Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[direktor]

Zumi naravno uspio si da uglavis post malo prije mog

 

[Homer Jay]

Joj, al' ćemo se načitati mi ovakvih tekstova do marta...

Емирати финансирају тржни центар „Београда на води”

На десној обали Саве предвиђена је изградња 1,5 милиона квадрата станова, хотела, пословних здања... (Фото Д. Јевремовић)

Да би наредне године почело подизање тржног центра, замајца пројекта „Београд на води”, претходно је потребно да Србија обезбеди око 66 милиона евра како би уклонила део колосека и магацина који закрчују десну обалу Саве од Београдског сајма до Бранковог моста. Тај износ требало би да покрије и израду пројеката за расељавање других објеката са те најексклузивније градске локације од стотинак хектара, као и израду главног пројекта за градњу железничког моста код Винче, пројеката железничке станице у Земуну и завршетак прве фазе нове главне железничке станице у Прокопу.

– Тих 66 милиона евра издвојиће се из републичког буџета за 2014. годину преко Министарства саобраћаја. Покушаћемо да од Уједињених Арапских Емирата добијемо новац не само за изградњу објеката у Савском амфитеатру, чија је вредност процењена на око 3,1 милијарду долара, него и за рашчишћавање те локације – каже Александар Карловчан, један од координатора „Београд на води” и члан главног одбора Српске напредне странке.

Са Емиратима се преговара о томе колико новца би били спремни да дају. За сада, уверава Карловчан, из те земље сигурно имамо инвеститора за тржни центар. Са тимом њихових урбаниста већ неколико месеци се ради на мастер плану тог подручја који би требало да буде завршен у јануару.

– Два су могућа модела финансирања изградње „Београда на води”. Или ће Емирати куповати парцелу по парцелу и плаћати накнаду за уређење земљишта или ће плацеве добити и на њима зидати, а нашој држави ће припасти трећина од 1,5 милиона квадрата, колико се процењује да ће ту моћи да се изгради. Преговоре о томе са Емиратима директно води Александар Вучић, први потпредседник владе – објашњава Карловчан.

Ако би Емирати преузели инвестирање у целу локацију, то би решило недоумице с пређашњим планом финансирања овог подухвата. Према том концепту, држава би од својих средстава рашчистила део амфитеатра и уредила неке од најатрактивнијих локација, где би инвеститори сазидали прве објекте. Од новца који бисмо добили од њих платило би се даље расељење, примамили би се нови улагачи за зидање у следећем „прстену” и тако редом, док „Београд на води” не би био заокружен. Потенцијални проблем с тим планом је претпоставка да би први инвеститори хтели да подижу здања која би и даље била окружена колосецима, депоима и разним објектима које треба изместити, без гаранција, осим добре воље Србије, да ће се то заиста десити. Све то би се могло избећи ако Емирати прихвате да уложе у цело подручје.

Док не буду познати сви финансијски детаљи о томе ко ће и чијим новцем да измести главну железничку и аутобуску станицу из Савског амфитеатра, пругу око Београдске тврђаве, којом данас путује опасни терет кроз центар града, и вагон насеље са око 200 породица радника „Железница”, сигурно је да ће посао ићи преко предузећа „Београд на води”. Оно ће бити основано почетком наредне године, а на његовом челу биће Срђан Рупар, грађевински инжењер и један од координатора пројекта започетог пре годину и по дана у време кампање СНС-а за парламентарне изборе.

– Прикупљени су власнички листови за више од 400 катастарских парцела. Око 95 одсто територије је имовина „Железница”, то јест државе. Прибављени су услови јавних предузећа и других надлежних институција за измештање саобраћајне и комуналне инфраструктуре од Бранковог до новог железничког моста – каже Рупар.

Држава ће, према најавама, „Београд на води” прогласити пројектом од националног значаја, на којем ће бити упослено око 200.000 људи. Територија Савског амфитеатра на десној обали реке биће обухваћена новим просторним планом подручја посебне намене, чија израда, кажу у Министарству грађевинарства и урбанизма, још није започета. Тај потез је у Генералном плану Београда третиран као зона посебних пословних комплекса, за коју је предвиђена разрада кроз планове детаљне регулације. Обавеза је и да се распише међународни урбанистички конкурс за идејна решења будућег изгледа подручја, што је за овако драгоцене локације уобичајена пракса у свету.

– Конкурс неће бити расписан, али ћемо у пројекат укључити све релевантне институције, попут Архитектонског и Грађевинског факултета, Инжењерске коморе Србије, струковних удружења – каже Карловчан.

За сада није откривено који су домаћи стручњаци у тиму који већ годину и по обликује „Београд на води”. У њему тешко да има архитеката који већ деценијама говоре како је за трансформацију Савског амфитеатра неопходно сагледати то подручје као целину. То подразумева да се истовремено пројектују садржаји на обе стране реке и нађу адекватна саобраћајна решења за повезивање леве и десне савске обале. „Београд на води” за сада третира само десну обалу, а Рупар напомиње да ће се левом страном амфитеатра позабавити касније.

----------------------------------------------

Највећи храм куповине у региону

Осим тржног центра планираног у близини моста Газела, који ће, како кажу вође пројекта „Београд на води”, бити највећи у региону, у Савском амфитеатру нићи ће хотели високе категорије, пословна и стамбена здања, обиље паркова и зелених површина. Зграде „Поште”, главне железничке станице, њене ложионице из 19. века и Београдска задруга биће реновирани и намењени за културу. Стари железнички мост постаће пешачки, са кафићима и ресторанима.

Главна атракција могло би бити вештачко острво које би настало прокопавањем пловног канала. Острво би требало да буде повезано мостом са левом обалом Саве. Према новим замислима, међутим, идеја о прављењу вештачког острва, мада није одбачена, није више извесна. Уместо великог полукружног канала, који би отцепио део копна и претворио га у острво, можда ће бити прокопано неколико мањих канала.

Д. Мучибабић - В. Вукасовић
објављено: 24.12.2013.

Izvor: Politika

 

[MilisaV]

lepo belka napisa......

 

[relja]

"Hram kupovine"!!!

Koliko nisko još Politika može da padne?

 

[MilisaV]

nadam se samo da će i delta krenuti da pravi njihov planet pa da bude malo konkurencije da padnu cene.

 

[Feanor]

Ja se vec ozbiljno plasim od recenica "nece biti konkursa ali..." i "clan predsednistva SNS koordinise..."

 

[Пантограф]

@Zuma
Obično se kao primer grada koji živi NA svojim obalama, a ne PORED njih pominje Budimpešta. konkretno - Pešta.
A u Pešti ćeš zateći ovo:

http://www.viaggiatorilowcost.it/wp-con ... dapest.jpg

Da, u centru Pešte se tramvaj "dvojka" čeka na obali Dunava, i baš to ume da fascinira Beograđane, svikle da se na putu do prepunog autobusa guraju sa preprodavcima, prosjacima i džakovima krompira na Zelenom vencu.
Tramvaj ne degradira prostor, već to čine automobili - teče 21. vek i to je sada u civilizovanim društvima aksiom, a mi smo upravo na novouređenom platou kod zemunske Kapetanije napravili - parking.

 

[MilisaV]

pa i naša dvojka vozi pored save.

 

[Drakche]

mislim da bi bila idealna jedna obalska linija koja bi isla, recimo, od ade , preko sajmista , SA, savamalom (ne preko karadjordjeve, vec obalom), beton hale, pa onda pariskom do kneza i zoo vrta, a mozda jos dalje do beogradske marine i luke...
mislim da bi priobalje procvetalo jednom takvom linijom.

 

[Karlo del Ponte]

Da li sam protiv da posle 100 godina jedne šine zamenimo drugim? Jesam. Beograd je to već isuviše skupo platio na hiljadu različitih načina. Grad na ušću dve velike reke, sa velikim ostrvom, sa bregom i ravnicom oko ušća, i dalje je kao zidom sprečen da se na razne načine otvori svom prirodnom središtu, što je za posledicu imalo da na krajnje neprirodan način bude usmeren da svoj centar traži na kopnu.

Можда сам ја луд, као мнооого грађана, али мени пруга никада није сметала да дођем до реке. Од Аутобуске станице, до Сајма су ми сметали оградетина и магацини, али док нису уведени подземни пролази, увек сам се укључивао код Сајма. Најгора препрека реци су ми раздвајајући елементи Војводе Мишића+Савска+Карађорђева+Дунавска где је и оно мало семафора подешено према аутомобилима, не људима. Велики град значи велики саобраћај, а наши врли планери су осмислили "посавску магистралу" са 3+3 траке за спајање Мостара и Панчевачког моста.

Za ovakvu lokaciju to je čista perverzija. Iako bi tramvaj koji bi išao tačno po trasi pruge doneo neke prednosti u javnom saobraćaju, verujem da su prednosti ipak manje od mana. Ionako je jedino stvarno rešenje za javni saobraćaj i ovakvu konfiguraciju terena samo metro, pa je sve drugo gubitak vremena i novca, što sve mane ovog rešenja čini još teže prihvatljivim. Mada bi obrazlaganje ovakvog zaključka tražilo malo dužu analizu.

Чак и у градовима где је метро врло развијен, представља једва 2% дужине транспортне мреже града, и не задовољава више од 35% потреба за кретањем. И за ту развијену метро мрежу је требало 50 и више година, и нема тих Арапа који би то изградили брже. Сам трамвај/ЛШС би се налазио на граници пешачко-рекреативне зоне, што је Делија рекао 20 и више метара у копну, а самој реци би био најближе између Бранковог и Старог моста. Осим ако не мислиш да се ту поруши цео кварт... А како је саобраћај нужно зло, овде је ЛШС ипак најмање зло. На семафору би пешак чекао до 30 секунди, а онда би 10 метара даље чекао 2 минута да пређе Карађорђеву. Ако би се укинуо, или страшно редуковао друмски саобраћај у Карађорђевој, опет би се страшно пуно људи бунило јер је укинута било која комуникација осим пешачке, и бициклом који и при највећем оптимизму у Београду неће бити више од 15% кретања. ЛШС овде представља предуслов да у Савамали формирамо пешачке улице и друмски саобраћај сведемо на минимум. Последично, овај део града више не би био чађав. Потпуно би задовољио и капацитетом и квалитетом, а метро нам је неопходан у стварно густо насељеним зонама.

Ako pričamo samo o situaciji koja je prikazana na fotografiji, onda tu stvarno nema šta da se razmišlja. Sumnjam da je danas u Evropi moguće naći i jedan jedini grad koji bi pristao na ovako nešto. Probajte da zamislite porodičnu šetnju na ovom mestu...

Сама фотографија је настала у тренутку када је требало реаговати брзо,са обзиром да смо се огласили у медијима против аутомобилско-аутобуског пичвајза предвиђеног предлогом пројекта "Београд на води". А што се тиче градова са пругама поред река, то су Париз, Будимпешта, Келн, сваки их је уклапао, а не уклањао и за туризам сваког од тих градова смо мала беба. :kafa: Што се самог рендера тиче, спремамо се да га заменимо и дорадимо, јер имамо намеру да се поново огласимо, јер саобраћај није једина спорна ствар када је у питању "Београд на води". А што се тог приобаља тиче, "Београдом на води" је предвиђена масовна комерцијализација, и то не сплавовима, који су привремени објекти и којима просто можеш обезбедити неку другу зону на водотоку, већ хотелским садржајима.

Parkovi, zelene površine i obale reka zbog toga moraju da uspostave ravnotežu, i budu SVE SUPROTNO od nabrojanog. To su, što je prirodnije moguća, šira, tiša i otvorenija mesta gde se čovek opušta, gde mu se otvaraju vidici a on smanjuje brzinu, privremeno zaboravlja na ciljeve, brige i neposredne zadatke, prestaje da bude orjentisan sam ka sebi, okupiran brigama i zabavljen sopstvenim mislima, oslobađa se pritiska i otvara ka okolini, ponovo primećujući ljude koje ne poznaje, i grad koji ga okružuje. Urbanisti MORAJU da obezbede da ovakvi prostori postoje i da ih bude dovoljno za sve u razumno dalekoj budućnosti.

Са овим сам сагласан, само ми није јасно у чему сматраш проблем система који је на ивици овакве зоне, односно изван ње у копну? Сама пруга уз густу живу ограду је најбоља заштита овог простора од продора аутомобила, а чињеница да изузев комуналних возила друга моторна возила неће прелазити пругу омогућава да постоји изузетно брза и поуздана услуга на истој.

Nije ni čudo da se onda u tako zamišljeni ambijent obale Beogradskih reka lepo uklapa i Zaha na Kamegdanu i poslovna kula na levom rukavcu Dunava. I ja bih voleo da Beograd ima ono što mu fali. Jak biznis i poslovni ambijent koje gradu donosi dovoljno para da bi se konačno mogao transformisati u modernu metropolu koja tako i izgleda. Ali to se neće desiti ako pri tome zbog privremene koristi uništavamo jedine stvarne prednosti koje Beograd ima u odnosu na druge gradove, ostajući tako bez ičega što može da kompenzuje njegove mane koje će još dugo vremena ostati. Na kraju krajeva, poslovnim ljudima prirodne i opuštene oaze na obali reka trebaju više, a ne manje od ostalih.

Утолико је горе што се пројекат "Београд на води" крије од јавности, а и на оно што се зна има страшно примедби. Нико не зна где би та пословна зона била, а прво што се ради је тржни центар на најсмрдљивијој локацији уз аутопут. По мени, сама та зона уз аутопут би требала да буде зона са вишеспратним паркиралиштима, чак и преко 10.000, а дотле обезбедити електрични јавни превоз, како би створили предуслове да у самом центру Београда избацујемо паркинг места за по град корисније садржаје.

 

[Drakche]

Inace, razocaravajuce je sto ce na SA nici jos jedan trzni centar, razumem da sve to treba da se nekako i sto pre isplati, ali su mi trzni centrovi postali totalno degutantni, blago receno.

Za SA bi bilo idealno da bude centar nauke i edukacije, skole i fakulteti , studentski domovi itd, to je buducnost... mozda cak i administracija... stare admin. zgrade su neefikasne, birokratske, mracne,.. ljudima treba olaksati procedure, uciniti pristupacnijim i prijatnijim... sve na jednom mestu i to.

Neko je jednom ovde napravio plan gde je SA bio prosaran vodenim kanalima, to je dobra ideja i idealna prilika, treba ubaciti malo vise maste u ceo projekat.

 

[Пантограф]

Biće NAJVEĆI tržni centar u Beogradu, što znači - sa garažom za jedno 3.000 automobila. E, tome je bash tu mesto... :bash:

 

[hazard]

Dajte ljudi sta ste nalozili...trzni centar, bla bla bla...oce samo sto nije...Beograd na vodi bla bla bla...kako da ne. O ovome cemo da slusamo do marta, onda ce kao za cuveni kanal koji ce doneti 100 milijardi dolara da kazu da se radi studija izvodljivosti i kako ce to potrajati, onda ce se za godinu dana na 11. strani Politike u donjem levom cosku pojaviti kako je studija pozitivina i kako je projekat izvodljiv i da je procenjena cena 150 milijardi-zilijardi necega i izjava nekog gradskog podsekretara za slaganje cackalica na stolu potpredsednika gradske skupstine kako je to bajno ali da trenutno postoje drugi prioriteti u preopterecenoj gradskoj kasi kao sto je zamena fasade vrtica u Jajincima, te da ce projekat sacekati ali da ce sigurno u nekom trenutku poceti da se realizuje.

 

[mekbejn]

ono što meni nije jasno je tolika navala na taj šinski prevoz uzduž SA.
Hoću da kažem, od keja do Savske ima oko 500m. Uz potencijalni metro kroz SA po meni sasvim dovoljno.

Nije idealno, ali nije ni skupo.

 

[Nebojsa]

Emirati grade definitivno! Ako ovako bude izgledalo bice super. Da Aleksandar Vucic ovo nije pokrenuo s'mrtve tacke ko zna koliko bi sve jos tavorilo u mestu:

http://www.pravda.rs/2013/12/24/san-pos ... d-na-vodi/

 

[Пантограф]

@Hazard
U principu bih se složio; ali, tržni centar na delu Savskog amfiteatra je već realna stvar. I to je baš ono što nam najmanje treba.

@Mekbejn
Tramvaj metarskog koloseka u Savskoj ipak ne pruža mogućnosti kao pruga 1,453 mm, uz pomoć koje bismo iz Savskog amfiteatra mogli da imamo, već u ovom trenutku, direktne vožnje za Krnjaču, Pančevo, Gornji Zemun, Batajnicu, Novi Sad, Resnik, Ripanj, Barajevo, Lazarevac, Valjevo, Mladenovac, Požarevac... što je u potpunosti u duhu vremena u kojem živimo.

 

[Homer Jay]

Emirati grade definitivno! Ako ovako bude izgledalo bice super. Da Aleksandar Vucic ovo nije pokrenuo s'mrtve tacke ko zna koliko bi sve jos tavorilo u mestu:

http://www.pravda.rs/2013/12/24/san-pos ... d-na-vodi/

Aj' za početak da naučimo da razlikujemo Savu od Dunava

Hint: Luka Beograd

 

[mekbejn]

ok. Ja samo mislim da je daleko bolje energiju posvetiti iznenama plana za metro, tako da prva linija ide kroz SA. Daleko od toga da bib mi smetalo i da uz to bude još nešto, ali mislim da metro + tramvaj + eventualno neki manji bus, sasvim dobro završava posao.

 

[BadMan]

Malo oldschool-a.

EUROPOLIS, članak iz JAT revije.

 

[stf]

Homere, upravo to htedoh da napišem. Prikazani su renderi "Grada na vodi" koji je trebalo da se podiže na mestu Luke Beograd.

 

[Delija]

ono što meni nije jasno je tolika navala na taj šinski prevoz uzduž SA.
Hoću da kažem, od keja do Savske ima oko 500m. Uz potencijalni metro kroz SA po meni sasvim dovoljno.
Nije idealno, ali nije ni skupo.

Ја на то гледам као трамвјаску линију на нормалном колосеку Карабурма-Ада са велеким потенцијалом за ширење..Та линија би са малим улагањима повезала практично све битне шинске и друмске правце у граду,како садашње тако и будуће,спојила од града одсечене делове Карабурме и поготово Дорћола који у зони постојећих пропалих колосека изгледају као постапокалиптични Пјонгјанг и повезала многе битне туристичке,рекреативне и транспортне зоне. Ето,замисли да се нађеш на том будућем,уређеном кеју у СА,седнеш у трамвај и онда си на највише једно преседање до буквално сваке тачке у граду. Алтернатива би ти била пешачење до краја СА или можда аутобуски превоз који би у односу на трамвај/лрт имао знатно слабији учинак и притом знатно лошији утицај на тај будући амбијент.

 

[mekbejn]

Potencijal za širenje svakako ima. I možda bi trebalo rezervisati prostor za to.
Ali da bi imalo efekta, mora da dobije vezu
- ili sa Doćolom preko sadašnje pruge pa Karaburmom (i Mirijevom ili V. Banjom) Višnjičkom ulicom (po meni fantastična trasa)
- ili Adom
- ili Rakovicom trasom trojke

ili 2 od 3 opcije.

U svakom slučaju potrebno je šire ulaganje od samo koloseka kroz SA. To hoću da kažem, da prođe samo kroz SA nije problem, neko ozbiljnije širenje već zahteva ozbiljnija sredstva. A daleko od toga da ne mislim da je potrebno, samo ne znam koliko je realno.

Zato sam i rekao da je bolje skoncentrisati se na prolazak metroa kroz SA, što ima višestruke efekte (smanjuje se glupost sa stanicama Akademija i sl, ne pravi se još gluplji most i sl.)

 

[razgradjevinar]

Ја на то гледам као трамвјаску линију на нормалном колосеку Карабурма-Ада са велеким потенцијалом за ширење..Та линија би са малим улагањима повезала практично све битне шинске и друмске правце у граду,како садашње тако и будуће,...

skroz se slazem. Odlican predlog i nacin da se iskoristi vecim delom postojeci sinsi koridor na najprikladniji i najjeftiniji nacin. metro je naravno potreban gradu, ali ima toliko drugih pravac gde je on jedini nacin, nema potrebe busiti terazijski greben ako on sasvim sasvim elegantno i svrsishodno moze da se zaobidje i pritom bolje poveze trasu i sve tacke kroz koje prolazi. uostalom, taman da postoji metro linija savski amfiteatar-luka beograd, opet bi tamo okolo po povrsini morala da prolazi neka pruga makar za obican tramvaj

 

[Delija]

Potencijal za širenje svakako ima. I možda bi trebalo rezervisati prostor za to.
Ali da bi imalo efekta, mora da dobije vezu
- ili sa Doćolom preko sadašnje pruge pa Karaburmom (i Mirijevom ili V. Banjom) Višnjičkom ulicom (po meni fantastična trasa)
- ili Adom
- ili Rakovicom trasom trojke
ili 2 od 3 opcije.
U svakom slučaju potrebno je šire ulaganje od samo koloseka kroz SA. To hoću da kažem

Па све то сам ти горе и написао.

Zato sam i rekao da je bolje skoncentrisati se na prolazak metroa kroz SA, što ima višestruke efekte (smanjuje se glupost sa stanicama Akademija i sl, ne pravi se još gluplji most i sl.)

На то сам се концетрисао 2 године овде а и свуда где сам стигао. Пројекат прве метро линије која пролази кроз северни део СА је одавно урађен са све пројектом метро-друмског моста преко Саве. Вредност тог плана је тим већа што подразумева и коначно уређење теразијке терасе а посредно и укидање аутобуског терминусаа на тргу Републике те његово коначно дефинисање.Једним ударцем бисмо неутралисали 3-4 урбанистичке црне тачке центра Беграда које су уједно и најважније градске зоне.

 

[JohnnyLee]

Zato sam i rekao da je bolje skoncentrisati se na prolazak metroa kroz SA, što ima višestruke efekte (smanjuje se glupost sa stanicama Akademija i sl, ne pravi se još gluplji most i sl.)

метро кроз СА нећемо имати још xy година, тако да је боље и брже туда протерати трамвај кроз постојећи железнички коридор