Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[bobcha78]

Betonom će vezati gornji deo kamena sigurno ovo što je očišćeno

i mislim da će to biti sasvim dovoljno

 

[relja]

blagoje » 26 Apr 2017 07:59 am[/url]":1x6n02ry]

relja » Today, 06:41[/url]":1x6n02ry]
Da li je zazor između blokova ispunjen betonom, ko što je rađeno na novoj obaloutvrdi u Zemunu i kod Golubačke tvrđave (doduše, tamo je neobrađeni kamen pa je svakako moralo)?

Relja, rekao bih da nije.

Pozdrav Blagoje, drago mi je da si još uvek sa nama

Bukira » 26 Apr 2017 08:37 am[/url]":1x6n02ry]Nema betona između blokova, samo su ih naslagali i nakon toga posuli ovim crvenkastim peskom da popuni eventualne rupe između. Ali kamen je vrlo precizno i kvalitetno isečen, tako da je zazor zaista minimalan:

Ne znam šta je "zaista minimalan zazor" (to mi zvuči kao kada napišu da je "puška napravljena od visokokvalitetnog čelika" ) ali upravo ovo što si napisao
"posuli ovim crvenkastim peskom da popuni eventualne rupe između. Ali kamen je vrlo precizno i kvalitetno isečen, tako da je zazor zaista minimalan"
mi je malo kontradiktorno.
"Precizno isečen"... možda su svi blokovi isečeni na iste mere i tolerancije i imaju isto stanje površine... ali kao što vidiš na fotografiji, blokovi su tako poslagani da između njih postoji zazor koji se ispunjava zemljom (ili šta je ovo već, umrvljena glina?).. a to znači da blokovi ne oslanjaju jedan na drugi celim svojim površinama - čim ova zemlja treba i može da ispuni taj zazor. A ako može zemlja, može da prodre i voda...
A druga stvar je što beton deluje i kao vezivno sredstvo pa ako dođe do oštećenja na jednom mestu zaliveni beton će sprečiti širenje i klimanje blokova...

Ne tvrdim ništa, stvarno ne znam, možda ovako i treba, ali pravim poređenje sa izvedenim projektima na kojima je korišćen grubi kamen zaliven betonom - em jeftinije em robustnije i sigurnije.

 

[Zuma]

relja » 26 Apr 2017 06:41 am[/url]":29yifnh7]Pitanje za Zumu:
kako su postavljeni blokovi obaloutvrde?
Da li su samo poslagani na razapeto platno ("geotekstil", pretpostavljam, iz drugog pokušaja)?
Da li je zazor između blokova ispunjen betonom, ko što je rađeno na novoj obaloutvrdi u Zemunu i kod Golubačke tvrđave (doduše, tamo je neobrađeni kamen pa je svakako moralo)?

Obalski nasip se sastoji od krupnijeg peska nabacanog preko (neočišćene i redovno tada već potopljene) originalne Nemačke obale. Na zakošenu i pažljivo poravnatu bočnu stranu se zatim stavlja geotekstil. Na njega se stavlja tanak sloj crvene zemlje da služi kao podloga granitnim blokovima, a zatim se oni samo slažu. Na kraju se preko svega opet u tankom sloju razbacaju lopate crvene zemlje, pa se onda, kao na slici, tako razbacana zemlja tankom letviciom ručno gura u sve procepe između blokova. Na kraju se gornja ivica granitnog dela obaloutvrde poveže betonom, a donja se samo oslanja na jedan zakošeni ćošak betonske nožice. Sama nožica se oslanja na sloj vrlo krupnog lomljenog kamena preko koga je takođe sloj crvene zemlje (da bi se napravila ravna osnova za betoniranje nožice). Lomljeni kamen se pruža pod nekim uglom ka dnu reke, sve dok promenljivi i sve veći nagib prirodne zemljane obale ispod kamena (u odnosu na vertikalu) ne postane veći od ugla koji prirodno zauzima ivica gomile slobodno nabacanog kamena. Tu je kraj obaloutvrde.

Nažalost, nabacani kamen i zemlja, a time i sužavanje korita reke, idu u reku bitno dublje nego što je neophodno zbog kvalitetnog oslonca i sigurnosti nožice. Prvo da bi radnici imali operativnu platformu dok rade na njoj, ali i kao posledica pokušaja da se napravi "bazen bez vode" i tako ubrzaju radovi, pošto je sve rađeno pri visokim vodostajima kraja zime i početka proleća umesto krajem leta kad se to obično radi. Ako višak nabacanog materjala ne uklone ( i zemlju i kamen ), u što sumnjam, to znači da će u priličnoj širini pored nožice biti plićak iz koga će redovno rasti rečni korov i gde će se zaustavljati drvo i plastični otpad koji reka nosi, ali i taložiti kanalizacioni izliv, jer je u plićaku brzina vode manja, a time i taloženje mnogo veće.

Pogledajte koliko uglavnom nepotrebnog materjala ima desno od nožice. Ovaj nasuti višak ide ukoso i nadole sve do dna reke, u istoj širini, pa to uopšte nije mali dodatak ionako pogrešnom projektu suženja korita.

 

[milos.tro]

Betoniraće stazu i vezati za gornji deo kamena,a onda će verovatno staviti deking preko staze.

 

[relja]

Hvala Zuma.

 

[svrca]

Zuma » 25 Apr 2017 01:26 am[/url]":1jv4387f]Pošto je ovo bilo suvoparno, evo malo šarenih impresija iz BNV-a.


Pomeranje dekinga i promenade se pojavljuje u sasvim novim pravcima.

Nastavljaju da postavljaju ovo djubre od podloge.

 

[Igor]

Dobio sam potvrdu na gradilistu da ce talpe na postojecoj terasi koja je klizila biti zabetonirane potpuno.

 

[tzoran1]

Ta terasa jos uvek "kliza". A bolje da su talpe povezali-ukrutili metalnim profilima i tako ojacali. Osim ako ne betoniraju sve kompletno.

 

[Zuma]

I drugi pokušaj da se ograde od Save se izgleda završio isto kao i prvi.

 

[Igor]

tzoran1 » Čet Apr 27, 2017 3:06 am[/url]":2aldaegh]Ta terasa jos uvek "kliza". A bolje da su talpe povezali-ukrutili metalnim profilima i tako ojacali. Osim ako ne betoniraju sve kompletno.

Rekose sve komplet

 

[Zuma]

Stepenice ...

Idealno za neki studentski film ... naravno, pre nego što počiste ovaj haos, sprovedu osvetljenje i potpuno pokvare ovu divnu i dramatičnu atmosferu

 

[tzoran1]

Igor » Thu Apr 27, 2017 3:00 am[/url]":6czhacth]

tzoran1 » Čet Apr 27, 2017 3:06 am[/url]":6czhacth]Ta terasa jos uvek "kliza". A bolje da su talpe povezali-ukrutili metalnim profilima i tako ojacali. Osim ako ne betoniraju sve kompletno.

Rekose sve komplet

Aha, e onda bas lepo majstorisu, talpe ce da drze betonski temelj, betonski temelj betonsku oplatu, a betonska oplata talpe, i sve to na sveze nasutoj peskovito tucanik osnovi...hm hm.. baba za dedu, deda za babu, baba za repu..

 

[dove]

Fajnenšel tajms: Ovo je PRAVI UZROK navale arapskih ulaganja u regionu i SRBIJI

Ugledni Fajnenšel tajms u opširnom članku je proučio ulaganja firmi sa Bliskog istoka u nekretnine na Balkanu, i otkrio razloge zašto im je naše tržište interesantno za ulaganje.


http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/fajn ... ji/h7qm56m

 

[tzoran1]

.

 

[Zuma]

Najviše zbunjuje kakav to opravdani razlog može postojati za ovako nepravilno raspoređene betonske grede na talpama? Šta one to treba da drže što mora biti u baš takvom rasporedu?

 

[astrodule]

Možda da drže vodu dok majstori ne odu

Ja samo mogu da se nadam da postoji neki logičan razlog.

Poslato sa telefona

 

[spatiotecte]

Verujem da su betonske grede tako nepravilno izlivene prema merenjima sila koje dejstvuju iza talpi.

 

[astrodule]

Meni se te sile ne čine kao konstantne sa obzirom na probleme koje tu postoje (sleganje).

No dobro, nisam iz te struke...

 

[spatiotecte]

Pa sleganje upravo rezultira od sila koje postoje...

 

[Stomatolog]

Na ovom platou nedostaje kišna kanalizacija, kod nas je potrebna jer mi nismo neka egzotična destinacija gde samo nekoliko dana u toku godine pada kiša.

Nadam se da su ove rupe između betonske nožice i kamenog dela obaloutvrde na njejoj krivini popunili betonom, a ne samo po kojim kamenom jer se bojim da će vremenom prodorom vode obalouvrta u tom delu početi da sleže. Nažalost na novijim slikama se ne vidi šta su uradili pošto je to mesto pod vodom - barice.

Ovaj 'fušeraj' je za svaku osudu. Meni ovaj betonski prelaz izgleda kao neko privremeno rešenje. Ako već mora tako onda su trebali da ga sakriju ispod terase (platforme) sa leve strane, da se bar ne vidi jer ovako stvarno kravi čitavu sliku.

Ni meni nije jasna uloga ovih velikih žardinjega ispod terase (platforme), premalo je svetla za biljke, a ako se ne navodnjava neće biti ni kišnice, tako da takva mesta kod nas uglavnom završe kao prostor za smeće.

Šteta što će izgleda da bude ovo donje šetalište još uže od prolaza koji je ispod terase (platforme), nadam se da ova širina koja je 'označena' daskama nije konačna i da će se taj nivo proširiti.

 

[tzoran1]

spatiotecte » Thu Apr 27, 2017 2:54 pm[/url]":tqhd56ex]Verujem da su betonske grede tako nepravilno izlivene prema merenjima sila koje dejstvuju iza talpi.

Vrlo optimistcki ako verujes da su merili staticka opterecenja i uradili staticki proracun za te betonske grede..

 

[astrodule]

spatiotecte » Today, 15:40[/url]":2j1y40ro]Pa sleganje upravo rezultira od sila koje postoje...

Pa da, ali čim se zemlja malo slegne, menja se i pravac sile, barem ja tako kapiram. Zato sam i rekao "drži vodu dok majstori ne odu".

 

[Zderic222]

Sto sira staza to bolje.Kad dodju milioni turista gde ce svi da stanu (a najavjuju ih u sklopu projekta)

 

[milos.tro]

Pricali smo dosta o vodostajima Save,evo strucnog objasnjenja:

"Poštovani gospodine .................,

Najniži vodostaj reke Save kod Beograda za ukupan period merenja (1920-2016.) je zabeležen 20.10.1947.g. i iznosio je -166 cm, pri čemu je kota „0” vodomera 68,28 m n.J.m, što bi značilo da je najniža kota nivoa (najniži vodostaj) Save ikad zabeležena 66,62 m n.J.m.

Izgradnjom HE Đerdap, uticaj promene režima nivoa voda Dunava kod Beograda je uticao i na promenu režima nivoa Save kod Beograda, pa je najniži vodostaj reke Save kod Beograda za period posle izgradnje HE Đerdap (1972-2016.) zabeležen 25.11.1986.g. i iznosio je -61 cm, pri čemu se kota „0” vodomera nije menjala, što bi značilo da je najniža kota nivoa/najniži vodostaj Save u periodu posle izgradnje HE Đerdap 67,67 m n.J.m.

Srdačan pozdrav,

mr Mikša Jovanović, dipl. građ. inž.
Šef Odseka za kontrolu i obradu hidroloških podataka
Republički hidrometeorološki zavod"

 

[Zuma]

Drugim rečima, nožica Nemačke obaloutvrde se nalazi negde oko najmanjeg ikada u istoriji zabeleženog vodostaja Save, dok se nožica nove obaloutvrde "Beograda na vodi" nalazi čak 3 metra iznad minimalnog vodostaja POSLE izgradnje Đerdapa, pri čemu je i sam taj minimalni vodostaj već 1 metar viši nego pre Đerdapa. I još su zbog (kobajagi) upravo te razlike u reku izručili mnoge desetine šlepova kamena i zemlje, budući da ova 3 metra viša ( i za toliko jeftinija ) nožica zbog nekog neobjašnjivog kosmičog razloga tobože baš mora biti iznad ove prve. Veoma zanimljiva razlika između Nemačkog okupatora i javnih objekata koje nam za naše pare radi naš Arapski prijatelj.