Poštovani,
Što se tiče predloga da se spomenik, na mestu gde ga predlaže G. Bengazi, okrene licem prema trgu, time bi okrenuo ledja Nemanjinoj ulici i Slaviji.
Hvala na ostalim komentarima i protiv-argumentima, ali ostajem pri svom mišljenju na osnovu moga osećaja i školovanja na Fakultetu likovnih umetnosti. Estetske stvari su umnogome subjektivne i o ukusima je teško raspravljati. Uz to, neki na Forumu smatraju da je spomenik ružan i neprimeren, pa predlažu stvari koje će ga učiniti što nevidljivijim i nereprezentativnijim.
Tehničke stvari su objektivne i o njima je rasprava mnogo kraća. Ovakav spomenik, koji ima duboke i jake temelje, se ne može postavljati nigde gde se očekuje kopanje za linije metroa, a to su ovde trase Savske/Karadjordjeve i Nemanjine ulice. Bezbednosne zone za temelje spomenika i za metro "guraju" spomenik od Savske prema zgradi stanice. Skicirajte preseke pa ćete videti.
Iako u konkursnim materijalima nije bilo ni reči o metrou, sa tim sam počeo razmišljanje kad sam počeo rad na konkursu u Novembru 2018-te. Ubrzo sam zaključio da su najrealnija mesta za spomenik:
A - sa strane ulaza stanice, slično mestu u zadnjem službenom projektu, ili
B - na mestu sadašnjeg popločanja za Memorijal žrtvama rata, više istočno, sa zgradom "Invalida" kao pozadinom, što je najekonomičnije jer je mesto već skoro gotovo.
I malo ne-tako-subjektivne teorije:
Simetrija, koju vrlo cenim, je nestala iz moderne arhitekture kad su funkcije postale presložene da bi se uguravale u nju. (Kad ste zadnji put projektovali zgradu sa simetričnom fasadom i prozorima u sredini?) Slično se dogodilo u projektovanju javnih prostora.
Dr
Što se tiče predloga da se spomenik, na mestu gde ga predlaže G. Bengazi, okrene licem prema trgu, time bi okrenuo ledja Nemanjinoj ulici i Slaviji.
Hvala na ostalim komentarima i protiv-argumentima, ali ostajem pri svom mišljenju na osnovu moga osećaja i školovanja na Fakultetu likovnih umetnosti. Estetske stvari su umnogome subjektivne i o ukusima je teško raspravljati. Uz to, neki na Forumu smatraju da je spomenik ružan i neprimeren, pa predlažu stvari koje će ga učiniti što nevidljivijim i nereprezentativnijim.
Tehničke stvari su objektivne i o njima je rasprava mnogo kraća. Ovakav spomenik, koji ima duboke i jake temelje, se ne može postavljati nigde gde se očekuje kopanje za linije metroa, a to su ovde trase Savske/Karadjordjeve i Nemanjine ulice. Bezbednosne zone za temelje spomenika i za metro "guraju" spomenik od Savske prema zgradi stanice. Skicirajte preseke pa ćete videti.
Iako u konkursnim materijalima nije bilo ni reči o metrou, sa tim sam počeo razmišljanje kad sam počeo rad na konkursu u Novembru 2018-te. Ubrzo sam zaključio da su najrealnija mesta za spomenik:
A - sa strane ulaza stanice, slično mestu u zadnjem službenom projektu, ili
B - na mestu sadašnjeg popločanja za Memorijal žrtvama rata, više istočno, sa zgradom "Invalida" kao pozadinom, što je najekonomičnije jer je mesto već skoro gotovo.
I malo ne-tako-subjektivne teorije:
Simetrija, koju vrlo cenim, je nestala iz moderne arhitekture kad su funkcije postale presložene da bi se uguravale u nju. (Kad ste zadnji put projektovali zgradu sa simetričnom fasadom i prozorima u sredini?) Slično se dogodilo u projektovanju javnih prostora.
Dr