Пре три дана сам прошао аутобусом Савском улицом па око целог Трга, и први пут сам све сагледао на нов начин - учинило ми се, чак, да ће се и пропорције самог Споменика, и у односу на Трг, на крају међусобно сложити. На свеж, нов и оригиналан начин.
Сам себе сам изненадио таквом новом, тренутном перцепцијом. Видећу да ли ће опстати када се све заврши, и гледа из других, различитих очишта.
Слично је и с целом визијом БнВ. То је оно и онолико што наша држава и друштво у овом тренутку реално могу. У односу на идеално имам доста замерки и примећујем доста мањкавости, али, када се све узме у обзир, представља корак напред, нешто што нисмо имали и што Београд гура унапред.
Са завршетком Храма, обилазнице и овог дела града, Београд коначно хвата корак с другим, правим великим градовима европске цивилизације. Истина, само донекле, ако се узму у обзир дивља градња, недостатак канализације и пречистача, и држава и култура у којима су комунистичка идеологија и нецивилизованост још јаки. У том смислу нов, мали знак охрабрења представља употреба званичног српског језика у једном великом тржном центру као што је Галерија - на улазима, у гаражи, ознакама улица, путоказима и понекој радњи (и све више у целом Београду).
Имам мноштво фотографија из протеклих неколико дана, али, лаптоп ми је на озбиљној поправци па неколико недеља нећу моћи да их објављујем.