Šta je novo?

Skyline Belgrade [Stambeno poslovni kompleks | 100 000kvm]

Mislim da je najzanimljivije u tom tekstu sto planiraju da grade vise od 200.000 m2 (u tri zgrade) na novoj parceli uz AC.
To je povrsina kao 2x Skyline Belgrade. :shock:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692176#p692176:197axspj je napisao(la):
Ris » Uto Dec 24, 2019 5:08 pm[/url]":197axspj]Nadam se nesto do 200-300 metara bar :D
Pazi sad kad nam uvale trzni centar visok 250m... :lol:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689699#p689699:2b8denbr je napisao(la):
Dr.Back » 17 Dec 2019 06:16 am[/url]":2b8denbr]Moje omiljeno gradiliste u Beogradu, al kad videh danas one klime da vire kao tumori, nije mi bilo dobro. :bash:

Čekaj, nisu još stigli do zastakljivanja. :violina:

Neinventivni arhitekti, još grđi profesori kao zaostavština prošlih vremena, gramzivi investitori i lenja lokalna samouprava=recept za katastrofu. Preko mentaliteta naravno.

A kako se Izrael bori sa problemom načičkanih klima i zastakljivanja?

Neki primeri "maskiranih" ekonomskih lođa sa klimama:

6 Dr. Zohanan Bader Street, Merom Naveh Park, Ramat Gan, Tel Aviv District:

https://www.google.com/maps/@32.0726295 ... 312!8i6656

7 Derech Ha Melech Street, Ganim, Ganei Tikva, Central District (Tel Aviv Metropolitan Area):

https://www.google.com/maps/@32.063758, ... 312!8i6656

Ako okrenete perspektivu možete videti lođe i na ovakvoj sedmospratnici.

Nabrojani su primeri standardne gradnje.

Lux zgrade nemaju klime u stanovima nego centralnu na krovu poput poslovnih zgrada, komplet sa BMU (Building Maintenance Unit) za čišćenje fasade.

Park Tzameret, Tel Aviv District (kvadrat 12000e/m2 za korišćen stan, u najnovijim zgradama ide do 25000 u odnosu na prosek od nekih 6000):

https://www.google.com/maps/@32.0884424 ... 312!8i6656

Više o tome u spojleru:

Ekonomske lođe izvode se u tri tipa - otvorene (rešetkasta ograda standardne visine do 1,2m), pritvorene (rešetkasta ograda visine do 1,8m) i zatvorene (potpuno ograđen otvor rešetkastom ogradom do plafona, obično 2,8m s tim da ograda neprekidno pokriva celu vertikalu zgrade) od kojih su najčešće zatvorene jer potpuno skrivaju nepoželjan sadržaj lođe. Spoljne jedinice split klima uređaja postavljaju se na pod uz ogradu gde uvek ima mesta za dve dvozonske spoljne jedinice (dva ventilatora) koje mogu pokriti 4 prostorije. Konfiguracija klima zavisi od broja prostorija za hlađenje a veći stanovi mogu imati više ekonomskih lođa.

U ekonomsku lođu može se ući iz kupatila, iz kupatila kroz vešernicu (vešernica između kupatila i lođe) ili iz kuhinje. U ekonomskoj lođi može se naći i bojler okačen na zid, a podni prostor je moguće koristiti i kao ostavu u sklopu stana. Kada je u sklopu vešernice predviđa se ugradnja kliznih žica za veš montiranih na zidove lođe ispod plafona.

Primer bez vešernice sa manjim terasama:

https://golfcomplex.co.il/wp-content/up ... 24x723.jpg

Sa vešernicom i velikom terasom:

https://www.shbn.co.il/files/Projects/k ... %20MPH.jpg

Zastakljuju se samo otvorene i pritvorene ekonomske lođe unutrašnjeg dela dvotrakta koji obično nisu okrenuti ka glavnoj ulici, no rekoh da arhitekti češće sprečavaju tu pojavu zatvorenim lođama. Sudeći po starim zgradama zabrana zastakljivanja ne postoji, ali svakako valja napomenuti da su arhitekti stvorili novu ideologiju fizičkog sprečavanja zastakljivanja što potpunim ograđivanjem ekonomskih lođa, što cik-cak pozicioniranjem velikih terasa koje ostavljaju dva sprata s tim da je kod dupleksa glupo zastakliti i gornji sprat, a kod simpleksa ne možete zastakliti tuđ stan iznad terase. Problem rešen. I vuk sit, i ovce na broju. I skrivene klime, i nezastakljene terase.

Cik-cak terase u kombinaciji sa kliznim vratima umesto prozora onemogućavaju montažu klima na zid jer istog jednostavno ni nema. Nema gde da je okači. Pored ne sme ispod prozora jer ćče da kaplje na tuđu terasu. Na taj način stanari zgrade bez centralne klime primorani su da problem klimatizacije reše postavljanjem spoljnih jedinica u ekonomsku lođu. Ekonomske lođe mogu imati cevi za odvod vode iz klima uređaja čime se rešava i problem kapljanja.

Stare zgrade imale su lođe pogodne za zastakljivanje tako da stari kompleksi izgledaju kao favele, međutim nova naselja okreću ideologiju zastakljivanja za 180 stepeni uz vidljiv rezultat - izgledaju onako kako su zamišljena.

Lođe su najpogodnije za zastakljivanje tako da one upravo treba da budu glavna meta "psihičkog rata" protiv zastakljivanja. Treba ih ukinuti osim za ograđene ekonomske lođe. Iste se lako mogu zameniti cik-cak pozicioniranim terasama. Ukoliko stanare psihički ograničite fizičkim preprekama rešićete problem bez ikakvih zabrana.

Ovakav koncept estetski gledano sprečava i repetitivnost bez promene tipa fasade, odnosno narušavanja reda pozicioniranja prozora.

Moram iseći, ostatak ću u drugom postu. Tamo ću se dotaći Skajlajna.
 
Време је да се укључи и јеретик. Дакле, мени начин на који су постављене климе на овој кули нимало не смета. Једнобразне су, постављене су у линију и нимало ми не боду очи.

Бојим се да смо се на Беобилду помало претворили у талибане. Те нећемо да гледамо аутомобиле у Београду, те нам сметају климе. А смем да се закунем да 90 одсто нас има и ауто и климу.

Једноставно, клима уређаји су постали насушна потреба (и за хлађење и за догревање), а разлика у цени када се пореде са централном климатизацијом је велика. Да не говоримо о одржавању, што је наша хронична бољка.

Све у свему, прва фаза Скајлајна окончава се у складу са рендерима и очекивањима, па једва чекам да се помоле и друге две куле.
 
Šteta je što se još uvek nigde ne pojavljuje centralna klima, odnosno ventilacija. Po meni je to bez konkurencije najbolje rešenje. Malo je skuplje u startu ali na duge staze definitivno bolje.

Slična stvar se moze uraditi i sa toplom vodom, odnosno centralnim bojlerom koji opslužuje celu zgradu. Prednost ovakvih rešenja je definitivno veći komfor, jednostavnije održavanje i više prostora u stanu.

Deluje mi da je glavni razlog da se ne radi centralna klima u tome sto se ovako sav trošak održavanja prebacuje na stanare i investitor više nema nikakvu obavezu. A i generalno je deljenje bilo čega kod nas u poslednje vreme ogroman tabu.

Nadao sam se da ćemo ovde ili u BNV videti nešto od ovoga, neki iskorak sa tehničke ili arhitektonske strane, posto se oba projekta reklamiraju kao “luksuzni” i “prestižni” ali džaba.
 
Meni isto klime bodu oci i mislim da je investitor mogao da uradi centralnu klimu (s obzirom da ce u podnozju biti spa i bazen 20x40 m, otvoren i za 3 lica).
Mada s obzirom na to gde zivimo i na komsiluk ("Malu Krnjacu", tzv."BnV"), ovo je nivo. Posle useljenja, nadam se da ce komunalna raditi svoj posao i kaznjavati kacenje vesa na terasama i pecenje paprika (a sto je u "Maloj Krnjaci" i rizicno, s obzirom na demit fasade)....
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692223#p692223:36cwie08 je napisao(la):
Express » Tue Dec 24, 2019 9:46 pm[/url]":36cwie08]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689699#p689699:36cwie08 je napisao(la):
Dr.Back » 17 Dec 2019 06:16 am[/url]":36cwie08]Moje omiljeno gradiliste u Beogradu, al kad videh danas one klime da vire kao tumori, nije mi bilo dobro. :bash:

Čekaj, nisu još stigli do zastakljivanja. :violina:
Neinventivni arhitekti, još grđi profesori kao zaostavština prošlih vremena, gramzivi investitori i lenja lokalna samouprava=recept za katastrofu. Preko mentaliteta naravno.
A kako se Izrael bori sa problemom načičkanih klima i zastakljivanja?

Neki primeri "maskiranih" ekonomskih lođa sa klimama:
Park Tzameret, Tel Aviv District (kvadrat 12000e/m2 za korišćen stan, u najnovijim zgradama ide do 25000 u odnosu na prosek od nekih 6000):
https://www.google.com/maps/@32.0884424 ... 312!8i6656

Cik-cak terase u kombinaciji sa kliznim vratima umesto prozora onemogućavaju montažu klima na zid jer istog jednostavno ni nema. Nema gde da je okači. Pored ne sme ispod prozora jer će da kaplje na tuđu terasu. Na taj način stanari zgrade bez centralne klime primorani su da problem klimatizacije reše postavljanjem spoljnih jedinica u ekonomsku lođu. Ekonomske lođe mogu imati cevi za odvod vode iz klima uređaja čime se rešava i problem kapljanja.
Ovo resenje sa klimom u ekonomskoj lodji je vise nego elegantno. (onemoguceno je i da klima "duva" na susednu terasu kao sto je slucaj u BnV residences) Jedino je problem cevnih instalacija od centralne jedinice do unutrasnjih jedinica mada se i to resava maskirnim kanalicama.

cik - cak smaknute terase su isto dobra opcija da se destimulise ekipa ljubitelja zastakljivanja i ubacivanja klima. Mana je sto si komsiji iznad kao na dlanu dok recimo veceras na terasi :)
 
imam iskustvo sa dve različite zgrade sa centralnim grejanjem/hladjenjem (u SAD). u oba (doduše prostranija) stana postoji velika razlika u temperaturi izmedju pojedinačnih prostorija. u ovom poslednjem, iako je sistem centralni svejedno postoji pozamasna skalamerija koja stoji u posebnoj prostoriji, dakle ne postoji nikakva ušteda u prostoru. sa zajednickim bojlerom takodje ima povremenih problema ali generalno tu vidim opipljivu korist u odnosu na pojedinacne bojlere.

naravno i sa običnom klimom temperatura može biti neravnomerna ali njihova prednost je u tome sto se dodatnim jedinicama taj problem rešava. ovde ne postoji ta mogućnost, sto je iz perspektive nekog koga zanima samo fasada (beobuild) fenomenalno jer ima kao rezultat tu urednost, uniformnost spoljasnjosti. medjutim kao neko čiji je kucni savet najozbiljnije razmatrao zabranu pušenja u stanovima (ne zajednickim prostorijama!) moj zaključak je ceo taj kondominijumski život može biti prilično represivan.
 
Uz rezervu da ne znam kako stvari funkcionisu u SAD, mogu da kazem da:

Razlike u temepraturi nikao ne bi smelo da bude. Ceo proracun je krajnje rutinska stvar, uradjena vec milion puta i ukoliko je izolacija i ventilacija uradjenja kako treba sve bi trebalo da funcionise bezprekorno. Naravno greske su uvek moguce. Odrzavanje je neophodno.

Ne znam sta je skalamerija koja stoji u posebnoj prostoriji. Sva tehnika bi treablo da se nalazi uglavnom u podrumu odakle se vertikalama razvodi ventilacija po spratovima pa dalje horizontalno do pojedinih soba cevima koje su vec ugradjene u betonsku plocu tako da se nista ne primecuje. U sustini vidi se samo ispust, odnosno po jedna resetka za ventilaciju na plaofonu u svakoj sobi i nista vise.

Pod ustedom u prostoru sam mislio prvenstveno za bojler. Prednost sa bojlerom je i u tome sto je i kapacitet mnogo veci a samim tim i gotovo da ne postoji sansa da potrosite toplu vodu.

Sve u svemu cela prica je mnogo vise "ciste fasade" vec predstavlja posmatranje zgrade kao jednog sistema nasuprot pojedinacnih jedinica koji su princip svako za sebe koji je po pravilu neefikasan. Integrisanjem cele zgrade otvaraju mogucnosti koristenja toplotnih pumpi za grejanje i hladjenje i jos mngo sto sta. Ovakav sistem postoji u West 65 ako se ne varam. Ceo sistem je na taj nacin delimicno samoodrziv i trebao bi da donese znacajne ustede stanarima. Ne znam da li je ovo zaista slucaj. Bilo bi interesantno cuti iskustva stanara ako neko ima info?

Ne znam kakave veze zabrana pusenja ima sa ovim gore pomenutim? Iako sam nepusac smatram da svako u svom stanu treba da moze da radi sta zeli sve dok ne maltretira ostale stanare. A kada kazes represivno ne znam na sta tacno mislis. Naravno da neko mora voditi racuna o odrzavanju, naravno da ces jednom godisnje dobiti obracun troskova ali ne vidim zasto je to represivno, ako si na to mislio?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=691891#p691891:2xdvvkfd je napisao(la):
Homer Jay » Pon Dec 23, 2019 10:44 pm[/url]":2xdvvkfd]Inače, direktor AFI-ja Adir El Al je u intervjuu za CORD govorio i o Skylineu. Kaže biće sve gotovo za dve do tri godine, a najavljuje i da će uskoro otkriti koji im je sledeći projekat u Beogradu:

...
We are overly-satisfied with this achievement, and have hence confirmed the continuation of the development of the project in the upcoming 2-3 years.
...

Nisam siguran da ovo sigurno znaci da ce biti gotovo za 2-3 godine, nazalost moze znaciti i nastavak u naredne 2-3 godine...
 
Ne sećam se da li je bila ova fotografija već, ali jedan zanimljiv kadar - pogled na Skyline sa druge strane tj sa krova obližnjeg KMR-a. Fotografisano prilikom posete ambasadorke Izreala gradilištu KMR-a.


Izvor: Diplomacy & Commerce
 
100% kao na renderu. Bravo za verodostojnost i postovanje svih rendera. Prosto ne mogu ni da zamislim uzivo poslovnu kulu, koja ce biti duplo visa od ove prve stambene !
 
Bas sam pre neki dan setao novim bulevarom u BNV i razmisljao kako ce dobro da izgleda ceo projekat sa jos dve kule.

Iz ovog ugla kada se ide novim bulevarom pogled puca direktno na Skyline. Vec sada sa jednom kulom izgleda mocno, mogu samo da zamislim kakav ce utisak biti sa sve tri. Dobra stvar je sto ce taj pogled ostati otvoren jer je izmedju park, tj nece biti visokih zgrada da zaklone Skyline.

20191209-133417-01.jpg
 
Klime ne bodu toliko oči jer su postavljene u ravni, ali mogli su da ih zamaskiraju nekim okvirima.
 
Liče zaista, ali ono što sam odmah zapazio, a ne odnosi se na same zgrade, to su širina slobodnog trotoara, biciklističke staze, odsustvo bilbordova i trafika... U okolini naših zgrada će nažalost biti saobraćajni kolaps.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=694098#p694098:25hngj33 je napisao(la):
Bukira » Pon Dec 30, 2019 6:21 pm[/url]":25hngj33]Liče zaista, ali ono što sam odmah zapazio, a ne odnosi se na same zgrade, to su širina slobodnog trotoara, biciklističke staze, odsustvo bilbordova i trafika... U okolini naših zgrada će nažalost biti saobraćajni kolaps.
Bice, ukoliko zakoni o saobracaju ne budu kao u eu: to znaci da nema skidanja dpf, stroga kontrola emisije gasova, iskljucivanje iz saobracaja svih vozila koja ne prolaze tehnicki.
E, samo da se dosledno sprovode zakoni, broj vozila u Beogradu bi bio manji za 50% + zoniranje parkiranja "Male Krnjace", Skajlajna kao extra zone i eto resenja!
A ovako, sa ovim voznim parkom (ako se uopste to moze nazvati vozilima), kao i opredeljenjem da durmitorska, drinska, savska i sarajevska budu 2 parking zona, normalno da je saobracajni kolaps neminovan!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=693481#p693481:1qqzqrup je napisao(la):
tzoran1 » 28 Dec 2019 05:05 pm[/url]":1qqzqrup]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692223#p692223:1qqzqrup je napisao(la):
Express » Tue Dec 24, 2019 9:46 pm[/url]":1qqzqrup]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=689699#p689699:1qqzqrup je napisao(la):
Dr.Back » 17 Dec 2019 06:16 am[/url]":1qqzqrup]Moje omiljeno gradiliste u Beogradu, al kad videh danas one klime da vire kao tumori, nije mi bilo dobro. :bash:

Čekaj, nisu još stigli do zastakljivanja. :violina:
Neinventivni arhitekti, još grđi profesori kao zaostavština prošlih vremena, gramzivi investitori i lenja lokalna samouprava=recept za katastrofu. Preko mentaliteta naravno.
A kako se Izrael bori sa problemom načičkanih klima i zastakljivanja?

Neki primeri "maskiranih" ekonomskih lođa sa klimama:
Park Tzameret, Tel Aviv District (kvadrat 12000e/m2 za korišćen stan, u najnovijim zgradama ide do 25000 u odnosu na prosek od nekih 6000):
https://www.google.com/maps/@32.0884424 ... 312!8i6656

Cik-cak terase u kombinaciji sa kliznim vratima umesto prozora onemogućavaju montažu klima na zid jer istog jednostavno ni nema. Nema gde da je okači. Pored ne sme ispod prozora jer će da kaplje na tuđu terasu. Na taj način stanari zgrade bez centralne klime primorani su da problem klimatizacije reše postavljanjem spoljnih jedinica u ekonomsku lođu. Ekonomske lođe mogu imati cevi za odvod vode iz klima uređaja čime se rešava i problem kapljanja.
Ovo resenje sa klimom u ekonomskoj lodji je vise nego elegantno. (onemoguceno je i da klima "duva" na susednu terasu kao sto je slucaj u BnV residences) Jedino je problem cevnih instalacija od centralne jedinice do unutrasnjih jedinica mada se i to resava maskirnim kanalicama.

cik - cak smaknute terase su isto dobra opcija da se destimulise ekipa ljubitelja zastakljivanja i ubacivanja klima. Mana je sto si komsiji iznad kao na dlanu dok recimo veceras na terasi :)

Ovo za komšiluk (gledanje s terase) je i meni palo na pamet. No nekako funkcionišu kao "sela u vazduhu". Komšije mogu pričati sa svojih terasa bez naginjanja, a što mu dođe ekvivalent sedenju pred seoskom kućom. Ovakva arhitektura može izazvati promenu mentaliteta stanara. Bili bi manje otuđeni.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=694089#p694089:1qqzqrup je napisao(la):
razgradjevinar » 30 Dec 2019 06:11 pm[/url]":1qqzqrup]gledam ove linkove koje je express okacio, tel aviv..

https://www.google.com/maps/@32.091...4!1sheJQfBTLgpkdjUiIm7EQdQ!2e0!7i13312!8i6656

ove dve kule prilicno podsecaju na nas skyline

Ima dodirnih tačaka po pitranju fasade, no vidljivo je da je u pitanju ipak visoka klasa. Po meni kvalitetnijoj verziji Skajlajni više odgovaraju Arlozorov kule, iako su i one još luksuznije od našeg projekta.

Nego da nastavim onaj prethodni isečen post.

Lamele su prava retkost a aneksi visine 6 spratova nikako se ne grade uz 13-spratnice već uz kule P+25 i više. A-Blok izgleda kao dvaput nadzidana gromada što zbog centralnog korpusa, što zbog nižih delova, što zbog opšteg nesklada fasadnih elemenata.

U tom smislu Skyline je daleko bolje urađen projekat, no primetna je "rotacija" lokacija. Dok je Kneza Miloša prikladnija za West65 kako za kulu tako i za lamele Bloku 65 ipak više priliči neka bela fasada poput Skyline-a koja bi parirala "Mercedesima" iz obližnjeg Bloka 38.

U samom Tel Avivu postoji projekat Arlozorov Towers koji podseća na stambene kule Skyline Belgrade, međutim i pored belih fasadnih elemenata predstavlja prefinjeniju verziju rešenja za Kneza Miloša i to uz izbegavanje centralne kule koja baš odudara.

http://i.imgur.com/5aUgvp0.jpg

Lokacija gradilišta:

https://www.google.com/maps/@32.0804676 ... 312!8i6656

Kada okrenete pogled videćete koliko se gradi. Gugl ne može da isprati promene. Za pola objekata sa satelitskog snimka street-view pokazuje samo gradilište, a pomenute kule su već gotove. Ekonomski bum uzrokovao je pravu eksploziju na tržištu nekretnina što je očigledno na svakom koraku s obzirom na to da su gradovi bukvalno pretvoreni u džinovska gradilišta. Ovo ne važi samo za Tel Aviv već i za daleko manje gradove i predgrađa. I oni standardni objekti sa početka liste nisu stariji od desetak godina.

Mislim da imamo mnogo toga da naučimo od izraelskih gradova, a što se ne odnosi samo na objekte već i na okruženje (uključujući i pejzažno rešenje). Oni kule neretko ređaju oko centralnog parka ujedno otvarajući prostor i povećavajući gustinu smanjenjem udaljenosti objekata pomerenih na obod kompleksa. Nema "sađenja" zgradurina ispred nečijeg prozora a zgrade u sporednim ulicama ne nalaze se tik uz kule jer su prekoputa. Osim toga niže zgrade ne grade se bukvalno na ulici kao što je to često slučaj širom Beograda već su uvučene.

Skyline ne samo što ima veliku zauzetost parcele već i vrlo oskudan prostor oko zgrade, neračunajući park koji nije u sastavu bloka. Pravi primer pretrpavanja nekontrolisanim rastom karakterističnog za SAD. Stanove kupuju imućni motorizovani koji opterećuju preopterećenu putnu infrastrukturu.

Aneksi nisu bili potrebni. Kvadratura je mogla biti postignuta povećanjem spratnosti čime bi ujedno bila povećana uređena površina javnog prostora između objekata. U tom bloku poslovna kula pravi problem, stambene su niže i to "guzate" s niskim aneksima. Da se razumemo, nisu to nikakve kapije. Stambene kule bolje da su podigli na visinu poslovne, i to bez poslovne ilil, još bolje da su umesto dve stambene i jedne poslovne podigli dve višenamenske kapije s poslovnim prostorom dole, lux stanovima gore naravno uz staklenu fasadu celom visinom kao kod West65.

Dok je moj stav o BnV uglavnom negativan mogu reći da ni prema ostalim projektima baš i nije uglavnom pozitivan, više nepolarizovan. Dok su prednosti primetne realno ni mane nisu baš zanemarljive. Pojedinačni projekti mi deluju nevešto uklopljeni u okolinu. Stiče se utisak da je sada situacija potpuno suprotna u odnosu na prethodnu decenija kad se blokirao svaki projekat više spratnosti. Dok se pre nije gradilo ništa sada se bukvalno gradi svašta. Znate i u kom smislu mislim. Kao da bez ikakvih uslova sve prolazi do dozvole za gradnju. A modifikacije obično uprskaju projekat još i više.
 
Bukvalno, kada bude bio zavrsen ceo projekat, bice to novi landmark, moje misljenje.
 
Jedan od najboljih projekata poslednjih decenija, ali bolje bi bilo za ovu lokaciju, da se ne gradi više od već izgrađene kule. Još dve kule sa stotinama stambeno-poslovnih jedinica, dovešće do preteranog povećavanja postojeće saobraćajne gužve i zagađenja.
 
Vrh