Пита учитељица Перицу:
Да ли ти тата још увек помаже око домаћих задатака ?'
'Не више. Она задња јединица га је тотално сломила !'
Причају Американац, Француз и Црногорац чија се вика даље и дуже чује.
Американац: Кад се попнем на Кип слободе и викнем: Живела слобода! -
три дана одјекује слобода...слобода...слобода...
Француз: Није то ништа. Кад се попнем на Ајфелов торањ и викнем: Живела љубав ! -
седам дана одјекује: љубав...љубав...љубав...
А Црногорац ће на то: Чоче, све је то ништа, ја кад се попнем на Ловћен и викнем: ЖИВЕО РАД! - месец дана одјекује: ОЦА ТИ је*** ...ОЦА ТИ је*** ...
Седе у кући Мујо и Фата, њему је до секса и навали на њу.
Фата: Стани болан, дај нам мало романтике. Пусти нам туш у купатилу, оно као да пада киша.
Оде Мујо, пусти туш и опет навали.
Фата: Стани, дај нам упали вентилатор, као да дува ветар.
Уради он и то, и таман опет крене.
Фата: Дај још упали веш машину, као да је грмљавина.
Упали Мујо и веш машину, обуче кишну кабаницу, седне и запали цигару.
Фата: Па ‘ајде сад, шта чекаш.
Мујо: Ма ко ће сад јебати по овом невремену...
Запослили се Мујо и Суљо као пилоти у Оружаним снагама Босне и Херцеговине,
па кренули на свој први самостални лет.
Кад су слетети на Мостарски аеродром, видели они да је писта много краћа него што су учили на обуци.
Спуштају они авион, рула пистом, подигли закрилца, активирали све кочнице, зашкрипале и задимиле гуме, избацили кочиони падобран, а авион продужио преко ивице писте, пробио ограду и једва се некако зауставио на ливади иза писте.
-Јебо мајку, како су направили ову писту! - опсовао Мујо на крају скидајући кацигу.
- Нема више од сто метара.
- Баш тако, додао Суљо, бришући зној.- Ал главно да им је писта широка три километра.
Виц дана:
Изашао Земунац на вечеру у италијански ресторан и после повратка из тоалета, седа за сто у тренутку када љубазни келнер њему и партнерки нуди специјалитет ресторана.
Њоке? - упита келнер.
Не брате, шопи - рече Земунац.