U redu ali moja poenta je da kod praznih ili zapuštenih objekata i lokacija ne mora uvek da se radi o nečijem bezobrazluku ili nameri da opelješi državu odnosno da budu jači od nje. Jednostavno, postoje slučajevi gde je, usled brojnih faktora (te nacionalizacija, te prenamena, te naknadna izgradnja, te denacionalizacija, te ode firma u stečaj ili vlasnik više nije živ ali se pravo prenelo na rodbinu... itd, u nedogled...) situacija zamršena i nerešena. I da bi se rešila, moraju da se stvore pravni okviri za to. A pravni okviri podrazumevaju i da se neki zakoni izmene. Da se sudovi dovedu u red i aktiviraju. I da se u proces, po potrebi, uključe i stručnjaci (recimo ako se radi o nekom kulturnom dobru koje je toliko ruinirano da se postavlja tehnička dilema da li ga rušiti ili obnavljati).
Kažem, primera je mnogo i vrlo su raznovrsni. Ali država uglavnom ne želi da se bavi takvim stvarima dokle god politički vrh to ne naloži. A i kad naloži, uradi se jedan slučaj, po naređenju. Opet bez izmena zakona i sistemskog donošenja potrebnih pravnih okvira.