I još nešto važno u vezi ovih dijagrama i priče o zagađenju pošto se ne sećam da je to ranije spominjano. Nadam se da su svi svesni da će izgradnja BNV-a potpuno da promeni mikro klimu čitavog Savskog amfiteatra. To znači kompletne oblasti koja je ograničena Savom, Topčiderskom Zvezdom, Vračarskim platoom i Terazijskim grebenom.
Pošto mi se čini da većina ljudi ima utisak da je spominjanje mikro-klime cepidlačenje, odnosno da su efekti pojedinih zgrada na nju zanemarljivi i uglavnom neprimetni, evo predloga za jedan praktični eksperiment. Ne morate da verujete meni, ali bilo koje uobičajeno letnje veče otiđite do recimo Karađorđevog trga u Zemunu. Jedno od klasičnih uputstava je da se pored reke ne smeju stavljati neprekidne i dugačke zgrade zato što sprečavaju slobodnu cirkulaciju vazduha, tj razmenu hladnog vazduha iznad reke i toplog iznad usijanog asvalta u unutrašnjosti. Isto važi za razmenu suvog iznad kopna i vlažnog vazduha iznad reke, ali i razmenu zagađenog vazduha iznad saobraćajnica sa čistim iznad reke - što je bitno tokom cele godine, a ne samo leti. Na Karađorđevom trgu su nažalost uradili upravo to, pa se sad lepo može osetiti kakav efekat ima takav raspored.
Ako idete autobusom sa Zelenog Venca, kad siđete na trgu, pronađite prolaz kroz dugačku zgradu koji se nalazi odmah pored stanice. Zgrada je široka svega 12 metara. Sad obratite pažnju kakva klima vlada sa jedne strane tog kratkog prolaza, a kakva sa druge. U zavisnosti od dana, razlika u temeraturi može biti i po nekoliko stepeni. Kad prođete kroz prolaz kao da ste odjednom preneseni u drugi svet. Umestu usijanog, suvog, ustajalog i zagađenog vazduha, zapahne vas hladan, vlažan i čist vazduh sa Dunava. Razliku je teško i opisati, to se može samo osetiti, pa se ONDA može kvalifikovano komentarisati da li mikro klima može napraviti drastičnu subjektivnu razliku ili ne.
Na prethodnoj slici se vidi da ova dugačka zgrada ima svega 5 spratova. U BNV projektu samo prizemni aneksi zgrada imaju visinu 4 sprata normalne visine. To je samo za jedan sprat manje od visine ČITAVE "obalske" zgrade na Karađorđevom trgu. A ti ankesi (bar na maketi) postoje na maltene svakom bloku, i još svaki taj blok uglavnom ispunjavaju do samih njegovih granica. A tek se onda, iznad toga, uzdižu prave zgrade, sa visinama između 60 i 100 metra, ne računajući kulu. Ovde se recimo vidi visina neprekidnog prizemnog dela prve dve zgrade koji takođe zauzima skoro čitav svoj blok.
Ako dakle ona zgrada na Karađorđevom trgu ima tako veliki efekat na lokalnu klimu, kakav efekat će imati skoro neprekinuti niz daleko viših objekta naguran na samu ivicu reke, i duž čitave dužine obale? Na ovom starom dijagramu su upisane makimalne visine za sve blokove, a to u našoj tužnoj praksi nesumnjivo znači da će to biti i visine budućih zgrada u njima.
Dakle, ovako dobijamo branu slobodnom kretanju vazduha sa reke, i uopšte sa severo-zapada, ka unutrašnjosti grada. U Savskom amfiteatru je to poseban problem jer je on, kao što mu i ime kaže, već zatvoren sa tri strane (do lokalne visine između 45 i 70 metara). Ovako se zatvara i četvrta strana, pa cela oblast postaje zatvorena "činija". To znači da više nema strujanja vazduha sa severo-zapada koji prolazi do sve tri padine Savskog amfiteatra (Topčider, Vračar, Terazije), polako pomerajući zagađenja i vreo vazduh. Dok je ranije, čak i u najvrelijem delu leta, kad su pritsici svuda visoki i savršeno izjednačeni, pa nema ni daška vetra, ako je blizu reka, uvek je postojalo bar malo strujanje vazduha zbog razlike u lokalnim temperaturama vazduha iznad vode i kopna. Međutim pravljenjem ovog zida od zgrada, to će se prekinuti i prostor se kompletno zatvara.
To se najbolje vidi na Guglovom 3D prikazu ako se gleda sa strane i ako se istaknu visine da bi se bolje uočio reljef. Ovde sam područije bloka 14 označio crvenim, a u nastavku sam ucrtao jedan kubus iste širine kao blok 14, i (otprilike) iste visine kao što će biti dve zgrade u bloku 14 (75 metara). Prvi sledeći blok dalje od reke će ići do 100 metara visine, a ne do 75 kao ovaj, a kula je još viša, ali zanemarimo to za sada. Ovo je samo pokušaj lakše 3D vizuelizacije odnosa visina okolnog terena i vrha jednog zida od zgrada koji će konačno zatvoriti Savski amfiteatar i sa poslednje otvorene strane. Iako su ovde visine 3 puta veće od širina, isto izduženje je primenjeno i na zgradu kao i na okolna brda, pa bi ovo trebalo da bude donekle verna skica njihovih međusobnih odnosa.
Kao što vidite, ako je nivo tla na 77 metara nadmorske visine, onda je vrh zgrade na 77+75=152 metra. Znači da će i vrh ove zgrade, iako je ona niža od okolnih, već biti viši i od nadmorske visine na kome je kružni tok Topčiderska Zvezda, i od Vračarskog platoa na kome je crkva Svetog Save, i od čitavog Terazijskog grebena (visine su po Guglu). Pa sad, ako je samo 5 spratova JEDNE dugačke zgrade na Karađorđevom trgu dovoljno da leti napravi pakao od tog trga, iako je maltene pored Dunava, šta će se sa mikro klimom desiti u Savskom amfiteatru? A šta će biti sa zagađenjima u vazduhu koja više NE MOGU da se zajedno sa njim pomere na bilo koju stranu, na svim visinama manjim od nekih 45 do 70 metara, zato što će biti kreiran POTPUNO zatvoren prostor? Da li je neko od vajnih planera BNV-a razmišljao o činjenici kako će on uticati na lokalnu klimu i kvalitet vazduha u ovom delu Beograda?
i to mislim u nekom cudnom smislu, koji nije nuzno los
