Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

Najbolji nacin bi bio da vrate Tita i da se ponovo uradi nacionalizacija, mislim da bi to resilo vas problem. :mrgreen:

 

[neshaoct]

milanche » 23 Apr 2016 10:28 am[/url]":mfqe941f]
Ok znaci 275 mil e + ovih okvirnih 25mil daje tih 300mil za koliko je investitor oslobodjen placanja. Meni je to ok potpuno. Ali onda nema racunanja opet tih istih 60.000 kvadrata kao nesto sto cemo dobiti za zemljiste koje dajemo, jer ne moze se duplo racunati jedna te ista stvar.

Da, u pravu si, moja greška.

milanche » 23 Apr 2016 10:28 am[/url]":mfqe941f]Kredt uzeli od Albbara ili neke druge finansijiske isntitucije je u principu sve jedno. Nista on nama tu nije izasao u susret, a za ovih drugih 150mil e za izgradnju je prakticno nas poklon njemu. Pored zemljista mu jos dajemo i pare. Pa to samo ludak ne bi pristao.

Koje smo to pare dali Alabbar-u??? Koji iznos, kog datuma, gde je ta uplata?
Oko drugih finansijskih institucija...državi koja je u to vreme imala deficit svog budžeta od preko 8% BDP-a niko (neka finansijska institucija) ne daje dugoročne povoljne kredite. Evo, pogledaj kako smo se (pod kojim uslovima) tada zaduživali kod tih drugih finansijskih institucija koje uzimaš zdravo za gotovo kao izvor finansiranja:

- Septembar 2011. godine > Prva prodaja srpskih evroobveznica. Tada je ostvarena kamatna stopa od 7.50% godišnje.
18 meseci kasnije, već je malo bolje po ovom pitanju tj. 4.875%:

Spojler

- Februar 2013. godine > izvršena je prodaja novih evroobveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu. U trgovanju srpskim evroobveznicama učestvovalo je 148 finansijskih investitora iz čitavog sveta. Tražnja je bila tri puta veća od iznosa koji je država nudila na prodaju. Najviše investitora je bilo iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Obim prodaje evroobveznica iznosio je 1.5 milijardi američkih dolara, sa kamatnom stopom od 4.875% i rokom dospeća od 7 godina.

Ova godina:
- Januar 2016., 1.19% na godišnjem nivou ; obim emisije iznosio je 50.000.000 evra. Ukupan obim tražnje iznosio je 104.089.000 evra, odnosno 208.18 odsto obima emisije.

Spojler

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 6. januara 2016. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 50.000.000 evra. Ukupan obim tražnje iznosio je 104.089.000 evra, odnosno 208,18 odsto obima emisije. Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 1,19 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 16. januara 2017. godine. Stopa prinosa, po kojoj su prodati današnje hartije od vrednosti, niža je za 0,38 procentnih poena u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane novembra 2015. godine.

- Mart 2016., 1.40% na godišnjem nivou ; obim emisije iznosio je 100.000.000 evra. Ukupan obim tražnje iznosio je 65.675.000 evra, odnosno 65,68 odsto obima emisije.

Spojler

Na aukciji dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 24. marta 2016. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 100.000.000 evra. Ukupan obim tražnje iznosio je 65.675.000 evra, odnosno 65,68 odsto obima emisije. Realizovano je 57.496 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 57.496.000 evra, što predstavlja 57,50 odsto obima emisije. Primanje po osnovu zaduživanja, koje je obezbedjeno na današnjoj aukciji državnih hartija od vrednosti Republike Srbije koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga koje dospevaju u martu 2016. godine. Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,40 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 28. marta 2018. godine. Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti niža je za 0,35 procentna poena u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane februara 2016. godine.

Da se tek sada (proleće 2016. godine) vodi nekakav prvi sastanak o BNV sa Alabbar-om, mišljenja sam da bi mogli da dobijemo bolji Ugovor jer nam je sada jača finansijska pozicija. Još uvek ne toliko jaka da možemo da kažemo šta nas briga, očistićemo sve sami, platiti sve sami, pa ponuditi potom parcele na licitaciju...
Kada za još 3-4 godine i visina javnog duga bude krenula da pada u odnosu na BDP (kao što prognozira Fiskalni Savet), a, ne ''samo'' deficit budžeta u odnosu na BDP, e tada bi imali još jaču poziciju, i tada bi mogli komotno da kažemo ma, ako treba štampaćemo još jednu turu evroobveznica na npr. 200 miliona evra, kamata će nam biti do 2%, tim parama ćemo očistiti SA, isparcelisati i nudimo na prodaju. To nije idealno jer nismo komunalno opremili te parcele (tada bi mogli da dobijemo još bolju cenu za njih), ali je dovoljno dobro da se krene u priču tim putem.

 

[stanislaw]

Jako mi se sviđa ova analiza koju sam upravo pročitao.
Možda je osnovna intencija bila da se kaže da u datom trenutku i okolnostima dil oko BNV-a objektivno i nije mogao mnogo bolje da se sklopi, što u svetlu podataka o kretanjima na finansijskom tržištu sam i sklon da prihvatim.
Ali to samo razotkriva poentu koju su drugi forumaši još i ranije dotakli, a to je da je projekat BNV nepotrebno, iz političkih razloga, u pogrešnom trenutku isforsiran, isilovan i do apsurda napumpan u priču od nacionalnog značaja. Sam ugovor o BNV-u, posmatran u kontekstu svih okolnosti u kojima je donet, ispada "fer i pošten" u smislu da samo tehnički konkretizuje ono što je jedna ugovorna strana sama tražila, iz sebi znanih političkih razloga: da se javno-privatno partnerstvo za razvoj najprespektivnije gradske zone, ugovori sa ekskluzivnim partnerom na višedecenijski period i da se ugovori pod hitno i po svaku cenu, bez obzira što je za državu bio najgori mogući trenutak, u smislu apsolutne nemoći države da finansira svoju ulogu u partnerstvu na način koji bi mogao da je učini iole ravnopravnim partnerom.

 

[milanche]

neshaoct » 23 Apr 2016, 15:48[/url]":363q82gz]
Koje smo to pare dali Alabbar-u??? Koji iznos, kog datuma, gde je ta uplata?

Nismo uplatili ali smo uzeli pozajmicu za gradnju koju bi od moguceg profita morali da vratimo. Prema tome, nije dovoljno sto ucestvujemo sa zemljistem nego imamo obavezu i da prakticno i novcano ucestvujemo u izgradnju (sad kao pozajmica). Ja nisam cuo ikad da se to desilo, da pored uloga zemljista jos i finansijiski ulazemo u izgradnju (u bilo kom obliku, pozajmica, kredita...)

neshaoct » 22 Apr 2016, 18:58[/url]":363q82gz]
- Treba da se uloži u izgradnju kvadrata jer smo suvlasnici preduzeća BNV d.o.o.

neshaoct » 23 Apr 2016, 14:13[/url]":363q82gz]
Razlika u tvom i mom mišljenju je što ti očigledno smatraš da nije moralo tako da se uradi kako bi se gradilo u SA.

Tacno Nabrojacu redosled koraka kako bi meni bilo logicno da se uradilo:
1. donese se politicka odluka i sagledaju se okolnosti i mogucnosti
2. ako treba saceka se bolji finansijiski period, pa se uzme kredit, evroobveznice koje si spomenuo ili sta god od recimo 200mil e, za gradnju neophodne infrastrukture do SA i ekpropriaciju i ciscenje zemljista
3. rapise se medjunarodni urbanisticko-arhitektonski konkurs (moze i pozivni) i na osnovu konkursa se urade urbanisticki planovi
4. Ukoliko je neophodno donose se zakonska akta koja olaksavaju i regulisu ekspropriaciju, ali zakon koji ce da vazi za celu drzavu i za sve slucaje ekspropriacije ukoliko je to od vaznosti za drzavu ili grad.
4. zapocne se ekspripriacija, kao i izgradnja potrebne infrastrukture
5. raspise se medjunarodni tender/licitacija ili koji god oblik, u Financial Times-u za prikuljanje ponuda:

- predvidja se izgradnja po fazama tj delovima i tako se zemljiste i prodaje, gde parcele u okviru jedne faze se prvo prodaju pa onda idu naradene. Tako se omogucava da se infrastruktura unutar SA gradi takodje parcijalno a ne da mora kompletno ceo prostor da se oprema odmah. Tako se znatno smajuju troskovi. Daje se mogucnost i dobijanja kvadrata umesto placanja zemljista ali uz bankarske garancije i definisanog roka gradnje.

-Takodje daje se mogucnost da investitor sam gradi potrebnu infrastrukturu i da bude oslobodjen naknade ili da plati naknadu pa grad da izgradi infrastrukturu. takodje se daje mogucnost vise investitora zajedncki da zakupljuju ceo jedan deo tj fazu. Tako se stvara mogucnost da se vise faza krene odjednom sa vise razlicitih investitora. Na primer jednu fazu su mogi da grade Izraelski investitori koji grade Park Apartmane sgde ulozili 120mil e (500 stanova) http://www.ekapija.com/website/sr/page/1153737, drugu fazu Domaci investitor koji gradi A Blok gde je ulozeno takodje vise od 120mil e, nemam tacan podatak, trecu Abbar, cetvrtu Beko jer mu je lakse da ulozi i zaradi tu nego sa gradom jos da se nateze oko luke, i Miskovic zajedno koji takodje moze da iskoristi priliku da okrene pare namenjenih Shopping centru, zaradi vise i onda ulozi u objekat koji je hteo.Ima tu jos nasih investitora koji mogu da zajedno ucestvuju. Da ne govorim o mogucnosti da se prijave razni drugi investitori iz celog sveta. Tako cak je postojala mogucnost da se sve mnogo brze izgradi.

Sta se time postize?
Ceo proces je cist, transparentan, bez dogovora u cetri oka, sa jasnim procedurama. Time se podize nivo sistema i pravne drzave, donose se pravna akta koja vaze za celu drzavu i u svim naznacemim slucajevima a ne samo za jednog investitora iz inostranstva.
Dobija se urbanisticko resenje koje je primereno, koje "postuje" grad i okruzenje, koje nije pravljeno u svhu promocije jednog coveka, gde ulicna matrica nije podredjena akcentovanju kule ili jedne pojedinacne zgrade, vec uklopljena i nadovezana na postojecu matricu,a javnim povrsinama rapspolaze grad Beograd.
Sto se finansija tice, troskovi komunalnog opremanja zemljista unutar SA bi za grad prakticno bilo jednako 0, zbog faznosti projekta, a dobila bi se sigurna sredsva za zemljiste, dakle mogli bi da racunama sa sigurnoh recimo 350mil e (mislim da kad bi zemljiste bilo imovinski , pravno i od objekata cisto da bi bila sasvim realna cena od 80.000). Ovako, mi danas nemamo nista sigurno, odnosno imamo 150mil e kao pozajmicu (kao ulog za gradnju?!), koju necemo ni videti. Dakle za sad nista -0. Preko toga je sve daleko u futuru u nekim mogucnostima i nista garantovano.

 

[zoran_m]

Vade one traljavo postavljene talpe i stavljaju nove koje su bliže reci:

Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 8

 

[guliver]

Na oglasnoj tabli portala grada je oglašena javna prezentacija šoping centra i kula.
Oglas "Javna prezentacija Urbanističkog projekta za izgradnju tržnog centra sa kulama namenjenim hotelu, poslovnim apartmanima i stanovanju, na katastarskoj parceli 1508/353 KO Savski Venac". "JAVNA PREZENTACIJA obaviće se u zgradi Gradske uprave grada Beograda, u Ulici 27. marta broj 43-45 (sala 2 u suterenu) od 22 do 28. aprila 2016. godine, svakog radnog dana od 9 do 15 časova." Poveznica - http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1756089

 

[milos.tro]

današnje fotke(počelo da smrakava pa nisam baš uspeo da postignem kvalitet fotki):
Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[bobcha78]

konačno nove slike da pogledam šta ima novo u izgradnji. Hvala

 

[milos.tro]

Napravio sam 2 kalkulacije profita od BNV-a:

PRVA KALKULACIJA profit po slovu ugovora:
Izgradnjom 500.000 tzv "sigurica" kvadrata stambeno-poslovni-komercijalni prostor (prva linija pored reke,savamala itd) lokacija sa jedne i potrebe tržišta sa druge strane(luks hoteli koji fale Beogradu,potreba za luks stanovima cca 500 stanova ne doživljam kao problem da se to rasproda,po planu za tržni centar plus 3 kule -hotel,stanovi i poslovni prostor na eksluzivnoj lokaciji itd) profit bi iznosio ukupno 113miliona evra objasnio sam kako sam došao do te računice ranije viewtopic.php?f=21&t=197&start=14650 plus kredit 165 miliona evra-(130 miliona od arapskog investitora plus 35 miliona iz drugog izvora ) znači ukupno smo u minusu za 52miliona evra.

Dobro,idemo dalje.Realno je da se ti tzv "sigurica" kvadrati izgrade za 6-7 godina.Ako izuzmemo kataklizmički scenario broj stranih turista se povećava cca 15% godišnje (i dalje postoji potreba za izgradnju hotela,npr potrebe su takve da kad bi se W Hotel,St Regis i ovaj treći hotel otvorili danas mogli bi da zadovolje potrebe za luks hotelima koji Beogradu fale),zatim interesovanje za stanove i poslovni prostor ljudi će videti da se to gradi i da je izgradjeno,pa kreću za kupovinom stanova i iznajmljivanjem poslovnog prostora(za poslovni prostor i nije baš nešto bitno da je pored reke,bitna je lokacija,kvalitet gradnje i dovoljan broj parking mesta).Idemo sa izgradnjom novih 500.000 kvadrata.

Isplaćena je pozajmica Arapskom investitoru tako da dolazimo do 32% profita tj 72 miliona koji je naš deo ( 32% od 225 miliona, ili ti 1/4 od ukupnog broja planiranih kvadrata i ukupnog profita zajedničkog preduzeća po planu cca 900 miliona evra) plus 89 miliona po nacrtu plana (1/4 profita od ukupno planiranog,a odnosi se na porez na promet nekretnina i porez na zarade u gradjevinarstvu što bi ukupno bilo 161milion (kad se odbije ovaj minus iz prethodnog perioda-52 miliona evra) dolazimo do PROFITA OD 1O9 MILIONA EVRA NAKON IZGRADJENIH 1.000.000 KVADRATA.

DRUGA KALKULACIJA PRIHODI OD NAKNADI ZA GRADJEVINSKO ZEMLJIŠTE ZA LUKS ZONU sa izgradnjom infrastrukture u okviru granica SA:

500.000 tzv "sigurica" kvadrati prihod od naknadi plus prihodi od poreza na nekretnine i poreza u gradjevinarstvu 284 miliona evra,objašnjavao sam ranije kako sam došao do te računice viewtopic.php?f=21&t=197&start=14650,zadužujemo se 165 miliona kao što je i planirano (130miliona od Arapskog investitora plus 35 miliona iz drugog izvora 35 miliona) i zadužujemo se naveo sam ranije 144miliona npr.viewtopic.php?f=21&t=197&start=14650 više od 1/4 ukupnih troškova unutar granica SA (400 miliona evra) recimo treba da se izgradi i magistralni gasovod,vodovod i tome slično pa sam računao i neku vrednost koja bi matematički bila veća od 1/4 troškova infrastrukture u okviru granica SA. Znači PRIHODI BI IZNOSILI 284 MILIONA ,A RASHODI 309 MILIONA ZNAČI U MINUSU SMO 25MILIONA EVRA.

Dobro,idemo dalje krećemo sa izgradnjom novih 500.000 kvadrata. Prihodi od naknada za gradjevinsko zemljište,poreza na promet nekretnina i poreze u gradjevinarstvu bi iznosili 284 miliona evra-kao i za prethodnih 500.000 kvadrata.

Troškovi imamo raniji minus od 25 miliona evra plus troškovi za izgradnju infrastrukture u okviru granica SA (računao sam troškove za 2 miliona kvadrata-400 miliona,za milion -200miliona,144 miliona smo već uložili za prvih 500.000 kvadrata,preostaje još 56 miliona da bi smo došli do cifre od 200 miliona).ZNAČI DA SU OSTALE NAKNADE ZA GRADJEVINSKO ZEMLJIŠTE I DA SMO GRADILI INFRASTRUKTURU U OKVIRU GRANICA SA PROFIT BI BIO ZA IZGRADJENIH 1.000.000 KVADRATA 284 MILIONA (MINUS 25MILIONA IZ PRETHODNOG PERIODA i 56MILIONA ZA IZGRADNJU INFRASTRUKTURE U OKVIRU GRANISA SA) ZNAČI UKUPNO 203 MILIONA EVRA.

 

[bobcha78]

Nova epizoda

https://www.youtube.com/watch?v=kwsSV5xnWes

 

[dinev]

Koliko sam razumeo, postavljaju talpe tik uz reku i onda ponovo nasipaju. Sto znaci da ce setaliste biti prosireno do tih novih talpi?

 

[arapski investitor]

zuma se u krevetu prevrce

 

[Veliki Vracar]

arapski investitor » 24 Apr 2016 02:43 am[/url]":2rnvx8j0]zuma se u krevetu prevrce

Од среће?

 

[milos.tro]

Sta mislite zašto izfušerisano postavljene talpe rade ponovo? Da im možda El Abar kad je došao da otvori gradilište Kule nije "sve po spisku" da odrade to ponovo i kako treba?

 

[Veliki Vracar]

Зар не видиш да се талпе померају према току реке, какве то везе има са претходним "квалитетом"? :shock:

 

[direktor]

Kako si ti zakljucio da ce da ispravljaju postojece takpe ja bi rekao da ce da stavljaju nivi red nizi tik uz vodu

 

[milos.tro]

Moguće je i da talpe vade zbog ove platforme na renderu:

 

[bobcha78]

dinev » Ned Apr 24, 2016 2:25 am[/url]"jax3m1t]Koliko sam razumeo, postavljaju talpe tik uz reku i onda ponovo nasipaju. Sto znaci da ce setaliste biti prosireno do tih novih talpi?

Tako sam i ja razumeo plan kada sam gledao poprečni profil

 

[Zuma]

Malo strpljenja. Ne mogu da imam bilo kakvo mišljenje sve dok ne znam šta gledam. Talpe su unutrašnji konstrukcioni elementi koji se na kraju neće videti, a mogu se delom i vaditi ili pomerati. Ili dodavati nove. To što što sada vidimo neki njihov deo uopšte ne znači da znamo kakav će biti konačni oblik obale. Ja sam do sada komentarisao poziciju i širine tri regulacione linije koje su nacrtane u prostornom planu pošto je to jedino što je bilo dostupno, i to u kontekstu iskustva koje imamo sa postojećim profilima Beogradskih obaloutvrda, o tome kako se oni uređuju i održavaju, ali i koliko ljudima znače ili koriste njihovi različti nivoi. Međutim na osnovu niza uvek različitih rendera i prvih zemljanih radova očigledno da je ovo opet nešto novo.

Za sada je jasno jedino da je regulaciona linija obalskih blokova verovatno i dalje tamo gde je ucrtana u prostornom planu BNV-a (indikator je sigurno nepromenljiva pozicije šipova tik uz L zid), dakle pomerena ka reci, čime je nažalost privatizovan deo obale koji je do sada pripadao gradu, umesto da bude obrnuto, da tu liniju grad pomeri ka unutrašnjosti, da rezerviše javni prostor da GRAĐANI ubuduće stvarno siđu na reke. A ne privatne zgrade i nepredvidljivi privatni interesi. Tako da sada konačno znamo gde je ta linija.

Ali, sada više nije jasno gde su druge dve linije. Linija gornje kote obaloutvrde i regulaciona linija za malu vodu, a vrlo je moguće i da će obe imati krajnje nepravilan oblik i širinu, ako zaista slede poslednji render ili bar idu na nešto slično. Ono što je sasvim moguće jeste namera da se nasipanjem reke ili proširivanjem najkorisnijeg, najvišeg nivoa obale, na račun nižih novoa, delimično ispravi ovo sužavanje javnog prostora. Tako da bi sama obala ipak postala daleko upotrebljivija nego onaj užas koji su napravili kod Savanove. Doduše, uz priličnu cenu. Ili na račun nasipanja reke, ili na račun suženja prostora namenjenog direktnom kontaktu sa vodom na nižim nivoima. Naprimer, iako nisam merio, imam utisak da na poslednjem renderu ukupna širina svih nivoa obale više nije 30 metara, kao u usvojenom prostornom planu, nego čak 40 metara. Pa, umesto da uzmu (tj ne daju) privatnicima, oni su oduzeli od reke. Tako da je trenutno teško reći bilo šta određeno. Treba sačekati sa ocenom dok ne vidimo šta u stvari rade.

 

[lepi]

^^
Ovo je do sada najbolja kalkulacija.

milos.tro » Sub Apr 23, 2016 9:47 pm[/url]":5h3j3e9h]Napravio sam 2 kalkulacije profita od BNV-a:

PRVA KALKULACIJA profit po slovu ugovora:
Izgradnjom 500.000 tzv "sigurica" kvadrata stambeno-poslovni-komercijalni prostor (prva linija pored reke,savamala itd) lokacija sa jedne i potrebe tržišta sa druge strane(luks hoteli koji fale Beogradu,potreba za luks stanovima cca 500 stanova ne doživljam kao problem da se to rasproda,po planu za tržni centar plus 3 kule -hotel,stanovi i poslovni prostor na eksluzivnoj lokaciji itd) profit bi iznosio ukupno 113miliona evra objasnio sam kako sam došao do te računice ranije viewtopic.php?f=21&t=197&start=14650 plus kredit 165 miliona evra-(130 miliona od arapskog investitora plus 35 miliona iz drugog izvora ) znači ukupno smo u minusu za 52miliona evra.

Dobro,idemo dalje.Realno je da se ti tzv "sigurica" kvadrati izgrade za 6-7 godina.Ako izuzmemo kataklizmički scenario broj stranih turista se povećava cca 15% godišnje (i dalje postoji potreba za izgradnju hotela,npr potrebe su takve da kad bi se W Hotel,St Regis i ovaj treći hotel otvorili danas mogli bi da zadovolje potrebe za luks hotelima koji Beogradu fale),zatim interesovanje za stanove i poslovni prostor ljudi će videti da se to gradi i da je izgradjeno,pa kreću za kupovinom stanova i iznajmljivanjem poslovnog prostora(za poslovni prostor i nije baš nešto bitno da je pored reke,bitna je lokacija,kvalitet gradnje i dovoljan broj parking mesta).Idemo sa izgradnjom novih 500.000 kvadrata.

Isplaćena je pozajmica Arapskom investitoru tako da dolazimo do 32% profita tj 72 miliona koji je naš deo ( 32% od 225 miliona, ili ti 1/4 od ukupnog broja planiranih kvadrata i ukupnog profita zajedničkog preduzeća po planu cca 900 miliona evra) plus 89 miliona po nacrtu plana (1/4 profita od ukupno planiranog,a odnosi se na porez na promet nekretnina i porez na zarade u gradjevinarstvu što bi ukupno bilo 161milion (kad se odbije ovaj minus iz prethodnog perioda-52 miliona evra) dolazimo do PROFITA OD 1O9 MILIONA EVRA NAKON IZGRADJENIH 1.000.000 KVADRATA.

DRUGA KALKULACIJA PRIHODI OD NAKNADI ZA GRADJEVINSKO ZEMLJIŠTE ZA LUKS ZONU sa izgradnjom infrastrukture u okviru granica SA:

500.000 tzv "sigurica" kvadrati prihod od naknadi plus prihodi od poreza na nekretnine i poreza u gradjevinarstvu 284 miliona evra,objašnjavao sam ranije kako sam došao do te računice viewtopic.php?f=21&t=197&start=14650,zadužujemo se 165 miliona kao što je i planirano (130miliona od Arapskog investitora plus 35 miliona iz drugog izvora 35 miliona) i zadužujemo se naveo sam ranije 144miliona npr.viewtopic.php?f=21&t=197&start=14650 više od 1/4 ukupnih troškova unutar granica SA (400 miliona evra) recimo treba da se izgradi i magistralni gasovod,vodovod i tome slično pa sam računao i neku vrednost koja bi matematički bila veća od 1/4 troškova infrastrukture u okviru granica SA. Znači PRIHODI BI IZNOSILI 284 MILIONA ,A RASHODI 309 MILIONA ZNAČI U MINUSU SMO 25MILIONA EVRA.

Dobro,idemo dalje krećemo sa izgradnjom novih 500.000 kvadrata. Prihodi od naknada za gradjevinsko zemljište,poreza na promet nekretnina i poreze u gradjevinarstvu bi iznosili 284 miliona evra-kao i za prethodnih 500.000 kvadrata.

Troškovi imamo raniji minus od 25 miliona evra plus troškovi za izgradnju infrastrukture u okviru granica SA (računao sam troškove za 2 miliona kvadrata-400 miliona,za milion -200miliona,144 miliona smo već uložili za prvih 500.000 kvadrata,preostaje još 56 miliona da bi smo došli do cifre od 200 miliona).ZNAČI DA SU OSTALE NAKNADE ZA GRADJEVINSKO ZEMLJIŠTE I DA SMO GRADILI INFRASTRUKTURU U OKVIRU GRANICA SA PROFIT BI BIO ZA IZGRADJENIH 1.000.000 KVADRATA 284 MILIONA (MINUS 25MILIONA IZ PRETHODNOG PERIODA i 56MILIONA ZA IZGRADNJU INFRASTRUKTURE U OKVIRU GRANISA SA) ZNAČI UKUPNO 203 MILIONA EVRA.

Jedna dobra racunica, pohvala.
Namerno sam citirao, da oni koji su olako prosli ovu analizu pricitaju detaljnije.

Samo ne vidim da si objekte javne namene racunao u drugoj računici.

 

[milos.tro]

Lepi,hvala na sugestiji :kk: .
Postavljam objekte javne namene iz nacrte plana,pa bih molio nekog od forumaša da napravi približno finansijsku konstrukciju koji raspolaže podacima tipa troškovi uredjenje javnih zelenih površina,ustanova obrazovanja,zdravstva,kulture itd po kvadratu pa da imamo približan uvid u te troškove:
-nove javne zelene površine 242.304 kvadrata (park,skver,zaštitni zeleni pojas,trg)
-2 osnovne škole -9.240 kvadrata
-4 nova objekta kombinovane dečije ustanove i 3 depandansa-8.450kvadrata
-1 kombinovani objekat zdravstvene i socijalne zaštite - 2.400 kvadrata
-objekti kulture tipa rekonstrukcija objekti u Karadjordjevoj ulici,Ž.Stanica,Okretnica, ložionica i vodotoranj.
-zgrada Pošte se zadržava u postojećem gabaritu,radio bi se dodatni parking
-vatrogasni punkt 500kvadrata,sportske površine itd.

 

[neshaoct]

stanislaw » 23 Apr 2016 06:00 pm[/url]":3uee1pj3]Jako mi se sviđa ova analiza koju sam upravo pročitao.
Možda je osnovna intencija bila da se kaže da u datom trenutku i okolnostima dil oko BNV-a objektivno i nije mogao mnogo bolje da se sklopi, što u svetlu podataka o kretanjima na finansijskom tržištu sam i sklon da prihvatim.
Ali to samo razotkriva poentu koju su drugi forumaši još i ranije dotakli, a to je da je projekat BNV nepotrebno, iz političkih razloga, u pogrešnom trenutku isforsiran, isilovan i do apsurda napumpan u priču od nacionalnog značaja. Sam ugovor o BNV-u, posmatran u kontekstu svih okolnosti u kojima je donet, ispada "fer i pošten" u smislu da samo tehnički konkretizuje ono što je jedna ugovorna strana sama tražila...

Kako da dočekamo taj neki bolji trenutak (kako kažeš da sačekamo bolje okolnosti, da se ne forsira sada), ako propustimo bilo koju šansu da povećamo BDP? Neće taj bolji trenutak doći sam od sebe, nego upravo i ovakvim projektima. Kako da se učešće javnog duga u BDP počne smanjivati ako ne povećamo BDP? U priču oko BNV će negde do 2019.-2020. godine biti ''upucano'' oko pola mijarde evra. Što vrednosti na izgradnji samih kvadrata u SA, što infrastruktura u SA, i do SA. Ti bi da se to ostavi po strani, da se ne radi sada...nego eto...da se sačeka. Ok, sačekali smo primera radi. Sve miruje, propustili smo pola milijarde evra za 3-4 godine.
Ima ljudi koji pričaju da je beskorisno otvarati fabrike po državi gde se zaposli par stotina, ili plafon par hiljada ljudi (industrije koje i dalje imaju veliko učešće ručnog rada, a mi smo im tu atraktivni zbog jeftine radne snage). Kažu da je to budalaština jer eto ti ljudi rade za 300 evra. Ok, evo propustili smo i to. Čekamo.
A, šta čekamo? Da padne sa neba? Da čeka i birka može Švajcarska, Norveška, možda Švedska. Srbija ne može. Nije nikome krajnji cilj da mu radnik u državi zauvek košta 300 evra neto, ali kad se bira između dosta ljudi koji mesečno imaju 0 evra, i da ti isti ljudi zarađuju 300 evra, samo izuzetno tupava osoba može da izabere da je bolje da ti ljudi imaju 0 evra mesečno. Tek u narednom koraku (kada svedeš stopu nezaposlenosti na prihvatljiv nivo), ideš na podizanje cene rada. Mi paralelno sa tim moramo i da se bavimo novim tehnologijama koje ne traže prost (jeftin) rad, nego specifična znanja. Ako to (i još svašta nešto) ne uradimo, džabe nam što ćemo jednog dana spustiti stopu nezaposlenosti na prihvatljiv nivo za Evropu ako prosečna plata ostane do 400-500 evra. Tada kao država upadamo u tzv. ''klopku srednje razvijenosti''. Ali nikako ne treba, zbog moguće opcije upadanja u tu klopku, početi sa budalaštinama tipa klopka nerazvijenosti je bolja od klopke srednje razvijenosti.

Projekat BNV je pola milijarde evra do 2019.-2020. godine. To ne može da se propusti, da se sačeka. Kažu da će biti izgradnje i posle 2020. godine, da će ukupna vrednost biti mnogo veća od toga, ali 'ajde da im ne verujemo u to. Ae da razmišljamo da će sve stati posle 2020. godine, tj. kada završe ovo što su već započeli, i što će započeti u narednih godinu dana. Ni tih pola milijardi evra mi ne možemo da propustimo.
Ustvari, znaš kada bi mogli? Mogli bi kada bi investitori imali pregršt drugih grana privrede u SRB u koje mogu da ulože tih istih pola milijarde evra....da ih ne izgubimo (jer taj luksuz sebi ne možemo da dopustimo), nego samo da tih pola milijarde evra ode na neka druga mesta. Ali je problem što nema. Nema u šta da se uloži.
Kao što si ti već rekao, i ja smatram da u datim okolnostima čitava priča oko BNV nije mogla bolje. Dodao bih da je možda čak i malo bolje za nas ispalo nego što je moralo kada se pogledaju startne pozicije strana. Ali, sigurno je na drugu stranu takođe politički uticano da ne zateže previše.
Ali, za razliku od tebe, mišljenja sam da to što nije moglo bolje nikako nije razlog za odbijanje cele priče. Nemamo mi taj luksuz, treba nam sve kako bi povećavali BDP.

 

[Igor]

Zuma » April 24th, 2016, 7:39 pm[/url]":2fwdvdi0]Naprimer, iako nisam merio, imam utisak da na poslednjem renderu ukupna širina svih nivoa obale više nije 30 metara, kao u usvojenom prostornom planu, nego čak 40 metara. Pa, umesto da uzmu (tj ne daju) privatnicima, oni su oduzeli od reke.

Zuma o kakvom oduzimanju od reke govoris kada nasipaju vec postojeci deo koji je bio na nizoj koti. I talpe koje se pominju su u tom nizu.

 

[Zuma]

Igor » 25 Apr 2016 01:30 am[/url]":16p46nxt]

Zuma » April 24th, 2016, 7:39 pm[/url]":16p46nxt]Naprimer, iako nisam merio, imam utisak da na poslednjem renderu ukupna širina svih nivoa obale više nije 30 metara, kao u usvojenom prostornom planu, nego čak 40 metara. Pa, umesto da uzmu (tj ne daju) privatnicima, oni su oduzeli od reke.

Zuma o kakvom oduzimanju od reke govoris kada nasipaju vec postojeci deo koji je bio na nizoj koti. I talpe koje se pominju su u tom nizu.

U zavisnosti od toga šta su zamislili, može biti da ozbiljno nasipanje desno od talpi još nije ni počelo. Novi red talpi ne mora da znači da neće biti još redova, naprimer na renderu ima nekoliko visinskih skokova. Kompletna stara obala ne tvojoj poslednjoj slici je široka 30 metara, pa ako je nova široka ukupno 40, onda se reka mora nasuti još 10 metara. To je bila druga od dve spomenute mogućnosti (prva je preraspodela širina viših i nižih nivoa u okviru onih originalnih 30 metara, naprimer gore 20 metara dole 10 metara).

Evo na slikama, i od početka, da bi bilo jasnije.

Pisci prostornog plana su očigledno pošli od ukupne širine stare obaloutvrde uzvodno od Starog savskog mosta. Kad se izmeri, ispada da svi nivoi zajedno imaju tačno 30 metara

Zatim su odlučili da će tu ukupnu širinu po nivoima rasporediti tako da na najvišem bude 10 metara, a da eventualne horizontalne projekcije kosih delova same obaloutvrde, kao i jedan ili više nižih nivoa, kompletno stanu u preostalih 20 metara. Pa su to i uneli u prostorni plan BNV-a, kao što se vidi ovde.

Gore se takođe vidi da je regulaciona linija obalskih placeva na samoj ivici najvišeg nivoa. Međutim sad, pobijanjem talpi i nasipanjem dela stare obaloutvrde, mi po prvi put imamo deo buduće obaloutvrde, iako nažalost ne znamo koji deo, pa čak ni kako će ona konačno izgledati. Zbog toga sam rekao da nema previše smisla sada pogađati i preuranjeno davati ocene. Međutim, ako baš mora da se pogađa, može se uz par pretpostavki iskoristiti ovo što je do sada urađeno. Recimo ovako:

Uzmemo poslednji render obale za koji znamo, i pretpostavimo da će obala izgledati baš tako (jer je baš on i na planovima za kulu). Sad treba proceniti gde se na renderu nalaze dva kraja trenutno nasutog zemljišta (između talpi i L zida), i koliko je on stvarno širok. Ja sam na ranije osnovu fotografija procenio da je to oko 13 metara. Međutim, u međuvremenu sam ponovo bio tamo,

pa imam nešto precizniju procenu. Ispada mi da je to 12,3 metra, pa ću pretpostaviti da je to okruglo 12. Takođe, sumnjam da će ovako ružne talpe biti vidljive, pa možemo pretpostaviti da će i sa njihove rečne strane do visine talpi biti nasut uzak sloj zemljišta (koji se ubrzo snižava), tek toliko da ih sakrije. Sa druge strane nasutog zemljišta, ka kopnenoj strani, veliki je problem koliko je daleko zgrada od regulacione linije placa. Ali, pretpostavimo da su na renderu svi kafanski stolovi nacrtani na privatnom delu placa, da ni malo ne zauzimaju naše šetalište. Njihova ivica je onda regulaciona linija. Sada dve ovako dobijene linije (talpe i reg. linuju) možemo uneti na render. Takođe, znamo da je razmak između njih 12 metara. Uz malo merenja na renderu, ispada da je ukupna širina obale sada 41 metar. Znači, u prostornnom planu smo imali 10 javnih metara gore i 20 dole, a sada imamo 12 javnih metara gore i 29 dole. Pošto je kraj trenutne stare obale na tridesetom metru od bivše žuto-crne ograde, onda je jedini način da se ovo izvede nasipanje reke Save za još 10 metara.

Međutim ovakve špekulacije mi se u ovom trenutku ne dopadaju preterano jer još uvek postoji previše veoma slobodnih pretpostavki, pa sam ih u prethodnoj poruci samo usput pomenuo, kao neke od mnogih mogućnosti i bez previše objašnjavanja. Naprimer, ako je ivica aneksa bliže regulacionoj liniji, tj ako su kafanske stolice na renderu nacrtali na javnom delu šetališta, onda je ukupna buduća širina obale manja. Negde između 30 i 40 metara, pa treba manje nasipati. Ili čak ne treba nasipati ništa, ako su stolovi kompletno izvan privatnog dela placa, ili su možda talpe više desno, ispod sledeće vidljive ivice, pa je širina obale ipak tačno 30 metara. Itd, itd.

Cela priča je dakle u ovom trenutku previše arbitrarna jer ne znam šta ustvari prave, odnosno kako će se ovo što vidimo uklopiti u konačno rešenje, a ocena konačne upotrebljivosti ipak bitno zavisi od toga. Jer, u ovoj bi varjanti umesto 10 javnih metara imali (možda) 12, a to baš i nije neki dobitak. A možda neka od pretpostavki nija dobra, pa je sve posle nje pogrešno. Tako da zaista ostaje samo da se sačeka dok ne bude vidljiv nešto veći deo onoga što prave.

 

[milos.tro]

Zuma, koliko bi po ovom renderu bilo rastojanje od L zida do nadzemnog dela aneksa?