Savski trg

[solecar]

Uroš985 » 08 Jan 2021 00:01[/url]":3unn283v]Poslednji broj Pravoslavlja

Eto, čak se ni njima ne uklapa postolje.

 

[Bender Rodriguez]

Cela suština debate i podele oko spomenika se može opisati u četitri reda:

10% najekstremnijih i najzadrtijih uz opoziciju će uvek naći način da spomenik predstave kao ruglo i promašaj
10% najekstremnijih i najzadrtijih uz vlast će uvek naći način da spomenik predstave kao svetsko čudo
60% ljudi je negde između ove dve krajnosti, neki bliži jednom a neki drugom kraju, ali nisu ekstremisti
20% ljudi spomenik uopšte ne zanima niti imaju neko mišljenje o njemu

I to je sva suština. Ne vidim potrebu za pisanjem romana, ni sa jedne ni sa druge strane.

Ja sam lično u ovih 60%. Neću nikad otići ni u jedan ekstrem. Možda se samo približim jednom ili drugom. Ali o tome ću da se izjasnim kad se sve do kraja završi. Što savetujem i drugima (koji su tako, podeljenih mišljenja i utisaka i vide i pozitivno i negativno).

 

[beobike]

^
Ja na to gledam ovako. Ako hoćemo da negujemo kritičko mišljenje, onda nema svrhe samo komentarisati kada se sve zavši. Uprvo je poenta drugačija. Kroz kritički osvrt na svet oko sebe možemo ga učiniti boljim mestom za sve nas. I zato i treba uvek imati mišljenje i stav kako bi se sprečavale gluposti da nas se dešavaju, koliko je to naravno moguće, a ima svetlih primera. Kako ni jedna vlast nije Bogom data niti bezgrešna, svakako treba da postoji kritičko javno mišljenje. Nažalost, što je više klomoglavaca i ćutača, to je vlastima lakše.
Kritičko razmišljanje nije kritika bilo čega već racionalno promišljanje na osnovu iskustva, znanja, ideja, inforamcija...

Pitanje za razmišljanje, ako uporedimo spomenike Svetom Savi i Stefanu Nemanji, da li je Stefan Nemanja toliko značajniji da dobije toliko veći spomenik?
Na osnovu čega se uopšte određuju dimenzije spomenika za svakog ponaosob?
Šta je kritički i zlonamerno u pitanju koliko košta?
Da li svi oni koji su ismevali Skopje a dive se spomeniku, su sada promenili mišljenje i o glavnom gradu SM?

Jedino pohvalno šta mogu da nađem je što će Istorijski muzej konačno dobiti svoju zgradu ALI i to je pirova pobeda jer je na uštrb mnogo čega drugog, pre svega železnice. Ako Londonu železnica nije smetala, ne postoji ni jedan argument da je mi sklanjamo.

 

[DraganSt]

Bender Rodriguez » Pet Jan 08, 2021 3:41 am[/url]":157c2tan]Cela suština debate i podele oko spomenika se može opisati u četitri reda:

10% najekstremnijih i najzadrtijih uz opoziciju će uvek naći način da spomenik predstave kao ruglo i promašaj
10% najekstremnijih i najzadrtijih uz vlast će uvek naći način da spomenik predstave kao svetsko čudo
60% ljudi je negde između ove dve krajnosti, neki bliži jednom a neki drugom kraju, ali nisu ekstremisti
20% ljudi spomenik uopšte ne zanima niti imaju neko mišljenje o njemu

I to je sva suština. Ne vidim potrebu za pisanjem romana, ni sa jedne ni sa druge strane.

Ja sam lično u ovih 60%. Neću nikad otići ni u jedan ekstrem. Možda se samo približim jednom ili drugom. Ali o tome ću da se izjasnim kad se sve do kraja završi. Što savetujem i drugima (koji su tako, podeljenih mišljenja i utisaka i vide i pozitivno i negativno).

Ja bih rekao ovako:

10% najekstremnijih i najzadrtijih uz opoziciju će uvek naći način da spomenik predstave kao ruglo i promašaj
10% najekstremnijih i najzadrtijih uz vlast će uvek naći način da spomenik predstave kao svetsko čudo
10% ljudi je bliže jednom ili drugom kraju, ali nisu ekstremisti
50% ljudi kojima se spomenik svidja
20% ljudi spomenik uopšte ne zanima niti imaju neko mišljenje o njemu

Sto se tice onih 10% uz vlast koji predstavljaju spomenik kao svetsko cudo, niti bi ti ljudi bili tako ekstremni niti bi se njihov glas cuo da nije one prve grupe od 10% ekstremnih uz opoziciju, oni su samo reakcija na prvu grupu. Opozicija je odradila kao i obicno odlican posao za vlast. Da nisu toliko kritikovali, ne bi ni bilo potrebe da se toliko govori o spomeniku, ne bi bilo potrebe da vlast toliko brani Nemanju (Nemanju, ne samo spomenik). Napravili bi, otvorili i to je to, proslo bi skoro nezapazeno.

 

[DraganSt]

beobike » Pet Jan 08, 2021 6:08 am[/url]":1srmwmv4]^
Ja na to gledam ovako. Ako hoćemo da negujemo kritičko mišljenje, onda nema svrhe samo komentarisati kada se sve zavši. Uprvo je poenta drugačija. Kroz kritički osvrt na svet oko sebe možemo ga učiniti boljim mestom za sve nas. I zato i treba uvek imati mišljenje i stav kako bi se sprečavale gluposti da nas se dešavaju, koliko je to naravno moguće, a ima svetlih primera. Kako ni jedna vlast nije Bogom data niti bezgrešna, svakako treba da postoji kritičko javno mišljenje. Nažalost, što je više klomoglavaca i ćutača, to je vlastima lakše.
Kritičko razmišljanje nije kritika bilo čega već racionalno promišljanje na osnovu iskustva, znanja, ideja, inforamcija...

Pitanje za razmišljanje, ako uporedimo spomenike Svetom Savi i Stefanu Nemanji, da li je Stefan Nemanja toliko značajniji da dobije toliko veći spomenik?

Kada smo vec kod kriticnog misljenja, tvoja nekriticnost odzvanja vasionom, ti sve imas samo ne kriticno mislenje.

Prvo da li je Nemanja znacajniji, recimo da Svetog Save ne bi bilo da prethodno Nemanja nije pripremio teren za sve ono sto ce Sveti Sava uraditi, ali ok, o tome se moze diskutovati i moze se osporiti.
Medjutim, reci da Stefan Nemanja ima veci spomenik od Svetog Save je kao reci u matematici da je 2+2=5. Sveti Sava je dobio hram koji je 743 puta veci od spomenika Nemanji i tu se nema sta diskutovati, to su materijalne cinjenice, ali ti to ne zelis da vidis jer nemas kriticno misljenje. Ipak, ja cu popustiti i evo slazem se sa tobom, zato moramo da ispravimo gresku. Napravicemo spomenik Svetom Savi koji ce biti visok 30 metra.

 

[Дошљак]

Што се тиче самог споменика, мишљења сам да нам је за њега требал потпуно нова локација у БнВ као трг, и да је то могао да буде Трг Немањића и да на њему буду споменици целој династији, нешто попут Трга хероја.

 

[daors]

Iako su mogući različiti motivi, u osnovi kritika u vezi sa spomenikom Stefanu Nemanji je sledeće:

- proces odlučivanja je bio potpuno netransparentan, nije bila uključna, kako stručna, tkao ni ona opšta javnost (podsećanja radi, javno mnjenje je pre skoro 100 godina "pomerilo" Pobednika sa Terazija na Kalemegdan). Zato je, recimo, bačena sneka na izbor ruskog umetnika. Da je bilo javne rasprave, moguće je da bi se čula i dilema da li treba podizati spomenik Nemanji u podnožju njegove ulice, umesto njenom vrhu (trg Slavija). Gotovo slučajno smo saznali da će spomenik koštati 10 miliona evra (kažu tri puta više nego što bi danas koštala Statua slobode u Njujorku).

- spomenik podiže sadašnje pokoljenje stanovnika Srbije, a ne ono iz 19. veka pa je umetnička realizacija same skulpture u maniru tog perioda apsolutni promašaj - ona ne korespondira sa duhom našeg vremena i zato jeste kič poput skulptura u Skoplju podignutih prethodnih godina ili plastičnih replika gondola iz Venecije koje su često stajale na televizorima u domovima diljem nekadašnje SFRJ. Ispod su primer nedavnih spomenika baš iz Rusije koji korespondiraju sa vremenom nastanka (jedan žrtvama Staljinovog terora, drugi poginulm brorcima Crvene armije u Drugom svetskom ratu)

(DIGRESIJA: Srbi su tokom prethodne tri decenije "usavršili" manir retro-stilizacije sa crkvama koje su skoro sve izgrađene u srpsko-vizantijskom stilu. Dakle, ne da je vreme stalo, već se otišlo vekovima unazad. S druge strane, imamo primer iz druge Jugoslavije: komunisti su kroz takozvanu "brutalističku arhitekturu" u skladu sa tadašnjim umetničkim trendovima realizovali vanvremenske spomenike poput onih na Tjentištu, Kozari, Kadinjači, Šumaricama, Mostaru...)

- apsolutna dezorganizacija, odsutsvo vizje, politikanstvo pretvorili su celokupan proces u lakrdiju poput renoviranja Trga republike, četiri bulevara, gradnje gondole... Na primer, da li će plava lokomotiva stajati ispred zgrade bivše stanice ili će ostati na starom mestu, da li će u zgradi biti Teslin muzej, pa onda ona "beton hala" koja niče zbog kanalizacionog kolektora, a koja nije bila predviđena (zvanično, to još i ne postoji, jer Goran Vesić ili bilo ko drugi nije reč rekao zašto je došlo odstupanja od projekta).

- ako se na sve to doda da se spomenik realizuje na obodu uvek sumnjivog Beograda na vodi, jer o njemu mnogo više toga ne znamo nego li što znamo, definitivno ostaje utisak da je sve urađeno diletantski zbog hira ili fiks ideje jednog čoveka; u tom smislu, inače sama po sebi relativno skladna skulptura, jeste više spomenik propasti Srbije s početka 21. veka, nego li Stefanu Nemanji. Na sve to možemo dodati, inače kod Srba već sasvim odomaćeno, više puta odlagani završetak radova.

P.S. Da ne ostavim pogrešan utisak, ja mislim da Stefanu Nemanji treba podići reprezentativan spomenik i u tom smislu mi ne smeta veličina realizovane skulpture.

 

[beobike]

DraganSt » Pet Jan 08, 2021 9:13 am[/url]":35uxs8ic]

beobike » Pet Jan 08, 2021 6:08 am[/url]":35uxs8ic]^
Ja na to gledam ovako. Ako hoćemo da negujemo kritičko mišljenje, onda nema svrhe samo komentarisati kada se sve zavši. Uprvo je poenta drugačija. Kroz kritički osvrt na svet oko sebe možemo ga učiniti boljim mestom za sve nas. I zato i treba uvek imati mišljenje i stav kako bi se sprečavale gluposti da nas se dešavaju, koliko je to naravno moguće, a ima svetlih primera. Kako ni jedna vlast nije Bogom data niti bezgrešna, svakako treba da postoji kritičko javno mišljenje. Nažalost, što je više klomoglavaca i ćutača, to je vlastima lakše.
Kritičko razmišljanje nije kritika bilo čega već racionalno promišljanje na osnovu iskustva, znanja, ideja, inforamcija...

Pitanje za razmišljanje, ako uporedimo spomenike Svetom Savi i Stefanu Nemanji, da li je Stefan Nemanja toliko značajniji da dobije toliko veći spomenik?

Kada smo vec kod kriticnog misljenja, tvoja nekriticnost odzvanja vasionom, ti sve imas samo ne kriticno mislenje.

Prvo da li je Nemanja znacajniji, recimo da Svetog Save ne bi bilo da prethodno Nemanja nije pripremio teren za sve ono sto ce Sveti Sava uraditi, ali ok, o tome se moze diskutovati i moze se osporiti.
Medjutim, reci da Stefan Nemanja ima veci spomenik od Svetog Save je kao reci u matematici da je 2+2=5. Sveti Sava je dobio hram koji je 743 puta veci od spomenika Nemanji i tu se nema sta diskutovati, to su materijalne cinjenice, ali ti to ne zelis da vidis jer nemas kriticno misljenje. Ipak, ja cu popustiti i evo slazem se sa tobom, zato moramo da ispravimo gresku. Napravicemo spomenik Svetom Savi koji ce biti visok 30 metra.

Upravo si dokazao sve ono šta sam napisao. Apsolutna isključivost svih oni koji misle, kako god da misle. Namerno ili slučajno si pogrešno proičitao ili kako je tebi odgovaralo to šta sam napisao i to si naglasio samo onaj deo koji ti je "zanimljiv".
Nigde nisam pored nikoga, već naveo da se razmišlja o kriterijumima za postavljanje ovako nečega, a to nismo dobili. Spomenuo sam njih dvojicu kao predstavnike duhovne i svetovne Srbije i nisam primetio da sam stao na bilo čiju stranu. Ova tema me je navela na razmišljanje zato što najveći spomenici na svetu i jesu uglavnom, kažem većina, verski ili imaju veze sa verom ili simbolizuju opšta mesta. Tu se istina našao i recimo Kolumbo koji ima slične dimenzije kao Stefan Nemanja.

 

[Пантограф]

daors » 08 Jan 2021 10:11 am[/url]":1lu1lnqt]

Ne osporavam sadržaj tvog posta, ali, ovaj spomenik "Rževskom mlinu za meso" je nešto najgroznije što sam skoro video (a imam trenutno, sa mladuncima, 7 ptica u stanu).

 

[daors]

Пантограф » Fri Jan 08, 2021 11:56 am[/url]":1yc13l7r]

daors » 08 Jan 2021 10:11 am[/url]":1yc13l7r]

Ne osporavam sadržaj tvog posta, ali, ovaj spomenik "Rževskom mlinu za meso" je nešto najgroznije što sam skoro video (a imam trenutno, sa mladuncima, 7 ptica u stanu).

Pa dobro, ni ja ga ne bih voleo u komšiluku Ali hteo sam da ukažem na to da ni Rusi više ne prave spomenike kao što su to činili u sovjetskoj eri, otprilike kao što je kod nas bio onaj Stjepanu Filipoviću u Valjevu i u Opuzenu.

 

[DraganSt]

beobike » Pet Jan 08, 2021 12:35 pm[/url]":79he25un]

DraganSt » Pet Jan 08, 2021 9:13 am[/url]":79he25un]

beobike » Pet Jan 08, 2021 6:08 am[/url]":79he25un]^
Ja na to gledam ovako. Ako hoćemo da negujemo kritičko mišljenje, onda nema svrhe samo komentarisati kada se sve zavši. Uprvo je poenta drugačija. Kroz kritički osvrt na svet oko sebe možemo ga učiniti boljim mestom za sve nas. I zato i treba uvek imati mišljenje i stav kako bi se sprečavale gluposti da nas se dešavaju, koliko je to naravno moguće, a ima svetlih primera. Kako ni jedna vlast nije Bogom data niti bezgrešna, svakako treba da postoji kritičko javno mišljenje. Nažalost, što je više klomoglavaca i ćutača, to je vlastima lakše.
Kritičko razmišljanje nije kritika bilo čega već racionalno promišljanje na osnovu iskustva, znanja, ideja, inforamcija...

Pitanje za razmišljanje, ako uporedimo spomenike Svetom Savi i Stefanu Nemanji, da li je Stefan Nemanja toliko značajniji da dobije toliko veći spomenik?

Kada smo vec kod kriticnog misljenja, tvoja nekriticnost odzvanja vasionom, ti sve imas samo ne kriticno mislenje.

Prvo da li je Nemanja znacajniji, recimo da Svetog Save ne bi bilo da prethodno Nemanja nije pripremio teren za sve ono sto ce Sveti Sava uraditi, ali ok, o tome se moze diskutovati i moze se osporiti.
Medjutim, reci da Stefan Nemanja ima veci spomenik od Svetog Save je kao reci u matematici da je 2+2=5. Sveti Sava je dobio hram koji je 743 puta veci od spomenika Nemanji i tu se nema sta diskutovati, to su materijalne cinjenice, ali ti to ne zelis da vidis jer nemas kriticno misljenje. Ipak, ja cu popustiti i evo slazem se sa tobom, zato moramo da ispravimo gresku. Napravicemo spomenik Svetom Savi koji ce biti visok 30 metra.

Upravo si dokazao sve ono šta sam napisao. Apsolutna isključivost svih oni koji misle, kako god da misle. Namerno ili slučajno si pogrešno proičitao ili kako je tebi odgovaralo to šta sam napisao i to si naglasio samo onaj deo koji ti je "zanimljiv".
Nigde nisam pored nikoga, već naveo da se razmišlja o kriterijumima za postavljanje ovako nečega, a to nismo dobili. Spomenuo sam njih dvojicu kao predstavnike duhovne i svetovne Srbije i nisam primetio da sam stao na bilo čiju stranu. Ova tema me je navela na razmišljanje zato što najveći spomenici na svetu i jesu uglavnom, kažem većina, verski ili imaju veze sa verom ili simbolizuju opšta mesta. Tu se istina našao i recimo Kolumbo koji ima slične dimenzije kao Stefan Nemanja.

Nisam ja nista pogresno procitao. Postavio si pitanje, citiram "Pitanje za razmišljanje, ako uporedimo spomenike Svetom Savi i Stefanu Nemanji, da li je Stefan Nemanja toliko značajniji da dobije toliko veći spomenik? ". Odgovorio sam na tvoje pitanje, a ti sada odgovori kratko i jasno, da li je Hram Svetog Save manji od spomenika Nemanji? Ne skreci sa teme (skretanje sa teme je tehnika manipulacije kada ne moze da se odgovori argumentima).

 

[solecar]

daors » 08 Jan 2021 10:11[/url]":12cjihdi]- proces odlučivanja je bio potpuno netransparentan, nije bila uključna, kako stručna, tkao ni ona opšta javnost (podsećanja radi, javno mnjenje je pre skoro 100 godina "pomerilo" Pobednika sa Terazija na Kalemegdan).

Pametni ljudi pa naučili na greškama prethodnika.

 

[Kailan]

daors » Пет Јан 08, 2021 11:11 am[/url]":37o1z24a]

- spomenik podiže sadašnje pokoljenje stanovnika Srbije, a ne ono iz 19. veka pa je umetnička realizacija same skulpture u maniru tog perioda apsolutni promašaj - ona ne korespondira sa duhom našeg vremena i zato jeste kič poput skulptura u Skoplju podignutih prethodnih godina ili plastičnih replika gondola iz Venecije koje su često stajale na televizorima u domovima diljem nekadašnje SFRJ.

Нетачно. Кич се не дефинише коришћењем стилова из претходних периода већ смо милион пута прежвакали то на овој теми. То просто није истина, можете милион пута да понављате као аргумент и да цитирате сами себе то опет није тачно и нико на свету ко има икакво знање из уметности или естетике неће рећи да је тачно.

Прво и основно, архитектура у стиловима претходних епоха није била ни карактеристична само за 19. век него за целу људску историју.То је одувек било дозвољено и нормално у архитектури.

Оно на шта се ти позиваш су мишљења појединих модерниста како не треба градити у прошлим стиловима већ следити савремене трендове.
Иронија је у томе што "градити у савременим стиловима" данас подразумева градити у постмодернизму који управо раскида везу са таквим јасним разграничавањем модернизма према прошлости. Oдговорно тврдим да када бих овде поставио 20 слика најславнијих и најпоштованијих примера пост-модернистичке архитектуре бар 15 би овде било проглашено "кичем" од стране људи који појма немају о чему говоре већ само понављају 70 година старе флоскуле са домаћих факултета јер наши "професори" нит развијају своју науку нит се труде да иду у корак са светом. Језа ме ухвати кад се сетим који део домаће академије и даље вуче идеје немачких академика из 19. века које ни Немци више не уче као истините.

Ево са Википедије:

A new trend became evident in the last quarter of the 20th century as some architects started to turn away from modern functionalism which they viewed as boring, and which some of the public considered unwelcoming and even unpleasant. These architects turned toward the past, quoting past aspects of various buildings and melding them together (even sometimes in an inharmonious manner) to create a new means of designing buildings. A vivid example of this new approach was that Postmodernism saw the comeback of columns and other elements of premodern designs, sometimes adapting classical Greek and Roman examples.

Ти можеш да сматраш да је овај споменик промашај као што ја могу да сматрам да је она мучена спирала промашај али ни једно ни друго не можемо да се позивамо на неку "објективну истину" јер немамо основа за тако нешто.

 

[Аполон]

daors » Пет Јан 08, 2021 11:11 am[/url]":1ubla870]- spomenik podiže sadašnje pokoljenje stanovnika Srbije, a ne ono iz 19. veka pa je umetnička realizacija same skulpture u maniru tog perioda apsolutni promašaj - ona ne korespondira sa duhom našeg vremena i zato jeste kič poput skulptura u Skoplju podignutih prethodnih godina ili plastičnih replika gondola iz Venecije koje su često stajale na televizorima u domovima diljem nekadašnje SFRJ.

Кич се не дефинише употребом стилова из минулих епоха, као што је колега већ навео. Кад би то био случај, целокупну архитектуру западног света, од ренесансе до одбацивања историцизма, морали бисмо окарактерисати као такву.

Штавише, и сама идеја „(не)савременог”, на начин на који је употребљавате, крајње је спорна, и није ништа више од испразне (па и идеолошки обојене) флоскуле, засноване на субјективности и искључивости оних који је упорно форсирају, већ деценијама, и још увек мисле да је модерна део савремености, иако смо дубоко закорачили у постмодерно доба.

Савремено је све што је део нашег времена. Критика да је, рецимо, то што сте назвали српско-византијским стилом (настрану то што се тај појам у историји уметности искључиво односи на вардарски стил, на који се дек делић наших савремених цркава ослања) или, пак, хиџаб и никаб, нису савремени, евидентно је погрешна, јер су део наше савременице.

А све и да је такозвани српско-византијски стил (што је, опет, спозна дезигнација) несавремен, како погрешно тврдите, то га не чини спорним, ако урађа плодовима који су естетски прихватљиви и задовољавају потребе. У пракси то није увек случај, јер су средстав ограничена, а и архитекте неретко недовољно веште, али то не доводи у питање исправност употребе самих традиционалних архитектонских стилова који, ма шта Ви мислили о њима, по процени самих верујућих, најбоље задовољавају потребе њихове заједнице.

 

[Саша]

У прилог разговору о стиловима, у прошлости ме дуго држала идеја о пословној згради висине 5-6 спратова заједно с кровом, самостојећој и од стакла, која би обликом била типична шумадијска кућа.

Покушавао сам да је нацртам, али, како нисам ни архитекта, ни добар цртач, никако ми није успевало да личи на нешто боље од гаргантуовске куће лоших пропорција.

Сада ми пада на памет да би можда могла да буде с таквом само уличном фасадом у низу слепљених зграда, или самостојећа, али не од стакла ... У сваком случају, била би савремена и модерна.

 

[Аполон]

Мени би лично било најдраже да се се бар део наших кућа ослања на наше традиционално градитељство. Местимично има таквих примера, посебно у околини Златибора, али то су ипак изузеци. Нисам против примене и више интернационалниг стилова, какви данас доминирају, али било би лепо зачинити то море релативне безличности остварењима с мало више идентитета, како традиционалног, тако и креативног и индивидуалног.

Вишеспратнице, бар по мом скромном мишљењу, захтевају нешто другачији приступ. Ту је срећније решење оплемењивање детаљима везаних за тло на коме настају, него просто предимензионирање традиционалне куће, у нади да ће испасти изгледати подједнако складно и с пар додатних спратова (што је ретко случај).

А цркве и остале богомоље, које нису само место додира Бога и човека, већ и различитих генераца, више волим да видим у њиховом традиционалном руху. Нешто другачије, ту и тамо, јесте у реду, али драстичне систематске промене представљају проблем. То је, отприлике, као када би неко „осавременио” народну ношњу изменивши њен изглед у потпуности. Крајњи произвог би могао бити естетски прихватљив, али био би лишен свог идентитетског и историјског аспекта, и као такав, изгубио свој смисао.

 

[Uroš985]

Samo da pomenem kad se već govori o tome - izuzetno uspele stambene zgrade u moravskom stilu Dragiše Brašovana u Jagodini. To je lepota gledati! Kako su sjajno elementi naše tradicionalne arhitekture iskorišćeni i primenjeni u modernoj gradnji. Nešto zaista vredno što imamo!

A sa Savskim trgom ima veze zbog Korunovićeve pošte, čijoj se obnovi nadamo svi. On se koristio istim principima u modernoj gradnji. Mada ima i onih koji mu zameraju da nije imao mere ponekad. Da svega ima previše...

Brašovan pak u tom smislu savršen!

 

[Navip]

 

[Zezeljko]

Iskreno se plašim da će ovoliko zelenih površina biti kontraproduktivno, deluje mi kao da su baš preterali...

Imam osećaj da će sve to biti izgaženo, nakon nekoliko meseci, onda će se blato raznositi po stazama...

Sent from my Nokia 7 plus using Tapatalk

 

[Дошљак]

Поприлично су широке, а искрено не видим сврху кретања овим попречним стазама осим код ове две што воде ка пешачким прелазима.

 

[Igormartin]

5.1 slikano, uz dim iz Dorćolske toplane i stilski bekgraund

 

[Nik_B]

A ko će uopšte na ovaj trg da dolazi i zbog čega?

 

[Дошљак]

За сад само знатижељни. А кад заврше музеј посетиоци музеја. И кад се изграде зграде на месту БАСа и иза поште, онда ће туда пролазити станари тих зграда. Иначе што више гледам овај зелени појас у полукругу трга, стичем утисак да су исти требали да направе са супротне стране, до хотела Петровград, биоскопа Партизан и болнице Свети Сава, и да ту буду и дрвореди, а да плато око станице и споменика буде без зеленила.

 

[daors]

Gospodo @Kalian, @Apolon,

Ne plediram na bilo kakvu "objektivnu istinu" jer je ona nedostupna, kako saznanju, tako i iskustvu. No, dopustite da čista srca polemišem sa vama po ovoj stvari jer me celokupna situacija rastužuje, istovremeno i kao građanina, i kao rodoljuba.

Priča se da je Bogdan Bogdanović, dok je tražio rešenje za Kameni cvet u Jasenovcu, sa svojim studentima zanoćio u nekropoli srednjovekovnih stećaka negde u Bosni i Hercegovini. Hteo je, neko je zabelžio, da oslušne duše mrtvih kako bi realizovao spomeničko delo dostojno žrtava.

I danas, 55 godina otkada je taj spomenik podignut, dovoljan je treptaj oka da nas on izvede iz "jezika diskurzivnih simbola" i nemo nam saopšti lekciju o kolosalnom posrnuću ljudskog roda, a nama Srbima istovremeno i o strašnoj nacionalnoj tragediji.

Ja nisam kompetentan da dajem ocenu o umetničkom stvaralaštvu vajara Aleksandra Rukavišnjikova, ali ću vas podsetiti da su od strane stručnih članova žirija svi radovi prispeli na konkurs za spomenik Nemanji, pa i njegov, okarakterisani "niskim umetničkim i idejnim nivoom".

Jedan od članova te komisije, vajar Miodrag Živković (među njegovim delima su spomenici na Tjentištu, Kadinjači, pilotima-braniocima u Zemunu), podneo je ostavku zbog izbora rada ruskog skulptora, tvrdeći da je odluka doneta pod pritiskom predstavnika vlasti u komisiji.

Šta je enkodovano u poruci koju treba da saopšti spomenik Stefanu Nemanji? Mač u podignutoj desnoj ruci (prvobitno je trebalo da bude krst), povelja u levoj odgovaraju stereotipima o srednjovekovnim vladarima, a ne naučnoj, ni kolektivnoj percepciji ovog velikana nacionalne istorije.

Tek je postament na "razbijenom vizantijskom šlemu" diskutabilan: bez ulaženja u pojednosti, baš su Nemanjići bili ti koji su nepovratno i neopozivo vezali srpsku državu za vizantijski politički, veski i civilizacijski krug (pa čak su i ocila - srpska "4C" uzeta iz vizantijske heraldike).

Moja opaska o tome da se estetikom primerenom 19. veku oblikuje kapitalno spomeničko delo u prvoj polovini 21. veka i da se samim tim ono svodi na kič sasvim je u skladu sa dominantnim karakteristikama tog fenomena, koje se navode i u jednoj od brojnih definicija (ova je sa vikipedije):

Kič (nem. Kitsch) je niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama i ciljem dostupnosti što širem krugu ljudi. Najčešće povlađuje nerazvijenom ukusu i izvesnim potrebama ljudi koje su na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti, ali sa jakim emocionalnim nabojem

To što spomenik Nemanji nije podignut mnogo ranije, recimo u jeku nacionalnog romantizma tokom druge polovine 19. veka, ne znači da sadašnje pokoljenje treba da ga realizuje u "umetničkom ključu" te epohe (kada su, na primer, Mađari realizovali seriju milenijumskih spomenika).

Međutim, desilo se baš to: sveden na nivo (poželjnog) stereotipa o "vaskolikom nemanjićkom srpstvu", takav spomenik se tek žalosno utapa u glib ovodnevne petparačke stvarnosti. On nas ne edukuje, ne isnpiriše, ne opominje, ne šalje nam ama baš nikakvu poruku. Šteta!

A u ovom gradu ima izuzetno uspešnih ostvarenja iako nisu tako grandiozna. Uzmimo, na primer, spomenik Nikoli Tesli ispred ETF-a, delo Frane Kršinića iz 1956. Realizovano u "dominantnom umetničkom ključu" sredine 20. veka, ono i pored svoje svedenosti reprezentuje veličinu Nikole Tesle.

Ne može se, na to pokušavam da ukažem, veliko spomeničko delo realizovati van duha epohe (pa makar to bila i postmoderna) i to kroz banalizovnu reprezentaciju (kralj sa žezlom ili mačem, vojskovođa na konju, lučki radnik sa lopaotm ili čekićem - to imamo nizvodno kraj Save).

Na žalost, zbog pobrojanog spomenik Stefanu Nemanji, iako najgrandiozniji, tek je jedan u nizu promašaja iz prethodnih godina među kojima su i oni Gavrilu Principu, majoru Milanu Tepiću, naravno i spomenik Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu.

A sve zato što je verovatno neko negde jednostavno pokazao prstom i rekao: "Ovaj ćemo!" Tako se, bez pitanja onih koji su stručni, bez pitanja javnosti, ne radi ništa, pa ni ne podižu spomenici koji treba da traju vekovima.

Gospodo, da zaključim: uz komentare i kritičke opaske (ona o podvđenju pod srpsko-vizantijski, odnosno vardarski stil potonjeg moravskog, ali i prethodnog raškog stila je opravdana), ipak se niste eksplicitno izjasnili o samom spomeniku. Da li mogu da pretpostavim da vam se sviđa?

 

[trialin]

Kaze Vesic otvaranje trga 27 januara ali trebace jos dva meseca,posle probnog rada od mesec dana crpne stanice da se urade tramvajske bastice i saobracajnica znaci negde do jula ove godine.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=IU2T76eyAOc[/youtube]