[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=380770#p380770:142m32b1 je napisao(la):
neshaoct » 12 Apr 2016 07:04 pm[/url]":142m32b1]
Nikakav nadzemni zid aneksa (zgrade) neće postojati na metar ili dva, ili tri od L zida (ka unutrašnjosti SA), a, upravo to si napisao.
Veruj mi da će postojati.
To je samo tvoj spin da i dalje ''guslaš'' kako će šetalište biti široko 10 metara.
To piše u prostornom planu. Šta je trebalo da uradim? Da izmislim da će biti 11, ili 15, ili 29, pa pričam da će biti toliko? Ili si želeo da kažeš da je trebalo da ćutim, da kažem da ne znam, i da ću videti kad bude napravljeno? Iako je baš to čitav smisao činjenice da nam ne daju informacije. Treba da ćutimo zato što nismo sigurni, da se ne "obrukamo" kod "kolega", i da čekamo dok za promenu ne bude kasno, a onda će da se kaže: "Pa, znate ... to možda i jeste tako kao što vi kažete, ali, ono ... kako da vam objasnim ... sada je kasno." Ako su ucrtane dve linje na razmaku od 10 metara, a ne na bilo kom drugom, onda je to 10 metara dok se ne kaže drugačije. A ako je to nešto loše, onda treba da se kaže da je loše, iako je u pitanju samo verovatan, ili čak samo moguć, a ne siguran broj. Koriste se one informacija koje čovek poseduje, kakve god da su, sve dok ne dođu bolje, i to je sve. Tako i treba da bude.
Ustvari, sada pišeš da je 13m, eto...izmerio si.
Da, zato što je ranije 10 metara bila najbolja dostupna informacija, a sada znam za pouzdaniju. Gde to ovde vidiš problem?
Dozvoljeni indeks zauzetosti parcele je 70%. To dalje znači da će 30% nadzemnog dela parcele biti slobodno (ispod njega će biti garaža i/ili ostali prostori koji služe objektu), da će najveći deo te slobodne površine biti baš uz obalu, tj. ''naslanja'' se na prostor izvan parcele do same reke. Time se dobija slobodni prostor, delom na parceli, delom van nje, koji će služiti kao jedinstvena celina.
Ili će možda tih 30% biti bolje iskorišćeno ako jednim delom budu i oko celog bloka 14, razvučeno, umesto u jednom komadu na obali, tako da svi izlozi i svi lokali, na svim stranama čitavog bloka, imaju jedno malo parče privatnog zemljišta ispred sebe? Možda je to optimalnije sa aspekta izdavanja svih tih drugih lokala? Tako da ti ta logika o rasporedu slobodnih površina nije baš čvrsta.
Ali, ti izbacuješ iz računice sve donje delove buduće obale (po tebi je opravdano to izbaciti jer je to planirano da bude plavljeno...samo što ne kažeš da je to obično poplavljeno koliko dana godišnje?), plus ćeš da izbaciš i sve slobodnog prostora u okviru parcele...samo kako bi i dalje guslao da će šetalište biti 10 metara.
O razlozima sam toliko pričao da mi je već muka da ponavljam. Zna se šta je javni prostor i koje sve funkcije može imati, i zna se šta je privatni. Pošto u ugovoru nema ni reči od tome da je neko od privatnih lica (ili čak zajedničko društvo) obavezan da te funkcije ostvaruje, onda privatne placeve ne računam. Tačka. To je toliko jednostavno. Što se tiče nižih nivoa, ne želim asimetriju privatnog i javnog u pravu na kvalitetan prostor na par ključnih i suštinski važnih lokacija grada. Zašto bi ogromna većina bila silom gurana dole, da bi ogromna manjina zarađivala gore? Takođe jednostavno.
Svi smo se složili da se želi komercijalizacija buduće obale (prostora ispred objekata) na najvećem mogućem nivou. Zato niko neće ''nabijati'' sve te ljude na 10 metara širine (sa sve biciklistima), jer niko od tih ljudi onda neće doći da se tako gura i drugi, treći, peti put...tj. neće doći da opet tu potroši pare još jednom, još jednom, pa još jednom...
Ovo je naivno. Sve zavisi gde bolje zarađuju, napolju ili unutra, i mogu li ponudom selektovati klijentelu kojoj više odgovara ono što je njima lakše ili unosnije (ili koja prosto nema izbora, ili možda ne zna za bolje). Zarada se može optimizovati na ogroman broj načina.