[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811725#p811725:120nylhv je napisao(la):
daors » Суб Јан 09, 2021 2:11 pm[/url]":120nylhv]ipak se niste eksplicitno izjasnili o samom spomeniku. Da li mogu da pretpostavim da vam se sviđa?
Обојица смо, у више наврата, дали свој суд о овом споменику. Укратко, не замерам му његов, условно речено, историцизам, већ димезније и одређене аспекте дизајна. Конкретно, постамент, који је за мене вишеструко споран, па и својерсну погрбљеност саме скулптуре.
Дакле, не, не свиђа ми се, али то не значи да је кич - понајмање из разлога који сте навели, и на коме инсистирају поједини фосили из кругова струке, који још увек мисле да је, рецимо, јасеновачки Камени цвет, мерило тога како данас, и довека, треба градити споменике. Није.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811725#p811725:120nylhv je napisao(la):
daors » Суб Јан 09, 2021 2:11 pm[/url]":120nylhv]
Šta je enkodovano u poruci koju treba da saopšti spomenik Stefanu Nemanji? Mač u podignutoj desnoj ruci (prvobitno je trebalo da bude krst), povelja u levoj odgovaraju stereotipima o srednjovekovnim vladarima, a ne naučnoj, ni kolektivnoj percepciji ovog velikana nacionalne istorije.
Уз дужно поштовање, ово су бесмислице. Мач и повеља нису стереотипи, већ сасвим прикладни симболи двојне улоге средњовековног владара.
Не знам о каквој научној и колективној перцепцији говорите, али тешко да српски народ перципира Стефана Немању као ишта друго осим владара, зачетника лозе Немањића, оснивача једне од најважнијих српских средњовековних држава, ктитора, и на послетку, светитеља.
Tek je postament na "razbijenom vizantijskom šlemu" diskutabilan: bez ulaženja u pojednosti, baš su Nemanjići bili ti koji su nepovratno i neopozivo vezali srpsku državu za vizantijski politički, veski i civilizacijski krug (pa čak su i ocila - srpska "4C" uzeta iz vizantijske heraldike).
Постамент је вишеструко споран, као што сам већ поменуо изнад. Ромејско царство је представљало само срце хелено-ромејске и хришћанске цивилизације. То што нам је, уједно, вековима било и непријатељ, не умањује ту основну чињеницу, и место Ромејског царства у култури и цивилизацији чији смо део. А имавши у виду да Ромејског царства данас нема, тај шлем доживљавам као крајње неумесно пострхумно иживљавање над бившим непријатељем који већ одавно није.
Moja opaska o tome da se estetikom primerenom 19. veku oblikuje kapitalno spomeničko delo u prvoj polovini 21. veka i da se samim tim ono svodi na kič sasvim je u skladu sa dominantnim karakteristikama tog fenomena, koje se navode i u jednoj od brojnih definicija (ova je sa vikipedije):
Kič (nem. Kitsch) je niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama i ciljem dostupnosti što širem krugu ljudi. Najčešće povlađuje nerazvijenom ukusu i izvesnim potrebama ljudi koje su na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti, ali sa jakim emocionalnim nabojem
To što spomenik Nemanji nije podignut mnogo ranije, recimo u jeku nacionalnog romantizma tokom druge polovine 19. veka, ne znači da sadašnje pokoljenje treba da ga realizuje u "umetničkom ključu" te epohe (kada su, na primer, Mađari realizovali seriju milenijumskih spomenika).
Međutim, desilo se baš to: sveden na nivo (poželjnog) stereotipa o "vaskolikom nemanjićkom srpstvu", takav spomenik se tek žalosno utapa u glib ovodnevne petparačke stvarnosti. On nas ne edukuje, ne isnpiriše, ne opominje, ne šalje nam ama baš nikakvu poruku. Šteta!
Уз дужно поштовање, ово је хрпа бесмислица, почев од ваше идеолошки обојене перцепције „савремености” (читава та прича о 19. и 21. веку), до игнорисања чињенице да и ми Срби имамо потребу, и право, да славимо своје великане, на начин који су то други чинили пре нас, и они још увек самосвесни настављају да чине и данас - истина, не у истој мери, јер су, за разлику од нас, тај посао обавили још у 20. или чак 19. веку.
Нема ту ничега што је стереотипно, кич, застарело, или шта већ; реч је о исконској и универзалној потреби једне заједнице да негује и изграђује свој идентитет, и свест о самој себи.
Дакле, то што износите су најобичније флоскуле, које су нам деценијама кривопредставњане као неке вишње истине, и оличење савремености, а заправо су биле само продукт владајућих идеологија тог времена (прво 20. века, а данас 21), и као што смо Вам изнад дали до знања, данас су те идеје и саме увелико застареле, ма колико на њима инсистирали којекакви фосили који би да се наметну као мерило доброг укуса, и који страхују да ће све оно у шта су уложили свој труд и време био разобличено као безвредно.
Крајње је време да се ослободите таквих идеја и да почтене да размишљате слободније. Мерило доброг укуса не може бити то у којој мери нешто кореспондира данас преовлађујућој пракси. У противном, Достојевски би био
passé, а смеће попут Харија Потера би било стандард добре књижевности.
Просто, или је нешто лепо - или није, премда и ту има доста субјективности. Не може Челинијев Персеј бити леп до дубоко у 20. век, а данас представљати „кич”. Оно што споменике у Скопљу, које упорно помињете, чини спорним, јесте квалитет израде и одсуство естетске вредности, а не сама чињеница да, тобож, гледају у прошлост (нешто што се тешко може рећи да добар део њих, јер пре одишу - данас савременим - постмодернистичким духом).