Marcus Wulffings
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 26.03.2012.
- Poruke
- 104
- Pohvaljen
- 170
Ma nema zezanja, progres je to....
laki72":38joq1nr je napisao(la):Ono sto je meni iznenadilo je da planiraju da uporedo rade oba mosta.
Ja sam bio ubedjen da ce prvo uraditi jedan, pa onda koristeci njega, i ovaj metalni (pomocni) olaksano uraditi drugu gredu.
blagoje":ii1ob2y8 je napisao(la):Borčanac, odlične slike, a posebno pozicija.
Zna li neko da objasni ulogu izbočina na stubovima glavnog raspona 4 i 5? Nekako mi narušavaju estetiku mosta, a nisu prikazane ni na vizualizaciji. Ako im je cilj da povećaju stabilnost grede mosta, mislim da su to mogli da reše na mnogo elegantniji način.
Borčanac, odlične slike, a posebno pozicija.
relja":2sgvrkpd je napisao(la):blagoje":2sgvrkpd je napisao(la):Borčanac, odlične slike, a posebno pozicija.
Zna li neko da objasni ulogu izbočina na stubovima glavnog raspona 4 i 5? Nekako mi narušavaju estetiku mosta, a nisu prikazane ni na vizualizaciji. Ako im je cilj da povećaju stabilnost grede mosta, mislim da su to mogli da reše na mnogo elegantniji način.
Lepo uočeno.
Sada očekujemo i objašnjenje , pošto izgleda da par stvari na fotografiji ne odgovara objavljenim renderima.
laki72":chvnuw4l je napisao(la):Ono sto je meni iznenadilo je da planiraju da uporedo rade oba mosta.
Ja sam bio ubedjen da ce prvo uraditi jedan, pa onda koristeci njega, i ovaj metalni (pomocni) olaksano uraditi drugu gredu.
blagoje":3bjnt4rs je napisao(la):
Dužina: 1971 metar
Širina: 31.5 metri (2x2 automobilske trake za brzinu od 100 km/čas i jednokolosečna elektrificirana pruga za brzine od 160 kilometara na čas)
Izgradnja: 2008-2013
Cena: 226 miliona eura
Uključuje i: oko 7 km ekspresnog puta oko Vidina sa 5 petlja i isto toliko kilometara nove željezničke pruge sa dve nove stanice
Drugi most na Dunavu između Bugarske i Rumunije koji je deo glavnog koridora 4 je dugoletni san za ljudi iz ovog regiona. Severo-zapad Bugarske je najnerazvijeni region u celom Europskom Savezu i zato je izuzetno važan za ekonomskom razvoju ovog dela države. Već je najavljena ogromna industriska zona kod grada Vidina gde će se razvijati klaster za proizvodstvo automobila i auto delova.
Kako i da je, idea o izgradnji mosta kod Vidina je bila aktuelna još u komunizmu, ali je negova važnost postala vidljiva u vremenu tz. jugo-sankcija, tj. sankcija nad SRJ, kada je bio izlaz ka Europu blokiran zaradi ratova na prostoru u bivšoj Jugoslaviji, jer do sada je bio samo puto-željeznički feribot između ova dva gradova. Za izgradnja mosta na ovom delu Dunava je odavno pritiskala Bugarska, dok se je Rumunija protivila (hteli su most kod Orahovo-Beket ili Silistra-Kalaraš) i upravo zato ovaj most uopšte nije finansiran iz strane Rumunije, već isključivo sa strane Bugarske države. Zato se je i most tako dugo gradio.
Finansiranje mosta je ovakvo: 60 miliona buđetskih sredstava, 70 miliona nepovratnu pomoć od IPA fondova i ostalo je preko različite kredite (EBRD je dala 70 miliona eura takođe).
Osvim izgradnja samog mosta u dužini od oko 2 kilometara, urađena je i oko 7-8 kilometarska obilaznica oko Vidina u formi ekspresnog puta (2x2) i 5 bezkonfliktne petlje. Isto toliko kilometara pruge je izgrađeno oko Vidina, koja je za brzine od 160 kilometara na čas i elektrificirana, a sami grad Vidin je dobio dve nove željezničke stanice (Vidin - patničeska i Vidin - tovarna/razpredelitelna).