Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[milos.tro]

današnje fotke I deo:

 

[milos.tro]

i II deo

 

[trialin]

Jos malo pa ko u Dubaiju
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=TsA5QIF4rs8[/youtube]

 

[ZvezdaracMare]

Ona zalosna kriva vrba je pobeda,slika i prilika projekta.Jel su tu jeftinu ivericu sto se izvitoperila iskrivili zlonamerni sto bi reko onaj pametni sto je gostovao na studiju B.Izvodjac sam sebi pravi posao na pola godine i krace i nikom nista.KOJA FUSERANA MAJKO!!

 

[Earthmoving]

Meni ono donje drveće posađeno pored reke deluje da je vrba, a to me podseti na obalu preko puta Save, nizvodno ka ušću gde ima vrba na donjem šetalištu, doduše ne ovako blizu reke. Ako je bela vrba tj salix alba, ona je izvor salicina, tj, preteča aspirina njena kora se koristi za sniženje temperature kod groznica, glavobolje, bolova. Znači izuzetno korisno drvo. Gledao sam baš juče kad sam šetao ali drvo je mlado, pa ne mogu da prepoznam da li je to ili neko drugo.

 

[nikolas27]

Ima dosta različitih sadnica tamo, nije samo žalosna vrba. Biće interesantno videti za par godina/decenija kad porastu malo šta će im se desiti. Drvo od 25-30m ipak narušava skupo plaćen pogled iz stana Nadam se da su kupci svesni toga i da će ove sadnice doživeti punu starost.

 

[Nik_B]

Nisam stručnjak za drveće pa ne tvrdim sa sigurnoscu, ali ako je istina da je koren u proseku onoliko veliki koliko i krošnja, onda bi pre svega trebalo da se brinemo za blokove obaloutvrde koji bi pod pritiskom podzemnog dela stabala kroz neko vreme mogli da popuste.

Laički bih rekao da je drveće previše blizu obaloutvrdi.

Ova usamljena tužna vrba na sredini zaista deluje tužno.

 

[nikolas27]

Ta relacija 1:1 između dubine korena i visine drveta je mit. Tamo ima dosta vode, kiseonika i sunca... Može to sve jako visoko da bude. Čini mi se da je na jednoj od slika gore platan ili javor, ide to i do 50m...

 

[Earthmoving]

To 1:1 sam čuo za orah ali ovde njega nema.

 

[svrca]

To na setalistu, a posadili su i dole nije platan vec Likvidambar, visokodekorativna americka vrsta pogotovo u jesen kad dobija sve nijanse crvene.



upload pictures online

 

[nikolas27]

Ah, bravo. Gde iskopaše američko drvo... Znači ipak 15-20m visine. Bar tako kaže čika Google. Tu su negde i one vrbe.

 

[Max15]

Postoje aplikacije preko kojih mozes da provalis biljku. Samo treba da slikas i ona ti kaze kako se zove, gde raste i sl.

Na promenadu su (po meni) trebali da zasade zbunasto bilje, a ne drvece.

 

[milos.tro]

Iz Nacrta plana:
"- за реконструкцију зелених површина потребно је израдити техничку документацију сходно
обиму интервенција, а у складу са Законом о планирању и изградњи; за нове јавне зелене
површине обавезна је израда Главног пројекта пејзажног уређења, уз сарадњу са ЈКП
''Зеленило Београд'';
- приликом реконструкције јавних зелених површина неопходно је урадити вредновање
постојећег стања вегетације, вредна стабла сачувати и уклопити у ново пејзажно-
архитектонско решење;
- композициона решења вегетације и озелењених амбијената пројектовати тако да, поред
високих функционалних и естетских вредности, обезбеђују прегледност и "прозрачност"
ради бољег сагледавања и безбедности у простору;
- за озелењавање користити претежно аутохтоне биљне врсте које припадају природној
потенцијалној вегетацији, прилагодљиве на локалне услове средине, са дугим
вегетационим периодом, појачаних фитоцидних и бактерицидних својстава, отпорних на
градску прашину и издувне гасове, високоестетских вредности; забрањена је примена
инванзивних и алергених врста; могуће је користити примерке егзота за које је потврђено
да се добро адаптирају условима средине;
- за дрвореде користити школоване саднице лишћара, мин. висине 3.5m, стабло чисто од
грана до висине од 2.5m и прсног пречника најмање 10cm;"

 

[Bulbulderac17]

Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Bulbulderac17]

Evo i za druga Spatia, jos jedan razlog da bude protiv ovog projekta. I on i njegova lepsa polovina...


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[nikolas27]

Max15 » Ned Jun 04, 2017 7:51 pm[/url]":o5mxc2ax]Postoje aplikacije preko kojih mozes da provalis biljku. Samo treba da slikas i ona ti kaze kako se zove, gde raste i sl.

Na promenadu su (po meni) trebali da zasade zbunasto bilje, a ne drvece.

Hvala na predlogu, probao sam ih par sad. Najbolje se pokazao Leafsnap sa nekim drvetom iz kraja za koje niko nije znao šta je. Radi odlično, jedina mana, mora da se otkine list i stavi na belu podlogu. Sve drugo što sam probao radi slabo. Dajte predloge ako je neko imao više sreće sa nekom drugom aplikacijom.

A što se tiče drveća na promenadi, njega nikad dosta.

 

[Zuma]

Pretpostavljam da je ovo neka vrsta javora. Na donjem delu sam video još samo vrbe.

Mada, formalno posmatrano, u delu obalskog zemljišta za koje se smatra da ima odbrambenu ulogu, dakle da je funkcionalni deo nasipa i da mora da obezbedi vodonepropusnost čak i posle zemljotresa očekivane veličine, drveće uopšte nije dozvoljeno. Niti sužavanje toka reke. Da ne bih ponovo tražio zakon, evo poruke iz prošle godine.
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 25#p419872

Zuma » 28 Nov 2016 06:20 pm[/url]":r1fxzx4f]

stanislaw » 28 Nov 2016 03:50 pm[/url]":r1fxzx4f]Slažem se. Čak je Zuma spominjao važeće propise po kojima nema sadnje drveća u prvih 10m od obale.
Ovo jedno drvce je interesantno kao kuriozitet, a ionako je još misterija na šta će da izađu sve te najave oko donjeg nivoa šetališta.

Obala koju su ostavili je toliko uska da ako ne prekrše zakon drveća na obali neće ni biti. A čitajući ovako laički sledeći tekst, pretpostavljam da ga krše po više različitih osnova: Kamioni za prodaju voze po nasipu, nasipaju i sužavaju tok reke, sade drveće, kopaju temeljne rupe za zgrade bliže od 50 metara od nožice nasipa, menjaju i presecaju tokove podzemnih voda.

ZAKON O VODAMA
("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012)

VI ZABRANE, OGRANIČENJE PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I KORISNIKA VODNOG ZEMLJIŠTA I VODNIH OBJEKATA

1. Zabrane i ograničenja

Član 133

Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i obavljati druge radnje kojima se može ugroziti stabilnost tih objekata;

2. na vodnom zemljištu:

---- 1) graditi objekte kojima se smanjuje propusna moć korita,

3. ...

4. saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa ka vodotoku i u branjenoj zoni na udaljenosti do 50 m od unutrašnje nožice nasipa;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom području, osim ako je njihova funkcija zaštita od štetnog dejstva voda ili je tehničkom dokumentacijom, urađenom u skladu sa ovim zakonom, dokazano da nije ugrožena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožava snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, ugrožavaju mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i objekata;

http://www.rdvode.gov.rs/doc/dokumenta/ ... vodama.pdf

 

[nikolas27]

Nešto tu ne štima, ispadne da gotovo cela leva obala Save, od čuvenog Savskog nasipa do Ušća, onda nije po propisu.

 

[astrodule]

Uslikao sam ovu sliku i ubacio u aplikaciju Pl@ntNet.

Javor je sigurno, samo pitanje koji.

Poslato sa telefona

 

[milos.tro]

Zuma » 28 Nov 2016 06:20 pm[/url]":1nr0l8ct]

stanislaw » 28 Nov 2016 03:50 pm[/url]":1nr0l8ct]Slažem se. Čak je Zuma spominjao važeće propise po kojima nema sadnje drveća u prvih 10m od obale.
Ovo jedno drvce je interesantno kao kuriozitet, a ionako je još misterija na šta će da izađu sve te najave oko donjeg nivoa šetališta.

Obala koju su ostavili je toliko uska da ako ne prekrše zakon drveća na obali neće ni biti. A čitajući ovako laički sledeći tekst, pretpostavljam da ga krše po više različitih osnova: Kamioni za prodaju voze po nasipu, nasipaju i sužavaju tok reke, sade drveće, kopaju temeljne rupe za zgrade bliže od 50 metara od nožice nasipa, menjaju i presecaju tokove podzemnih voda.

ZAKON O VODAMA
("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012)

VI ZABRANE, OGRANIČENJE PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I KORISNIKA VODNOG ZEMLJIŠTA I VODNIH OBJEKATA

1. Zabrane i ograničenja

Član 133

Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i obavljati druge radnje kojima se može ugroziti stabilnost tih objekata;

2. na vodnom zemljištu:

---- 1) graditi objekte kojima se smanjuje propusna moć korita,

3. ...

4. saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa ka vodotoku i u branjenoj zoni na udaljenosti do 50 m od unutrašnje nožice nasipa;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom području, osim ako je njihova funkcija zaštita od štetnog dejstva voda ili je tehničkom dokumentacijom, urađenom u skladu sa ovim zakonom, dokazano da nije ugrožena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožava snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, ugrožavaju mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i objekata;

http://www.rdvode.gov.rs/doc/dokumenta/ ... vodama.pdf

Evo kako ja ovo tumačim (ispravite me ako grešim)

Postoje mesta na nasipima i drugim vodnim objektima gde je dozvoljeno kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo.

Da li se može saditi drveće inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa ka vodotoku? Pitanje je šta se podrazumeva pod tim? Ja bih rekao da ovde imamo branjenu nožicu nasipa kosim zidom kocki dobrog kvaliteta.
"I u branjenoj zoni na udaljenosti do 50 m od unutrašnje nožice nasipa" ovo mi oupšte nije jasno i da li se igde ovo sprovodi (Zemunski Kej,leva obala Save...)??

 

[Zuma]

Iz formulacije u tekstu proizilazi da nabrojane intervencije na nasipu (kopanje rovova, bunara ...) mogu biti dozvoljene ako je posebnom tehničkom dokumentacijom dokazano da nije ugrožena stablnost nasipa ili da su to objekti u funkciji zaštite od vode.

Što se tiče drveća, formulacija vezana za nožicu nasipa jeste malo zbunjujuća, ali ne toliko da smisao paragrafa bude nejasan. Posle više čitanja izgleda mi da se formulacije "nebranjena nožica nasipa" i "unutrašnja nožica nasipa" ustvari odnose na STRANU betonske grede koja je u osnovi nasipa, pošto ne postoji više različitih nožica u jednom nasipu. Dakle "50 m od unutrašnje nožice nasipa" ustvari znači "50 m od unutrašnje STRANE betonske grede u osnovi nasipa", a "10 m od nebranjene nožice nasipa ka vodotoku" ustvari znači "10 m od spoljašnje STRANE betonske grede u osnovi nasipa, u smeru ka vodotoku". Dakle kao da se u ovom kontekstu pod "nožicom" podrazumeva samo relevantna POVRŠINA betonske grede. Teško je reći da li je to greška ili su stvarno baš to nameravali, iako je smisao i dalje sasvim jasan.

A zašto se to ne poštuje na svim Beogradskim obalama bi trebalo pitati nekoga iz Republičke direkcije za vode (ali nezvanično, ako se nadate smislenom odgovoru).

 

[svrca]

astrodule » 04 Jun 2017 09:03 pm[/url]":mdn3z7bf]

Uslikao sam ovu sliku i ubacio u aplikaciju Pl@ntNet.

Javor je sigurno, samo pitanje koji.

Poslato sa telefona

Likvidambar, potvrdili prosle godine radnici koji odrzavaju zelenilo. Od Zaricevog mosta prema Brankovom grupa javora, oko sprava za vezbanje tulipanovac, a najnoviji deo koji se sada poplocava ka Brankovom je hrast.
Sem vrbe koja podnosi visoku vodu na ovim nizim kaskadama pitanje je da su izabrane vrste kojima to nece skoditi.

 

[zexland]

Od svih predivnih dekorativnih liscara - kad ono vrba :bash: ! Samo da se nadovezem na prethodne postove...vrba pored reke bez obaloutvrde - DA, vrba pored reke pored obaloutvrde - NE. Tu se sadi nizi dendro materijal.

Bolje da su malo inovativnije pristupili prostoru i posadili recimo Albizia julibrissin. Cveta konstantno celog leta, ima sitan list i kada otpadne na jesen nece imati puno posla oko ciscenja promenade.

 

[orjen]

svrca » 04 Jun 2017 10:32 pm[/url]":m3pcjkqd]

astrodule » 04 Jun 2017 09:03 pm[/url]":m3pcjkqd]

Uslikao sam ovu sliku i ubacio u aplikaciju Pl@ntNet.

Javor je sigurno, samo pitanje koji.

Poslato sa telefona

Likvidambar, potvrdili prosle godine radnici koji odrzavaju zelenilo. Od Zaricevog mosta prema Brankovom grupa javora, oko sprava za vezbanje tulipanovac, a najnoviji deo koji se sada poplocava ka Brankovom je hrast.
Sem vrbe koja podnosi visoku vodu na ovim nizim kaskadama pitanje je da su izabrane vrste kojima to nece skoditi.

Ako je takav izbor onda je kvalitetan. Ostalo je pitanje licnih preferenca. Javori jesu dekorativne vrste sa liscem koje posle otpadanja vrlo lako humificira (to nije slucaj kod hrasta i oraha). Najlepsi je ovde od velikih vrsta Acer pseudoplatanus - Gorski javor. Slican je Acer heldreichii - Planinski javor. Od obe se prave gusle i druga muzicka instrumenta. Drvo ima vrlo sitna pora pa se koristi za sankove (npr. u bavarskoj i francuskoj). Kad se nade sa sarama (dzefer javor - rebrasti javor) je najcenjeno drvo uopste. Sto se tice teksture, javori su u mnogim detaljima dekorativni, pirpadaju vrstama sa krosnjom koja propusta svetlost pa se smatraju svetlijim sumskim drvima. Tulipanovac je Liriodendron - tercijarni relikt u flori severne amerike i jugoistocne kine- vrsta je dekorativna sa zanimliivom obliku lista i lepom uzrastom. Jako je upadljiva i kad se posmatra sa daljine. Likvidambar je takode tercijarni relikt. U svakom slucaju vrlo dekorativna vrsta kvalitetnog oblika i lepoj teksturi. Prilagoden je sadenjem u gradskom okviru. Za hrast predpostavljam da su uzeli Quercus rubra, opet americku vrstu sa dekorativnom jesenjom bojom. Mogli su i neke domace vrste barem od javora i hrasta, ali se to rede radi ne samo ovde, nego i u zapadnim zemljama. Navedene vrste su uglavnom otporni u poplavnim podrucjama. Ako je kod javora u pitanju Acer pseudoplatanus ili Acer platanoides, oni nisu prilagodene poplavlnim zonama. Posle nedelju, dve pod vodom brzo stradaju. Ne mislim da ce gde su sadeni doci do takvih poplava. Moglo je uzeti i poneki kvalitetan cetinar. Zahtevniji su u planiranju vizualnih celina. Licno volim jele i panciceve omorike ali tu treba vise voditi brige o grupisaju i postavljana. Kad se suse upropastaju stavar. Listopadne vrste su decentnija resenja i bez vecih zahteva za duze odrzanje.

 

[CASTELBIANCO]

Sta su od toga potencijalni alergeni, a sta nisu. To ti nama reci.

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока