављам да би цена оваквог подухвата зависила од дубине и структуре дна корита на овом месту, али највише од дужине и дубине ровова са леве и десне стране за приступ.

Отворити нову тему: Тунели испод Дунава
 
Ne vjerujem da bi bilo isplativo napraviti tako veliki tunel pa u njega smjestiti tramvaj. Bilo bi logicnije, ako se kad bude kopao tunel ispod Dunava da on bude za zeljeznicu, metro ili drumski.
 
Zasto bi se kopao tunel kada je i ovako desna obala dunava (osim u neposrednoj blizini reke) dosta visoka?
Osim toga, leva obala dunava je mocvarnog karaktera, a sam dunav kod beograda je vec prilicno sirok.
Takav tunel bi zato bio izuzetno dugacak kao i sami prilazi tunelu. Samim tim i skup, a mi smo jako daleko od bogatog drustva koje sebi moze da dozvoli bespotrebno rasipanje novca.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=405170#p405170:3ltiiono je napisao(la):
trialin » 11 Sep 2016 10:05 am[/url]":3ltiiono]Nelogicno mi da se ovaj most uradi pre Vincanskog a tu pored je Pancevacki.
Kliknite za proširenje...
Ovaj most se gradi iz budžeta Grada dok je Vinča u nadležnosti republike. Čak je i Borčanski napravljen iz budžeta republike, a realno najveću korist ima Grad Beograd.

Koliko god bih hteo most na lokaciji B teško ćemo ga videti zbog bezbroj razloga. Jasno je da je potreban i most preko Ada Huje jer je najveći problem saobraćaj iz pravca Pančeva i Vršca koji sav ide preko nesretnog Pančevačkog mosta.
 
Mislim da je tunel nepotrebna ekstravagancija, ne kazem da ne bi bilo lepo, ali nije realno.
Kao realnu varijantu, ja bih na lokaciji B sa RIO-ve slike rado video most samo za tramvaj + pesacko-biciklisticka traka. Tesko da Dorcol moze da primi toliki motorni saobracaj, a ni u Krnjaci nije sjajno. Ovako bi ljudi bili motivisani da koriste javni prevoz koji bi ispao efikasniji od auta.
I ranije sam spominjao da bi Banatski deo Beograda bio idealan za tramvaj jer bi mogla da mu se napravi bastica gde bi stalno isao u pravoj liniji, stalno je na ravnici, i ima velika medjustanicna rastojanja, sto su idealni uslovi. Ovako se rasipaju ogromne pare na gorivo za gomilu autobusa...
 
Преко Баната би и Земун могао да се споји трамвајем, па онда да имамо трасу Калемегдан-СРЦ 25. мај-Котеж-Борча-Стевана Марковића (Земун) -...
 
Prvo Višnjica, a onda trokraki preko velikog ratnog ostrva i onda veliki projekat preseljenja zoo vrta na veliko ratno ostrvo uz veliko forsiranje zelenila (npr trava i drveće na krovovima zgrada), da se sredi obala i da se zaštiti onaj deo u kome se razmožavaju neke ribe ili ptice kako već. i onaj pontonski most kod lida zameniti nekim lepim pešačkobiciklističkim mostom koji je podoban da tuda prođe vozilo hitne pomoći ili vatrogasno. to bi rešilo dorćol, smanjilo bi pritisak i na pančevac i na brankov most. ako se lepo ozeleni dole ne bi ni bitno poremetilo vro. ostala bi "pluća beograda". A taj most može pride na sebi da nosi neko zelenilo, što da ne? i tramvaj po sredini i eto vam za posle linija tramvaja za zemun i linija tramvaja za borču. Takav tramvaj bi mogao da razvije i poveću brzinu dok je na trasi koja je odvojena od ostalih vozila. znači npr 80kmh
 
Градски менаџер је рекао да је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда завршила и тендер за израду идејног пројекта са студијом оправданости за изградњу моста на Дунаву (код Аде Хује), који ће бити део унутрашњег магистралног прстена.

– Процењена вредност тендера је била 112.500.000 динара, победио је конзорцијум који је понудио цену од 73.569.990 динара, а посао ће обавити за 380 календарских дана –поручио је менаџер.
Kliknite za proširenje...

http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/17292 ... -dinara_2/
 
U najboljem slučaju. Računaj početkom 2018. godine.
 
a posle
tender pa redom....plus po plus optimalna god.2022 da se predje na dr. stranu

tri dvojke :lol:
 
Naravno :kk:
Jedino sto može da ubrza izgradnju mosta na Adi Huju je rekonstrukcija Pančevca


Gledajuci po stanju siguran sam da ce morati da ,,daju po gasu,,
inače ce nadležne gradani bukvalno umlatiti
ako krene ta rekonstrukcija samo sa Kinezom preko Dunava

Ultimativni prioritet nad svim Bg mostovima, jeste most na Adi Huju
:sesir:
 
Ne mislim da će ovaj most biti građen skoro. Pogotovu jer mora iz budžeta grada da se pravi, a on će biti spucan na tunel u centru, novi Savski Most i eventualno onu reč na slovo m.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh