Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

vidna je degradacija na beobuildu u kvalitetu rasprava posto su ljudi poceli da spustaju diskusije na licni nivo.
 
ne mislim konkretno na zumu, cak bih rekao da je zuma jedan od retkih protivnika projekta koji nesto konkretno i radi, i zaista ga postujem, iako ne delimo sve stavove. i kao sto je pravilo, prozvani se prepoznaju sami, svako ko je siguran nema razlog da se uzbudjuje, kao sto verujem da zuma nece.

na te ad hominem argumente o kojima stf konstantno pise necu ni da se obazirem. cini se da vas par ima utisak da su registracija pre 2011. godine, utopizam i kvazibuntovnistvo cisto radi bunta protiv bilo cega beobuild forum starter pack. dovoljno sam ovde da sam video stare clanove kako u nedostatku argumenata pozivaju na "ferku", tako da me apsolutno ne zanimaju takvi momenti.

u svakom slucaju zaista verujem (to je sve sto mogu, nisam razmisljao na tu temu, te zahvaljujem onome ko ju je objavio, zaista je "food for thought") da postoji korelacija izmedju mikroklime i zida gradjevina na obali reke, samo ne verujem da ce ove dve stambene zgrade same znacajnije uticati na srednju temperaturu grada u odnosu na npr. crne trotoare (koji bi mogli npr. biti beli, posledice su jasne).
 
Утицај баријере на промјену микро климе десио се и Бања Луци након изградње бране Бочац на реци Врбас.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363697#p363697:1fmnocpe je napisao(la):
milanche » 21 Dec 2015 10:45 pm[/url]":1fmnocpe]Ove mape zagadjenja vazduha su stare i pravljene su dok jos nije bio izgradjen Pupinov most. Koncetracija zagadjenja najvse dolazi od teretnog saobracaja, koji je sada delimicno izmesten izgradnjom mosta, a bice jos smanjen izestanjem kontenjerskog terminala. Tako da posle toga, zagadjenje ce biti u ravni kao sto je i u centru grada sada. Tako da problem navodnog beograda nije vazdusno, vec finansijisko-imovisno-pravno i urbanisticko zagadjenje.
...Архитектонско, културолошко, (гео)политичко...Свеукупно друштвено и просторно загађење несагледивих размера.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363771#p363771:372fbxtu je napisao(la):
Delija » 22 Дец 2015 06:40 pm[/url]":372fbxtu]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363697#p363697:372fbxtu je napisao(la):
milanche » 21 Dec 2015 10:45 pm[/url]":372fbxtu]Ove mape zagadjenja vazduha su stare i pravljene su dok jos nije bio izgradjen Pupinov most. Koncetracija zagadjenja najvse dolazi od teretnog saobracaja, koji je sada delimicno izmesten izgradnjom mosta, a bice jos smanjen izestanjem kontenjerskog terminala. Tako da posle toga, zagadjenje ce biti u ravni kao sto je i u centru grada sada. Tako da problem navodnog beograda nije vazdusno, vec finansijisko-imovisno-pravno i urbanisticko zagadjenje.
...Архитектонско, културолошко, (гео)политичко...Свеукупно друштвено и просторно загађење несагледивих размера.
Да, стим што се то Београду већ увелико десило у периоду од 1995-2015 године и од тог периода се неће опоравити никада, чак шта више, довећше до комплетног економског колапса који је већ пред вратима.

Наравно, та чињеница се превиђа, јер се то догодило ван "круга двојке" па самим тим се од већине не сматра Београдом већ неком земљом Баш Челика која постоји само у народном предању и митсим урбаним легендама трговачких путника са истока и која никако не утиче на живот више расе из центра.

Рецимо, уколико се план градских власти за комплетирање водоводне и канализацине мреже на периферији обистини, то значи мањак новца за лицкање и одржавање централних делова града. Уосталом, то се већ увелико дешава, и сви смо тога свесни, а решавање проблема периферије је тек загребано (Макиш_Младеновац).

Негативни утицај Београда на води је миноран по свим критетијумима у односу на оно што се Београду већ десило. Нисмо живели у вакуму, немојмо се правити луди. "Пљачка века" је заправо кусур на трафици.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363752#p363752:23zstiku je napisao(la):
arapski investitor » 22 Dec 2015 03:24 pm[/url]":23zstiku]
u svakom slucaju zaista verujem (to je sve sto mogu, nisam razmisljao na tu temu, te zahvaljujem onome ko ju je objavio, zaista je "food for thought") da postoji korelacija izmedju mikroklime i zida gradjevina na obali reke, samo ne verujem da ce ove dve stambene zgrade same znacajnije uticati na srednju temperaturu grada u odnosu na npr. crne trotoare (koji bi mogli npr. biti beli, posledice su jasne).
Nigde ja nisam tvrdio da su u SA dve zgrade dovoljne. Pričao sam o ukupnom efektu niza susednih, visokih i uglavnom neprekinutih zgrada na obali reke. Ili preciznije, da je objektivna i proverljiva činjenica da se na Karađorđevom trgu mikro klima bitno razlikuje na dve strane kratkog prolaza kroz

1. jednu zgradu,
2. koja je prilično niska,
3. koja nije u prirodnom amfiteatru, već na ravnom terenu,
4. koja je pored Dunava koji bi trebalo da ima bitno veći uticaj na hlađenje vazduha na Trgu jer je i bitno hladniji i bitno veći od Save (širina Dunava na tom mestu je 1,2 km).

Pa, imajući na umu da jedna zgrada ima takav efekat na ravnom Trgu, utoliko je verovatnije da će sličan ili veći efekat u SA imati

1. čitav niz zgrada,
2. koje su veoma visoke,
2. koji će potpuno ograditi jednu zbog oblika terena inako već klimatski osetljivu oblast, i tako napraviti potpuno zatvorenu kotlinu minimalne dubine 45 metara.

Vreo i/ili zagađen vazduh iz ove kotline neće imati gde da ode, sem ako ne duva nešto jači vetar, a to se ne dešava tako često, a naročito ne u po pritisku stabilna godišnja doba, dakle leti (problem vrućine), i zimi (problem zagađenja). Tako da je taj efekat "zagađenog vazdušnog jezera" (ili toplotnog ostrva) skoro sigurno daleko značajniji od recimo crnih ili belih trotoara.

I na kraju, po najavama iz medija možemo zaključiti da postoje ozbiljne namere da se što pre zauzme kompletna dužina Savske obale. Dve zgrade se već grade, najavljuju ograđivanje i susednog gradilišta, a zemljište za temelje kule je već ispitano. Dakle, ako se ovaj trend stvarno nastavi, prilični su izgledi da ćemo imati baš zid od zgrada o kome sam pričao, a ne samo dve, bez obzira šta bude kasnije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363720#p363720:q1hxrpt4 je napisao(la):
Zuma » 22 Dec 2015 01:26[/url]":q1hxrpt4]
Ako idete autobusom sa Zelenog Venca, kad siđete na trgu, pronađite prolaz kroz dugačku zgradu koji se nalazi odmah pored stanice. Zgrada je široka svega 12 metara. Sad obratite pažnju kakva klima vlada sa jedne strane tog kratkog prolaza, a kakva sa druge. U zavisnosti od dana, razlika u temeraturi može biti i po nekoliko stepeni. Kad prođete kroz prolaz kao da ste odjednom preneseni u drugi svet. Umestu usijanog, suvog, ustajalog i zagađenog vazduha, zapahne vas hladan, vlažan i čist vazduh sa Dunava. Razliku je teško i opisati, to se može samo osetiti, pa se ONDA može kvalifikovano komentarisati da li mikro klima može napraviti drastičnu subjektivnu razliku ili ne.
Bas je cudno sto se oseti razlika :D

Izadjes na otvoreni trg koga nema sta da stiti od sunca pa prodjes kroz prolaz i nadjes se na severnoj strani parcele kojoj zgrada pravi senku.

Ali vradovic i elektromobili
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363774#p363774:2arf3xmz je napisao(la):
stf » 22 Dec 2015 07:57 pm[/url]":2arf3xmz]
Негативни утицај Београда на води је миноран по свим критетијумима у односу на оно што се Београду већ десило. Нисмо живели у вакуму, немојмо се правити луди. "Пљачка века" је заправо кусур на трафици.
To je tačno, ali ja zaista ne vidim smisao ovakvih argumenta.

Ako se pljačka već desila, ako je ova sada mala u odnosu na njih, da li zato sada ne treba ništa preduzeti?

Ili nešto drugo? Možda, svi ljudi su nepošteni i licemerni, pa ne treba da se prave da nisu. Zbog toga ne smeju ništa da preduzmu povodom nove pljačke jer će ... šta? Ispasti nepošteni i licemerni? To već proizilazi iz premise, pa dalje ne bi tebalo da ima značaja. Ako se bore protiv nepravde, stvari će postati bolje, iako su oni i dalje nepošteni i licemerni. I kakve sad logičke veze ima jedna činjenica sa drugom? Nije li situacija bez nepravde ipak za nijansu bolja?

Ili, recimo, ljudi ne smeju da deluju is sopstvenih sebičnih interesa tako što jednom rade nešto moralno, a drugi put nešto nemoralno? Ali zar to nije suština kapitalizma? Nije li tu osnovna ideja da sam sistem ispravlja inherentnu sebičnost koja je temeljni pokretački mehanizam društva? Opet proizilazi da se protiv svake nove pljačke treba boriti, doduše ako čovek ima ličnog interesa da to radi, bez obzira šta se desilo ranije.

Takođe, urbana kultura Beograda, takva kakva je, uvek je bila orjentisana ka centru. Mi nikada nismo bili nalik raspršenim gradovima u Americi, gde ili postoji mnoštvo lokalnih središta, ili središta kao takva čak i ne postoje, pošto je sve distibuirano. Ovde postoji tradicija dolaska u centar grada i očekivanja da se tu može provesti posebno kvalitetno vreme. Zašto bi onda bilo neobično što se ljudi više brinu kada se kvari samo središte grada, nego ako se kvari nešto na periferiji (koja je ionako u toliko katastrofalnom stanju, da tu ni puno para neće bitno izmeniti stanje, a kamoli tradiciju i navike)? Ostavljajući po strani etičke i urbanističke aspekte objektivnog vrednovanja pojedinih krajeva, situacija je takva da ljudi trenutno dobijaju veću SUBJEKTIVNU vrednost ako postoji kvalitetan centar grada (tj oni to tako vrednuju, njima je to značajnije, subjektivna dobit je veća). To je realnost, ostalo su u ovom trenutku puste želje. Zašto onda tebe čudi što ga brane?

Tako da me stvarno interesuje šta si ustvari čitavom prethodnom porukom hteo da kažeš (pod pretpostavkom da nije u pitanju information management, tj pomeranje fokusa sa poslednjih poruka)?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363779#p363779:18radrwy je napisao(la):
Nevenkovic » 22 Dec 2015 09:16 pm[/url]":18radrwy]
Bas je cudno sto se oseti razlika :D

Izadjes na otvoreni trg koga nema sta da stiti od sunca pa prodjes kroz prolaz i nadjes se na severnoj strani parcele kojoj zgrada pravi senku.
Nevenkoviću, rekao sam "letnje veče". Navike Beograđana i izvesni poznati astronomski fenomeni garantuju da je u vreme uobičajenih večernjih izlazaka Sunce ispod horizonta.
 
Pa ni ja ne napisah podne ili 5 popodne.

Celodnevno (s)przen asfalt, beton, zemlja i zelenilo vs sve to u celodnevnom hladu.

Nesporno je da je najcesce uz samu reku prijatnije nego par stotina metara dalje od nje (izuzimajuci period kada su ekstremno visoke temperature uvece, tada je vlaga nepodnosljiva) ali je totalna budalastina da ne treba graditi uz ili blizu iste. Taj presek I promene mikroklime o kome teoretises bi, sve i da ona zgrada koju si pomenuo nije izgradjena, napravile bi zgrade sa druge strane trga.

Kad bolje razmislim, ti si u pravu, najbolje bi bilo da sve te zgrade porusimo i zatravimo prostor pa da oni koji stanuju u M. Pupina imaju cist i svez vazduh sa reke.
 
"Кусур на трафици" нас за сада кошта око милијардицу еврића. Што се буде више градио штета ће бити већа.

Штета од кршења устава и закона ове земље, давања екстратериторијалног статуса СА и то под контролом незнаних нам инвеститора је већ несагледива.

Што се тиче урбанистичког загађења тиче ово јесте највећа деструкција центра Београда од кад урбани Београд постоји, нерачунајући она силна бомбардовања.
 
Nevenkoviću,

Čovek bi morao da mutira u zombija pa da leti na Karađorđevom trgu ne oseti razliku između Dunavskog vazduha iza ove zgrade, i vazduha sa trga, odnosno da to pomeša sa isijavanjem akumulirane toplote sa asvalta. Prvo što je dobar deo Karađorđevog trga takođe pod zelenilom, pa izloženog asvalta ima malo. Zatim je čitava okolina ulaza u prolaz kroz zgradu, sa strane Trga, ispod krošnji drveća koja su na velikom travnjaku, pa je taj efekat još manji. Ulaz u prolaz se ovde od drveća čak i ne vidi, morao sam da crtam strelicu da bih objasnio gde se nalazi. Ovde je problem što je trg ZATVOREN sa skoro svih strana, kao neka posuda, što se lepo vidi na slici, a ne Sunce koje usija asvalt. Ovako se u jedan isti nepomični vazduh stalno samo dodaju nova isparenja i nova toplota, pa sve zajedno može samo da raste, a ne da je ovde u apsolutnom smislu veliko bilo zagađenje bilo toplota. Upravo obrnuto, malo je i zagađenje i akomulacija toplote, ali oni zbog oblika i zatvorenosti ovog Trga imaju veliki uticaj.

Karadjordjev%20Trg.jpg


Pa dalje, ako sumnjaš u efekat akomulacije toplote, ti lepo otiđi tamo u zoru, kad se efekat jučerašnjeg Sunca na izložene površine istrošio, pa ćeš osetiti isto. Ili čak ujutro, kad je Sunce sa druge, Dunavske strane te zgrade, pa će OPET sa te strane biti daleko prijatnije.

Vrlo dobro znaš da uvodiš sekundarne efekte koji nemaju veze sa nečim što je svima čak i intuitivno očigledno. Ne smeju se od dugačkih zgrada praviti pregrade, gigantske kutije u koje se prizemni sloj vazduha zatvara sa svih strana. Kad god je vazduh u gradu nepomičan, to ima tragične efekte po zagađenje koje je IONAKO ogroman problem samom činjenicom da je njegova emisija velika. Ako još nema gde da ode, ako se vazduh u kome su zagađenja suspendovana ne pomera, dobijamo Peking ili Teheran. Srećom neko malo pomeranje vazduha, bar u Beogradu, dosta često ipak postoji. Ali pošto njegova brzina leti i zimi obično nije velika, čim postoje veće prepreke, to strujanje nije dovoljno da se zagađeni ili vreli vazduh brzo zamenjuje novim, sa reke ili izvan grada. Ne vidim šta ovde još treba objašnjavati.

Što se tiče tvog ironisanja sa odustajanjem od gradnje na obali, iako bi to bio daleko najbolji izbor, i to zbog čitavog niza razloga, ako neko baš mora da gradi na tom mestu, naravno da može. Jednostavno, dugačke zgrade orjentiše pod pravim uglom na reku, a ne paralelno sa njom. Ili sa gradnjom ide u visinu, a na račun toga smanjuje osnovu solitera, tako da oni mogu da budu dalje jedan od drugog, pa da između njih ostane dovoljno prostora. Time se smanjuje otpor strujanju vazduha normalno na pravac toka reke, tj efikasnija je razmena vazduha između reke i kopna, a zgrade su IPAK na obali.

E sad, to što je ovde neko iz čiste pohlepe iskombinovao solitere kao na Novom Beogradu sa zatvorenim i zgusnutim blokovima kao u Starom Gradu, samo da bi postigao apsolutni maksimum iskorišćenja prostora, to je njegova stvar (tj zarada) i naša tragedija. Tako dobijamo samo mane oba rešenja a ni jednu prednost. Jer, niti su zgrade niske, niti između njih ima dovoljno mesta. Nije moralo da bude tako, pa ni ovaj problem ne bi postojao, isto kao ni mnogi drugi.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363801#p363801:30hcw2k1 je napisao(la):
Delija » Sre Dec 23, 2015 1:48 am[/url]":30hcw2k1]"Кусур на трафици" нас за сада кошта око милијардицу еврића. Што се буде више градио штета ће бити већа.

Штета од кршења устава и закона ове земље, давања екстратериторијалног статуса СА и то под контролом незнаних нам инвеститора је већ несагледива.

Што се тиче урбанистичког загађења тиче ово јесте највећа деструкција центра Београда од кад урбани Београд постоји, нерачунајући она силна бомбардовања.
Opet AAS izbacila novu vest? :lol:

Pokusaj da se emancipujes, vec su degutantna ponavljanja izraza nekog od arhitekata sa sajtqa AAS o ekstoritorijalnosti bez ikakvog argumenta.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363801#p363801:1p8k30qu je napisao(la):
Delija » 23 Дец 2015 12:48 am[/url]":1p8k30qu]"Кусур на трафици" нас за сада кошта око милијардицу еврића. Што се буде више градио штета ће бити већа.
Извор процене?

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363801#p363801:1p8k30qu je napisao(la):
Delija » 23 Дец 2015 12:48 am[/url]":1p8k30qu]Штета од кршења устава и закона ове земље, давања екстратериторијалног статуса СА и то под контролом незнаних нам инвеститора је већ несагледива.
У ком смислу? Продаја прољопривредног земљишта странцима мимо закона, да. Евентуална приватизација водоизворишта, свакако. То су несагледиве последице по све нас. "Екстериторијални статус" грађевинског земљишта не може да спадне у ту несагледиву категорију.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=363801#p363801:1p8k30qu je napisao(la):
Delija » 23 Дец 2015 12:48 am[/url]":1p8k30qu]Што се тиче урбанистичког загађења тиче ово јесте највећа деструкција центра Београда од кад урбани Београд постоји, нерачунајући она силна бомбардовања.
За почетак, доборо је да се правилније изражавамо. Дакле, урбана деструкција ЦЕНТРА града, а не града у целини. А да ли је највећа, нисам сигуран. А шта ћемо са "првим Калуђерицама" од пре Другог светског рата, илити "другим урбаним прстеном" Београда, који је легализована дивља или полудивља градња?
Београд на води нема трансверзалне последице по град, као што има тај други урбани прстен. А трансверзална кретања су највеће економско оптерећење било које метрополе.
 
file.php


Još jedan dan za pamćenje. Trenutak kada su konačno proterali bicikliste sa desne obale Save. Neposredni povod je naravno potreba da se zaobiđe buduće gradilište. Međutim sumnjam da će se bilo biciklisti bilo rekreativci ikada stvarno vratiti. Za njih jednostavno nema mesta na budućoj promenadi. Nije tako zamišljena. Zamišljena je kao 100% komercijalni prostor, u dobroj meri čak i bukvalno privatni, u vidu niza izloga i obalskih bašti koje se nalaze neposredno pored vode. Tako je određena i širina obale. Zbog toga je očigledni uljez svako ko se kreće brže od pešaka koji gleda izloge i usput nešto kupuje, jede ili pije. Ko vlasniku ostavlja pare. Pa ga treba manje ili više suptilno ubediti da mu tu nije mesto. To važi i za bicikliste i za one koji trče.

Naravno, formalno će i oni imati pravo da tuda prolaze, ali, da li ste videli bicikliste koji voze po trotoaru na Terazijama? A tamo je širina čak 18m sa svake strane. U Knez Mihajlovoj doduše vidim po jednog svakih mesec dana. Veoma liči da je i ovde tako nešto konačni cilj. Biće ih ponekad, ali će na kraju ogromna većina sama izabrati da zaobiđe jezivu gužvu i ide po "brzoj" stazi. Iako se u razvijenim zemljama troše fantastične sume novca da se obale oslobode za rekreativne, ekološke i javne namene, jednostavno zato što je sada najzad urbanistima postalo savršeno jasno koliko je velika njihova integrativna, zdravstvena, psihološka i socijalna uloga u funkcionisanju jednog modernog grada. Očigledno nam više odgovaraju urbanistički trendovi trećeg sveta. Dakle apsolutni prioritet privatnog, a ne javnog interesa, i to svuda i na svakom mestu, bez obzira sasvim posebne karakteristike pojedinih lokacija, i bez obzira na ogromnu dugoročnu cenu takve orjentacije.
 
Bice manje biciklista uz Savu ali ce biti vise setaca.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=364120#p364120:26s47m2z je napisao(la):
RioBL » 24 Dec 2015 09:08 pm[/url]":26s47m2z]Bice manje biciklista uz Savu ali ce biti vise setaca.
Namerno koristiš logičku grešku koja se zove "veštačka dilema". Polaziš od pogrešne pretpostavke da je širina obale fiksna, pa postavljaš lažnu dilemu: ili pešaci, ili biciklisti. Ako ima manje jednih, biće više drugih. Ali problem nije ili-ili. To si ti uveo ispod žita bez navođenja i obrazlaganja uvedenih pretpostavki.

Tako da ne, to nije tačno. Ustvari, biće manje SVIH ljudi koji imaju potrebe koje se inače zadovoljavaju na obalama reka, u odnosu na ono što bi bilo da su zgrade povučene ka unutrašnjosti. I šetača i biciklista, i rekreativaca, i porodica sa decom, i pecaroša, i zaljubljenih koji jedino žele da sede zajedno pored reke, i svih ostalih koje privlači prijatan i otvoren prostor ili predivan zalazak Sunca na JEDINOJ ka zapadu okrenutoj obali Beograda. Kupovati se može svuda, ovo drugo ne. Zatvoreni tržni centar na obali reke je suludost. A po meni čak i spavaće sobe, bez obzira na vrstu zgrade, ako je ona tik na samoj rečnoj obali, takoreći na nasipu, u pešačkoj zoni, u samom srcu grada. Postoji trivijalno matematičko pravilo koje kaze da, ako je potražnja velika, na 20 metara može stati dva puta više onih koji imaju takve potrebe nego na 10 metara, a na 30 metara tri puta više nego na 10. Pa tako imamo i trivijalan izbor: jedan isti kvadratni metar na obali možete dati ili privatniku da mu bude lična fabrika para, pa kakvu god buduću ulogu on i sreća junačka podare tom kvadratnom metru, ili se on može planski uobličiti tako da zadovoljava najveći broj potreba najvećeg broja ljudi za kvalitetima koji se SAMO TU MOGU NAĆI. Izbor je veoma lak, i ovo je pogrešan. Brzi novac ili urbanizam. Ovo prvo znači nešto više novca sada, a ovo drugo MNOGO više novca na duži rok.

IMG_1907_resize.jpg

IMG_1908_resize.jpg

IMG_1909_resize.jpg

IMG_1911_resize.jpg

IMG_1921_resize.jpg

IMG_1925_resize.jpg

IMG_1928_resize.jpg

IMG_1883_resize.jpg

IMG_1887_resize.jpg

IMG_1885_resize.jpg
 
Ja verujem da živimo u doba demokratije. U Beogradu ima 17 istinskih ljubitelja biciklizma i sporta i 100 hiljada pozera na biciklima. Pozeri i će i pozirati i voziti po BNV-u, a mi iskreni ljubitelji prirode i sporta ćemo ga zaobilziti ili čekati da padne tri kapi kiše da se pozeri sklone. Sve oko BNV-a odgovara većini naših gradjana i on je slika nas samih i eto, ja poštujem mišljenje većine.
 
Za mene je najbitnije da se napravi sto vise pesackih staza i da to bude biznis/turisticko okruzenje. Po meni prioritet je imati pesacke staze a bicikliste skloniti negde daleko iza po Gavrila Principa ili tako nesto. Taj deo uz obalu i treba da bude samo za pesake, turiste, biznismene i pozere.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=364153#p364153:s6lx8sxi je napisao(la):
Zuma » Thu Dec 24, 2015 11:21 pm[/url]":s6lx8sxi]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=364120#p364120:s6lx8sxi je napisao(la):
RioBL » 24 Dec 2015 09:08 pm[/url]":s6lx8sxi]Bice manje biciklista uz Savu ali ce biti vise setaca.
Namerno koristiš logičku grešku koja se zove "veštačka dilema". Polaziš od pogrešne pretpostavke da je širina obale fiksna, pa postavljaš lažnu dilemu: ili pešaci, ili biciklisti. Ako ima manje jednih, biće više drugih. Ali problem nije ili-ili. To si ti uveo ispod žita bez navođenja i obrazlaganja uvedenih pretpostavki.

Ne pravim ja Zuma nikakve vestacke ili lazne dileme. Ja samo konstatujem sta ce se dogoditi kad se izmjesti biciklisticka staza i izgrade najavljeni objekti uz rijeku. Da li je to dobro ili ne, po meni je manje vazno. Jer vec sam ranije napisao...projekat BNV u sebi krije mnogo vece probleme za Beograd nego sto je to sirina promenade i polozaj biciklisticke staze. Biciklizam nije sustinski problem Beograda.
 
Vrh