[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=426149#p426149:3lqmy6kk je napisao(la):
dedinje » 03 Jan 2017 02:19 pm[/url]":3lqmy6kk]Smeta ti reč "mržnja". Pa kad o nekom projektu godinama govore sve najgore i to u svakom pogledu - ekonomskom, urbanističkom pa i političkom onda je ta reč sasvim adekvatna.
Pa verovatno zato što i treba reći sve najgore, pošto je zaista skoro isključivo takav. Jer, može se desiti da pojedinci budu "obuzeti mržnjom", ali je teško zamisli kolektivnu epidemiju mržnje koja je zarazila bukvalno sve stručnjake u Srbiji, pa ni jedan jedini od ugleda nije javno rekao ništa pohvalno. Dakle nisu u pitanju emocije nego fakti.
Drugi problem je potpuna kontrola svih dovoljno masovnih medija. Naime, kad bi se neko od struke i ugleda prevario pa uz kritike izrekao i neku manju pohvalu BNV-u, odmah bi mediji preneli samo pohvale izostavljajući ili minimizujući sve kritike. Tako da bi on samim tim sebe stavio u službu propagandne mašine i promovisanja projekta o kome ima pretežno loše mišljenje. Drugim rečima, pomagao bi nastavku nečega što on u konačnom zbiru smatra negativnim i lošim po Beograd. Ovo iznuđeno uzdržavanje od pohvala je nažalost automatska posledica kontrole medija i MORA da se nastavi sve dok mediji ne budu prenoslili realnu sliku čitavog spektra svih mišljenja. Inače onaj ko priča sam doprinosi dezinformacijama u pogledu suštine neke pojave. Seti se naprimer kako je u javnosti iskrivljena i zloupotrebljena izjava starog akademika Mihajla Mitrovića koji je predvodio delegaciju akademije nauka Srbije, tako da se čovek bukvalno razboleo od muke i legao u krevet. To je bio i prvi i poslednji razgovor vlasti i struke o BNV-u. Da vas potsetim šta su o tom dijalogu javili mediji kao udarnu vest:
Ukratko, nema
bitnih stvari koje se mogu hvaliti, a hvaliti sitnice u klimi totalne medijske kontrole samo širi dezinfomisanost.
Kažeš "bilo koji projekat je takođe mogao da počisti onaj krš". Pa naravno da je mogao ali zašto nije? Decenijama to ruglo stoji tamo uz obalu Save a nikad nisam čuo da je pomenuta ili pokrenuta bilo kakva akcija o njegovom uređenju.
To je uz "čišćenje rugla" još jedan argument koji se do besvesti ponavlja. I na njega je odgovoreno, ali je to bilo davno, pa da ponovim detaljno obrazloženje.
Kad neko bogat pogreši u investiciji za njega to obično nije katastrofa. Takvi uvek imaju i zalihe i drugu priliku. Ali kad to uradi neko siromašan, on ulaže relativno veći deo svega što mu je preostalo (jer ima malo), pa može prokockati poslednju šansu koju još ima. Za kockara koji ulaže poslednji žeton to je nekada ili nastavak života ili skakanje sa mosta. Mi smo u donekle sličnoj poziciji pa je odluka šta raditi u Savskom amfiteatru izrazito kritična. Rekao bih da ovde postoje tri različita aspekta:
1. Vreme, tj tajming investicije. Siromašnom nije svejedno KADA investira to malo što mu je ostalo. Iz istog razloga postoji i problem sadržaja, tj u ŠTA investirati, ali je to bolje razdvojiti u sledeće dve stavke:
2. Sadržaj. Kompleksnost povezanih infrastrukturnih problema koji se moraju rešiti pre bilo kakvih aktivnosti u vezi ravoja SA
3. Sadržaj. Kompleksnost odluke ŠTA bi trebalo praviti u SA? Koji sadržaji bi ovde trebali biti? Šta bi bilo NAJBOLJE? A to je na nesreću tesno povezano sa kompletnom strategijom razvoja grada pošto je SA u njegovom središtu, a Beograd nikad nije bio distribuirano naselje već izrazito centralno orjentisano, kao i većina drugih starih Evropskih gradova. Tako da će ono što se napravi ovde pogoditi ceo grad i njegovu daleku budućnost.
Problem, ili aspekat broj jedan proizilazi iz činjenice da smo prezaduženi, da više nemamo rezervi u zaduživanju niti vremena da tavorimo. Da ne objašnjavam posledice bele kuge, decenijskog egzodusa najpametnijih mladih stručnjaka, ili potpunog kolapsa starih privrednih potencijala. U svakom trenutku država može da krene u dva smera koji posle podstiču i održavaju sami sebe (pozitivna povratna sprega). Ili napred, da počne da se čupa iz provalije, ili da upadne u spiralu propasti iz koje je posle skoro nemoguće izvući se. Da bi se to sprečilo sav novac i sav preostali kreditni potencijal je trebalo usmeriti u razvoj proizvodnje i prateće infrastrukture koja je DIREKTNO podržava. I to samo onih privrednih grada koje najsigurnije i najbrže donose dobit. Za sada ništa drugo ako moramo ulagati kritične resurse. Dakle da se PRVO isčupamo iz ogromnog duga, pokrenemo privredu i najzad se uključimo u međunardno tržište. Ovo nije samo pitanje novca, nego i bezbednosti, pa i bukvalnog opstanka. Nemojte misliti da je u pitanju filozofiranje. Ovo je od ključne važnosti u situaciji u kojoj nam ponestaje vremena.
Ne znam šta Vučić stvarno radi, ali bar govori (ili implicira) isto ovo što sam ukratko opisao, a to je po meni ne samo veoma dobro, nego i jedino što možemo uraditi. Zbog toga je neshvatljivo zašto u ovako kritičnom trenutku po Srbiju insistira na BNV-u koji NIJE razvojni projekat (bar ne u potrebnoj meri), a zahteva strahovito velika ulaganja u odnosu na korist koju donosi. Zbog toga je razvoj SA trebalo ostaviti za bolja vremena. Upravo je TO jedan od razloga zašto se niko do sada nije usudio da krene u razvoj Savskog amfiteatra. Bili su isuviše svesni šta to sve podrazumeva, pa su vrlo mudro čitav ogromni kompleks problema uvek ostavljali za bolja vremena. To je trebalo uraditi i sad. Čekanjem se ne gubi puno, a vrednost zemljišta na ovom mestu bi samo rasla, da ne pričam da bi bilo mnogo jasnije šta je najbolje uraditi sa njim. Samo čišćenje uskog pojasa pored obale i njegovo pretvaranje u privremni park sa niskim i takođe privremenim uslužnim objektima se međutim moglo jeftino odraditi, ali ambiciozni razvoj čitavog SA, tipa BNV, svakako ne.
Stavka 2 proizilazi iz činjenice da je odavde trebalo iseliti kompletan železniči čvor, kargo i carinski treminal, niz stovarišta vezanih za rasuti teret i dve autobuske stanice. Dakle ovde je komunikacioni i transportni čvor Beograda. Pa ne samo da sve to treba raseliti, nego pre toga treba shvatiti kako bi sve to TREBALO da izgleda? Šta će Beogradu ubuduće trebati? Gde bi najbolje bilo da su autobuske stanice? Kuda će prolazitio metro i kako to sve uvezati u jedinstven komunikacioni sistem grada koji treba da služi sledećih 100 godina? A plus što moramo da razvijamo i same magistralne resurse novog sistema kanalizacije, vodovoda, gasovoda i ostale infrastrukture koje će uticati na ogromni deo grada.
Dakle drugi problem je što razvoj SA podrazumeva godine diskusija i analiza optimalnog budućeg izgleda komunikacione, transportne i infrastrukturne osnove budućeg Beograda. Da li će Beogradu jednog dana trebati još jedan most preko Save, recimo u nastavku bulevara Zorana Điniđića? Ja sam ubeđen da hoće. Dodati još samo JEDNU traku po smeru na rekonstrusanom mostu, pa smatrati da će to zauvek biti dovoljno je idiotluk. A gde će metro da ide i kuda da prelazi Savu? Prigradska železnica? Iako neki rudimentarni planovi možda postoje, Beograd se brzo menja, pa je pitanje koliko su ažurni i o čemu sve nije ozbiljno raspravljalo. Ne može se jedno ovako kompleksno gradsko čvorište dekretom preseći preko kolena, i prosto narediti gradnja po prvom projektu koji je na brzaka odradio ko zna ko i gde. Pri čemu je veliko pitanje čak i koliko je puta glavni projektant uopšte nogom kročio na tle Beograda. To je totalni apsurd. Dakle i zato sigurno nije bilo vreme da SA razvija u ovom trenutku, a možda i do sada.
Treći od u početku nabrojanih problema se tiče kompletnog koncepta razvoja grada. Prethodna stavka je postavila pitanje gde treba da budu neki nužni infrastrukturni aspekti i kako da izgledaju, a ova ŠTA mi želimo? Koji sadržaji bi bili najbolji za SA? Dakle, ne gde je put ili most, da li je lepa arhitektura, ili kakvi su vidici? Nego, treba li nam tržni centar na obali reke u srcu grada? Ili stambene zgrade? Ili rekreativno šetalište? Problem sa Beogradom je između ostalog i taj što je on zbog svoje ratničke i "turske" kulturne istorije izrazito hendikepiran. Ima loš sabraćaj, malo reprezentativnih prostora, pa čak i ozbiljan nedostatatak najobičnijih trgova koji služe kao lokalne fokusne tačke. Zbog toga sam recimo ja ubeđen da budućnost grada leži na obalama reka i da zato ne smemo olako da ih upotrebimo. One moraju služiti svima, gradu kao celini, a ne pojednicima i privatnicima. To bi za Beograd bilo pogibeljno zato što nam je to jedna od retkih komparatvnih prednosti koju imamo. To je drugi razlog zašto sam spominjao siromahe. Prednosti (reke, prirodu u centru grada, oblik terena) moramo iskoristiti tako da se bar PO NJIMA ističemo, da ovde ljudi mogu naći nešto čega nema u drugim gradovima, prosto zato što u tim gradovima ponekad ima mnogo toga čega u Beogradu nema. To je naša jedna šanasa da uspostavimo "ravnotežu u privlačnosti", da na "tržištu gradova" budemo primećeni i uspešni.
Savski amfitetar je naše "kućno blago" zato što je to jedini preostali, a dovoljno veliki prostor, u kome je moguće istovremeno rešiti i mnoge infrastukturne probleme i kreirati posebne prednosti koje bi Beograd izdvojile kao mesto prijatno za život i rad, i tako mu dale šansu. Na nesreću, izbor onoga što je najbolje i razgovori o tome mogu da traju i decenijama, a ne godinama. To se ne može analizirati brzo. Jednostavno je nemoguće. Problemi su isuviše kompleksni i međuzavsni. Ako to niste ili ne možete uraditi, rešenje je bolje odložiti nego upropastiti jedinu šansu.
Ukratko, niko do sada nije krenuo u razvoj SA sa veoma dobrim razlogom. Potreban je veliki novac, a bez ozbiljnih i dugotrajnih rasprava mogućnost za grešku na ovako komplikovanom i kritičnom mestu je skoro sigurna. Što nažalost ima strahovito ozbiljne posledice po budućnost grada. I zbog važnosti infrastrukture koja je ovde bila, i zbog one koja bi tu TREBALA da bude, i zbog jedinstvenog i neponovljivog potencijala ovog prostora koji bi trebalo popuniti sadržajem koji je zaista najkorisniji za grad, a ne bilo čime, samo da bi se nešto gradilo. Zato se može razumeti ustezanje prethodnih vlasti da rizikuju i uspuste se u sve to, i zato je ovo VEOMA loš trenutak da to isto uradimo mi baš sad.
