Šta je novo?
Od:
Filteri

Solarna energija i sistemi

Добро мислиш, Немачка све што ради ради да би стимулисала своју индустрију, мислите да би стимулисали зелену енергију да немају производњу опреме. Наравно на извозу опреме зараде много више од тих субвенција.

И наравно поставња на нивоу ЕУ правила игре да сви морају да субвенционишу зелену енергију и сад ми треба да од своје сиротиње стимулишемо раст њихове привреде. Али вероватно ни многе колеге дискутанти не виде суштину која је замагљена бајковитом причом о одрживом развоју.
 
A ko je nama krvi sto unistvamo domacu industriju , institut Mihjlo I Pupin je trebao da pocne da prvi solarne panele , otkupili tehnologiju od ei nis koji je nisu ni otpakovali . Krelac koji je privatizovao dio EI nis prodao kao sekundarnu sirovinu , pa su bivsi radnici javil da je Pupin otkupi za male pare , sve je spremno , falilo im je podrska od drzave od nekih 2 mil evra cini mi se , naravno da je nisu dobili kako bi uvoznik imao sta da radi .
 
Mi smo, nazalosz, daleko od toga da koristimo zelenu energiju, jos dalje ako koristimo domacu tehnologiju za to. Najbolji primer su deponije. Jedina sanitarna za koju ja znam je u Jagodini. Sve ostale deponije se mogu klasifikovati kao neuredjene, iliti divlje. Od njih moze da se dobije vise vrsta izvora energije, eto npr. deponijski gasovi (koji imaju izuzetno visoku energetski vrednost), biomasa (naravno uz prethodno uredjenje gradova da se razdvaja otpad na licu mesta), i mozda najneprivlacniji, spaljivanje otpada. Svedska je toliko uredjena po tom pitanju da njima prakticno nedostaje otpad i onda uvoze iz drugih drzava.
Zalosno je sto drzava ne cini nista za ekoloske vidove energije, jer je upravo ta grana koja moze da ima najvise profita, a ujedno i da dosta stedi. Mi mozemo da razvijamo tehnologiju, ali dzabe je sve to kad nije nista uredjeno i to prakticno nema nikakvog smisla.
 
Paneli u paru sa jakim akumulatorima su dobro resenje za izolovana mesta gde je izgradnja kompletne mreze neisplativa, pa i kod nas u zabacenim selima. UNDP ima program za distribuciju panela po zapadnoj Africi i daje dobar rezultat. Bilo bi dobro kada bi vise privatnog kapitala islo na istrazivanje solarnih tehnologija. Iako su sada neisplative, ko kaze da to mora biti tako za 30 godina. Inace, Elon je zivi Ajronmen :D

Ukupna proizvodnja elektricne energije u Srbiji iznosi oko 37000 GWh (37TWh) od cega
-oko 74%, odonosno 27 TWh proizvedeno u termoelektranama
-oko 25%, odnosno 9 TWh u hidroelektranama
-i preostala sica sve ostalo

Najveci potencijali iz obnovljivih izvora su biomasa, gde je moguce isplativo dodati oko 15TWh godisnje, i hidroenergija, ukljucujuci termalne vode, sa oko 7TWh godisnje. Treba biti pazljiv kada se govori o biomasi kao obnovljivom izvoru posto je to vecinom drvo. Bez dobrog upravljanja sumskim dobrima nema ni biomase kao efikasnog izvora. Pored drveta, tu su i poljoprivredni i organski ostaci. Problem sa hidro je sto najveci potencijal, oko 60%, lezi na Tari, Drini i Limu, za ciju ekspolataciju moramo da pregovaramo sa BiH i Crnom Gorom, sto ce sigurno usporiti bilo kakvu realizaciju. Ostalo su male hidrocentrale (seoske, na potocima) i reverzibilne HE. Postoji zamisao jos iz socijalizma, da se pravi HE na Dunavu kod Novog Sada koja bi proizvodila oko 1TWh godisnje. Ali nas najveci potencijal je efikasnije koriscenje postojece proizvedene struje. Oko 3-4TWh su gubici pri transportu i pretvaranju napona zbog stare tehnologije. Oko 2 TWh se ukrade, bilo zbog namestanja brojila, bilo zbog nelegalnog prikljucenja na mrezu. Nesto oko 1TWh se izgubi pri samoj proizvodnji u TE, topla voda se ne koristi nego se baca u reke i sl. I konacno, postoji mogucnost ustede struje efikasnijom gradnjom i boljom izolacijom od cak 60%. Izvori: 1 i 2, 3

Sto se tice panela, ne mora samo da se zagreva voda, posto postoje 2 vrste. Prva, ona koja usmerava toplotu i greje vodu koja okrece turbinu, ili se ta voda koristi za grejanje i druga, fotovolticne (PV), koje primaju fotone koji izbijaju elektrone iz silicijuma iz panela, ti elektroni se provode i eto struje. Najvise istrazivanja se vrsi na ovim drugim, koja imaju potencijal za mnogo vecu efikasnost. Sada mogu da prime samo vidljivu svetlost, ali radi se i na konverziji infracrvene svetlosti (toplote) direktno u elektrone.
 
zanimaju me mali frizideri koji se napajaju solarnom energijom preko invertera ali da su mali potrosaci mozda mi pomogne sam svoj majstor jer imam 2 ploce po 140 vati a akumulator je 120ah na u letnjem periodu trosim 4 led sijalice tv irado iz kola pa ako moze da postavim frizider i gde moze da se kupim hvala
 
Pre ces naci tu informaciju na forumu za čamdjije :)
 
Koji problem sa strujom imaš na vikendici?

Nemaš struju ili je slaba?

Ukoliko ovo nije reklama za pomenutu firmu, ovakvu struju možeš da koristiš samo za par uređaja (ako i toliko)
 
A vjetro generarator ili kombinacija plus baterije
 
Postovani posetioci.
Cilj ove diskusije mi je da Vam predocim sve realne zamke pri izboru opreme za proizvodnju elektricne energije putem solarne opreme.
Prodaju i montazu solarnre opreme radim vec sest godina, i do sada sam uvideo sta se nudi na trzistu i ko sta prodaje.
Nije mi cilj niti reklama, niti blacenje bilo kog prodavca, i zbog toga necu pominjati imena firmi, niti brendove.
Jos uvek smo mlado trziste za ovaj tip opreme, i besparica nas tera da uzimamo najjeftinije. To na kraju ispada velika greska.
Pocecemo od panela.
Poprilicno saroliko trziste, bez bilo kakve kontrole i mogucnosti provere kvaliteta i perfomansi. Najcesce se uvoze, zbog cene, paneli nize klase. Ono sto pise na specifikaciji panela obicno i nije tako. Jedina dobra stvar je sto kod vecine vecih uvoznika je priblizno tacno, tako da to i nije velika prevara.
Najbitnije je obratiti paznju na radni naapon i broj celija. Ne znaci Vam da stavljate panel od 60 ili 72 celije na 12 voltni sistem sa PWM kontrolerom. U startu ste izgubili polovinu snage. Jedino sa pravim MPPT kontrolerom mozete dobiti potpuno iskoriscenje.
Skoro svi paneli su iz Kine, makar na njima pisalo da su iz EU. To je standardni sistem rada svih proizvodjaca. Proizvodnja u Evropi je previse skupa, narocito za trziste poput naseg, i cena bi bila mnogo visa kod nas da su realno iz EU.
Cak su se pojavili i paneli koje sami kinezi prodaju ovde kod nas, gde pise 200 W, a po velicini teoretski sa najvisom klasom celija se moze dobiti 160 W.
MONO ili POLI? Vecito pitanje i polemika. Jesu mono bolji, ali za koliko. Da li je taj par procenata presudan za odluku, nisam ubedjen.
KONTROLERI:
Nudi se svasta. Pocevsi od pojedinaca koji nude po komad dva, nabavljaju preko IBAYa ili slicno. Po ceni od 1000 do 1500 dinara ne mozete dobiti kvalitet. I ja sam napravio gresku. Uvezao sam veliku kolicinu tih najjeftinijih i dobio sam oko 30 % neispravnih.
PWM. Njihova uloga je samo da regulisu napone. Ulazna i izlazna amperaza su iste. Za obicne sisteme zavrsavaju posao.
MPPT: Bolja varijanta, ali samo ako je pravi MPPT. Realna nabavna cena za 30 A u veleprodaji u KIni nije manja od 50 $, tako da sa svim troskovima prevoza, carine i PDVa ne moze biti ispod 75 eura. Prodajna cena kod nas ispod 150 eura znaci da je ili neozbiljan prodavac, ili to nije ta roba. Njegova uloga je da spusti napon sa panela i da srazmerno tome poveca amperazu.
BATERIJE:
Sva roba je iz Kine. Cak i ako se reklamira drugacije. Ima tu i kvalitetne robe. Brendovi ih rade tamo pod svojim nadzorom i drze kvalitet. I u ovom slucaju se prodaje svasta. Pocevsi od obicnih baterija sa malo ojacanim celijama, do stvarno kvalitetne robe. Realna cena baterija za solarne aplikacije ne moze biti ispod 1,7 eura. Minimalna tezina baterije od 100 Ah ne sme biti manja od 28,5 kg.
INVERTERI:
Oni su i najslabija tacka sistema. Tek se ovde prodaje sve i svasta. U ponudi ima od najprostijih i najjeftinijih gde se vode da imaju snagu 3 do 4 puta vecu od realne, pa do pravih koji kostaju nekoliko puta vise. Ovi koji se nude za 30 eura za 1000 W su cista prevara. Pocevsi od realne snage, pa do kvaliteta struje koju isporucuju.
Modifikovani sinus:
Dobar je za manje zahtevne potrosace, ali moze praviti probleme pojedinim vrstama uredjaja, kao i pojedinim vrstama led sijalica. Realna prodajna cena robe iz Kine srednjeg kvaliteta je oko 100 eur /kW.
Pravi sinus:
Daje struju skoro istu kao sa javne mreze i pogodni su za rad svih uredjaja. Realna cena je oko 200 eura /kW.
Niska ili visoka frekvencija?
Visoka frekvencija invertera ( kompaktni inverteri sa tezinom oko 3 kg za 1 kW ):
Samo cu navesti mane. Previse osetljivi na bilo kakve greske. Lako se kvare. Cak i to sto pise da imaju zastitu od svega obicno nije tacno, cak i kod ovih srednje klase.
Niska frekvencija invertera ( stari robustni tipovi sa trafom velike tezine )
Mana je jedino veca samopotrosnja, dok su realno mnogo otporniji u radu. Skuplji su oko 30 do 50 %.
Zastita sistema:
Malo firmi radi prenaponsku zastitu. Elektronika je izuzetno osetljiva na atmosferska praznjenja, i potrebno je imati je.
GARANCIJA:
Komplikovana stvar. Ima proizvoda i sa duzom garancijom, ali i cena diriguje kvalitet.
Ovo je samo opsirno dato sta je prisutno kod nas na trzistu.
Pojedinosti vezane za izbor sistema i komponente cu rado dati svima zainteresovanima.
Ponavljam. Nije mi cilj reklamiranja, vec edukacija.
Pozdrav
 
Goran Jazic
+ 1 :)
Veci deo gradjana kaze da su upoznati sa korišcenjem solarne energije
a kad ih pitaš za bilo koju navedenu stavku - nikad čuli , a kamoli za ,, realne zamke pri izboru opreme ,, :lol:
mada nisam ni ja mnogo različitiji od ostalih :oops:

Bravo za post i nadam se da je samo prvi u serijalu :kk:
 
E da ... i za početak prevodi tehničke skracenice PWM, MPPT... :D

Izvinjavam se za slucajno gornje dupliranje posta
 
@Goran Jazic pridružujem se pohvalama za post. Kao što kaže kolega, objašnjenje teh.skraćenica bi bilo lepo imati. To jest, jedan pojmovnik sve te tehnike bi bio od šire koristi, ne samo za nas na forumu. Postoji li neki takav već, na srpskom, koji biste mogli da preporučite?
 
Pulse width modulation - PWM se kao princip koristi u mnogim stvarima kad je elektronika u pitanju a suština je da šalje struju u pulsevima. Koriste se za kontrolu LED sijalica npr jer sijalica ne podnosi manju voltažu ali podnosi dobro da se stalno pali i gasi i onda tim pulsevima dobiješ slabiju ili jaču svetlost, ovde se u pulsevima puni baterija, prost je sistem ali se gubi struja u nekoj meri

Maximum Power Point Tracking nekako drži voltažu uvek na željenoj visini i konstantno doprema struju u baterije po voltaži koja je u tom trenutku potrebna, bolje iskorišćava resurse, dozvoljava veću dolaznu voltažu te i tu smanjuje gubitke.
Dobar punjač čuva baterije! Ovo je jako bitno za svaki sistem koji ima punjive baterije. Gledao sam i neke punjače za automobile, imaju po 4 stadijuma punjenja svaki sa nekim ciljem i uvek prate dokle je baterija puna i seku struju kada se baterija napuni.
e sad, voleo bih neku analizu koliko se paneli za struju kod nas isplate? koja je cena nekog sistema koji pravi 1kw kod nas? bez ruku za ugradnju.
sa druge strane, sistem koji greje vodu se sigurno isplati i daleko je jeftiniji od proizvodnje struje a mesečno može dosta da smanji račun
 
Ugraditi panele za struju i za vodu i male vjetrogeneratore i toplotnu pumpu i napraviti kucu da bude nezavisna od epsa
 
Mislim da bi dosta pomoglo da se slobodnim pominjanjem brendova i pojedinih uredjaja prikazu losiji i bolji primeri.
 
Кога занима ова тематика, посебно за системе " ван мреже или офгрид" .
Опрема , постављање, енергетске потребе, цена
Сутра ћу поставити мој систем и објаснити. До тада ево мало од симпатичних амера.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=fPNcaWALlfs[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=vzNmoKYlHPQ[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=F2HUd7PsSdE[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=C-aeOzBn6YE[/youtube]
 
Некако ми је промакло да већ постоји тема...али админ је решио проблем.
Постоји много битних ствари, пре свега око постављања панела...
1. Место где се постављају панели
2. Могућност померања по хоризонтали
3. Могућност померања по вертикали

Тачка под бројем 1. зависи од тога у ком климатском делу земље се налазите и на којој надморској висини. Ако сте у Војводини, панели могу и на кров, јер снег не може бити превелики, иако су углови крова мањи. Ако сте у брдско-планинаском делу, боље је да су на носачима бар 70 цм изнад земље.

Тачка под бројем 2. Ово је битно због зимског сунца...јер је сунце тада на хоризонту ниже и панели би требало да буду на 65-75 степени. Друга ствар је на тим угловима снег скоро увек сам спада и нема потребе за чишћењем.

Тачка под бројем 3. Зими је генерално небитно. У пролеће и јесен се због могућности ротације од 180 степени, може хватаи сунце на изласку, као и сунце на залску. То повећава количину сакупљене енргије до 35%.
 
Сутра мало видеа са објашњењима да буде јасније
 
Ево видео, па ако имате питања, слободно!

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Mo8hbNcuEc8[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=WMQEhP8KZX4[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=650105#p650105:560mxpsg je napisao(la):
мајстор » 19 Avg 2019 10:06 am[/url]":560mxpsg]Ево видео, па ако имате питања, слободно!

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Mo8hbNcuEc8[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=WMQEhP8KZX4[/youtube]
Kliknite za proširenje...
 
Благодарим Драгане, мени није хтео јутрос да стави са сликом из неког разлога, јуче је све нормално радило!
 
Ако постоје финансијске могућности...Што се контролера тиче најбоље је куповати МППТ, инвертера синусне, акумулатора АГМ или литијумске.
Директан увозник из Кине са најбољим ценама је у БГ-у
www.solarni.rs
Могуће да има негде јефтиније а квалитетно , ја нисам упознат!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh