Nikada nisam bio zagovornik radikalnih rešenja poput "ma, srušićemo sve to kad ode Vučić", niti sam verovao u njih. Čak i ove tobož umerene najave da će se izvršiti revizija, pa će, ako se utvrdi da su pojedini stanovi stečeni kriminalnim radnjama, isti biti dodeljeni studentima, vidim kao čist populizam koji će se vremenom udaviti u moru datih, a nikada ispunjenih obećanja.
No, ne može se zanemariti ogromna politička simbolika koju Beograd na vodi neminovno ima, i sigurno je da će eventualna nova vlast, makar teatralno, da poduzme neke korake kako bi se po istom popi*ala.
Stoga, ako je pitanje šta očekujem u slučaju eventualne promene vlasti u Beogradu - ne očekujem bog zna šta, osim čistog administrativnog prckanja, po principu FT1P. Mada, i tu "Navodni Beograd" ima alternativu jerbo im dozvole uvek može izdati Ministartvo, a promena vlasti na republičkom nivou u ovom trenu deluje ravna čudu.
Srednjiročno gledano, u slučaju promene lokalne vlasti, verovatno će "Beograd na vodi" imati tretman "neželjenog deteta". Kritikovaće ga javno, sa neizbežnim hvatanjem za glavu "evo šta su nam ovi ostavili", dok će se malo toga praktičnog dešavati.
Dugoročno je najrealnija neka vrsta primirja, gde će "Beograd na vodi" da se otvori za po koji javni objekat koji će potom biti slavljen kao nekakva velika pobeda javnosti i dokaz da, eto, može i drugačije.
Ipak, "mina" je u tome što, čak i da dođe do promene vlasti u gradu, pitanje njene dugovečnosti ostaje i više nego otvoreno u slučaju da Vučkovi svedoci nastave da nas jašu na republičkom nivou. Oni koji se sećaju Beograda u periodu između 1997. i 2000, vrlo dobro znaju kako centralna vlast može da te sabotira (bez obzira na to što se SPO pokazao kao pojava ravna termitima u drvenoj kolibi), a uz neskrivenu sklonost nazadnjaka ka korumpiranju i potkupljivanju svega što zemljom hoda, većina u gradskom parlamentu se može vrlo brzo prekrojiti.