Savski trg

[spatiotecte]

Taj na Tašu još i liči na nešto a ovaj sa Savskog trga kao Alma quattro bilbord sa autobuskog stajališta.

 

[Dzigi Bau]

Вожд » Uto Avg 25, 2020 6:54 pm[/url]":3d5o6uv1]Тај споменик у Ташмајданском парку колико знам старији је од оног са Савског трга, постављен је 2010. и постојали су паралелно.
У њему се само огледа потреба у народу да се тим жртвама подигне достојно спомен обележје, односно спомен комплекс, када већ држава и град то нису у стању.

Што се тиче жртава ратова дедедесетих, наравно спомен парк, озбиљан међународни конкурс, квалитетно решење..

Што се тиче споменика за жртве ратова 90-их, чини ми се да су многи заборавили да већ постоји један велики споменик, на великом простору, велики плато-спомен парк, само што је настао као идеја Мире Марковић и зато је заборављен, јесте да се односи само на жртве НАТО бомбардовања, али може да се тај простор измени, доради, причам о споменику Вечна ватра на Ушћу

 

[stf]

relja » 25 Авг 2020 05:46 pm[/url]":2rpyekyk]

Вожд » 25 Aug 2020 06:35 pm[/url]":2rpyekyk]
Tasmajdanski park.

I ovo im je kao zamena?
Rendom stenčuga izvađena iz neke rupe na gradilištu i ploča napravljena za 15 minuta kod prvog kamenoresca ispred najbližeg groblja?

Ајде што то није тај споменик, већ старији, него што његову форму вређаш, док скоро идентичну форму споменика Браниоцима Београда који се налази на Калемегдану си својевремено хвалио из петних жила ... врло интересантна недоследност. :wink:

 

[Felix]

Marioneta » 24 Aug 2020 09:06 pm[/url]":gn2nzwbv]

Felix » Pon Avg 24, 2020 10:23 pm[/url]":gn2nzwbv]Od kada fizička veličina spomenika korespondira sa stepenom istorijskog značaja jedne ličnosti?

Isorijski značaj neke ličnosti utiče na sve kada je u pitanju spomenik, pa tako i na veličinu.

U svakom slučaju nije za očekivati da se Stefan Nemanja napravi u nekoj varijanti poprsja poput pisca ili pesnika, a ni da bude sličan knezu Mihajlu ili Karađorđu jer ih dele vekovi sa svim razlikama koje su postojale u tim vremenima.

Ovo na kraju da je trebalo da ima veze sa nasleđem i estetikom srpskog/jugoslovenskog vajarstva je tek sporno kao da postoji neka čuvena tradicija po tom pitanju pa je važno da se sledi?! Konkurs je raspisan internacionalno, kako za sam trg tako i za spomenik, što je i normalno jer ne postoji nikakav valjan razlog da se traži isključivo neko domaće rešenje, već što je moguće kvalitetnije. ... A to što se nekima ne dopada to je ok, njihovo pravo. O ukusima se ne raspavlja ...

Nije spomenik u centru Beograda sladoled ili film pa da se o ukusima ne raspravlja.

Ovo je javni projekat koji se finansira našim novcem i o tome itekako treba da se raspravlja. Pri tome je sporan jer je stručni deo žirija glasao protiv, a politika za. Politika vodi sport, vodi privredu a sada i umetnost. Zato je Nemanja simbol degradacije struke u korist politike. Isti kao i sa novogodišnjim "ulepšavanjem" Beograda. Umesto struke odlučuje politika i firma dobavljač i onda prestonica izgleda kao Alibabin 3D katalog kiča.

Nisi u pravu kada kažeš da spomenici ličnostima iz različitih epoha ne mogu da sliče jer ih dele vekovi.

Trg heroja u Budimpešti je posvećen najvećim ličnostima nacionalne istorije. Nema slomljenih kaciga i vulgarizacije simbola. Estetika je ista bez obzira na epohu. Od Svetog Ištvana, Sibinjanina Janka do Lajoša Košuta. Skulpture i ceo trg su osmislile čuvene mađarske arhitekte i vajari a ne političari iz žirija. I zato je njihov trg deo UNESKO nasleđa i jedan od razloga zašto milioni posetilaca idu u Budimpeštu svake godine.

A mi se igramo umetnosti tako što nipodaštavamo struku i podilazimo ukusima dnevne politike.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Дошљак]

Друштво, искрено узалуд сва прича о споменицима ако остане распад од објеката дуж трга.

 

[Earthmoving]

Sto se tiče ex spomenika žrtvama rata na trgu, voda ide na moju vodenicu koja tvrdi da je moderna umetnost (sa arhitekturom) bezvredna, jer lepo neko reče da se niko skoro nije ni setio da je postojao kolko je bio bezličan, pa se niko nije ni bunio što se sklanja. Kada bi recimo hteli sklone spomenik neznanom junaku na Avali i vrate recimo Žrnov, verujem da bi bilo drugačije, da bi se mnogi bunili. Istoricizam se uvek pokazuje vredniji od moderne umetnosti/arhitekture & Co.
Što se tiče Mirinog spomenika na Ušću, dignutog posle bombardovanja 99-e, on je imao u početku uspravno osvetljenje zracima svetla ka nebu, i posle promene vlasti 2000-e, jedna od prvih stvari je bila da se taj svetlosni efekat ugasio. A bio je zanimljiv. Međutim, zar obelisci nisu egipatska simbolika? Otkud Mira/Zloba komunisti da propagiraju egipatsku simboliku? Ajd piramide Rtanj i Visočica, to su naše starije od egipatskih, al ne sećam se da ima obeliska u srbskoj tradiciji?

 

[relja]

stf » 26 Aug 2020 08:33 am[/url]":3jn5dqwe]

relja » 25 Авг 2020 05:46 pm[/url]":3jn5dqwe]

Вожд » 25 Aug 2020 06:35 pm[/url]":3jn5dqwe]
Tasmajdanski park.

I ovo im je kao zamena?
Rendom stenčuga izvađena iz neke rupe na gradilištu i ploča napravljena za 15 minuta kod prvog kamenoresca ispred najbližeg groblja?

Ајде што то није тај споменик, већ старији, него што његову форму вређаш, док скоро идентичну форму споменика Браниоцима Београда који се налази на Калемегдану си својевремено хвалио из петних жила ... врло интересантна недоследност. :wink:

Prvo, ne znam na koji "to nije taj spomenik" misliš, drugo ne znam na koji "spomenik braniocima Beograda na Kalemegdanu identične forme" sam branio i gde?
Znam da na Beogradskoj tvrđavi postoji beli mermerni obrađeni blok sa uklesanim tekstom, posvećen jednom događaju na mestu na kojem su se vekovima ređale velike stvari i da je zato lepo sveden i ukopljen u celinu.
Ne znam da postoji neobrađen običan kamen na koji je ušrafljena jeftina tabla kupljena kod kamenoresca sa nekim uopštenim i otaljavajuće sročenim tekstom.
Treće, hvala što me pratiš. Jeste malo jezivo, ali komično koliko je jadno.

 

[Дошљак]

Ево пар слика у пролазу. Обратите пажњу на нов тротоар испред апотеке у приземљу болнице Свети Сава и на уџерицу у позадини којој изолују фасаду.

 

[Marioneta]

Felix » Sre Avg 26, 2020 8:56 am[/url]":6qxnp145]Nije spomenik u centru Beograda sladoled ili film pa da se o ukusima ne raspravlja.

Ovo je javni projekat koji se finansira našim novcem i o tome itekako treba da se raspravlja. Pri tome je sporan jer je stručni deo žirija glasao protiv, a politika za. Politika vodi sport, vodi privredu a sada i umetnost. Zato je Nemanja simbol degradacije struke u korist politike. Isti kao i sa novogodišnjim "ulepšavanjem" Beograda. Umesto struke odlučuje politika i firma dobavljač i onda prestonica izgleda kao Alibabin 3D katalog kiča.

Nisi u pravu kada kažeš da spomenici ličnostima iz različitih epoha ne mogu da sliče jer ih dele vekovi.

Trg heroja u Budimpešti je posvećen najvećim ličnostima nacionalne istorije. Nema slomljenih kaciga i vulgarizacije simbola. Estetika je ista bez obzira na epohu. Od Svetog Ištvana, Sibinjanina Janka do Lajoša Košuta. Skulpture i ceo trg su osmislile čuvene mađarske arhitekte i vajari a ne političari iz žirija. I zato je njihov trg deo UNESKO nasleđa i jedan od razloga zašto milioni posetilaca idu u Budimpeštu svake godine.

A mi se igramo umetnosti tako što nipodaštavamo struku i podilazimo ukusima dnevne politike.

O tome da li se nekome sviđa ili ne sviđa veličina i izgled spomenika na mestu na kojem treba da se postavi nije pitanje umetnosti već estetike, odnosno shvatanja i doživljavanja lepog. I tačno, spomenik nije sladoled pa sa te strane ne treba previše trošiti reči, jer pitanje lepoga ne može da se svede pod egzaktna merila. Idejna rešenja umetnika su različita i nekome mogu da se svide ili ne svide, ali zbog toga nisu manje umetnička, a još manje su neestetska.
Tačno, spomenik je javni projekat i njegovo postavljanje u sklopu uređenja Savskog trga kao i šireg uređenja starog dela grada kao i izgradnja BnV nisu dominantno estetsko pitanje da bi se raspravljalo o lepoti. Deo žirija kojeg su činili vajari i slikari, tj. deo koji je strukovno povezan sa izgradnjom spomenika, pre svega vajari, rukovodio se svojim kriterijumima ističući njima važna umetnička merila. Međutim, kao što kažeš, spomenik je prvenstveno javni projekat, a ne umetnički ili estetski, pa insistirati na toj dimenziji projekta zapravo ga koči, blokira, čini neizvesnim, neostvarljivim u bliskoj, a vrlo verovatno i u daljoj decenijskoj budućnosti. Vajari i slikari su ignorisali činjenicu da odlaganje rešenja znači mnogo veći problem nego izbor najboljeg od pristiglih. Naravno, da prvonagrađeni nema elementarne umetničke vrednosti ne bi bio ni nagrađen. Pobednički rad i vajar čiji je autorsko delo predstavlja umetničku vrednost i oko toga nekih većih sporenja nije bilo, niti može biti sa stručne strane, ali postoji viđenje primerenosti pobedničkog rada za prostor za koji je namenjen. I tu je pitanje ukusa, estetski momenat koji presuđuje. U prigovoru se tvrdi da Nemanja liči na Cara Dušana (kao da se sa sigurnošću zna ko je kako izgledao), te da nema adekvatnu odeću (kao da se zna kakvu je tačno nosio), da nema "dostojanstveni stav samodršca" (nije bio samo vladar već i monah što je bitno jer koliko je uticao na stvaranje srpske države toliko je bitan i za stvaranje srpske crkve), da postament i dimenzije skulpture nisu u adekvatnoj srazmeri (kao da postoji neka neprikosnovena srazmera, a ne viđenje umetnika). Takođe se prigovra kako su neprihvatljive kompjuterske izmene, već sve mora da se priloži u materijalnoj formi, što je zahtev svojstven nekom vremenu u kojem kompjuterska tehnologija nije imala današnje mogućnosti. I tu je bila ključna tačka sukoba, ako se pogledaju prigovori. Kompjuterski prikazi dorade nisu bili prihvatljivi tradicionalnim shvatanjima vajara i slikara. U današnje vreme raditi više puta celovitu realnu skulpturu predstavlja ne samo ogroman gubitan vremena i novca, već i postupanje koje negira dostignuća moderne umetnosti, nauke i tehnike. Uglavnom, ma koliko prigovori vajara i slikara imaju smisla sa stručne strane, oni sa strane realizacije projekta jedva da imaju dodir sa realnošću iako se na realnost pozivaju. Prigovor da veličinu spomenika treba prilagoditi okolnim objektima ima smisla, ali to znači da treba da bude manji od njih i praktično nevidljiv sa nekog drugog mesta osim sa trga. Da je takvo rešenje obavezno zbog nečega osim zbog estetskih uverenja o kojima se ne raspravlja ne predstavlja sveto pismo, već je eventualno deo neke umetničke dogme, a svaki pravac u umetnosti sadrži takve delove. ...
Slomljena kaciga nije nikakav vulgarizacija simobola, već veoma snažno izražena situacija ratova u kojima Vizantija gubi svoju moć, a Srbija Stefana Nemanje stiče i doživljava procvat. Vreme u kojem je šlem bio zaštita od mača, koplja, buzdovana i sl. simbolizuje na očigledan način i silu koja je tu zaštitu slomila. I nije uzet neki drugi deo oklopa već baš šlem, što ukazuje na liderstvo ...
Uglavnom, primedbe imaju smisla, ali da su važnije od čitave ideje i da sve skupa nije vredno da bude na trgu zaista je preterano pa da se radi i o nekom mnogo manje poznatom i dokazanom vajaru.

 

[johnny_s]

Estetika nije pitanje umetnosti, logo može biti estetski lep, a da ne bude umetnost. Bitno je prvo razgraničiti to da je estetika jasno matematički zasnovana na proporciji i odnosima, a prvi su ovo shvatili još starogrčki filozofi. Dakle, možemo da imamo lični ukus i može umetničko delo nekog manje, a nekog više sa dotiče, ali molim vas da prestanete da pričate o estetici kao o nečemu što je apstraktno, kad je ona veoma matematički konkretna. Ovaj spomenik ne zadovoljava estetske kriterijume:
1. Podeljen je na pola, što je neprihvatljivo, trebalo je koristiti zlatni presek ili odnos 1 prema 2.
2. Smaknut je u odnosu na osu Nemanjine, ali bez jasne mere, kao da je neko pogrešio kad je pravio temelje. Trebalo je uskladiti pomeranje sa osama ulica oko trga i odnosima isečaka.
3. Odnos zgrade Železničke i spomenika nije ni razmatran, iako je ova odmah pored njega.
Ovu su samo neki od argumenata, a neko stručniji bi mogao mnogo bolje i poduže da obrazloži.
U svakom slučaju, slažem se u jednom, o estetici se ne raspravlja, ona je sasvim jasna i jasno je da je ovaj spomenik u tom smislu potpuna greška.

 

[GOJE]

And7rey » 25 Aug 2020 05:04 pm[/url]":1btnp6nk]

Strahinya » Uto Avg 25, 2020 5:37 pm[/url]":1btnp6nk]Pa naravno da nije ni na šta ličio. Koji turist bi došao pogledati taj pravougaoni izrđali spomenik na napola loše uređenom i prljavom trgu na kojem nisi znao ko pije, a ko plaća, na kojeu su žardinijere bile izrđale i pune otpadaka?

Najpre funkcija spomenika nije da privlači turiste već da simbolično podseća na istorijske ličnosti i dešavanja. Da je trg bio neuredan to stoji, da je taj spomenik usred rekonstrukcije celog prostora morao da ide takodje stoji, ali nebriga o spomeniku i trgu ne znači da spomenik nije imao svoju vrednost i simbolični značaj.

DraganSt » Uto Avg 25, 2020 5:37 pm[/url]":1btnp6nk]
Prvo spominik Nemanji uopste nije skandalozan da bi smo koristili komparaciju tj rec "skandalozniji".
A sto se tice spomenika zrtvama ratova 90ih, on je skandalozan jer je bedan, neugledan, nalazio se na mestu pored kog je bilo strasno proci. Po meni zrtve ratova 90ih zasluzuju mnogo bolji i lepsi spomenik, na lepom mestu. Ako ti smatras da ne zasluzuju, onda nemaj reči.

Tebi možda nije skandalozan. Objektivno gledano jeste skandalozan. Skandalozan je po gabaritima i po stilu koji se ne poklapa ni sa epohama 19. i 20. veka a kamoli sa današnjim standardima graditeljstva i estetike. Ti takodje mešaš babe i žabe. Znamo da je Savski Trg ružan i da se spomenik nije održavao, ali to ne znači da je on bio ružan sam po sebi samo zato što se tebi nije svidjao.

Pitam ja vas da li je i ovo ružno, ako znate uopšte koji je ovo spomenik i gde se nalazi.

Ovde sam se strašno osramotio pre više od deset godina. Pentrao sam se k'o mlad majmun (ili instaturista) za što bolju fotku - nisam znao šta predstavlja čitava instalacija. Kada me je policajka opomenula i kad sam postao svestan simbolike - dugo mi je trebalo da dođem sebi.

Lično sam veliki ljubitelj apstraktne forme i simbolike.

 

[astrodule]

Uh @Goje sad mi je lakše jer sam istu stvar uradio kada sam bio prvi put u Berlinu.

 

[Пантограф]

Стварно сте... клинци

 

[DraganSt]

Povodom toga da nije jasno da li ce Nemanja nositi mac ili krst, stvari su sasvim jasne za onog ko je hteo da shvati. Nemanja ce nositi mac. Tacka. Ko ne zeli da shvati, taj ce naravno i dalje potezati to pitanje.

 

[DraganSt]

Felix » Sre Avg 26, 2020 9:56 am[/url]":2ts20wf1]

Marioneta » 24 Aug 2020 09:06 pm[/url]":2ts20wf1]

Felix » Pon Avg 24, 2020 10:23 pm[/url]":2ts20wf1]Od kada fizička veličina spomenika korespondira sa stepenom istorijskog značaja jedne ličnosti?

Isorijski značaj neke ličnosti utiče na sve kada je u pitanju spomenik, pa tako i na veličinu.

U svakom slučaju nije za očekivati da se Stefan Nemanja napravi u nekoj varijanti poprsja poput pisca ili pesnika, a ni da bude sličan knezu Mihajlu ili Karađorđu jer ih dele vekovi sa svim razlikama koje su postojale u tim vremenima.

Ovo na kraju da je trebalo da ima veze sa nasleđem i estetikom srpskog/jugoslovenskog vajarstva je tek sporno kao da postoji neka čuvena tradicija po tom pitanju pa je važno da se sledi?! Konkurs je raspisan internacionalno, kako za sam trg tako i za spomenik, što je i normalno jer ne postoji nikakav valjan razlog da se traži isključivo neko domaće rešenje, već što je moguće kvalitetnije. ... A to što se nekima ne dopada to je ok, njihovo pravo. O ukusima se ne raspavlja ...

Nije spomenik u centru Beograda sladoled ili film pa da se o ukusima ne raspravlja.

Ovo je javni projekat koji se finansira našim novcem i o tome itekako treba da se raspravlja. Pri tome je sporan jer je stručni deo žirija glasao protiv, a politika za. Politika vodi sport, vodi privredu a sada i umetnost. Zato je Nemanja simbol degradacije struke u korist politike. Isti kao i sa novogodišnjim "ulepšavanjem" Beograda. Umesto struke odlučuje politika i firma dobavljač i onda prestonica izgleda kao Alibabin 3D katalog kiča.

Nisi u pravu kada kažeš da spomenici ličnostima iz različitih epoha ne mogu da sliče jer ih dele vekovi.

Trg heroja u Budimpešti je posvećen najvećim ličnostima nacionalne istorije. Nema slomljenih kaciga i vulgarizacije simbola. Estetika je ista bez obzira na epohu. Od Svetog Ištvana, Sibinjanina Janka do Lajoša Košuta. Skulpture i ceo trg su osmislile čuvene mađarske arhitekte i vajari a ne političari iz žirija. I zato je njihov trg deo UNESKO nasleđa i jedan od razloga zašto milioni posetilaca idu u Budimpeštu svake godine.

A mi se igramo umetnosti tako što nipodaštavamo struku i podilazimo ukusima dnevne politike.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Pa da napravimo mi jedan ovakav trg nasih heroja kao sto Madjari imaju? Ja sam pre dve godine pisao Folicu na instagramu i predlagao mu to. Negde u centru Beograda. Da bude isto ovako veliki kao madjarski? Ah, da smetace ti megalomanija, jer je nas. Tudji ti ne smetaju naravno. Tu lezi problem.

A sto se tice toga da je strucni deo zirija nadglasan politickim delom zirija...Da su toliko casni ti strucnjac koji su bili u ziriju, oni ne bi nu privatili ucesce jer unapred su znali da mogu biti nadglasani politicarima, zar ne? Nego kada izgube, placu kao devojcice.

 

[Marioneta]

Estetika je filozofska disciplina koja se bavi pitanjima lepog. Svako filozofsko učenje ima svoju estetiku i svoje viđenje lepoga. Estetika i umetnost se prepliću, ali ne poklapaju, tako da ih je nemoguće u potpunosti odvojiti, čak se može reći da umetnici na svoj način tragaju za lepim, kao što filozofi svojim učenjima stvaraju estetske principe. Estetika nije matematički model, podložna je društvenim, kulturnim i relgijskim vrednostima. Ono što je proporcionalno ne mora biti lepo za nekoga ko drugačijoj kompoziciji vidi lepotu. ...
Što se samo spomenika tiče on je specifična umetnička zamisao aplicirana u određeni prostor. Veličina postamenta koji je zamišljen kao svojevrstan izložbeni prostor determinisala je veličinu skulpture, a time i celi spomenik. Stavljanje spomenika izvan ose Nemanjine deluje neobično ako se gleda sam spomenik, ali ako se gleda muzej onda imamo drugačiju kombinatoriku koja odstupa od strogih tradicionalnih geometrijskih modela. Zbog čega se pristupilo takvom rešenju, a ne postavljanju na vrata muzeja može da se razume upravo zbog vrata muzeja kao najzanimljiviji deo cele zgrade. Da je spomenik stavljen centralno, morao bi biti toliko mali da bi vrata bila vidljiva sa ose, a to bi bilo neozbiljno, jer bi vrata ispala značajnija od Nemanje. Ovako je sačuvan pogled na muzej i sa spomenikom čine svojevrsnu celinu, što u širem kontekstu trga uopšte ne izgleda loše.

 

[Earthmoving]

Ako je estetika u smislu lepote spoljašnjosti filozofska disciplina, ima li koje delo poznatog filozofa koja se time bavi? Ja baš i nisam našao da se filozofi bave spoljašnjom lepotom i njenim kvalitetima, proporcijama, time se više bave umetnici tipa slikari, vajari. Nažalost arhitektura je u 19 v. lišena umetnosti kada je prešla u inžinjerstvo tipa Ajfel: gvožđe, prvo mostovi a zatim i zgrade neboderi, što je bila prekretnica u istoriji arhitekture kada su njome počeli se bave ljudi koji se ne razumeju u lepotu. Pričao sam već da mi je drugarica dala knjigu Istoriju Arhitekture sa Arhitektonskog faxa, i video sam da im je obeleženo samo od moderne arhitekture, samo od toga uče, bez baroka, renesanse, gotike, romaničke... A bez izučavanja toga, simbola, njihovih elemenata nije mi jasno kako bi neki svršeni arhitekta mogao da dizajnira npr uređenje Savskog trga u istorijskom stilu kad nema pojma o njegovim elementima, simbolima i sl. Pa tako i ja mogu se bavim arhitekturom, ne trebaju nikakve licence i faxovi za takvo neznanje.

 

[Дошљак]

О каквој естетици причамо са два недовршена градилишта и распалим уџерицама?

 

[Earthmoving]

Pa to ti kažem, ako treba se uredi Trg, kompletira u istom istorijskom stilu zgradama umesto udzerica, ko je ovde školovan da to uradi? Oni nemaju pojma, ubudziće neku modernu ružnu zgradirinu kao kod Skupštine. Nemaju blage veze sa ranijim stilovima, učeni su samo o modernim.

 

[Felix]

DraganSt » 26 Aug 2020 09:36 am[/url]":rovpdl1z]

Felix » Sre Avg 26, 2020 9:56 am[/url]":rovpdl1z]

Marioneta » 24 Aug 2020 09:06 pm[/url]":rovpdl1z]

Felix » Pon Avg 24, 2020 10:23 pm[/url]":rovpdl1z]Od kada fizička veličina spomenika korespondira sa stepenom istorijskog značaja jedne ličnosti?

Pa da napravimo mi jedan ovakav trg nasih heroja kao sto Madjari imaju? Ja sam pre dve godine pisao Folicu na instagramu i predlagao mu to. Negde u centru Beograda. Da bude isto ovako veliki kao madjarski? Ah, da smetace ti megalomanija, jer je nas. Tudji ti ne smetaju naravno. Tu lezi problem.

A sto se tice toga da je strucni deo zirija nadglasan politickim delom zirija...Da su toliko casni ti strucnjac koji su bili u ziriju, oni ne bi nu privatili ucesce jer unapred su znali da mogu biti nadglasani politicarima, zar ne? Nego kada izgube, placu kao devojcice.

Zamolio bih te najlepše da ne govoriš u moje ime. Nekulturno je. Ne možeš da znaš šta ja mislim niti da li su stručnjaci unapred znali da će biti zloupotrebljeni. Živković se povukao iz žirija kada je video da se reč struke ne uvažava.

Što se Folića tiče, šta god mislio o njegovom delu ne bih ni ja ozbiljno shvatao nečije obraćanje na instragramu.

 

[Marioneta]

Earthmoving » Sre Avg 26, 2020 12:41 pm[/url]":384velea]Ako je estetika u smislu lepote spoljašnjosti filozofska disciplina, ima li koje delo poznatog filozofa koja se time bavi? Ja baš i nisam našao da se filozofi bave spoljašnjom lepotom i njenim kvalitetima, proporcijama, time se više bave umetnici tipa slikari, vajari. Nažalost arhitektura je u 19 v. lišena umetnosti kada je prešla u inžinjerstvo tipa Ajfel: gvožđe, prvo mostovi a zatim i zgrade neboderi, što je bila prekretnica u istoriji arhitekture kada su njome počeli se bave ljudi koji se ne razumeju u lepotu. Pričao sam već da mi je drugarica dala knjigu Istoriju Arhitekture sa Arhitektonskog faxa, i video sam da im je obeleženo samo od moderne arhitekture, samo od toga uče, bez baroka, renesanse, gotike, romaničke... A bez izučavanja toga, simbola, njihovih elemenata nije mi jasno kako bi neki svršeni arhitekta mogao da dizajnira npr uređenje Savskog trga u istorijskom stilu kad nema pojma o njegovim elementima, simbolima i sl. Pa tako i ja mogu se bavim arhitekturom, ne trebaju nikakve licence i faxovi za takvo neznanje.

Ne postoji posebna "estetika u smislu lepote spoljašnjosti". Estetika postoji kao filozofska disciplina, kao naučavanje o lepom. Neko koristi izraz "estetski" u smilsu "lepo", a da pod tim ne podrazumeva nikakav filozofski sistem već vlastiti subjektivni doživljaj lepoga. Vajari i slikar su umetnici, a takođe postoji izraz "lepe umetnosti" ili "umetnosti lepoga" što u stvari znači da oni svojim delima pretenduju da iskažu vlastito viđenje lepoga. No, oko toga šta je kome lepo, a šta lepše ne postoje ni dva čoveka, ni dva umetnika koja se potpuno slažu. ... Imaš pravo na to da Ajflela doživljavaš kako želiš, to je tvoje subjektivno mišljenje, a po tome ni Pikasovo slikarstvo nije lepo, kao ni mnoge druge umetničke koncepcije ...
Arhitektura se uopšte ne bavi lepim i za razliku od umetnosti nije zasnovana na prikazivanju stvarnosti, već pre svega funkcionalnosti svakodnevnog života. Naravno, oni u svoje zamisli inkorporiraju i umetničko, ali dominantno kao oplemenjivanje prostora, a ne kao viđenje lepog ili sveta na poseban način. Savski trg je uređen kao deo urbane sredine čime se arhitektura ekskluzivno bavi planirajući i kreirajući enterijer i eksterijer. Vajari i slikari nemaju takvu perspektivu, njhov odnos prema okolnom prostoru je u drugom planu, baš kao što je arhitekturi umetničko delo u drugom planu. Arhitektu interesuje kako umetničko delo doprinosi uređenju prostora, a vajara i slikara, kako okolni prostor doprinosi skulpturi ili slici. ...

 

[Felix]

Marioneta » 26 Aug 2020 09:47 am[/url]":zvfp81nt]Estetika je filozofska disciplina koja se bavi pitanjima lepog. Svako filozofsko učenje ima svoju estetiku i svoje viđenje lepoga. Estetika i umetnost se prepliću, ali ne poklapaju, tako da ih je nemoguće u potpunosti odvojiti, čak se može reći da umetnici na svoj način tragaju za lepim, kao što filozofi svojim učenjima stvaraju estetske principe. Estetika nije matematički model, podložna je društvenim, kulturnim i relgijskim vrednostima. Ono što je proporcionalno ne mora biti lepo za nekoga ko drugačijoj kompoziciji vidi lepotu. ...
Što se samo spomenika tiče on je specifična umetnička zamisao aplicirana u određeni prostor. Veličina postamenta koji je zamišljen kao svojevrstan izložbeni prostor determinisala je veličinu skulpture, a time i celi spomenik. Stavljanje spomenika izvan ose Nemanjine deluje neobično ako se gleda sam spomenik, ali ako se gleda muzej onda imamo drugačiju kombinatoriku koja odstupa od strogih tradicionalnih geometrijskih modela. Zbog čega se pristupilo takvom rešenju, a ne postavljanju na vrata muzeja može da se razume upravo zbog vrata muzeja kao najzanimljiviji deo cele zgrade. Da je spomenik stavljen centralno, morao bi biti toliko mali da bi vrata bila vidljiva sa ose, a to bi bilo neozbiljno, jer bi vrata ispala značajnija od Nemanje. Ovako je sačuvan pogled na muzej i sa spomenikom čine svojevrsnu celinu, što u širem kontekstu trga uopšte ne izgleda loše.

Umetnost se ne svodi na traganje za lepim niti je estetika javnog prostora disciplina kojom se ekskluzivno bavi filozofija.

Lepo si postavio render sa posvađanim elementima ambijentalne celine. Lokomotiva, zgrada železničke stanice i XXXL kolos zvani Nemanja. Vašarska disharmonija prostora. Samo fali još tobogan.

 

[Strahinya]

S druge strane, mogla se napraviti i obimnija rekonstrukcija zgrade stanice, i povećati gabarite, tj. centralni deo proširiti i povećati u visinu, kao što je stanica u Zagrebu. Time ni spomenik ne bi bio prevelik. Ali kada se uporedi sa spomenikom carici Mariji Tereziji u Beču, spomenik je sasvim ok. Neki mali niko ne bi ni primetio i ne bi postao atrakcija.
Nadam se, u budućnosti, da će dvorski kompleks, gde su sada predsedništvo i skupština grada, postati muzejski kompleks i da će biti podignuti spomenici trima srpskim kraljicama, Nataliji, Dragoj i Mariji, koje zaista to i i zaslužuju i koje su svojom obrazovanošću i otmenošću doprinele evropeizaciji Beograda.

Felix » Sre Avg 26, 2020 1:33 pm[/url]":1i4opcaw]

Marioneta » 26 Aug 2020 09:47 am[/url]":1i4opcaw]Estetika je filozofska disciplina koja se bavi pitanjima lepog. Svako filozofsko učenje ima svoju estetiku i svoje viđenje lepoga. Estetika i umetnost se prepliću, ali ne poklapaju, tako da ih je nemoguće u potpunosti odvojiti, čak se može reći da umetnici na svoj način tragaju za lepim, kao što filozofi svojim učenjima stvaraju estetske principe. Estetika nije matematički model, podložna je društvenim, kulturnim i relgijskim vrednostima. Ono što je proporcionalno ne mora biti lepo za nekoga ko drugačijoj kompoziciji vidi lepotu. ...
Što se samo spomenika tiče on je specifična umetnička zamisao aplicirana u određeni prostor. Veličina postamenta koji je zamišljen kao svojevrstan izložbeni prostor determinisala je veličinu skulpture, a time i celi spomenik. Stavljanje spomenika izvan ose Nemanjine deluje neobično ako se gleda sam spomenik, ali ako se gleda muzej onda imamo drugačiju kombinatoriku koja odstupa od strogih tradicionalnih geometrijskih modela. Zbog čega se pristupilo takvom rešenju, a ne postavljanju na vrata muzeja može da se razume upravo zbog vrata muzeja kao najzanimljiviji deo cele zgrade. Da je spomenik stavljen centralno, morao bi biti toliko mali da bi vrata bila vidljiva sa ose, a to bi bilo neozbiljno, jer bi vrata ispala značajnija od Nemanje. Ovako je sačuvan pogled na muzej i sa spomenikom čine svojevrsnu celinu, što u širem kontekstu trga uopšte ne izgleda loše.

Umetnost se ne svodi na traganje za lepim niti je estetika javnog prostora disciplina kojom se ekskluzivno bavi filozofija.

Lepo si postavio render sa posvađanim elementima ambijentalne celine. Lokomotiva, zgrada železničke stanice i XXXL kolos zvani Nemanja. Vašarska disharmonija prostora. Samo fali još tobogan.

 

[Пантограф]

Strahinya » 26 Aug 2020 12:42 pm[/url]":1t23vgyk]S druge strane, mogla se napraviti i obimnija rekonstrukcija zgrade stanice, i povećati gabarite, tj. centralni deo proširiti i povećati u visinu, kao što je stanica u Zagrebu. Time ni spomenik ne bi bio prevelik.

Тролујеш ли сада, реци ми?

 

[GOJE]

Ko je pomenuo spomenik Mariji Tereziji u Beču, dao je, zapravo, odličan kontraprimer:

Veliki prostor, dominantna zgrada muzeja u pozadini, i dimenzija spomenika monumentalna, ali sasvim prikladna prostoru. Kod nas potpuno obrnuto.