Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Igor]

Pa valjda se ljudi okupljaju zbog rusenja u Hercegovackoj a ne projekta u celini ili?

 

[tzoran1]

auuu... kako sablasno izgleda ocerupana zgrada Beobanke na Zelenom Vencu... i jos kvari pogled VIP stanarima BnV.. pod hitno da se srusi...

 

[Aleksandar1]

 

[spatiotecte]

Igor » 25 Jun 2016 02:29 pm[/url]":31mctpfy]Pa valjda se ljudi okupljaju zbog rusenja u Hercegovackoj a ne projekta u celini ili?

ja verujem da se tu veliki broj ljudi okuplja radi veselja i pivdzaje tipa idemo na protest, bice zabavnije nego kod kuce.

 

[stf]

Igor » 25 Јун 2016 02:29 pm[/url]":2lgp8nkx]Pa valjda se ljudi okupljaju zbog rusenja u Hercegovackoj a ne projekta u celini ili?

То је и најтужније, да се 20 000 људи због тога окупи а не окупља се због далеко озбиљнијих ствари које нам се дешавају са друштвом.

 

[Igor]

To nije ispravno poredjenje i na nivou je politickog pamfleta koji se emituje sa raznih televizija i "novina". Isti taj besmisleni "argument" moze da vazi sa sve stanovnike Srbije a ne samo one koji su sada izasli da protestvuju. Moje pitanje je vise upuceno u odrzivost osnovne ideje protesta koja je itekako ozbiljna i kako to ljudi koji dolaze na protest dozivljavaju a jos mozda vaznije kako to organizatori zamisljaju i planiraju.

 

[milanche]

"stf: Ne postoji nista gore od ukidanje drzave. Drzava je ukinuta onog trenutka kada policija nije htela da izadje na poziv gradjana i zastiti ih. Odsustvo drzave se i dalje nastavlja daljim necinjenjem policije, sudstva... institucija koje cine drzavu. Politicko,tajkunska mafija ja pokazala da je jaca od drzave ili jos gore da je drzava. Stvara se ponovo drzavna mafija, sa svojim batinasima gde rade "za vise ciljeve". Od toga nema sta gore. I da evo ja cu da kazem, svaka cast Vucicu, ujedino je narod protiv takvog bahatog i oholog ponasanja koje se nastavlja.

 

[Edit]

Igor » 25 Јун 2016 02:29 pm[/url]":b4cjg60d]Pa valjda se ljudi okupljaju zbog rusenja u Hercegovackoj a ne projekta u celini ili?

То је и најтужније, да се 20 000 људи због тога окупи а не окупља се због далеко озбиљнијих ствари које нам се дешавају са друштвом.

Povedi ljude da se okupe zbog čega god, što smatraš da je važnije od neodazivanja policije na poziv. Sve sa svojim istomišljenicima. Niko ti neće zameriti. Svrsishodnije je od zavisti i ljubomore što su se ljudi okupili da se izbore, kad ti zoveš policiju, da neko mora da dodje.



Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

 

[svrca]

stf » 25 Jun 2016 04:46 pm[/url]":2r2l7i3d]

Igor » 25 Јун 2016 02:29 pm[/url]":2r2l7i3d]Pa valjda se ljudi okupljaju zbog rusenja u Hercegovackoj a ne projekta u celini ili?

То је и најтужније, да се 20 000 људи због тога окупи а не окупља се због далеко озбиљнијих ствари које нам се дешавају са друштвом.

Najtuznije je sto ti izgovaras ovakve jeftine politikantsko dusebriznicke nebuloze cija se pozadina vidi na kilometar. Smisli(te) nesti bolje.

 

[Пантограф]

Ето, на Рогу Африке деца умиру од неухрањености, а неко овде демонстрира због ситница...
Итд.

 

[brdjanin]

U Hrvatskoj su demonstrirali zbog obrazovanja. Jesu li i to sitnice? Građani se pitaju da li žele državu u kojoj se poštuju zakoni. Danas neka kućica u Hercegovačkoj, sutra kafana Franš, prekosutra ....

 

[tzoran1]

Jeste, a englezi (jedni od osnivaca) dali pedalu EU i niko da organizuje protest, kako cemo mi u krnju EU ?
"Neki" organizovali i kontra protest, stali njih 4-5 (nisu imali fantomke ovaj put) na ulaz u terazijski tunel sa 2-3 transparenta, ko usrani golubi, ali sta ce mora se po zadatku :lol:

 

[KartmenBG]

Zar nije opasno da ovoliko ljudi prelazi Brankov Most , s obzirom na dogadjaj pre nekoliko godina kad je bio koncert Bitlsa , prenosim tekst u celosti

17. 07. 2007
Prelazak preko Brankovog mosta posle koncerta „Stonsa“, u subotu oko ponoći, za nekoliko hiljada ljudi ostaće u nezaboravnom, ali neprijatnom sećanju jer su se osećali kao da prelaze preko nestabilnog visećeg mosta. Oko 10.000 ljudi ljuljalo se nad Savom jer su njihovi koraci izazvali velike oscilacije mosta koji nije predviđen za pešake, niti za specifične amplitude ljudskih koraka, a ne bi bilo prvi put da se neki most sruši pod velikim brojem pešaka.

Prelazak preko Brankovog mosta posle koncerta „Stonsa“, u subotu oko ponoći, za nekoliko hiljada ljudi ostaće u nezaboravnom, ali neprijatnom sećanju jer su se osećali kao da prelaze preko nestabilnog visećeg mosta. Oko 10.000 ljudi ljuljalo se nad Savom jer su njihovi koraci izazvali velike oscilacije mosta koji nije predviđen za pešake, niti za specifične amplitude ljudskih koraka, a ne bi bilo prvi put da se neki most sruši pod velikim brojem pešaka.

U građevinarstvu je poznato da se pešački mostovi grade po principima potpuno različitim od onih koji važe pri gradnji mostova za automobile. Toga su mogli da se sete i saobraćajci, organizatori koncerta ili neko iz Sekretarijata za saobraćaj. Zaokupljeni brigom da se ne ponovi kolaps na parkingu, kao posle koncerta „Pepersa“ u Inđiji, potpuno su zaboravili na školski primer zbog kojeg je, recimo, vojsci zabranjeno da maršira preko mostova i da ih prelazi u većim grupama.

- Bilo je kao da se nalazim na brodu na nemirnom moru. Saplitali smo se i teturali. Mnogi su se veoma uplašili. Palo mi je na pamet da se nalazimo usred građevinske lekcije o načinima da se most sruši. Povikao sam ljudima oko sebe da stanu i istovremeno se uplašio da će sada svi u panici početi da trče. To bi bilo još gore. Srećom, svi su me poslušali i stajali su sve dok se most nije umirio. Zaista ne znam da li smo bili u životnoj opasnosti, ali bilo je veoma neprijatno - seća se povratka sa koncerta preko Brankovog mosta Aleksandar Đurić.

Samo pribranošću nekolicine posetilaca koji su povikali: „Ljudi, stanite“, sprečeno je dalje ljuljanje mosta.

U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da nisu očekivali toliku navalu ljudi u istom trenutku i dodaju da je taj deo trebalo da reši saobraćajna policija. Ona je, međutim, brinula samo za vozila. Iako su patrolna kola bila parkirana sa obe strane mosta, niko se nije setio da ljude preko mosta pušta u grupama.

- Ne znam tačno kako je došlo do svega toga, ali mislim da to ipak nije bilo toliko opasno. Jedino čudno je to što su saobraćajci dozvolili da se u jednom trenutku na mostu nađe nekoliko hiljada ljudi - kaže Branislav Smiljanić, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj.

U policiji kažu da je njihov posao bio samo da spreče saobraćajne gužve na mostu. Saobraćajcima nije ni na pamet palo da pešačka gužva i problem statike mosta može biti u njihovoj nadležnosti.

Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Đorđe Vuksanović kaže da nije postojala veća šansa da se tragedija na mostu dogodi.

- Verujem da su se ljudi uspaničili kada je most počeo da se klati. To je normalna posledica kretanja pešaka po mostu, ujednačenim hodom. Zbog toga se i zabranjuje marširanje vojske preko mostova. Međutim, slične primere smo imali i za vreme demonstracija, pa se ništa nije dogodilo. Mislim da bi morao mnogo veći broj ljudi da se kreće preko mosta da bi došlo do nekih oštećenja. Ipak, nadležni su mogli i ovo da izbegnu da su prelazak preko mosta organizovali u grupama - kaže Vuksanović.

Profesor Vuksanović smatra da most, najverovatnije, nije oštećen ponoćnom šetnjom. Građevinci koje je „Blic“ pitao zašto se most tako snažno ljuljao uglavnom misle da je to zato što su ljudi išli samo jednom saobraćajnom trakom. Tako su, pretpostavlja se, pretegnuli i takođe poremetili statiku za koju je most projektovan. Inače, mostovi se ruše kada se pravac njegovog osciliranja podudari sa ritmom koraka pešaka.

Katastrofa na Milenijumskom mostu

Još se pamti kada se na londonskom Milenijumskom mostu našlo 150.000 ljudi. Građevinska firma koja je gradila most nije pretpostavila da može doći do sinhronizacije koraka, tako da je situacija zaista bila zabrinjavajuća jer su ljudi smanjujući intenzitet koračanja pokušali da smanje gibanje, ali su time samo pogoršali situaciju.

Brankov most do sada nije rekonstruisan

Most kralja Aleksandra I (lančani most) preko Save, kao prvi beogradski drumski most, pušten je u saobraćaj 16. decembra 1934. Podignut je na dva armiranobetonska stuba. Most je dignut u vazduh 1941. godine, a na njegovom mestu je 1956. izgrađen današnji Brankov most. Kada je pušten u promet, bio je najduži most sa jednim lukom na svetu. Betonska konstrukcija je duga oko 450, a široka 12 metara. Do sada nije rekonstruisan.

Rušenje mostova

Najpoznatiji događaj datira iz 1850. kada je 478 francuskih vojnika strojevim korakom prelazilo most Angers na reci Majni u Francuskoj. Vojnici su bili zbijeni jedan uz drugog, što je dovelo do snažnih vibracija. Više od 260 vojnika upalo je u reku.

Dvadeset godina ranije, britanska vojska marširala je preko mosta u blizini Mančestera kada je došlo rušenja građevine. Zato je i zabranjeno da vojska maršira preko mostova.

 

[Giorano Angelo]

 

[Igor]

Zauzeto je minimum 9000m2 u ovoj koloni.

 

[Giorano Angelo]

 

[Giorano Angelo]

KartmenBG » 25 Jun 2016 06:27 pm[/url]":qhq7x9dd]Zar nije opasno da ovoliko ljudi prelazi Brankov Most , s obzirom na dogadjaj pre nekoliko godina kad je bio koncert Bitlsa , prenosim tekst u celosti

17. 07. 2007
Prelazak preko Brankovog mosta posle koncerta „Stonsa“, u subotu oko ponoći, za nekoliko hiljada ljudi ostaće u nezaboravnom, ali neprijatnom sećanju jer su se osećali kao da prelaze preko nestabilnog visećeg mosta. Oko 10.000 ljudi ljuljalo se nad Savom jer su njihovi koraci izazvali velike oscilacije mosta koji nije predviđen za pešake, niti za specifične amplitude ljudskih koraka, a ne bi bilo prvi put da se neki most sruši pod velikim brojem pešaka.

Prelazak preko Brankovog mosta posle koncerta „Stonsa“, u subotu oko ponoći, za nekoliko hiljada ljudi ostaće u nezaboravnom, ali neprijatnom sećanju jer su se osećali kao da prelaze preko nestabilnog visećeg mosta. Oko 10.000 ljudi ljuljalo se nad Savom jer su njihovi koraci izazvali velike oscilacije mosta koji nije predviđen za pešake, niti za specifične amplitude ljudskih koraka, a ne bi bilo prvi put da se neki most sruši pod velikim brojem pešaka.

U građevinarstvu je poznato da se pešački mostovi grade po principima potpuno različitim od onih koji važe pri gradnji mostova za automobile. Toga su mogli da se sete i saobraćajci, organizatori koncerta ili neko iz Sekretarijata za saobraćaj. Zaokupljeni brigom da se ne ponovi kolaps na parkingu, kao posle koncerta „Pepersa“ u Inđiji, potpuno su zaboravili na školski primer zbog kojeg je, recimo, vojsci zabranjeno da maršira preko mostova i da ih prelazi u većim grupama.

- Bilo je kao da se nalazim na brodu na nemirnom moru. Saplitali smo se i teturali. Mnogi su se veoma uplašili. Palo mi je na pamet da se nalazimo usred građevinske lekcije o načinima da se most sruši. Povikao sam ljudima oko sebe da stanu i istovremeno se uplašio da će sada svi u panici početi da trče. To bi bilo još gore. Srećom, svi su me poslušali i stajali su sve dok se most nije umirio. Zaista ne znam da li smo bili u životnoj opasnosti, ali bilo je veoma neprijatno - seća se povratka sa koncerta preko Brankovog mosta Aleksandar Đurić.

Samo pribranošću nekolicine posetilaca koji su povikali: „Ljudi, stanite“, sprečeno je dalje ljuljanje mosta.

U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da nisu očekivali toliku navalu ljudi u istom trenutku i dodaju da je taj deo trebalo da reši saobraćajna policija. Ona je, međutim, brinula samo za vozila. Iako su patrolna kola bila parkirana sa obe strane mosta, niko se nije setio da ljude preko mosta pušta u grupama.

- Ne znam tačno kako je došlo do svega toga, ali mislim da to ipak nije bilo toliko opasno. Jedino čudno je to što su saobraćajci dozvolili da se u jednom trenutku na mostu nađe nekoliko hiljada ljudi - kaže Branislav Smiljanić, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj.

U policiji kažu da je njihov posao bio samo da spreče saobraćajne gužve na mostu. Saobraćajcima nije ni na pamet palo da pešačka gužva i problem statike mosta može biti u njihovoj nadležnosti.

Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Đorđe Vuksanović kaže da nije postojala veća šansa da se tragedija na mostu dogodi.

- Verujem da su se ljudi uspaničili kada je most počeo da se klati. To je normalna posledica kretanja pešaka po mostu, ujednačenim hodom. Zbog toga se i zabranjuje marširanje vojske preko mostova. Međutim, slične primere smo imali i za vreme demonstracija, pa se ništa nije dogodilo. Mislim da bi morao mnogo veći broj ljudi da se kreće preko mosta da bi došlo do nekih oštećenja. Ipak, nadležni su mogli i ovo da izbegnu da su prelazak preko mosta organizovali u grupama - kaže Vuksanović.

Profesor Vuksanović smatra da most, najverovatnije, nije oštećen ponoćnom šetnjom. Građevinci koje je „Blic“ pitao zašto se most tako snažno ljuljao uglavnom misle da je to zato što su ljudi išli samo jednom saobraćajnom trakom. Tako su, pretpostavlja se, pretegnuli i takođe poremetili statiku za koju je most projektovan. Inače, mostovi se ruše kada se pravac njegovog osciliranja podudari sa ritmom koraka pešaka.

Katastrofa na Milenijumskom mostu

Još se pamti kada se na londonskom Milenijumskom mostu našlo 150.000 ljudi. Građevinska firma koja je gradila most nije pretpostavila da može doći do sinhronizacije koraka, tako da je situacija zaista bila zabrinjavajuća jer su ljudi smanjujući intenzitet koračanja pokušali da smanje gibanje, ali su time samo pogoršali situaciju.

Brankov most do sada nije rekonstruisan

Most kralja Aleksandra I (lančani most) preko Save, kao prvi beogradski drumski most, pušten je u saobraćaj 16. decembra 1934. Podignut je na dva armiranobetonska stuba. Most je dignut u vazduh 1941. godine, a na njegovom mestu je 1956. izgrađen današnji Brankov most. Kada je pušten u promet, bio je najduži most sa jednim lukom na svetu. Betonska konstrukcija je duga oko 450, a široka 12 metara. Do sada nije rekonstruisan.

Rušenje mostova

Najpoznatiji događaj datira iz 1850. kada je 478 francuskih vojnika strojevim korakom prelazilo most Angers na reci Majni u Francuskoj. Vojnici su bili zbijeni jedan uz drugog, što je dovelo do snažnih vibracija. Više od 260 vojnika upalo je u reku.

Dvadeset godina ranije, britanska vojska marširala je preko mosta u blizini Mančestera kada je došlo rušenja građevine. Zato je i zabranjeno da vojska maršira preko mostova.

Ово није први протест таквог типа. Када су биле студентске демонстрације 1996. и 1997. године такође се ишло преко моста у великој колони...

 

[astrodule]

...i prvi put se dobro zaljulalo. Sledećih puta smo išli u grupama.

Poslato sa telefona

 

[Galeks]

Kad nepravda postane zakon, otpor je gradjanska duznost!

 

[tragac]

25 do 30 hiljada po mojoj slobodnoj proceni broja ljudi po dužnom metru kolone. Bio u sredini gde je pretpostavljam reprezentativan uzorak gustine.

 

[dekac]

Danasnje slike

Od biciklisticke staze do potpornog zida ima oko 1m, a do prvog stuba po slobodnoj proceni ima jos oko 2-3m

Dole se skupila neka voda ispod armature

Pokretni kamion kiosk je zauzeo celu pesacku stazu sa stolicama, dalje se moze proci samo preko biciklisticke staze ili ovim prolazom oko igralista

 

[Nepopravljivi optimista]

Ovo snimanje nekog spota/serije ili trajno resenje?

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

 

[vradovic]

CIA Sponzorise ovu facebook stranicu. Oni direktno preko posrednika placaju reklamiranje kod Facebooka sa ciljanim kljucnim recima tipa "nezadovoljstvo, demokratska stranka, socijalni nemiri, navijaci, radikali i slicno".

Evo i dokaza.
http://www.basepic.com/2016/Jun/25/22161017.png

Денис Ибишбеговић - CIA

 

[HoRuS]

Ови из камиончића кока кола су сподалали пролазнике да узму два коктела и да као поклон иде мајца...

Иначе, још једна слика са протеста данас, аутора не знам...добио сам је на вибер...

 

[KartmenBG]

Moguce da je trajnije resenje , super neka se gradjani bune protiv vlasti, imace priliku na sledecim izborima da Svih 2.000.0000 Beogradjana iskaze svoj stav o ovoj vlasti da li ce opet glasati za njih. Posto najvise sto me zabrinjava ovo rusenje vlasti po po ceni 3 lokala u Hercegovackoj ali ko ce da onda zameni vlast? koji ljudi? koje je resenje ovog otpora ko su ti koji ce zameniti ove i uvesti red u gradu s obzirom da vec vidim dosta opozicije je na ovom protestu ?