Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Delija":26n1e5gp je napisao(la):ЖИВЕО ИНВЕСТИТОРСКИ УРБАНИЗАМ, ЛИБЕЛАРНИ НАЧИН ПОСЛОВАЊА И ПРИВАТНА ИНИЦИЈАТИВА!
и да се оградим, дилетантски и лоповски наводни београд нема везе са горепоменутим тековинама прогресивних друштава
Teško nama ako neko ovo shvati ozbiljno. Nažalost, ovde je malo teorije zaista neophodno, jer bi svaku dalju priču inače bilo teško razumeti.
Urbanizam, bez prideva, bi trebalo da predstavlja optimalni kompromis različitih interesa. Čim se jedan interes stavlja u posebno povlašćeni položaj tu verovatno nešto nije u redu. Pogotovo ako je to interes investitora. Zašto su oni ovde izdvojeni? Zato što su oni ti koji daju pare, pa NE MOGU da budu ugroženi. Ako im uslovi ne odgovaraju, investiraće negde drugde ili u nešto drugo. Ne možeš ih naterati da gube pare. To znači da od tri moguća slučaja preostaju samo dva. Ili su svi interesi u nekoj optimalnoj ravnoteži, ili su investitori povlašćeni. Treći je nemoguć, oni ne mogu da budu ugroženi, da bi zbog "nepravde" njihovi interesi morali da budu posebno promovisani kroz neki afirmativni pristup, "investitorski urbanizam". Upravo suprotno, oni su skoro redovno, svuda u svetu, već u posebno povlašćenom položaju, pa je ogroman problem kako napraviti ravnotežu kad dve strane nemaju ni približno istu težinu. Jer onaj sa parama skoro uvek nadmoćno pobeđuje javni interes, ako taj javni interes bar donekle nije poduprt nekom vrstom društvene moći. Zbog toga izraz "investitorski urbanizam" uvek ima negativno značenje.
Nažalost, ako oni ne mogu da budu ugroženi, MI možemo da budemo ugroženi ako oni ne investiraju kod nas, i to je ono na šta se ovde aludira. Ali ako im pripremimo uobičajene uslove u kojima se inače isplate takve investicije, to je onda samo urbanizam, opet nije "investitorski". Investitorski bi po ovom stanovištu trebao da bude neki gde oni imaju posebne pogodnosti zbog tobožnjeg blagotvornog uticaja na rušenje birokratskih struktura u gradu. Međutim, politička analiza koja je u korenu ove glorifikacije investitorskog urbanizma, liberalizma i privatne inicijative je totalno pogrešna. To, samo za sebe, nije dovoljno i ne donosi napredak. Setite se užasa koji je slobodni i liberalni kapital doneo Africi ili Latinskoj Americi. Ako društvo nije spremno, rezultati su uvek i nužno tragični. Jednostavno zato što liberalni kapital već po definiciji radi SVE što mu je dozvoljeno, a ne samo ono što je "dobro" za neku grupu koje nije vlasnik tog kapitala.
Dakle, od njega ima opšte koristi SAMO ako već postoje jaki mehanizmi koji ga sprečavaju da radi ono što je štetno, uz izvesno podsticanje poteza koji su u skladu sa nekim sasvim opštim kriterijumima poželjnog razvoja. Potezi mnoštva pojedinaca motivisani samo sopstvenom korišću mogu u zbiru proizvesti opšte dobro SAMO AKO su jednim delom proizvod nekog usmeravanja od strane sistema. Mora postojati kriterijum selekcije nekako vezan za opšte dobro. Pusta želja veštački proizvedena masovnim marketingom nema sa tim nikakve veze. Darvinističko izumiranje čitavih nacija nije dovoljno "fin" regulacioni mehanizam da bi samo to bilo dovljno, pa zato i nema uspešne države koja ne ograničava i ne usmerava dejstvo kapitala. Mnogi naši ljudi su toliko zaslepljeni ideološkom propagandom da stvarno veruju da će slobodno tržište nekako samo od sebe, po automatizmu, da uradi sve što treba, a mi možemo da se opustimo, bez ikakve potrebe da sami odaberemo šta želimo, i zatim, uprkos otporu, usmerimo politički sistem u pravcu u kome želimo da on ide. Bez nekog preovlađujućeg vrednosnog sistema unutar društva, slobodno tržište je slepo, ono ne usmerava nikoga i ništa.
Dakle, ključ svega je opšte obrazovanje naroda, a posebno političko i MEDIJSKO obrazovanje, a zatim izgradnja institucija sistema (i to transparentnog sistema). Dati potpunu slobodu kapitalu u jednom tranzicionom, haotičnom i siromašnom društvu je recept za haos. Kapital će samo da iskoristi mogućnosti i slabosti takvog sistema. On ga neće popravljati, pošto su njegove slabosti za njega prilika i resurs. Stvar može biti samo gora. On ne ruši autoritarni i elitni sistem, on ga inkorporira u sebe, jer je užim krugom ljudi uvek lakše upravljati. Isključivo politička akcija LJUDI (a ne tržište samo po sebi), jasan i svestan izbor željenog smera razvoja društva mogu učiniti nešto korisno. Politički ili ekonomski sistem nije nešto što možete iskopirati prepisivanjem zakona. Verovati da ćemo kao prepisivači, neznano kako i gde, iskopirati i dobre strane kapitalizma, bez svesti koje su, i bez plaćanje cene za njih, je beskrajno opasna zabluda. Čak ni takozvana "revolucija", od one vrste koju smo nedavno imali, gde jedna grupa zamenjuje drugu, bez opšteg programa masovnog obrazovanja, ne rešava ništa. Iako je tobože promenjen čitav politički sistem. Kako se onda možemo nadati da obično oslobađanje kapitala da radi šta god hoće u dogovoru sa otuđenim centrima moći može bilo šta promeniti na bolje, samo zato što smo prepisali neke zakone koje masa niti razume niti zna kulturnu matricu i političku tradiciju koja im omogućuje funkcionisanje. To je poslednje što se sme uraditi.