stanislaw » Pet Okt 07, 2016 10:01 am[/url]":as7bxnq6]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=409475#p409475:as7bxnq6 je napisao(la):
lepi » 07 Oct 2016 07:07 am[/url]":as7bxnq6]@Laki72
Konstruktivni predlog za uredjenje SA je, bar po Stanislawu da se izmedju cementare i ZIT stanice ugura opera, jer bi suprotno imali troskove rusenja.
Naravno da nije problem što su iz Savskog amfiteatra uklonjeni cementara i ŽIT. Grad Beograd je u to uložio 11 miliona evra svojih, a ne arapskih para. Problem je u tome što Beograd poklanja za komercijalnu izgradnju zemljište uknjiženo na železnicu.
Da li je Srbija odustala od železnice? Zvanično nije, ruskim i kineskim kreditima treba da se gradi brza pruga 200km/h do Budimpešte i da se nastavi rekonstrukcija glavnih koridora, silne pare se ulažu u Prokop itd, vozovi koji bi saobraćali na remontovanim prugama su delom već nabavljeni, samo što će još dugo čekati na završetak rekonstrukcije pruga. Sve ovo se ne radi arapskim parama, već kreditima iz drugih izvora (ako ne računamo kuvajtski kredit za Prokop koji nema veze sa BNV).
Sad se ja pitam zašto u takvoj situaciji Srbija POKLANJA železničko zemljište kao ulog u preduzeće BNV? Zašto železnici ne daje 20% od prodaje izgrađenih kvadarata, kao što je praksa da se vojsci daje prilikom stambene izgradnje na zemljištu bivših kasarni? Ili ako uzmemo da je sadašnja železnica sistem nesposoban da gazduje svojim sredstvima, neka država 20% prihoda od državne stanogradnje direktno ulaže u remonte železničkih koridora koji se sada finansiraju isključivo iz kredita.
Ja ne vidim kako posao sa arapima oko BNV pomaže državi i gradu da rešavaju kapitalne projekte kao što su izmeštanje autobuske i železničke stanice. Ne pomaže nikako, Država se za ove projekte zadužuje potpuno nezavisno od preduzeća BNV d.o.o. i izvori finansiranja ne vidim da su problem.
Prema tome, mislim da je redevelopment Savskog amfiteatra trebao da se odvija potpuno obrnutim redosledom od onoga kako je učinjeno. Prvo je grad trebao da se zaduži za izmeštanje autobuske stanice a država za dovršenje Prokopa i pripadajuće TPS za međunarodni železnički saobraćaj. U skladu sa dinamikom ovih poslova (koji i sada zvanično treba da se završe do 2020. godine!) trebalo je da krene državna stanogradnja duž Savske ulice gde bi se 20% od realizovane prodaje kvadrata usmeravalo na remont železničkih pruga po Srbiji.
U onom momentu kada bi se Savska i Karađorđeva oslobodile od autobuskih perona i železničkih zgrada, tada bi blokovi Savskog amfitatra bliži reci odjednom postali mnogo pristupačniji za investiranje (pošto su sada odsečeni i ne može im se prići od autobuske i železničke stanice). Tek u tom momentu država bi mogla da uloži ovih 11 miliona evra koje je ovako uložila u raščišćavanje priobalja, nakon čega bi postepeno na konkursima dodeljivala blokove za izgradnju investitorima, za komercijalne projekte visoke kategorije u kojima
država ne bi trebala da ima finansijskog učešća. I tada bi, naravno, bilo moguće praviti kompenzacione dilove sa investitorima, u smislu prebijanja naknada koje bi investitori platili sa troškovima privođenja potrebne infrastrukture.
Šta je, međutim, dobijeno u ovoj varijanti koji su republika i grad izabrali sa Eagle Hillsom? Dobijena je rekonstrukcija Beogradske zadruge, rekonstrukcija 500m šetališta nizvodno i izgradnja 500m šetališta uzvodno od tramvajskog mosta i dobijena je izgradnja bloka sa 300 stanova u prvom bloku do reke, onako na brzinu pre nego što je spreman npr. kolektorski tunel na koji bi se priključila kanalizacija tih objekata. Jednom rečju, sve go politički marketing pogodan za slikanje. A pritom ništa od prioriteta koje sam gore naveo (izmeštanje autobuske i železničke stanice) nije rešeno, samo je preko arapskog partnera otvorena dodatna opcija za kreditiranje tog posla u budućnosti, što ne vidim po čemu je ključno jer su to projekti za koje nije problem pronaći izvor kreditiranja.