Šta je novo?

Seča 500 stabala - drvored u Bulevaru Revolucije

Robin_Hood_Major_Oak.jpg


Major Oak u Šervudskoj šumi u Engleskoj, staro između 800 i 1000 godina. Podupirače su mu postavili da bi produžili život (da se grane ne bi slomile).

Kada tako postaviš stvari ni 80 godina nije ništa za drveće :) Inače, u Americi je šezdesetih posečeno skoro 5.000 godina staro drvo ("Prometej"), za potrebe studentskog istraživanja.
 
Ako moze dajte sliku,nisam video nikad te podupirace...

Postavise na mesto gde je bio platan 198 kontejner,koje inacenje covece... :rant:

60788456.jpg
 
A taj kod Milosevog konaka je isto osvetljen kao u Engleskoj - pratimo trendove :)
 
Ne pominjite drvo kod Milosevog konaka, cuce gradska vlast, pa ce ga iseci da prodaju gradju... :notok:
 
Zakoni čame pred togama
E. R. - M. B. | 01. jul 2010. 20:59 | Komentara: 4
U Ustavnom sudu Srbije ne nazire se razrešenje mnogobrojnih političkih sporova. Statut Vojvodine, duple fotelje, slučaj ”platani”, elektronske komunikacije - bez epiloga

Nema rešenja ni u vezi sa sečom platana u Beogradu. Verovatno će novi drvored uveliko biti posađen pre nego što opozicija dobije odgovor Ustavnog suda.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:290722-Zakoni-came-pred-togama

IVAN STANKOVIĆ ŽELI DA DONIRA STABLO ZA BULEVAR
Ostao bez mesta za platan

Marko Lovrić | 02. 07. 2010. - 00:02h | Komentara: 8
Beogradski slikar Ivan Stanković želi da donira platan za Bulevar kralja Aleksandra. Namera mu je da stablo bude posađeno ispred zgrade u kojoj je živela njegova nedavno preminula majka, a novac je skupio prodajom svojih radova. Lepa priča o ljudskosti ovde se, međutim, naprasno završava jer je željeno mesto Ivanovog platana za svoje drvo već rezervisala Komercijalna banka.


Slikar Ivan Stanković na mestu gde želi da bude platan koji bi on poklonio
- Moja majka preminula je pre dva meseca. U Bulevaru kralja Aleksandra 124 nalazi se prvi stan u kome je živela kao podstanar nakon što je došla u Beograd da studira. Pričala mi je da je volela pogled na drvored, na „Lolu“, pa sam poželeo da doniram platan koji bi obeležio mesto gde je počela beogradski deo života - objašnjava Ivan Stanković (36).

Doniranje platana Bulevaru je skupo dobročinstvo, ali je Ivan uspeo da se snađe.
- U „Zelenilu Beograd“ su mi rekli da moram da dam ceo iznos, dakle 100.000 dinara, ako želim određenu lokaciju. To je za mene velika suma, ali uspeo sam uz pomoć prijatelja i dobrih ljudi koji su kupili nekoliko mojih slika - nastavlja priču Ivan.


U trenutku kada je izgledalo da je najteže izvodljiv deo plana iza njega i da mu preostaje samo da smisli poruku kojom će obeležiti svoj poklon Ivan je čuo da je mesto za njegov spomen-platan zauzeto.

- Saznao sam da je Komercijalna banka kupila 40 stabala koja će biti sađena od ugla Bulevara sa Golsvortijevom nadalje. Pričao sam sa marketingom Komercijalne banke i pokazali su mnogo razumevanja ali i rekli da njihova koncepcija zahteva baš 40 stabala u nizu, jer ove godine slave 40 godina postojanja - kaže Ivan.

Ivan Stanković je ljudima iz marketinga banke predložio i da podele lokaciju.
- Pre desetak dana su mi rekli da je to, što se njih tiče, u redu, ali da moraju da pričaju sa direktorom. Akcija je u međuvremenu završena, ali danas imamo sastanak na kome ćemo se, nadam se, dogovoriti - dodaje Ivan Stanković.
Ivan se još nada da će uspeti da ostvari svoj dirljivi plan, ali se boji da je ideja poklona građana Bulevaru postala komercijalizovana.


- To je zaista lepa ideja. Njujorškom Central parku, naprimer, građani su darovali klupe i svaka od njih nosi tablicu sa nekom simpatičnom porukom, poput „Taj i ta su se ovde prvi put poljubili“. Tako je trebalo da bude i u Bulevaru, ali je ideja izneverena. Ovde će korporacije dobiti večne bilborde, nizove stabala sa svojim imenima - zaključuje rezignirano Stanković.

Akcija „Dar za Bulevar“ čiji je cilj bio da građani doniraju sadnice Bulevaru kralja Aleksandra završena je nakon što su potrebna sredstva prikupljena za manje od tri nedelje. Grad će kupiti odrasle sadnice već formiranih krošnji a na svakom stablu stajaće ime donatora. Planirano je da Bulevar dobije ukupno 483 stabla.

Imaju dobru volju
Izvršni direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević potvrdio je da je banka Bulevaru poklonila 40 sadnica kako bi obeležila 40 godina rada. U Komercijalnoj banci takođe kažu da će pokušati da nađu „srednje rešenje“ sa Ivanom Stankovićem.

http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1077787&page=7
 
thumbnail.php


Ravnoteža straha, korupcije i kontrole
Zašto više ne pišem u novinama?


Piše: Velimir Ćurgus Kazimir


Odgovor na pitanje iz naslova, ukoliko bude odštampan u novinama, sam po sebi predstavlja paradoks. Paradoks je, međutim, nešto na šta smo se, valjda, za poslednjih dvadesetak godina prilično navikli. U stvari, osećam potrebu da na ovaj način odgovorim mnogim prijateljima i poznanicima koji mi često postavljaju to pitanje. Najčešće se izvlačim na vreme i zauzetost

Pre nekih nedelju dana sreo sam na raskopanom Bulevaru (kralja Aleksandra, ranije Revolucije) Vladimira Mijanovića, poznatijeg kao Vlada Revolucija. Žuri peške prema Cvetku. Vlada se Ovde vratio pre oko dve godine. Živeo u Americi duže od dvadeset i pet godina bez ijednog papira. U Americi mu ostalo troje dece. Pitam ga da li ima adresu, a on mi kao Pitija: adresu nemam, što znači da sam nigde i svugde. Onda Vlada pita mene: zar ti se ne čini da je oko nas ona ista Služba koja je i u naše vreme vladala? Zar ne vodi Služba ne samo tajkune i državu nego i nevladine organizacije? Oko tajkuna sam se složio, s tim da više ne znam ko koga vodi i ko kome služi, što se Vlade tiče, ona je po svojoj prirodi srasla sa Službom. Samo mi je malo čudno bilo to oko nevladinih organizacija, jer ih ima veoma mnogo i veoma različitih.

Vlada se sve vreme okretao oko sebe kao da i tog časa neko vreba i prati šta radimo i o čemu pričamo. Onda mi otkri tajnu svoga puta. Krenuo u jednu radnju na Bulevaru gde se prodaju lepljive trake u raznim bojama. Hoće da kupi nekoliko koturova traka i da ih pokloni ljudima koji brane Poslednji Platan na Bulevaru, onaj kod Jagićeve. - Oni su tako sami, kaže Vlada. Nema nijedne nevladine organizacije da stane sa njima. - A znaš li koliko je platan plemenito drvo? Od njega se prave kundaci!

Onda pokušam da ga ohrabrim da će verovatno poštedeti Poslednji Platan jer se podiglo dosta buke oko njega. Vlada odmahne rukom: mogu da ga iseku kad hoće, nema ko da ga brani osim ljudi koji se tamo okupljaju. (U petak, 25. juna, isekli su i Poslednji Platan. Osvanula je kratka vest o neophodnosti tog čina. Možda je to zaista bilo neophodno, ali zašto to nisu odmah rekli već su odložili akciju do „prave“ prilike - kad prestane medijski interes za ovu akciju.)

Kad su sekli platane i vodili besomučnu kampanju o tome koliko je ovo drveće bolesno i koliko ugrožava bezbednost građana nisam rekao ni reč, niti napisao jedno slovo. Obišao sam poprište borbe protiv bolesnog i opasnog drveća i od par stotina stabala video samo dva šuplja i bolesna. Neobična crvena piljevina od pobijenog drveća nije se dugo zadržala. Sečenje i uklanjanje tragova bilo je ekspresno. U isto vreme na televizijama smo mogli da vidimo samo ostatke nekoliko bolesnih stabala. U novinama, osim pisama čitalaca, nijedan novinarski tekst koji bi bar doveo u sumnju brzinu i opravdanost cele akcije. Na televiziji potpuni muk. Ako je seča drvoreda i rekonstrukcija saobraćajnica angažovala toliki marketing i kontrolu medija, šta će se desiti ako se budu donosile odluke od zaista dalekosežnog značaja. Nisam, međutim, zbog osećanja usamljenosti i bespomoćnosti odustao od pisanja o svemu ovome. Pisao sam i govorio u vreme kada sam bio daleko bespomoćniji protiv svega i svačega. A sada?

Nije u pitanju samo to strašno osećanje tihog očajanja, kombinacija starenja, usamljenosti i bespomoćnosti, već nešto mnogo teže: strah da bi moje angažovanje moglo da dovede u opasnost poslove preduzeća na čijem sam čelu. Nije ista odgovornost za sebe i za svoju porodicu kao i odgovornost za pedesetak ljudi i njihovih porodica. Ne smem da se poigravam sa Službom ma kako ona danas izgledala.

Vlada Revolucija, naravno, greši. Nije u pitanju Služba iz vremena Aleksandra Rankovića ili Jovice Stanišića. Nema više ni izvršnih sekretara, ni partijskih ukora pred isključenje. Umesto svega toga: marketing. Onaj ko kontroliše marketing taj kontroliše i medije. Kad mi urednik jednih velikih novina kaže da dve agencije kontrolišu preko sedamdeset odsto oglasnog prostora njegovih novina i da on nije u mogućnosti da pokreće teme koje bi bile kritične prema vlasti i pojedinim političkim strankama, jer to može da ga košta gubitka zarade od oglasa, onda mi je jasno da je moja lična potreba da reagujem na neke stvari potpuno besmislena. Kada se u društvu stvori takva ravnoteža straha, korupcije i kontrole, onda je individualna pobuna preko medija pre odraz panike i očajanja nego stvarni otpor.

Ostatak teksta na

http://www.e-novine.com/stav/38810-Zato-vie-piem-novinama.html
 
evo i u varsavskoj u zagrebu je pobedio kriminal a izgubio narod,uhapsise 140 ljudi danas

ZG: Bitka za Varšavsku ulicu
15. jul 2010. | 16:01 -> 19:18 | Izvor: B92
Beograd, Zagreb -- Zagrebačka policija uhapsila je preko 140 nevladinih aktivista i građana, ali i opozicionih političara koji se protive izgradnji u Varšavskoj ulici.


Ko god se protivio izgradnji bukvalno je sklonjen sa ulice (Beta)
Okupljeni građani protive se izgradnji ulaza u podzenu garažu u toj ulici u centru Zagreba, pozivajući se na to da je reč o pešačkoj zoni.

O dešavanjima u Varšavskoj upoznat je i sam državni vrh. Rasprava međutim nije stigla do hrvatskog Sabora.

Do prvih sukoba aktivista sa policijom i hapšenja došlo je kada je nekoliko stotina aktivista pokušalo da spreči seču stabala u Varšavskoj ulici.

Borba oko 100 zagrebačkih policajaca sa aktivistima rezultirala je hapšenjem više od sto građana, među kojima ima i odbornika Skupštine grada.

Uprkos tome, Tomislav Tomašević iz “Zelene akcije” pozvao je građane da se pridruže daljim akcijama.

"Ovo je pasivan otpor, mi imamo pravo ovde biti, zadnji put kad nas je policija uhitila morali su nas pustiti. Oslobođeni smo na sudu. Tako da pozivamo građane da dođu ovde i pruže na ovaj način građanski neposluh. Nema toliko marice koliko ima građana."

Glumac Vili Matula bio je vidno nezadovoljan oštrom reakcijom policije.

"Ministar policije izbezumljeno pogleda, gleda kada se radi o pravom kriminalu i o izvoru svega, a ovako poslati na građane, na mirne prosvjednike specijalce… Pa ovo su ljudi koji bi mogli stvarno kriminal rešiti u par dana da postoji odluka od vrha", kazao je on.

Vesti iz Varšavske stigle su i do predsedničkog kabineta, a predsednik Ivo Josipović zatražio je od policije da tokom protesta u Varšavskoj ulici ne primenjuje silu i najavio da tražiti izveštaj nadležnih o događaju.

U međuvremenu, ministar policije Tomislav Karamarko izjavio je da u Varšavskoj nije bilo preterane upotrebe sile, i da će policija postepeno puštati privedene.

Vladajuća većina u Saboru nije prihvatila predlog opozicije da otvori raspravu o situaciji u Varšavskoj ulici, a Gradska skupšina je inače zabranila gradnju dok se ne proveri da li je dozvola po zakonu.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=15&nav_category=167&nav_id=445739
 
A kako bi bilo da su se aktivisti za ocuvanje (recimo) Ade Ciganlije protivili izgradnji mosta? Ili da su se aktivisti za ljudska prava borili za prava Roma ispod Gazele?

Grad mora da se urbanizuje i bice jos mnogo slicnih situacija, ali ili progress ili stagnacija.
 
Grad mora da se urbanizuje. Sjajna rečenica :)

Grad mora da se gradi, ja bih pre rekao - ali isto tako je važno da se gradi pravedno. Da ne putujem u budućnost dve godine, ali ne mogu da odolim - da li bi iko stvarno želeo da živi u ovakvom gradu? Gde srednje klase nema, gde su sve staklo, neboderi, efikasni parkinzi i metro sistemi, a gde ulicom nema nikog da prošeta? I gde te u tom istom metrou neko može opljačkati na svakom ćošku?

Slums.jpg
 
Nenad":28c1zxwi je napisao(la):
A kako bi bilo da su se aktivisti za ocuvanje (recimo) Ade Ciganlije protivili izgradnji mosta? Ili da su se aktivisti za ljudska prava borili za prava Roma ispod Gazele?

Grad mora da se urbanizuje i bice jos mnogo slicnih situacija, ali ili progress ili stagnacija.
Pa, rekao bih da popravka ruiniranog mosta i izgradnja novog ne mogu da se stave u istu ravan sa neopravdanom sečom drvoreda ili izgradnjom garaže u pešačkoj zoni po principu "kako? pa lako-neki ljudi podigli ruke" .
Ako ništa drugo, ovo prvo je javni i opšti interes, a u drugom je privatni biznis i dozvole dobijene korupcijom.

A da će biti sličnih situacija - biće:
Romi duž pruge na NBG, Vojvođanska, Tošin bunar...
 
Nenad":1city28s je napisao(la):
A kako bi bilo da su se aktivisti za ocuvanje (recimo) Ade Ciganlije protivili izgradnji mosta? Ili da su se aktivisti za ljudska prava borili za prava Roma ispod Gazele?

Grad mora da se urbanizuje i bice jos mnogo slicnih situacija, ali ili progress ili stagnacija.
Dijagnoza je jasna i dalje vlada investitorski(kaubojski) urbanizam kod nas,a direktorka urbanistickog zavoda Zaklina Gregorijevic rece pre neki dan da je to vreme proslo i da ovo sto mi radimo oko sume i sto uradise oko petog parkica je lobiranje.

Kako lepa rec za mucenje na ulici i borenja za neka svoja ustavom garantovana prava,a u vezi platana se smejala,mada je pravedno zakljucila da je bilo vise ljudi da ne bi bilo sece...

I kaze zena nastavite da lobirate...Fini neki ljudi.
 
Žena je u pravu, to jeste lobiranje. Samo bez finansijskih i drugih potpornih sredstava koje imaju neki drugi lobisti... I iz mnogo važnijih interesa - zajedničkih, ljudskih, prirodnih.

@relja
+1
 
Kada god se neko usprotivi sirenju betona na racun zelenila, jave se advokati sa pricom o neophodnosti razvoja grada, da grada, ali kog, ima idrugih mnogo manjih gradova kod nas. Da li je npr. London, cije 2/3 CINE KUCE SA ZELENIM DVORISTIMA, sa basticama cesto i pored ulice, da li je onda London zaostao u razvoju ili je i bez pomoci nasih strucnjaka za razvoj, jedan od najurbanizovanijih gradova sveta koji se neprekidno razvija, ali postujuci i stare i prirodne vrednosti.
 
sad ih je 2 komada,a kasete za platane stavljaju na levoj strani bulevara ispod liona,nemam predstavu kako ce da sade to drvece ali bice jos kopanja to je sigurno
 
03. 08. 2010
PRESS
Merkaju platane po Evropi
Članovi komisije za odabir budućeg drvoreda platana u Bulevaru kralja Aleksandra već obilaze rasadnike u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj, iako se tender za nabavku stabala otvara tek početkom sledeće nedelje

1.jpg


Tender za kupovinu platana za Bulevar kralja Aleksandra biće otvoren početkom sledeće nedelje, a dobavljač će biti izabran u septembru. Međutim, iako trka za najboljeg ponuđača nije zvanično počela, nekoliko predstavnika stručne komisije već obilazi uzgajivače u evropskim zemljama koji bi mogli isporučiti ovaj drvored.

NOVAC OBEZBEĐEN
Novac za platane na Bulevaru prikupila su društveno odgovorna preduzeća i građani. Direktor „Zelenila" smatra da će 41 milion dinara, koliko je sakupljeno, biti više nego dovoljno za potrebnih 445 platana.
- Zbog toga što su neka preduzeće poklanjala veoma velike sume, morali smo čak i da ograničavamo iznose donacija koje smo primali. Odziv je bio sjajan. Verujem da je prikupljeno sasvim dovoljno novca, i više nego što će, verovatno, biti potrebno - kaže Draškić.
Press je detalje o predtenderskom postupku za nabavku platana za Bulevar kralja Aleksandra i o tome ko se sve raspitivao o uslovima budućeg tendera pokušao da dobije u Agenciji za javne nabavke gradske uprave. Međutim, tamo nam je rečeno da je direktor agencije Branko Janković na putu van zemlje i da se vraća tek u ponedeljak.
Pored toga, Press je saznao i da je predsednik komisije za odabir sadnica za Bulevar, profesor Mihailo Grbić, takođe na poslovnom putu van Srbije. Kako saznajemo, Grbić je zamoljen da u nekim evropskim zemljama obiđe rasadnike iz kojih su se raspitivali o uslovima budućeg tendera.
ZAŠTO PLATANI?
Komisija za izbor sadnica za novi drvored u Bulevaru kralja Aleksandra odlučila se za platan jer ima „veliku ekološku plastičnost" i pozitivan uticaj na mikroklimu, otpornost na niske temperature, aerozagađenja i radiacionu toplotu, pa odlično uspeva u velikim gradovima. Platan je izabran i zbog toga što brzo raste i obnavlja se posle orezivanja, ali i zbog svoje dekorativnosti.
- Vodilo se računa o želji građana, jer su sve ankete pokazale da oko 67 odsto njih želi platane. Drugi kriterijum je bio stav stručnjaka iz komisije, koju su činili predstavnici Šumarskog fakulteta, raznih instituta, inženjera i predstavnika vlasti. Čak smo vodili računa da i gradski funkcioneri u komisiji budu stručnjaci iz oblasti hortikulture. Komisija se jednoglasno odlučila za platane - kaže Radovan Draškić.

Veliko interesovanje
Najpre je početkom jula raspisan predtenderski postupak za nabavku platana, a za nekoliko dana otvoriće se i međunarodni tender, koji će trajati 22 dana. Prema pravilima ovog konkursa, komisija bi tek tada trebalo da obiđe najbolje ponuđače i proveri navode iz dokumentacije koju su predali.
Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo Beograd", potvrdio je za Press da će Komisija obići sve rasadnike koji su se prijavili tek kad se tender zatvori, ali je dodao i da je grad već poslao stručnjake u inostranstvo, kako bi proverili uslove i kvalitet sadnica u ovim rasadnicima.
- Do sada su se pismeno i usmeno u predtenderskom postupku mnogi raspitivali. Kontaktirali su nas čuveni rasadnici iz Belgije, Francuske, Holandije i Nemačke, ali i neki domaći, iz Subotice - kaže Draškić.
FAKTI
n Za transport platana biće potrebno od 50 do 60 kamiona, jer se na jednom kamionu može prevesti po osam sadnica
n Drvoredima platana danas se diče mnogi veliki gradovi u svetu. Imaju ih London, Buenos Ajres, Njujork, Pariz, Madrid, Šangaj i drugi
n Platani moraju biti visoki oko 10 metara, stari oko 18 godina i presađivani šest puta
n Sadnice sa busenom mogu da se sade u bilo koje vreme, ali je, kažu stručnjaci, najbolje vreme za sadnju drveća oktobar, kada biljka odbaci list
Ko može da se prijavi
Predsednik Komisije za izbor sadnica za drvored u Bulevaru kralja Aleksandra Mihailo Grbić ranije je govorio da u Srbiji ne postoji rasadnik koji ima sadnice sa karakteristikama kakve se traže na tenderu, međutim pravo da se prijave imaće i domaće firme.
- Uslov za prijavu na tender je da rasadnik može da nam obezbedi stabla tačno određenih karakteristika kakve smo obećali građanima. Sadnica mora imati stablo prečnika 15 centimetara, visinu račvanja na nivou dva i po metra i veličinu busena korena 1,3 metra - objašnjava Draškić.
On dodaje i da će veoma važan uslov biti i da stabla mogu da stignu do rasadnika JKP „Zelenilo Beograd" do 15. oktobra.
- Sva stabla koja će se saditi moraju da budu u našem rasadniku na vreme, da bi sadnja u drugoj polovini oktobra mogla da počne. Da bi se sadnice posadile, mora da prođe vegetativni period, da ostanu bez lišća kako bi se najbolje razvijale - kaže Draškić.

http://pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/127972/Merkaju+platane+po+Evropi.html
 
A neko nadje slike TRebinjskih platana cisto da vidite kako su mocni na trgu bas sam juce bio u trebinju i uzivao u kafi u debeloj ladovin ali nismimao apart kod sebe .Naravno onome kome bi palo napamet da ih posjece ostao bi sigurno bez glave :kafa:
 
Vrh