Igor":2tjd7rev je napisao(la):
Istina je takva kakva jeste a mozemo samo da se zavaravamo i lazemo sami sebe, a to je da nemamo neke vizure sa savskog setalista niti sa nbg strane. Tek posle Brankovog mosta sa nbg strane situacija postaje daleko bolja.
Igor":2tjd7rev je napisao(la):
Ne mislim da je Beograd ruzan sta vise ali sam samo postavio realne fotografije vizura da se vidi stvarno kako to izgleda sa te obale cak sa neke neznatne visine a sa setalista jos manje.
O vizurama smo dovoljno pričali pa sam do sada pretpostavljao da smo razjasnili bar ono osnovno. Vizure su mnogo više od onoga što vide pešaci na Savskom šetalištu. To uključuje i sve ono što ljudi vide sa svojih prozora i terasa, kao i sa svih vidikovaca ili uzvišenih ulica u gradu. Svaka veća ili povoljno postavljena zgrada na čitavom Novom Beogradu, sve kule koje će tamo tek biti napravljene, sve one poređane u krug oko centra Savskog amfiteatra, na Kalemegdanskoj terasi, Kosančićevom Vencu, Terazijskoj terasi, Banovom Brdu, Košutnjaku, Dedinju, Senjaku, iznad Prokopa ... sve su to vidikovci. I to ne mali vidikovci, nego veliki. Jer na poslu provodimo osam časova dnevno, a kod kuće drugih osam. Sve te zgrade imaju prozore. I tako ceo život i svaki njegov dan, gledajući kroz te prozore na poslu ili kod kuće, ili sedeći na terasama prijatelja i devojaka, gledamo istu tu ustalasanu panoramu Beograda. Tako se desetinama ili stotinama puta više vremena provede gledajući Beograd sa tih mesta nego sa šetališta pored Save. Zato su i ti vidici jako važni. Tu se možda i mnogo više formira naše pamćenje Beograda nego u ponekoj retkoj i neobaveznoj šetnji pored reke.
Dodatno, čak i da je cela ova panorama stvarno ružna, a NIJE, opet bi ljudi više voleli da gledaju nju, od betonskog zida, od jedne neprovidne zavese gigantskih dimenzija koji im je neko bez pitanja i pardona postavio tik ispred nosa. Ako je ispred tebe ceo život bio otvoren prostor u kome pogled bez prepreka luta kilometrima i kilometrima daleko, zar nešto znači što se negde dole, u daljini, nalaze neke sitne, čudne i neugledne zgrade? I samo pitanje je smešno. Ljudi vide i osećaju sam prostor kao celinu, njegovu dubinu i širinu, ogromnu zapeminu vazduha koji se oko njih slobodno kreće, a daleko manje neke detalje na njegovom kraju. To su u prvoj subjektivnoj iteraciji tek markeri koji definišu granice prostora koji je ponuđen oku i umu. Pitajte bilo koga ko je imao tu sreću da se ujutru ustaje i uveče leže, ili ceo dan radi sa bar nekim delom vidika na sledećim slikama. Da li on u jednom ovakvom ogromnom ljudskom mravinjaku više voli tu slobodu pogleda, otvoreno nebo i Sunce koje Beograd već sada tolikima nudi na tacni, ili da mu neko zauvek spusti zavesu na samo srce starog dela grada,
da ne bi gledao neke tobože "ružne zgrade" (koje, ako su i zapuštene, takve sigurno neće dugo opstati)?
Nažalost, sve to nema veze. Prava poenta svega je da vlasti žele da taj pogled prodaju nekolicini stranih bogataša sa puno para. A mnoštvo ostalih u ostatku Beograda, ko ih j..e. Obaška što ni u BNV-u neće biti puno obodnih stanova, onih sa vidikom, niti će oni biti jeftini. A teško onima u sredini, u sendviču kula od 100 metara i trotoara od 3 metra. Taj odnos je, onako, baš po ljudskoj meri :bash:
I na kraju, recite mi, koliko ukupno prozora vidite na svim sledećim slikama, sa obe strane Save, i koliko ljudi zamišljate da živi ili radi iza njih? Svi oni već SADA imaju bar deo ovih vidika. Ne moraju da idu do šetališta na Savi. Na to dodajte sve visoke zgrade koje će tek biti izgrađene van BNV-a, a kojima će on svojom visinom da smeta. Da li se više isplati da svi oni (i to sasvim besplatno po nas) zadrže dobar vidik koji već imaju, ili da ga svi oni izgube, a dobiju neki od onih što će stanovati na spoljašnjoj strani obodnih zgrada u BNV-u? Koliko će postojećih stanova i poslovnih prostora sa trenutno dobrim vidikom i možda ne previše drugih kvaliteta da izgubi dobar deo svoje tržišne vrednosti? Dobijano nešto novih zgrada, a štetimo mnogima koje postoje? Da li je u ovoj kalkulaciji efekta vizura na cene u zbiru veći dobitak ili gubitak? I to je čista ekonomija, nešto sasvim nezavisno od estetike celog ovog nakaradnog kalemljenja dva arhitektonska pristupa koji nikako ne idu zajedno u tolikoj blizini.
Ovo što sledi je samo veoma mali izbor pogleda sa nekih od inače velikog mnoštva zgrada sa kojih je moguće videti nešto slično. Ako se BNV izgradi, na sve ove prizore, i mnoge druge, trajno će biti navučena neprovidna zavesa (Vidi i posebnu tehničku napomenu posle slika).
Napomena: Što se tiče realnosti uglova posmatranja na ovim slikama, ovo je pregled boja, tekstura i topografije Beograda, onoga što u većim ili manjim delovima mogu videti mnogi ljudi, pa je visoka tačka posmatranja nužna da bi se sve to videlo u malo slika. Snimci sa Savskog šetališta nisu relevantni za opšti, prosečan utisak o Beogradskim vizurama. Jer, ako se sa njega neki stan ne vidi, ni iz tog stana se ne vidi ta tačka Savskog šetališta (koje je ionako na najnižoj koti Beograda), ali to ne znači da se iz tog stana ne vidi veoma veliki deo ostatka Beograda, koji je nešto više, ili pod većim vidnim uglom (dalje), ili koji sadrži više zgrade, a možda čak i drugi delovi tog istog šetališta odnosno terena na istoj visini samo na drugom mestu. Slobodne pravce pogleda u gradu možete približno proceniti samo procenjujući ih na fotografijama snimanim sa dovoljno visokih pozicija. Osnova za tu približnu procenu je odnos uzvišenja u gradu, tj topografija terena koja se ovde dobro vidi.