Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

ЖИВЕО ИНВЕСТИТОРСКИ УРБАНИЗАМ, ЛИБЕЛАРНИ НАЧИН ПОСЛОВАЊА И ПРИВАТНА ИНИЦИЈАТИВА!

и да се оградим, дилетантски и лоповски наводни београд нема везе са горепоменутим тековинама прогресивних друштава

Teško nama ako neko ovo shvati ozbiljno. Nažalost, ovde je malo teorije zaista neophodno, jer bi svaku dalju priču inače bilo teško razumeti.

Urbanizam, bez prideva, bi trebalo da predstavlja optimalni kompromis različitih interesa. Čim se jedan interes stavlja u posebno povlašćeni položaj tu verovatno nešto nije u redu. Pogotovo ako je to interes investitora. Zašto su oni ovde izdvojeni? Zato što su oni ti koji daju pare, pa NE MOGU da budu ugroženi. Ako im uslovi ne odgovaraju, investiraće negde drugde ili u nešto drugo. Ne možeš ih naterati da gube pare. To znači da od tri moguća slučaja preostaju samo dva. Ili su svi interesi u nekoj optimalnoj ravnoteži, ili su investitori povlašćeni. Treći je nemoguć, oni ne mogu da budu ugroženi, da bi zbog "nepravde" njihovi interesi morali da budu posebno promovisani kroz neki afirmativni pristup, "investitorski urbanizam". Upravo suprotno, oni su skoro redovno, svuda u svetu, već u posebno povlašćenom položaju, pa je ogroman problem kako napraviti ravnotežu kad dve strane nemaju ni približno istu težinu. Jer onaj sa parama skoro uvek nadmoćno pobeđuje javni interes, ako taj javni interes bar donekle nije poduprt nekom vrstom društvene moći. Zbog toga izraz "investitorski urbanizam" uvek ima negativno značenje.

Nažalost, ako oni ne mogu da budu ugroženi, MI možemo da budemo ugroženi ako oni ne investiraju kod nas, i to je ono na šta se ovde aludira. Ali ako im pripremimo uobičajene uslove u kojima se inače isplate takve investicije, to je onda samo urbanizam, opet nije "investitorski". Investitorski bi po ovom stanovištu trebao da bude neki gde oni imaju posebne pogodnosti zbog tobožnjeg blagotvornog uticaja na rušenje birokratskih struktura u gradu. Međutim, politička analiza koja je u korenu ove glorifikacije investitorskog urbanizma, liberalizma i privatne inicijative je totalno pogrešna. To, samo za sebe, nije dovoljno i ne donosi napredak. Setite se užasa koji je slobodni i liberalni kapital doneo Africi ili Latinskoj Americi. Ako društvo nije spremno, rezultati su uvek i nužno tragični. Jednostavno zato što liberalni kapital već po definiciji radi SVE što mu je dozvoljeno, a ne samo ono što je "dobro" za neku grupu koje nije vlasnik tog kapitala.

Dakle, od njega ima opšte koristi SAMO ako već postoje jaki mehanizmi koji ga sprečavaju da radi ono što je štetno, uz izvesno podsticanje poteza koji su u skladu sa nekim sasvim opštim kriterijumima poželjnog razvoja. Potezi mnoštva pojedinaca motivisani samo sopstvenom korišću mogu u zbiru proizvesti opšte dobro SAMO AKO su jednim delom proizvod nekog usmeravanja od strane sistema. Mora postojati kriterijum selekcije nekako vezan za opšte dobro. Pusta želja veštački proizvedena masovnim marketingom nema sa tim nikakve veze. Darvinističko izumiranje čitavih nacija nije dovoljno "fin" regulacioni mehanizam da bi samo to bilo dovljno, pa zato i nema uspešne države koja ne ograničava i ne usmerava dejstvo kapitala. Mnogi naši ljudi su toliko zaslepljeni ideološkom propagandom da stvarno veruju da će slobodno tržište nekako samo od sebe, po automatizmu, da uradi sve što treba, a mi možemo da se opustimo, bez ikakve potrebe da sami odaberemo šta želimo, i zatim, uprkos otporu, usmerimo politički sistem u pravcu u kome želimo da on ide. Bez nekog preovlađujućeg vrednosnog sistema unutar društva, slobodno tržište je slepo, ono ne usmerava nikoga i ništa.

Dakle, ključ svega je opšte obrazovanje naroda, a posebno političko i MEDIJSKO obrazovanje, a zatim izgradnja institucija sistema (i to transparentnog sistema). Dati potpunu slobodu kapitalu u jednom tranzicionom, haotičnom i siromašnom društvu je recept za haos. Kapital će samo da iskoristi mogućnosti i slabosti takvog sistema. On ga neće popravljati, pošto su njegove slabosti za njega prilika i resurs. Stvar može biti samo gora. On ne ruši autoritarni i elitni sistem, on ga inkorporira u sebe, jer je užim krugom ljudi uvek lakše upravljati. Isključivo politička akcija LJUDI (a ne tržište samo po sebi), jasan i svestan izbor željenog smera razvoja društva mogu učiniti nešto korisno. Politički ili ekonomski sistem nije nešto što možete iskopirati prepisivanjem zakona. Verovati da ćemo kao prepisivači, neznano kako i gde, iskopirati i dobre strane kapitalizma, bez svesti koje su, i bez plaćanje cene za njih, je beskrajno opasna zabluda. Čak ni takozvana "revolucija", od one vrste koju smo nedavno imali, gde jedna grupa zamenjuje drugu, bez opšteg programa masovnog obrazovanja, ne rešava ništa. Iako je tobože promenjen čitav politički sistem. Kako se onda možemo nadati da obično oslobađanje kapitala da radi šta god hoće u dogovoru sa otuđenim centrima moći može bilo šta promeniti na bolje, samo zato što smo prepisali neke zakone koje masa niti razume niti zna kulturnu matricu i političku tradiciju koja im omogućuje funkcionisanje. To je poslednje što se sme uraditi.

 

[Саша]

На потезу уз Саву од Сајма до Бранковог моста би градили и наши улагачи ако би им се дали исти услови као Арапима (доведена и изграђена скупа инфраструктура до ивице тог простора, рашчишћен терен, изграђена нова аутобуска и железничка станица). Они који имају новца за највећи тржни центар на Балкану (Делта, код Аутокоманде), који су већ изградили или граде Алфа сити, АБлок, СавАду, Трешњин цвет ... градили би и ту и лако би их натерали да поштују све услове. И, без оријашког небодера. И, Арапи би ту, исто тако, могли да изграде шта хоће - ако и кад се испуне сви горе наведени услови - онолико колико би и овако стварно изградили у наредних пет година - две, три зграде.


Шта коме значи Стари град за живот и посао - мислим на потенцијалне купце из иностранства, оне који би могли да купе станове и пословни простор ту? Скучен, с уским саобраћајним везама, нагрђен дивљом градњом по крововима и терасама, остарелих и туробних фасада, неуређених улица, тротоара, степеништа, тргова, дворишта ... С осиромашеним становништвом незнатне куповне, културне и друге моћи. С погледом на Саву и дивље насеље на другој обали. Што би неко ту дошао? Који су то велики, исплативи послови у привлачни услови за живот и забаву ту, у Београду?
За градњу онолико пословних зграда, станова и кућа колико је реално потребно, има у изобиљу места у непопуњеном простору између других зграда и насеља, и по елитним брдима.
Шта је с Луком Београд?

Али, ако стварно има толико могућности за посао и добар живот у Београду и толико потребе за већим бројем нових, луксузних објеката на једном месту - онда би то могао да буде нови, Трећи Београд, по положају као град УНО у Бечу, с пословним и стамбеним зградама, с пространим луксузним маринама, шеталиштима, парковима, хотелима, тржним центрима, одлично саобраћајно повезан (север, запад, југ, исток) - низводно од новог Пупиновог моста, на левој обали Дунава? С небодером од 300 метара, ако треба. С погледом (и излазом!) на широки Дунав, зелену равницу и град преко реке. Балкански Дубаи! Ко има да плати преко пет хиљада евра за квадратни метар стана и има посао с високим приходима овде, није му то место далеко од града. Чамцем или бродићем је за пет или десет минута преко. Шта ће му мали, неуредни, запрљани и загушени Стари град?
Великом и сигурном инвеститору бих ту дао земљиште бесплатно, у корист развоја града.

...... .......

Што се мене тиче, допада ми се (утопијска, наравно) идеја да се на том месту направи огроман парк - попут Централ парка у Њујорку, или Кенсингтонских вртова с Хајд парком у Лондону - здраво, упоредљиво јефтино, не захтева скупу инфраструктуру, не ствара загађење и гужву, не ружи град (напротив!), а туристички би било сјајно ако се сјајно изведе! С великим трговима који излазе на Саву, водоскоцима, споменицима, маринама (речни туризам) за једрилице, чамце и бродиће, терасама, очуваном туристичком железницом од Аде Циганлије до Луке Београд. Можда би могао да се провуче и булевар који би знатно растеретио саобраћај на Савском венцу. Могли би да се убаце објекти као што су галерија, опера, музеј ... С везом преко пешачког моста са Старим сајмиштем (Музеј свих жртава и Центар геноцида над Србима) би добили прекрасно место, пуно светлости и зеленила, и лак, природан, истински силазак на Саву. Тешко могу да замислим боље улагање у будућност.


За небодере и пословне центре има више других одличних места, с бољим приступом, с местом за велике марине - и поред Саве и поред Дунава, велике булеваре, где би високе грађевине много боље стојале у простору, саобраћајне везе биле одличне, загађење мало, инфраструктура јефтинија, кварење и загушење Старог града непостојеће.

 

[Delija]

Комуњарске идеје из свести српског народа треба избити исто онако како су и убачене. Србија је од друге најпрогресивније државе на свету преображена у доказано неодрживу квази-социјалистичку тамницу српског народа каква је и данас уз пар козметичких измена.

Јавне инвестиције (опет доказано) имају системску грешку. Ено у једном Берлину имате аеродром који је 100% финансирала Немачка држава и који је пробио буџет за 3.2 милијарде евра а рокове изградње за 6 година и још није завршен. Притом, градњу је пратио читав низ других афера па се тако десило да изградњом руководе лажни инжењери. А понављам, у питању је многима овде вољена Немачка. Тамошња јавност се ујединила у једноме - Није се смело дозволити да читав пројекат финансира држава.

Ничије и свачије нема будућност нити је икада имало и читав 20. век је доказ тога. А самоуправна социјалистичка ЕУ убрзано клизи на четврто место глобалних тржишта...

 

[jddipqd]

Последњи пут када је народ подигао колективну свест изборио се да му држава капитулира, призна страну власт и да се дезинтегрише.

Misliš onda kada je oterao komuniste?

 

[BadMan]

 

[Delija]

Последњи пут када је народ подигао колективну свест изборио се да му држава капитулира, призна страну власт и да се дезинтегрише.

Misliš onda kada je oterao komuniste?

Комунисти на власти су остали и ту су 66 од последњих 70 година и и даље јашу.

 

[spatiotecte]

Ova ulicna mreza sva krivudava se uopste ne uklapa sa postojecom ortogonalnom matricom starog grada.

 

[Zuma]

Delija,

Slažem se sa tobom da tu kolektivističku tradiciju "svačije i ničije", drugim rečima, "sve je naše ali niko nije odgovoran", apsolutno moramo izbaciti iz svesti naroda. Ali ti grešiš u tome što ne razumeš da kapitalistički sistem funkcioniše dobro samo uz razvijen sistem koji ga podržava. To znači jake institucije države i odgovarajući kulturni nivo u narodu. Tako nešto se ne može razviti spontano, nekom vrstom živog eksperimenta na narodu koji za to nije pripremljen. Pravi liberalni kapitalizam je ideološka fantazija na potpuno istom intelektualnom nivou kao i komunistička ideja o opštem bratstvu i jedinstvu interesa svih radnih ljudi. Pravi liberalni kapitalizam u razvijenim zemljama ne postoji nigde. Takođe, on ne uništava birokratiju, naprotiv, podržava je. Zato je on plus autoritarno društvo recept za haos. Slobodno tržište je dobar regulacioni mehanizam SAMO u okviru čvrstih institucija i odgovarajućeg minimalnog obrazovnog nivoa naroda koji razume njegove osnovne mehanizme, pa zato stalno koriguje već ugrađene tendencije kapitalističkog sistema da se potpuno izobliči i pretvori u jednu zaista apsolutnu vlast elite. To je njegova prirodna i normalna karakteristika, jer je on optimizovan za efikasnost proizvodnje (ili preciznije, za reprodukciju kapitala), a ne za nečija prava ili nekakvu opštu dobrobit društva (ustvari, bilo šta "opšte" je potpuno suprotno temeljnoj ideji da efikasnost nužno zahteva koncentracije kapitala, odlučivanja i sredstava za rad u malom krugu ljudi). Neodvojivi deo svakog sistema "slobodnog tržišta" uvek mora biti da široke mase imaju samo onoliko prava koliko su spremne da brane, jer su i same ideje o uređenju države takođe na slobodnom tržištu. Naravno, pre toga bi bilo neophodno da uopšte razumeju šta se dešava. Nemaju slučajno razvijene kapitalističke zemlje po 200 godina tradicije.

 

[Delija]

Ок, ја не схватам, ти схваташ.

Поздрав

 

[Zuma]

Činjenica da bi taj projekat aerodroma u Nemačkoj možda prošao bolje da ga nije vodila država nema veze sa tim da su baš institucije te države i standardi koje one nameću ono što tamo omogućuje da privatna inicijativa bude bolja za takav posao. Mi nismo u položaju u kom je Nemačka upravo zato što ne postoje ni takvi standardi ni institucije koje rade svoj posao, pa se ono što je tamo dobro ne može direktno preneti na nas. To je smisao i praktična posledica osnovnih karakterstika takvog političkog sistema, što sam pokušao da ukratko ispričam u prethodne dve poruke.

 

[Zuma]

U vezi se ovim, ne propustite filmski festival Slobodna Zona. Za ovu temu je pogotovo vezan film "Dolazimo kao prijatelji". Na programu je u Kulturnom Centru Beograda u ponedeljak u 17h.

http://www.freezonebelgrade.org/?p=3401

 

[Вожд]

Комуњарске идеје из свести српског народа треба избити исто онако како су и убачене. Србија је од друге најпрогресивније државе на свету преображена у доказано неодрживу квази-социјалистичку тамницу српског народа каква је и данас уз пар козметичких измена.

Јавне инвестиције (опет доказано) имају системску грешку. Ено у једном Берлину имате аеродром који је 100% финансирала Немачка држава и који је пробио буџет за 3.2 милијарде евра а рокове изградње за 6 година и још није завршен. Притом, градњу је пратио читав низ других афера па се тако десило да изградњом руководе лажни инжењери. А понављам, у питању је многима овде вољена Немачка. Тамошња јавност се ујединила у једноме - Није се смело дозволити да читав пројекат финансира држава.

Ничије и свачије нема будућност нити је икада имало и читав 20. век је доказ тога. А самоуправна социјалистичка ЕУ убрзано клизи на четврто место глобалних тржишта...

Да ли могу да те замолим да не изводиш закључке и формираш мишљење само на основу предрасуда?


"Југославија је у периоду од 1956. до 1960. остварила највиши привредни раст у својој историји, други после Јапана."
др. Милан Пиљак

 

[MilisaV]

Levu obalu SA su ubacili u plan da bi mogli da se hvale da imaju zelene površine

 

[vranac]

Србија је од друге најпрогресивније државе на свету

:shock: :shock: :roll:

 

[Delija]

Стиди се свог незнања. Краљевина Србија је имала највећу стопу досељеника у Европи. А многи "најуспешнији привредни колективи наших народа и народности" потичу управо из тих периода. Од фабрика авиона, фабрика мотора у Раковици преко Краша која је предратна српска фирма.

"Југославија је у периоду од 1956. до 1960. остварила највиши привредни раст у својој историји, други после Јапана."
др. Милан Пиљак

:laugh: Па и данас афрички континент има после Кине највиши привредни раст. :wink:

Да ли можда знаш шта се збивало до 1956. године? Да ли знаш да је у Србији владала глад након комуњарске "аграрне реформе" тј насилног формирања земљорадничких задруга све до 1955 године те да нам је нпр САД слала храну? А пре тога, највећа пљачка приватне имовине у историји овог дела Европе од стране комуниста. То све је просто уништило српску економију а управо тај економски раст је последица одустајања од деструктивне политике према српским селима и враћању дела опљачкане имовине. Економси раст када крећеш од нуле је неминован јер ни теоретски није могућ даљи суноврат.

 

[vranac]

Стиди се свог незнања. Краљевина Србија је имала највећу стопу досељеника у Европи.

Pa imala je i 90-ih u vreme ratova i nekoliko talasa izbeglica najveću stopu "useljenika". Takvi isti doseljenici su ti dolazili u 19. veku u Srbiju. Oni koji su bežali iz neoslobođenih krajeva od torture i zuluma. Zadnjih godina su vidim naše novine počele da prave novi mit o nekakvoj progresivnoj i bogatoj Srbiji koja je privlačila useljenika. Činjenicu je da Srbija i tada bila jedna od najnerazvijenijih država u Evropi. Bugarska je iako se dosta kasnije oslobodila za jako brzo vreme ekonomski pretekla Srbiju, o Rumuniji tog vremena da i ne govorimo.

 

[Igor]

Ok vratimo se temi

 

[vranac]

A šta je tema? BG na vodi, ili maketa BG na vodi...

Ja sam tek skoro skapirao kako su došli do navnodno visokog procenta zelenih površina u BG na vodi. Tako što su prosto već postojeće zelenilo sa druge strane reke proglasili delom projekta. Mogli su tako i Kalemegdan da uključe.

 

[Вожд]

Стиди се свог незнања. Краљевина Србија је имала највећу стопу досељеника у Европи. А многи "најуспешнији привредни колективи наших народа и народности" потичу управо из тих периода. Од фабрика авиона, фабрика мотора у Раковици преко Краша која је предратна српска фирма.

"Југославија је у периоду од 1956. до 1960. остварила највиши привредни раст у својој историји, други после Јапана."
др. Милан Пиљак

:laugh: Па и данас афрички континент има после Кине највиши привредни раст. :wink:

Да ли можда знаш шта се збивало до 1956. године? Да ли знаш да је у Србији владала глад након комуњарске "аграрне реформе" тј насилног формирања земљорадничких задруга све до 1955 године те да нам је нпр САД слала храну? А пре тога, највећа пљачка приватне имовине у историји овог дела Европе од стране комуниста. То све је просто уништило српску економију а управо тај економски раст је последица одустајања од деструктивне политике према српским селима и враћању дела опљачкане имовине. Економси раст када крећеш од нуле је неминован јер ни теоретски није могућ даљи суноврат.

Поменути податак сам навео као пример.
Уради упоредну анализу послератног привредног раста КСХС/КЈ од 1918. до 1941. и оног ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ од 1945. до 1968. узевши притом у обзир објективне унутрашње и спољне околности и историјски контекст и видећеш да ниси у праву, а говориш са толико агресивности о материји коју не познајеш.
До 1965. СФРЈ је достигла per capita 500 $ бдп по глави становника, што је у то време било у рангу средње развијених земаља, док је 1939. износио 116 $.
Аграрна реформа јесте уобичајена мера редистрибуције средстава у многим земљама и доноси се у случају да претходна расподела ресурса не доноси жељене резултате, на пример спровођење оптимизације пољопривредних поседа ради што ефикасније експлоатације.
Економски раст је уследио након улагања уштеђених или новчаних средстава страних поверилаца у прерађивачку индустрију, те премирање извоза, уместо дотадашњег улагања у тешку индустрију (чак и за време сукоба са ИБ), односно дошло је до екстензивног раста на бази високих инвестиција.
Национализација имовине лица која су до ње дошли на противзаконит начин јесте уобичајена мера, наравно после доказивања кривице у судском поступку.
Аранжмани са САД у периоду од 1950. до 1962. који су се тицали од разних повољности до финансијске помоћи, зависили су искључиво од спремности Југославије да се понаша у складу са интересима САД на политичком плану, а не од њеног материјалног стања, како су чињени кораци ка формирању покрета Несврстаних, тако су ти аранжмани "прерастали" у комерцијалне кредите. Укупно, од 1945. до 1962. Југославија је добила 743,7 милиона у виду помоћи, а кроз робне вишкове 906,4 милиона долара.
Да се не бисмо сувише удаљили од београдских тема, као прилог добро је прочитати књигу: "Живот на ивици", Наде Вуксановић о начину живота сиротиње у предратном Београду, која је по ауторкиним наводима, чинила између 70 и 80 одсто становништва главног града. У овом чланку ауторка говори о томе..
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=80423
Додао бих још и то да државна контрола, па и интервенција, уколико је држава уређена може помоћи и деловати позитивно, али уколико је супротност томе, онда представља опасност.

 

[spatiotecte]

Stop da politic pliz!


Envoyé de mon iPhone à l'aide de Tapatalk

 

[Veliki Vracar]

Реци то овом са северне трибине, колико видим он увек први започиње :blah: :kafa:

 

[sizif]

Делијин радикализам ми често смета, али признајем да се по многим питањима суштински слажем са њим. Па и по овом. А они који идеализују просперитет "самоуправног социјализма" треба да знају да је од 1949. до 1964. године Југославија, због отпора Стаљину, била и у релативним и у апслолутним износима највећи прималац америчке помоћи. Већи чак и од Израела. За тих 15 година бесповратно је добила 30 милијарди долара (ондашњих!!!) и ту лежи разлог релативног просперитета кроз који је земља пролазила. Када се искључи та помоћ, подаци су поразни - самоуправљање се показало неефикаснијим чак и од административног социјализма који је владао у источној Европи.

 

[Veliki Vracar]

Кога је брига шта ви политички мислите о бившој Југослевији, социјализму итд. Сто људи, сто мишљења, ово је сајт о урбанистичким темама па ајмо о томе...

 

[milanche]

Ova tema je dosta "zagadjena" politikom, sto i nije cudo s obzirom na nacin pristupa ovom projektu i sve oko njega. Ono sto mogu da primetim da se uglavnom gleda crno-belo, bez realnog i anliticickog pistupa. Makar je Srbija prosla kroz razlicite faze svih obojenih (crnih, crvenih, plavih,zutih...) i iz tog iskustva treba da zakljucimo da izmedju crnog i belog ima jaaako puno sivih nijansi.

 

[milos.tro]

Udradili su zastakljivanje štanda,uklonili zaštitnu ogradu,radi se na enterijeru.