Да покушам да вратим расправу на колосек.
Овде (а и по другим друштвеним мрежама) се константно провлачи поређење Скопље (2014) - Београд (споменик Стефану Немањи).
Мада споменик јесте кичаст, у несавременом вајарском/архитектонском стилу, не бих изједначавао ситуацију са Скопљем из два разлога:
1) Стефан Немања је (један од) оснивач(а) српске државе, Трајан, Јустинијан, Александар Македонски, Филип II немају везе са Републиком (Северном) Македонијом настале августа 1944. у манастиру Прохор Пчињски.
2) Архитектонско наслеђе у околини будућег споменика у Београду је аутентично и има известан број година. Са друге стране, Македонци су уз оних
70! споменика (несрећно) преправљали већ постојеће фасаде и градили зграде од стиропора, у стилу гастарбајтера из источне Србије.
Мада, основа мог става зашто би овакав споменик требало дозволити је чињеница да у ниједном српском граду (сем Бањалуке) не постоји споменик који јасно (али и метафорично) приказује Стефана Немању. Некако безвезно звучи да нпр. сутра, широм српских градова, крену да се дижу споменици Стефану Немањи у неком "метафоричном" стилу, а да нигде немамо споменик где је представљен као човек.
Неко је напоменуо да је овакав споменик прикладан 19. веку. То је тачно! Но, као што је познато, наша држава је у том периоду пролазила кроз период унутрашње консолидације и "јурење" за Европом. Да су којим случајем могли сами да одлучују, сигурно је да би у неком 18, 19. веку Срби у Угарској можда подигли споменик у сличном стилу налик овом. Као што је Дирер својом сликом Карла Великог
оживљао сећање на средњовековну државотворну традицију Немачке (тј. Франачке), исто су то радили пар векова касније српски бакроресци у Угарској
тако да би сигурно овакав споменик био начињен у неком (већински) српском граду у јужној Угарској, али опресивна мађарска власт то не би дозволила.
Да се вратим на тему. Да, сматрам да треба подићи овај споменик (у мањој размери, наравно) јер Немања то заслужује и споменик стилски није толико противречан околини (но, како нисам стручњак на овом пољу, остављам места за мишљење стручњака).
На крају, просечном грађанину Србије је средњовековна историја толико страна, да сам имао прилике да чујем, ономад када је емитована она несрећна серија "Немањићи" како је "Стефан Немања био баш непријатан према турском султану" (
!?). Немачка и данас као службени грб користи прерађену верзију оног који је употребљаван пре хиљаду година, док ми онај из периода Немањића никада нисмо узели у разматрање. У Хрватској, мање више, сви хрватским краљеви имају споменике по разним градовима. Код нас наши владари из тог периода, малтене, нигде немају споменике.