dosta pričalo o biciklističkoj stazi, pa da probam da odgovorim svima:
@Veliki Vračar Selfi zombiji su ljudi koji fotografišu sebe na biciklističkoj stazi ili nešto fotkaju na istoj. Ima ih puno, i kada legneš na zvonce oni ga ne konstatuju. Ostali pešaci kod beton hale se uglavnom sklone sa staze. Biciklisti ne idu 50 na sat, prosek je 15 km h, brži do 30 kmh. Osim ako ne voze tour de france, što ovde nije slučaj. Ispod 10 kmh, biciklista gubi ravnotežu i vožnja postaje neprijatna, što bi se desilo u vašoj "integrisanoj zoni". Što se tiče ukrštanja, odnosno "integrisanog" pristupa koji zastupa STF, evo detalja:
http://www.ictct.org/migrated_2014/ictc ... 0areas.pdf
Da ne bi pojašnjavao dodatno ovo sa linka, svi možete da isčitate, evo i domaćeg primera, odnosno Zemunskog keja. Kako pored hotela Jugoslavija funkcioniše STF-ov integrisani pristup? Nikako. Ja tu deonicu izbegavam, a po biciklističkoj stalno šetaju pešaci. O nastavku integrisane staze ka Veneciji da ne pričam, kada je lepo vreme vožnja bicikla je skoro pa nemoguća. Nasuprot tome imamo Dunavski kej na Dorćolu, pešaci i biciklisti su razdvojeni zelenim pojasom i ima nekoliko tački ukrštanja. I sve funkcioniše. Pametnom dosta.
@STF Da li možeš da nam preciziraš na šta misliš kada kažeš biciklistička magistrala, nisam se baš sretao sa tim terminom?
@Igor Igore, hvala ti što misliš na bicikliste, ali bi mi prvenstveno da se vozimo nesmetano, a lako ćemo da stanemo i da se odmorimo i popijemo kafu, tamo gde mi to želimo.
@Zuma Uvek je bolje tražiti malo više, pa dobiti realno. Mislim da je i ovo rešenje sada dobro, nije nužno da smo tik pored reke.
Da pokušamo da objasnim i šta je problem sa bajspasom oko zgrada. Imate nekoliko principa po kojima se planira biciklistička mreža:
1. Koherentnost mreže
2. Direktnost
3. Bezbednost
4. Atraktivnost
5.Udobnost
Što se tiče koherentnosti , ona je u Beogradu problem jer staza nema u starom delu grada, tako da je staza ka Adi praktično "kičma" i povezuje sve rute sa NBG strane.
Što se tiče direktnosti, ankete kažu da biciklisti rutu uvek biraju zato što je direktnija i brža i zato što njom najbrže prelaze put "od vrata do vrata" na relacijama do 7km. Osim što je ova ruta rekreativna, ona je i "komunalna", i dobiće smisao kada se mreža proširi ka Topčideru i Čukarici. Direktnost se meri i brojem zaustavljanja odnosno raskrsnica, a ne samo po tome koliko je trasa paralelna sa "vazdušnom linijom" od tačke a do tačke b. Ova staza praktično ni nema zaustavljanja (možda bi to bila STF-ova def. magistrale). Predloženi "brzi" bajpas u stvari nas usporava, sve i pod pretpostavkom da neće biti ukrštanja sa saobraćajem, što nije realno.
Što se tiče bezbednosti, Verujem da se svi na ovoj stazi osećaju bezbedno (kao da ih imamo ko zna koliko još)
Atraktivnost se gubi ukolio bicikliste odvajamo od obale. Pa pogledajte takozvane heatmaps na programu Strava, koje mapiraju biciklističke vožnje širom sveta. Najdeblje linije su uvek pored reke, isto važi i za džogere. Odvajanje biciklista od reke bi bio presedan koji bi postao pravilo. Zuma je to lepo objasnio, a ono što sam ja video u biciklističkijm gradovima je da su biciklisti pored obale obavezno , a po potrebi i u stambenim blokovima. U Beču, promenada je široka oko 50m, i to je u stvari jedan veliki park pored reke, gde mesta ima za sve.
